VILINSKA SAGA


Чтобы посмотреть этот PDF файл с форматированием и разметкой, скачайте его и откройте на своем компьютере.
1
VILINSKA SAGA
Nepoznatog autora
2
1.
LOMA
A
2.
HAJKA
3.
IMIROV PAD
4.
FRIJINA PRI
A
5.
HODATI POD VILINSKIM ZVEZDAMA
6.
POSETA LJUDSKOM PRIJATELJU
7.
UMSKI RAZBOJNICI
8.
ISTINA O BORORU I
OVEKU ZMIJI
9.
SUSRET NA GAZU
10.
IMIROVI ZUBI
11.
UMETNOST, LJUBAV I BLUD
12.
ZLATOKOSA MORSKA LASTAVICA - Novo
13.
UMA TROLOVA
14.
NA DVORU VILIN-KRALJA
15.
LEGENDA O ERIKU KRVAVOM - PRVI DEO
16.
LEGENDA O ERIKU KRVAVOM - DRUGI DEO
17.
OBRED VILINSKE KRVI
18.
O MUDROSTI I SRE
I
19.
POKUAJ
20.
TROGODINJA UMSKA SVE
ANOST
21.
VILA I VETICA
22.
ZATO
NIK
23.
OSNIVANJE GRADA
24.
UVRNUTE NAPOVILNE PRI
E
25.
NOVO+ ODLAZAK U ZEMLJU VANDA +NOVO
26.
NOVO+ PUTOVANJE NA RUJAN +NOVO
27.
NOVO+ SVADBA +NOVO
28.
NOVO+ KLOPKA ZA LISICU +NOVO
29.
NOVO+ MO
ERLA HAKONA +NOVO
30.
NOVO+ ZORA SMRTI +NOVO
3
31.
NOVO+ MAGLE NAD ASTAROM +NOVO
LOMA
A
Odin je imao dva brata. Udrueni, oni ubiju diva Im
ira. Njegovo telo
odnesoe u sredinu pustoi zvane Ginungagapa. Od nj
ega stvorie svet. Od
Imirove krvi postae mora i jezera, od njegovog mes
a zemlja, a od
njegovih kostiju nastae planine. Za vreme tog rasp
adanja, crvi koji su se
pojavili iz lea diva Imira, preobratili su se u Sv
etle vilenjake i Tamne
vilenjake. Svetli vilenjaci, koji ive u vazduhu, d
obro
udna su, zadovoljna
stvorenja, ali Tamni vilenjaci,
ija su podru
ja podzemne oblasti, crnoputi
su, zli i teto
ine...
IZ NORVEKE MITOLOGIJE
etiri dana padala je kia. Tog jutra po
ela je da jenjava. Mokro bilje
mirisalo je na prohladnom vazduhu. Voda je kapala s
a li
a, ume
i i
slivaju
i se sa umskih svodova na njihovu uto-mrku mrtvu
bra
u. Niz
usku stazu, use
enu u jarugu potoka, nailazio je jedan konjanik.
Tamnocrvena halja sa kukuljicom, koja je dosezala s
ve do sara laganih
sme
ih
izama, davala mu neupadljiv izgled nekog kalu
era misionara
koji pohodi neznaboa
ke krajeve. Ali, irok koni pojas za koji je bio
zataknut ma
udnog izgleda i dugi luk to je virio iz njegovih b
isaga,
osporavali su tu pretpostavku. Konj je, savijaju
i glavu, iz nozdrva
isputao mlazeve pare, dok mu se kestenjasta dlaka
iarana jedva
primetnim tamnijim prugama lagano puila. Jaha
mu pro
e rukom kroz
bujnu svetlu grivu, da ga primiri, jer povla
enje uzdi vezanih za oglav bez
ema ne bi imalo nikakvog efekat. Jedna tiha re
i pastuv se smiri
nastavivi kroz teku vlagu mirnim klimavim korakom
, sli
an bilo kojem
krotkom i radom izmu
enom, konju.
Jaruga uskoro po
e da se iri. Iz izmaglice se pojavi naselje prevel
iko za
selo, a premalo za varo. Njime je dominirala velik
a drvena kula
etvrtastog oblika sa nekoliko ku
a i pomo
nih zgrada. Svoju upadljivost
4
dugovala je ne toliko visini, koliko
injenici da se nalazila na vrhu veta
ki
nasutog brega okruenom ogradom od balvana. Njena v
isoka, zailjena
debla bila su prekrivena gove
im koama, koje su sluile kao odbrana
protiv paljenja. Ostatak naselja, sastavljen od brv
nara i koliba, udobno se
smestio pod zatitni
ke strehe stare ume.
Putnik tiho projaha raskvaenim ulicama. Sa pragova
ku
a posmatrale su
ga plavokose ene i bradati mukarci, jer u to doba
konja nije jahao bilo ko.
Vrednost obi
ne rage dostizala je cenu od deset volova, a plemen
ito grlo
vredelo je mnogo vie. Uskoro je
opor odrpane dece iao za njim,
dodiruju
i kratku
upavu dlaku drepca. Sinovi i k
eri ponosnih ratnika
nisu se plaili zakukuljene prilike koja se nadvija
la nad njima. Jer, ko bi im
inio ikakvo zlo u njihovom selu? Njemu, koji je ve
inu ivota proveo u
samo
i, blizina tih malih, veselih stvorenja nije smetal
a. Malo po malo,
gomila je gubila interesovanje, tako da je, kada st
igoe na seoski trg, ostalo
samo jo troje najupornijih.
Na raskrsnici se nalazila ve
a povrina ugaene zemlje opkoljena sa
nekoliko krupnijih drvenih zgrada sa zidanim odaci
ma. Jaha
se zaustavi
kod kr
me Crveni Lav, ina
e jedine u selu. Vezuju
i konja, pogledao je ka
grupi ljudi uposlenih nedaleko od crkve. Postavljal
i su nekakav drveni stub.
Taman htede da produi prema vratima, kad preko trg
a dotr
ae
etiri
sivooke devoj
ice i pridruie se dvojci de
aka koji su sa zanimanjem
obilazili oko konja. Po navici svoje rase, odevene
u jednostavne grube
tunike, bosih nogu i putene kose, one su se slobod
no igrale sa svojim
vrnjacima dok ne bi dostigle devoja
ku zrelost. Na najstarijoj od njih ve
su se zapaali atributi enstvenosti. Ona je vodila
glavnu re
u drutvu.
Mla
e drugarice stalno su je terale da iznosi svoj sud
o nekoj temi, u
emu
je ova uivala. Iz bure de
ije graje i smeha, za
u se ozbiljno pitanje
crvenokose devoj
ice:
- ta misli Bektora; da li
e no
as stvarno spaliti one dve jadnice? -
Starija se na trenutak zamisli, pa re
e:
- Friju i Un? Pa sigurno. Sudi im biskup Tojstolf.
On mrzi ceo svet. Stalno
ga razdiru stoma
ni bolovi, kau da ga to Bog kanjava za neto to
je
inio u mladosti. Ne
e da drugi pate manje nego on. Kod njega je jedina
5
kazna spaljivanje. A sve i da nije tako, za ono to
su uradile po zakonu im
sleduje samo smrt. -
- ta su u
inile? ta su u
inile?!!! - zagraja hor.
Govornica se malo nasmeja, pa
e poverljivo:
- Zar niste
uli? Optuio ih je Unin zaru
nik, Rep, za delo protiv prirode i
boga. Pri
a se da su ih uhvatili na seniku sa glavom jedne me
u nogama
druge.
Prolomi se nova bura graje i smeha. Crvenokosa nadg
lasa ostale:
- Ih, ko bi stavljao usta na tako prljavo mesto! -
- Ja! Ako je Un u pitanju - uzviknu pubertetlija Fl
osi - Ona je najlepa ena
u selu. -
- Naro
ito na njene velike grudi. - zadirkivala ga je mla
a sestra.
Bektora ga pogleda ispod oka, pa re
e:
-
ini mi se da ovde imamo jo jednog malog Antihrista
. -
- Pa ta? Niko ne moe da me spali to javno kaem
ta bih joj uradio. Ja
sam mukarac. - pobuni se ovaj.
- Ali, vele
asni Kristijan moe da ti odere kou sa le
a, poto mu ispri
am
tvoje bludne ideje. - odgovori iparica, koja je ka
o i sve njene drugarice
stisla noge od uzbu
enja zbog ovakvog toka razgovora.
- Samo, kako je Rep to mogao da u
ini, ako je stvarno voli? - opet
e
crvena.
- Izdala ga je! - re
e krupni de
ak bebastog lica - I ja bih tako u
inio. -
- I ne samo to. On je zaista mnogo voli, jer omogu
ivi joj da ispata grehe,
on je spasao njenu duu. - zaklju
i Bektora, sigurna u svoju intelektualnu
6
nadmo
.
Razgovor je tada skrenuo na
isto teoloke teme, za koje putnik nije imao
interesovanja, pa se on okrenu i u
e u kr
mu.
Miris kuvanog mleka rairi mu nozdrve, bude
i staru strast njegove vrste
za tim napitkom. To je trajalo samo trenutak i on s
e savlada, potuju
i
na
elo neupadanja u o
i, kojeg se drao ve
im delom svoga ivota. Sem
toga, Norland je imao najbolje pivo na svetu, a on
je na svojim lutanjima
odavno navikao da ga pije.
Naru
i i sede. Nena devojka, meke, tamnosme
e kose, donese mu zdelu
seckanog kozijeg sira u kuvanom crnom pivu i drvenu
kaiku. Hitro pojede,
pa se, poto je na da
ani sto bacio mali bakarni nov
, bez re
i uputi ka
ognjitu. Tu sede u jedan
oak podigavi noge na klupu, osloni se le
ima
na zid, i onako mokar i jo uvek zakukuljen, otpasa
ma
i gurnu ga niz
klupu, izme
u svojih nogu. Zatim utonu u nepomi
nost.
Grupa doma
ih ratnika, kosatih i brkatih, lumpovala je za suse
dnim stolom.
Oko podneva glasovi se podigoe i izgledalo je da
e veseljaci potegnuti
oruje. Me
utim, iznenada, jedna kerami
ka krigla raspri se o ne
iju
glavu i drutvo ponovo utonu u svoje monotono, pija
no pevanje.
Odmah zatim u kr
mu banue dve prilike u tamnim verinja
ama. Sa svom
silom teke borbene opreme oni se doteturae do sto
la pored okamenjene
prilike i sedoe, bez pitanja. Misle
i da putnik spava, pokuali su da
naprave grubu alu.
Krupniji od njih tresnu gvozdenu kacigu o sto i zau
rla:
- Dobro jutro, pope! - to izazva provalu smeha nje
govog kolege.
Smeh zamre na njihovim usnama, kada su shvatili da
se zakukuljena
prilika nije ni pomerila.
- Mora da je gluv - proaputa nii, kad se nastavi
mumlanje sa susednog
stola.
7
Prilika se polako okrenu i zvonkim glasom progovori
:
- Nisam gluv, a ni sa popovskom sortom nemam nita
zajedni
ko. -
Ovim odgovorom vojnici ostadoe potpuno zate
eni, prosto ne znaju
i da
li da se potuku ili da naru
e turu pi
a. Situacija postade napeta i poto je
prstima opipao drku svog bodea za pojasom, vii n
abusito upita:
- A, ko si sad pa ti? Zavijen si kao gubavac. -
Na to putnik ustade, zabaci kapulja
u i razveza ogrta
. Njegova zlatna
nakostreena kosa zasija u polutami kr
me. Bio je svetloput, malog
pravilnog nosa, visokih jagodica, nebo-plavih o
iju u
ijim je krupnim
zenicama tinjala neka neljudska vatra.
Njegova kosa bila je posebna pri
a. Iz samog korena dlaka je polazila
navie da bi, podeljena u sitne pramenove, skretala
pozadi zadravaju
i
neki gotovo mokar izgled. Bila je duga, ali mu nije
padala na ramena.
Lepota njegove pojave delovala je hladno, gotovo za
strauju
e. On
iskora
i i sve
ano re
e:
- Ja sam Kju sin Haldira, lorda od ume Trolova. -
Mada sva ta za imena i titule nikad nisu
uli, vojnici shvatie po
samouverenosti njegovog dranja da imaju posla sa n
ekim vanim, pa
pourie da se predstave i izglade nesporazum.
- Ja sam Kolseg, ovo je moj drug Helgi. Poslao nas
je na gospodar
Brnjollf Goropadni da prisustvujemo su
enju nekim veticama koje je
optuio sin njegovog prijatelja, Harolda Surovog, R
ep Oholi. -
- Moda nije uljudno da pitam - re
e Kju - Ali, nije mi jasno ta
ete vas
dvojica boraca na tom lokalnom pogubljenju? -
- Gospodar Harold ne eli da mu ostali velikai na
dvoru kralja Otona
kasnije prebacuju kako ispunjava svaki hir svog raz
maenog sina, jer
Unina je lepota poznata i izvan granica njegove mar
ke. Stoga smo mi
poslati kao protivtea tuiocu, jer, bez prisustva
ljudi koji dobro barataju
8
orujem, bilo bi suvie lako. Sudski dvoboj bio bi
nemogu
. Ovako, kad u
prisustvu pravih ratnika iznese optubu i niko je n
e ospori, na njihovu
krivicu ne moe se prigovoriti.
Na te re
i nii ga munu bal
akom ma
a u rebra, to je o
ito bio znak da
govori previe, pa predusretljivo upade:
- Mi smo tu radi forme. Sem toga, ja sam dobar pozn
avalac zakona. -
- Lukav
ovek, taj stari Harold. Lukav i oprezan. Samo vrlo
mudar
ovek
predupredi nesre
u pre nego o njoj ima i pomena. - zaklju
i Kju i to
proprati detinje iskrenim smehom, na ta se Helgi m
alo opusti.
- Pijemo za gospodara Harolda i njegovu mudrost - n
astavi on podilaze
i
oklopnicima svojom srda
no
u.
Udarac, da se iz pi
a isteraju zli duhovi, i tri krigle norlandskog sve
tlog
piva behu iskapljene. Osetivi kako je napetost sas
vim i
ezla, Kolseg se
seti da se pobuni zbog malopre
anje bubotke:
- to me gura? Nisam ja glup. Jednostavno, Rep mi
nije nikakav prijatelj i
nemam nikakvog razloga da krijem njegove prljave ig
re. -
- Gledaj bolje da se ne zameri njegovom ocu, Harol
du. Jer, od svih ljudi
koji su mu stali na ulj, ni jedan nije preiveo da
pri
a kako to izgleda -
pou
no
e Helgi.
- Okrutna stara pijanica - zarea ve
i - Voleo bih da neko nai
e i izazove
tog razmaenog sin
a. -
- Ne ra
unaj sa tim! Rep Haroldson unuk je Hafrana Crvenog,
koji vodi
direktno poreklo od Zigfrida Zmajoubice. Kau da je
visok i snaan
ovek,
neobi
no spretan u baratanju orujem. Moe obema rukama d
a zada
udarac koji obara, a njegovi udarci ma
em toliko su brzi da izgleda kao da
napada sa tri ma
a odjednom. Pod punim oklopom moe da presko
i iznad
svoje visine. Nema ratne vetine u kojoj bi se neko
usudio da se nadme
e
sa njim. Govori se da mu nikada nije bilo ravnog. -
9
- To je o
ito
ovek od velikog ugleda - upade Kju - Sre
na je ena koja
e
se mo
i pohvaliti njegovim imenom -
- Ta
no, zato i ne treba da pripadne takvoj raspusnici k
oja bi okaljala
njegovo ime pred Bogom i ljudima. - dodade Helgi mo
ralisti
ki.
Poto je tema bila iscrpljena, Kolseg upita:
- A, ta tebe dovodi u Haroldovu Marku? -
- Ja sam putuju
i peva
i zabavlja
- slaga putnik - mada sam plemenita
roda. Moj otac se mnogo sekirao to od mene nije mo
gao da stvori ratnika.
Jednostavno, nisam imao smisla za borbu. Vitlanje m
a
em mi je dobro ilo
dok mi nisu dali protivnika, a onda su nastale tek
o
e. I to su mi moji
itelji davali tee vebe, u nadi da
e me popraviti, ja sam borbu sve vie
mrzeo. Odao sam se pesmi i drugim vetinama. Jedne
no
i, ostavio sam
ajne roditelje i odjahao da ivim od svoje umetnost
i. Sada idem od
gospodara do gospodara i ne ivim loe. -
- Pametno,
ovek treba da radi ono to mu lei, jer tako je Gos
pod hteo.
Gde bi ti mogao da bude ratnik, sa tim licem devoj
ice - nadmeno
e
Helgi, ne znaju
i da Kjujovoj rasi brada raste tek posle dvesta tri
desete
godine ivota.
Putnik otpeva nekoliko bezobraznih pesmica po ukusu
grubih vojni
ina,
sakrivaju
i prave mogu
nosti svog zvonkog glasa. Mnogo piva bi popijeno.
Kada se atmosfera dovoljno zagrejala, lani skald p
o
e veli
ati Kolsegovu
snagu i podsticati ga da se hvalie. Pod dejstvom p
iva on je prestao da se
boji Repa i Harolda i Brnjolfa, pa i samog kralja O
tona Sa Gvozdenom
Kouljom. Onako pijan i krupan, sa ra
upanom crvenom bradom, smejao
se, urlao i treskao ma
em po stolu, sli
an samom Toru iz paganskih
legendi. Kju oceni kako je vreme da ubaci otrovnu 
aoku:
- Zato ve
eras ne pogubi Repa i pred o
ima njegovog oca preotme
lepoticu Un za sebe? -
Za tako neto Kolseg jo nije bio dovoljno pijan, a
li posle tolikih pri
a o
svojoj neustraivosti nije mogao tek tako da se pov
u
e.
10
- U
inio bih to. Ali, ne znam formulu za zahtevanje sud
skog dvoboja. -
promumla on mra
no gledaju
i prema Helgiju - A moj veliki prijatelj, u
en
u zakonu, ne bi mi nikada rekao, jer se strano pla
i gospodara Brnjolfa. -
Na to se Helgi zaceni od smeha, pa doavi ponovo d
o vazduha, viknu:
- E, vala, ako ho
e da izazove Repa, nau
u toj formuli ne samo tebe,
nego i celu kr
mu. -
Kju upade izme
u njih, nagnuvi se na sto, kako bi izbegao trenuta
k
mu
ne
utnje i zatitio Kolsega od poruga, pa upita zainte
resovano:
- Stvarno Helgi, kako glasi ta u
ena pravna formula? -
- Neka svi prisutni budu svedoci da ja izazivam teb
e, Repe, na dvoboj koji
se ima odrati sad i na ovom mestu, pred Bogom i su
dom. Time otvoreno
pobijam tvoju tubu i ukoliko pobedim ima se smatra
ti da su optuene
nevine! Samo to tim redom i nita vie - recitovao
je ovaj, do krajnosti
zadovoljan sobom.
Kju ponovi, ali veoma pogreno, to izazva pravu pr
ovalu smeha u celom
svratitu. Helgi mu re
e da ponovi, pa jo jednom izgovori poziv na
dvoboj. Skald ponovo pogrei. To se zavrilo Kjuovi
m penjanjem na sto
odakle je, na sav glas, pevao formulu, na eufori
no oduevljenje cele
kr
me.
Pivo se i dalje to
ilo, krigle su se sudarale. Kolseg se ubrzo stroval
i sa
klupe, a Helgi se pola
asa docnije oprui po stolu. Kju polako ustade,
istog trenutka postade potpuno trezan, navu
e kapulja
u i iza
e napolje.
Sveina ve
ernjeg vazduha prijatno ga okrepi, dok se smejao u
sebi,
zahvaljuju
i svojoj sre
i, to se u ovoj situaciji obreo me
u srda
nim
Norlan
anima koji, naizmeni
no zovu jedni drugima ture pi
a, a ne me
u
Gitsima ili Dancima, gde tradicionalno svako pla
a samo sopstveni ra
un.
Tu nikada ne bi mogao da napije ova dva oklopnika,
a da pri tom ne
izazove sumnju.
11
Sumrak se ve
hvatao. Loma
a na trgu bila je zavrena. Napravljena je sa
toliko prepredene surovosti da je svakom
oveku stomak poigravao pri
pogledu na nju. Majstorstvo sadisti
ke osvete ljudskom rodu Biskupa
Tojstolfa, bilo je dostiglo vrlo visok nivo. Hrpa v
lanog pru
a, koje loe
gori, nalazila se oko velikog stuba sa dva gvozdena
obru
a postavljena
malo iznad glava rtava. Na svakom je visio debeo v
enac od katrana i
borove smole.
itava mrea konopaca natopljenih katranom sputala
se
odozgo sve do podnoja loma
e, gde ju je opasavala u nekoliko krugova
kako bi posluila kao fitilj loem gorivu. Sve je b
ilo smiljeno kako bi se
kanjenik dugo mu
io na vatrenoj kii i da bi nestao u plamenu ba ka
da se
ona pretvori u pravi pljusak. To je sigurno trebalo
da simbolizuje viziju
samog Pakla. Time bi se, kako su smatrali tadanji
teoloki mislioci,
verovatno moglo preventivno delovati na vernike.
Nasuprot tom biseru ondanje tehnike nalazila se gr
ubo sklepana tribina sa
po
asnim seditem za sudiju. Veliki drveni krst, crno
obojen, nadnosio se
nad konstrukciju.
Narod je polako po
eo da se okuplja. Celo mesto
itavog dana ivelo je u
znaku predstoje
eg doga
aja. Pogubljenje je, u to doba, bilo jedna od
omiljenih zabava puka. Ljudi su dolazili da vide ka
ko
e se drati osu
eni,
da dobacuju i zbijaju ale na ra
un rtava. Poto je danas trebalo da
nastupe dve prelepe mlade ene, ljubitelji tog spor
ta nagrnuli su iz cele
okoline.
Gomila pridolog sveta potiskivala je Kjua, dok je
pokuavao da se probije
u prednje redove. Nije imao uspeha. Na sre
u, uo
i jednu ogradu blizu
tribine, pa se uzvera na nju iznad mase koja je
ekala.
Pri svetlosti baklji pojavi se Tojstolf. Rulja ga p
ozdravi oduevljenim
klicanjem. On se ispe na svoje mesto neobi
no hitrim pokretima, s
obzirom na njegovu teinu i zdravstveno stanje o ko
me se toliko pri
alo.
Biskup je imao okruglo lice sa prijatno rumenim obr
azima, spokojstvo se
ocrtavalo u njegovom dranju i, na prvi pogled, rek
lo bi se da je prava
dua od
oveka. Ali, taj dobro
initelj krio je u sebi najmonstruozniju duu
koja se moe zamisliti, to je, razume se, bio razl
og njegove ogromne
popularnosti.
12
U tom trenutku se za
u graja sa druge strane trga. Helgi i Kolserg bili
su se
isteturali iz kr
me, pa su, pomo
u ma
eva u kanijama i verinih rukavica,
nastojali da prokr
e put do tribine. Kad se probie, Kju im mahnu sa s
vog
uzvienog sedita.
Jo se
ekalo. Napetost je rasla iz minuta u minut. Nestrpl
jiviji po
ee da
agore. Trg je sve vie li
io na uzavreli kotao. Odjednom, prolomi se vika
sa severozapadne strane. Narod se razma
e da propusti gospodareve
kopljanike. Za njima su se gegale proste volovske d
vokolice sa rtvama.
Sa svake strane su ih obezbe
ivala po
etiri vojnika. U centru te cele guve
bile su dve devojke u prljavim, iscepanim haljinama
. Konopcima koji su
im se ukrtali na grudima bile su vezane za dva pop
re
na direka zakucana
na ogradu kola. Tako su, ruku sapetih na le
ima, morale stajati uspravno.
Plavokosa, o
ito Un, imala je kosu one plave boje koja prelazi u
belu, sive
i, bujne grudi i iroke kukove ispod neverovatno us
kog struka. Pravilne
crte lica sa ipak neto pr
astijim (mada lepim) nosem, odavale su da bi u
nekoj drugoj prilici zra
ila velikom lepotom. Ovako izubijana i musava,
otupela i klonula, bila je samo slika jednog ljudsk
og stvorenja koje se
predalo o
aju.
Druga zato
enica,
upave, sme
ecrvene talasaste kose, bila je manje
raskono, ali skladno gra
ena. Jedna
vrsta puna dojka virila joj je zajedno
sa ramenom iz razderane koulje. Bila je daleko tam
nije puti, skoro
udne
za ovo podneblje i zategnute koe pod kojojm je krv
gotovo vidljivo jurila.
Stajala je ratoborno, divlje ibaju
i pogledima tamnozelenih o
iju.
Puk ih je pljuvao, ga
ao, psovao i
inilo se kako samo straari spre
avaju
razjarenu masu da ih rastrgne. Nema sumnje da bi i
vojnici podlegli
optem raspoloenju, ali strah od Krvavog biskupa t
erao je da ih privedu
njihovoj daleko goroj sudbinu.
Kju se veoma za
udi kada primeti da ih odmah po dolasku odvla
e na
loma
u. Postarija doma
ica pored njega objasni mu da se to radi iz
isto
prakti
nih razloga presuda se i onako zna, a zatim podi
e pesnicu i
pridrui se horu koji je ritmi
no ponavljao:
Smrt! Smrt! Smrt!
13
Za to vreme devojke su ve
popeli kud treba. Tamnokosa napola odgrize
nos jednom neopreznom straaru, me
utim, onako vezanu lako je oborie i
smirie udaraju
i je okovanim cipelama. Zatim je, obeznanjenu, odne
soe i
zavezae za stub. Nesre
nog kopljanika, koji se uzalud trudio da krpom
zaustavi kuljaju
i mlaz krvi, narod isprati smehom i porugama.
ekanje se produi. amor se polako utia i na skup
se spusti pobona
tiina. Delovalo je kao da je masa u prethodnim min
utima ispoljila svu
svoju nakupljenu agresivnost, pa je sada utonula u
samozadovoljni mir.
Tada se pojavi Harold sa svojim sinovima, Repom, On
undom, Orkelom i
Gizurom. Uz njih su ili svi Halsoni, Torgreirsoni,
i Sifuksoni, ukupno
dvadeset i jedan, svi mrki i naoruani. Teko da je
iko na skupu video
straniju grupu boraca.
Harold iza
e sam pred sudiju. Upita da li su okrivljene prisut
ne i izjavi da
je njegov sin, koga on zastupa doao. Neki se na to
nasmejae, ali to su bili
samo oni koji u svojoj prostoti nisu shvatili svu v
eli
inu Haroldove
enosti i mudrosti, jer bi i najmanja greka u formu
li
inila sudski proces
nevae
im. Tojstolf zaklju
i kako su svi uslovi za vo
enje spora ispunjeni
i da proces moe po
eti. Tada stari gospodar optui devojke za
protivprirodni blud koriste
i se pritom, u nedostatku i
eg boljeg, starom
formulom protiv seksualne zloupotrebe stoke. Tada,
poto je zvani
na
tuba podignuta, Biskup pozva Repa, da u slobodnoj
formi iznese svoje
optube. On to po
e nairoko i naduga
ko, od svojih sumnji, pa ga sudija
prekide i naloi mu da iznosi samo
injenice, kratko i jezgrovito. Rep hitro
pogleda prema ocu i njegovoj grupi, pa kad vide da
niko nije potegao
oruje, shvati da sud ima pravo da mu zapoveda kako

e govoriti.
Me
utim, poto je on bio potpuno nesposoban za lepo iz
raavanje,
potroio je mnogo vremena dok je kako-tako neveto
naki
enim
re
enicama opisao ta
nu situaciju u kojoj ih je zatekao.
Posle toga Rep se povu
e, a Harold ponovo istupi izgovorivi kratku
zavrnu formulu koja se zavravala teatralnom, srce
paraju
om izjavom
Traim pravdu!
Tojstolf ustade sa svoga sedita i glasno upita:
14
Ima li nekog, ovde prisutnog, ko bi eleo da ospo
ri tubu ovog potenog
oveka i njegovog sina?!
Mrtva tiina spusti se na zbor. Toliko
ista da se
ak
ulo Unino prigueno
jecanje sa loma
e.
Par lakih
izama u gipkom doskoku pljusnu usred plitke barice
na trgu. Taj
zvuk, ina
e neupadljiv i tih, delovao je kao prasak groma. Ia
ko je Kju znao
da sudija mora tri puta da ponovi pitanje, sa po po
la minuta razmaka, pre
nego to zaklju
i da nema izaziva
a, on je pourio da odmah reaguje.
Mada se u prvom trenutku osetio nesigurno pred toli
kim svetom, krupnim
koracima pourio je ka biskupu.
Harold Surovi se uko
i. Rep nije mogao da veruje,
inilo mu se da sanja.
Iz mase se za
u otegnut uzvik zaprepa
enja. U tom trenutku zakukuljena
prilika stie i stade pred tribinu
vrsto raskora
enih nogu.
Tojstolf upita strogo:
Ko si ti i ta ho
e?
Ja sam Kju, ratnik megdandija! glasio je odgov
or.
Histeri
an Frijin smeh dopre sa loma
e i poput noa pocepa tiinu.
Opominjem te da ovo nije mesto za sticanje megdan
dijske slave, ve
sud na kome se raspravlja o tubi jednog osramo
enog potenog
oveka.
pokua biskup da bar malo obeshrabri izaziva
a.
Bi
e da
e neko ovde ipak ste
i malo slave nasmeja se Kju na
Tojstolfovu pristrasnost. Zatim sve
ano objavi:
Da li su Rep i njegov otac Harold dovoljno blizu
da me
uju?
Sudija nevoljno potvrdi, a izaziva
, okrenuvi se prema Haroldovom sinu,
teatralno objavi:
15
Neka svi prisutni budu svedoci da ja izazivam teb
e, Repe, na dvoboj koji
se ima odrati sad i na ovom mestu, pred Bogom i su
dom. Time otvoreno
pobijam tvoju tubu i ukoliko pobedim ima se smatra
ti da su optuene
nevine!
Rep je jedan trenutak gledao tupo, zatim kriknu i s
a podignutim ma
em
pojuri napred. Kju munjevito kliznu prema njemu, pr
ovu
e se kraj udarca,
i sa dva fluidna okreta na
e se daleko iza le
a svoga protivnika. Tek tada
elegantno spusti aku na bal
ak svoga dugog, jedva malo zakrivljenog
ma
a. Harold stie do sina i do
epavi ga za sputenu kapulja
u verinja
e
odvu
e ga dok se ovaj otimao. Tojstolf se napravi da ni
ta nije video i
dre
i se forme nastavi:
Da li ti Repe ostaje pri svojoj tubi. Ima vrem
ena da razmisli...
Jo kako! urlao je ovaj, dok su ga drali, ali
niko ne obrati panju na
njega i njegovo batrganje. Sve su o
i bile uperene u starog gospodara
Harolda koji je, pognuvi svoju sedu glavu sa posre
brenim kalpakom,
okupio svoje prijatelje oko sebe.
Ko je taj ratnik? Je li neko neto
uo o njemu? tiho re
e
upkaju
i
svoju belu bradu. Niko nita ne re
e, a posle nekoliko mu
nih trenutaka
oglasi se mladi Hjort:
Moe da bude ko ho
e, ja mislim da
e ga Rep ubiti bez problema.
Glasovi odobravanja Hjortu digoe se sa svih strana
. Ne pridaju
i im neki
ve
i zna
aj, gospodar zabrinuto re
e:
Jeste li videli kako mu noge klize po zemlji kao
po ledu? Bojim se da
zbog ove gluposti ne izgubim sina.
Plitkoglavac zaista dobro bei, ali ne moe to da
radi ve
ito. oglasi se
Terin Halson Mogu da zamislim u kakvim je sve sla
vnim bitkama
ispekao tu svoju vetinu!
Starac iskosa baci jo jedan pogled na Kjua koji je

ekao, pa pri
e sinu:
16
Sada kreni smireno i oprezno. Bes je lo saveznik
u dvoboju. Idi i ubij
ga... zatim se okrenu i uputi ka sudiji:
Da re
e smireno Ostajemo kod svoje tube!
Biskup ga odmeri, pa, ustavi podie ruku i re
e:
Smatram da su svi uslovi za sudski dvoboj ispunje
ni. Neka Bog odredi
pravednog!
Nasta trenutak tiine u kome se samo
ulo Kolsgovo brundanje. On je, iz
samo njemu poznatih razloga, pokuavao da stavi nov
ac na skalda, ali niko
od prisutnih nije hteo da se kladi.
Borci otpo
ee oprezno da se obilaze, kao ma
ke, pribliavaju
i se
nadohvat protivni
kog oruja. Izgledalo je da lako naoruani Kju nema

nikakve anse u sudaru sa brdom
elika i mii
a kao to je Rep. On
ak
nije ni isukao svoj dugi ma
, ve
se samo lagano kretao dre
i labavo ruku
na bal
aku.
Odjednom, kada se na
oe na pogodnom rastojanju, Rep napade. Zamah je
bio u prvom delu svoje putanje, kada, izletevi iz
kanije, sinu vilinsko
se
ivo. U istom pokretu ono zahvati protivnikovu ruku,
kidaju
i prstenove
verinja
e kao papir. Teki krstast ma
odlete iz Repove ruke i zabode se u
ledinu nekoliko metara od njih. Kju je jedan trenut
ak stajao uko
eno, sa
uzdignutim ma
em, a onda se okrenu sudiji.
Ja sam pobedio re
e on ravnoduno, kao da iznosi vekovima poznatu
injenicu.
i sudije Tojstolfa, sive kao
elik, ne pomerie se. Ipak, vilenjak oseti
opasnost. Ne obziru
i se na krv koja je kuljala iz rase
enog rukava, Rep
tre masivni bode i nasrnu sa le
a. Kju, koji je bio zakora
io prema
biskupu, u istom poloaju okrenu stopala. Obema ruk
ama zadade udarac
ma
em, koji prostruja od temena do ispod pojasa njegov
og uhranjenog
protivnika. Rep pade bez glasa. Ispod njegove krupn
e, nepomi
ne telesine,
koja je leala na boku, po
ela se brzo iriti bara krvi. Kju podie pogled i
uperi ga ravno Haroldu u o
i.
17
Gledali su se nekoliko trenutaka, dugih kao ve
nost, kada Ostrik i Hjort
poletee na njega. On ih, dre
i bal
ak rukom naopako, odbi rotiraju
i ma
na obe strane. Pri tom pose
e Hjorta po vratu i ovaj se srui krkljaju
i.
Posle slede
eg sudara ma
eva u irokom pokretu raspara Ostriku stomak.
Repov drugar pade u krvavo blato, urlaju
i kao vuk.
Uzvik oduevljenja podie se iz mase. Kolseg
ak po
e da udara ma
em
po titu u znak odobravanja, ali ga Helgi do
epa za ruke otro ga kore
i.
Kju koraknu unazad sa isukanim se
ivom u ruci. Harold ga je gledao
tupim pogledom dok su se na njegovom stara
kom
elu kupile krupne kapi
znoja. Klicanje se polako utia. Svim pripadnicima
gospodareve grupe, pri
pogledu na sjajnog vilin-ratnika, noge postadoe te
ke. O jo nekom
napadu nije moglo biti ni govora.
Pobednik se odlu
nim koracima priblii sudiji. Osetivi da se nalazi
na
opasnom dometu ma
a, Tojstolf se prilepi uz naslon sedita. Kju mu se

obrati, dubokim, bezbojnim glasom:
Sada u
ini ono to si Bogu i meni obe
ao zatim uz jedva vidljivo
pomeranje usana tiho dodade Ina
e
u ti prosuti utrobu po tribini.
Biskup izgovori osloba
aju
u formulu, ali niko od prisutnih se ni ne
poma
e. U potpunoj tiini Kju krenu ka loma
i. Mekano sko
i na hrpu
drveta i zagleda se u devojke koje su grcale od sre
e.
Terin Sifurkson polako otka
i baklju sa jednog stuba nameravaju
i da je
baci na mreu konopaca natopljenih katranom. Podie
pogled u zamahu i
i mu se susretoe sa plamte
im pogledom vilenjaka. Ruka mu klonu i
baklja bezopasno pade na zemlju.
Kjuu je bilo savreno jasno kako nema vremena za gu
bljenje, jer je strah
koji je izazvao slabio svakog trenutka. Upoznavanje
sa ovim lepoticama
morao je da ostavi za kasnije. Nadao se da su dovol
jno inteligentne da ga
prate, umesto da se daju u divlji beg sa gubilita.
Okrenu se ka Friji i
jednim zamahom prese
e konopce izme
u nje i Un. Zatim pisnu kao no
na
umska ptica. Lako vezani drebac otre se i probi
se kroz masu naroda,
18
rue
i i guraju
i sve pred sobom, do svog gospodara. Kju dograbi Un
koja
mu se obesila oko vrata i baci je na sedlo. Ne gube
i ni trenutak, Frija
sko
i sama. On, sa jednom rukom na ma
u, povede konja niz blatnjavu
ulicu. Prolaze
i pored svojih poznanika iz kr
me, dok mu se Kolseg
srda
no smeio, a Helgi uzvra
ao mra
nim pogledom, namignu im i re
e:
Eto, reio sam da pod starost obradujem oca. ta
sve ne
e
ovek morati
da uradi da bi zadovoljio roditeljske ambicije?
Jedan drugi roditelj stajao je i grozni
avo razmiljao. Ako ih sada pusti da
pobegnu, teko da
e ih ikada ponovo videti. A
ime da ih zaustavi? Kju je
pridobio narod ne
uvenom hrabro
u. Takvi junaci oduvek su zagrevali
srca Norlan
ana. Vie nije mogao da ra
una na ubila
ko raspoloenje mase,
a biskup je bio razoruan, jer je Kju uradio sve po
zakonu. Pri pogledu na
Ostrikovo telo koje se jo treslo i gr
ilo, njegovi sopstveni ljudi gubili su
svu hrabrost. Neprijatelj je ve
odavno zamakao za prvo drve
e, a on je
stajao bespomo
an. Vreme je prolazilo. Ljudi su zbunjeno
ekali. Neki su
ve
po
eli da se razilaze. Kona
no, biskup naredi da se tela poginulih
pokupe i odnesu u crkvu gde
e im sutra on li
no odrati opelo.
Gospodareva druina hitro poslua, da bi se sklonil
a s o
iju Haroldu.
Helgi je stajao usamljen, ose
aju
i da je ispao budala. Odbio je Kolsegov
poziv da se vrati u kr
mu, mada se ovaj nudio da ga utei turom pi
a. Bes
u njemu je klju
ao. Odjednom kao da se ne
ega zna
ajnog setio, on pritr
a
sudiji:
Potovani sudijo, da li meni Helgiju, sinu Joriko
vom, dozvoljavate da
neto kaem?
Tojstolf potvrdno klimnu glavom, o
iju jo uvek prikovanih za pravac u
kome su pobednici otili.
Biskupe, vi i ovaj skup ste obmanuti. To stvorenj
e koje je pogubilo Repa
na sudskom dvoboju uopte nije
ovek!
Kako??? razroga
i o
i biskup.
Pio sam danas sa njim u kr
mi. Tamo je skinuo kapulja
u. Pomislio sam
19
da je to neki
udan
ovek, znate sve kakvih sve ima. Me
utim dok se borio
sve je po
elo da mi se razjanjava; od prelepog glasa,
udnog ma
a, do
nemarnog odnosa prema novcu. Bilo je to jedno pravo
vilinsko stvorenje.

Vilinsko stvorenje? Kakvo sad vilinsko stvorenje?
uzviknu biskup
Tojstolf ose
aju
i da mu je neto vano izletelo ispod ruke.
Vilenjak, gospodine. Kao iz starih neznaboa
kih legendi. umilno
e
eni Helgi.
To su ona opaka stvorenja koja naseljavaju umske
staze i bogaze, piju
rosu i jedu li
e sa drve
a. Ne samo da ne znaju za Boga, nego i pla
aju
danak Paklu, koji ih prihvata za saveznike. to nij
e nikakvo
udo sa
obzirom na njihovu demonsku prirodu. ulete sa isc
rpnim objanjenjem
Harold Surovi.
Prevara! Prevara! grmeo je biskup.
Na oruje, sinovi Marke! drao se oja
eni gospodar na sav glas.
I dok je nada u njegovom srcu rasla, ljudi su po
eli polako da se pokre
u,
jer blistavo se
ivo, protiv koga njihovi
uveni panciri od dve vrste
prstenova nisu nita pomagali, ostavi suvie jak st
rah.
Kakva sramota! Pred samim licem Isusovim, Satana
nas je prevario! O,
da li
emo ikad sprati ljagu sa naeg potomstva?! jadiko
vao je sudija
znaju
i gde treba da ga
a.
Ljudi iz mase po
ee da tr
e i mole Harolda da se priklju
e poteri.
Helgi, koji je sve to izazvao, okrete se biskupu, p
a mu razgovetno re
e:

emu sve to, o
e? Pa znate valjda, da vilinsko stvorenje u umi ni
ko
nikad nije uhvatio?
Do
avola sa tim demonom iz Pakla. Bar
emo one dve drolje uhvatiti.
Za koga sam ja napravio onako lepu loma
u? obrecnu se ovaj.
20
U guvi koja se stvorila, jedno lice je sijalo. Kad
a su mu se prsti sklopili
oko okovane drke njegove sekire, Harold je bio naj
sre
niji
ovek na svetu.
On krenu napred i povede jo nesre
enu gomilu, dok je iznad njihovih
glava odjekivao snaan glas biskupa Tojstolfa:
Baklje! Baklje! Jo baklji!!!
HAJKA
Laki i ubita
ni, lova
ki psi sigurno su sledili trag svojih rtava. Njiho
vo
kevtanje razlegalo se skrnave
i dostojanstveni mir stare ume. Preplaena
divlja
, ma koliko bila dobro naoruana, pani
no se sklanjala ispred te la-
jave gomile. Za njima se pojavie ljudi, koji su, v
u
eni psima, polutrkom,
posr
i, napredovali za svojim traga
ima. Svetlosti stotine baklji
preplavie pomr
inu. umska staza izgledala je kao mle
ni put na letnjem
zvezdanom nebu.
Kju je za
uo lave, mada njegove dve ti
enice, sa daleko slabijim sluhom,
nisu o tome imale ni pojma. Na njima se jo zapaal
e posledice oka od
boravka na loma
i. Un je bila malaksala i
utljiva, dok njena sapatnica nije
prestajala da pri
a, puna nekakvog uzbu
enog raspoloenja:
...I nisi htela da mi veruje dok smo bile zaka
ene tamo. Rekla sam ti da
smo spasene,
im je stupio pred prokletog biskupa. A ti si samo
utala! Ia-
ko sam lepo znala da
e zaklati onog tvog vola bez po muke, kazala sam ti

to,
im sam ga videla kako se kre
e. A ti opet, nita! Pa, tako se prikrada
21
ma
ka kada spazi pti
a koji je ispao iz gnezda. Nemoj mi re
i da ni to nisi
primetila? Kako nisi prepoznala taj pokret?
Pa, recimo da sam bila vezana sa druge strane stu
ba... umorno odgovo-
ri plavua.
Kju se rei da prekine ovaj neplodan dijalog:
Devojke, pripremite se, menjamo pravac puta!
A, gde idemo? ivahno
e Frija.
U umu! glasio je odgovor.
Pa zar nismo ve
u umi? zbunjeno
e tamnokosa, dok je, kako se
inilo, njenoj drugarici bilo svejedno kuda idu. Ova
ju je samo
vr
e zag-
rlila i spustila glavu.
Dublje u umu! re
e on i naglo skrenu sa staze probijaju
i se jedno
dvesta metara kroz vrzinu, na opte negodovanje jah
a
ica. Taj poduhvat ih
je kotao jednog dela ode
e i koe, jer je bunje bilo preteno trnovito.
Uli su u oblast gustog,
vornovatog drve
a izme
u kojeg su rasli samo
paprat i pe
urke. Sa niskih grana svuda oko njih visile su krpe
mahovine i
liaja. Kju im naredi da polegnu po konju kako neka
ne bi razbila glavu.
Nastavili su najve
om mogu
om brzinom. Vilenjak se hitro kretao
odbacivi ogrta
, uro
enim instinktom biraju
i najpogodniji put.
udni
drebac pratio ga je tiho, kao jelen i
inilo se da ne ose
a teinu dva ljuds-
ka tela. Sati su prolazili, a rastojanje izme
u njih i potere ostajalo je isto.
Bilo je mra
no kao u rogu. Frija i Un nisu videle ni prst pred
nosom. Samo
su ose
ale lepljenje pau
ine i grebanje gran
ica po licu. Nisu znale pravi
razlog za takvu urbu, ali su bile duboko uverene d
a Kju zna ta radi. Bez
obzira na intenzitet fizi
ke neprijatnosti kojoj su bile izloene, sklonost i

bezgrani
no poverenje prema njemu, nateralo ih je da dre je
zik za zubima.
Kona
no, vilenjak prona
e ono to je traio. Stigoe na ivicu prili
no
iroke jaruge, levkasto okrugle. Stabla u njoj bila
su prili
no visoka i ravna.
Povrina strmog tla bila je prekrivena samo uvelim
li
em, bez ikakvog
rastinja. On zaustavi drepca i navu
e mu velike kopita+-cipele od ne-
kakve penaste materije. Za rep mu pri
vrsti mali metalni predmet sa rupi-
cama, koji napuni prahom iz jedne kone vre
ice. Zatim se, sa svojim
no
ovidim konjem, spusti u rupu gde stade krstariti u
svim mogu
im prav-
cima. drebac je uvebano visoko podizao noge sa gl
omaznim navlakama
i izgledalo je da se ludo zabavlja. Ta
no u sredini jaruge Kju odvrnu
osigura
sa sprave na repu i prah po
e polako da isti
e. Ispevi konja preko
oboda udoline sa koga je tr
ala polegla trava kao na obali reke, on izvadi
jednu drugu crvenu vre
icu sa prahom, i sko
ivi nazad u jarugu stade da
22
ga razvejava uokolo. Posle toga obi
e krug oko jaruge prosipaju
i prah i
paze
i da ostavi irok prolaz u pravcu iz koga su doli.
Zbunjene naglim promenama smera, kao i dugim stajan
jem, devojke se
usudie da se oglase:
Zato stojimo posle onolike urbe? proaputa Un
, zure
i u pomr
inu.
Kada vide taj izgubljeni slepi pogled koji se prost
irao u sasvim pogrenom
pravcu, vilenjak se nasmeja pa odgovori:
Postavio sam vu
iji
vor da malo zabavim vae oboavaoce, koji se
spremaju da nam opet dosa
uju. teta to ovde nemam jednu
etu strelaca
od mog naroda, ova je jaruga kao stvorena za dobru
zasedu.
Stvarno teta umea se Frija imam neverovatnu
elju da biskupu
Tojstolfu krknem jednu strelu u creva.
Zar ti rukuje orujem? zapanjeno
e Kju, koji to nikada nije o
ekivao
od ljudske ene.
Moj otac Ulaf me je kao devoj
icu
esto vodio u lov. Puno pataka pogi-
nulo je od mojih strela. Me
utim, otac jednog dana nije doao sa svojima
sa nekog pohoda na moru. Vie nisam imala sa kime d
a lovim. Moji
vrnjaci su mi se smejali. Od kako sam se zadevoj
ila nisam dotakla luk.
objasni Frija, najkra
e to je mogla.
Za
u se lave, ve
ujan i za ljudsko uvo. Un se u toj optoj tami oset
i iz-
gubljeno i bespomo
no; skoro bespomo
nije nego pre nekoliko sati na
loma
i. Ona se privi uz Friju drhte
i.
Kju povede konja, paze
i da ne zaka
i mlado rastinje izme
u drve
a.
drebac skoro beumno nastavi svojim neprirodnim ho
dom. Nisu tako
brzo napredovali, jer su se kretali znatno opreznij
e. Nedugo zatim, po
ee
se sputati niz neku blagu padinu. uma se polako i
zmeni. Po
ee da
preovla
uju vrbe i jove. U vazduhu se oseti karakteristi
an miris vode.
Drve
e se zaogrnu u sme
e,
upave brade. Iznenada, odozgo, iz kronji,
probie se srebrne trake mese
ine. Teki kini oblaci o
ito su se razili,
dok su vilenjak i njegova druina tumarali po dubok
om mraku stare ume.
Prevalie jo dvadesetak metara kad pred njima pu
e sva irina velike reke.
Ona je blistala, okupana zracima punog meseca, ogro
mna, iroka i lenja. U
daljini, pod zvezdama, koje su snano sijale u
istoj atmosferi posle kie,
ocrtavali su se tamni obrisi druge obale, kao i nek
oliko duguljasih ostrvaca
obraslih aom. Za one koji su est sati bili u pot
punoj tmini, ovaj prizor
bio je ravan sjaju letnjeg podnevnog sunca. Devojke
osetie bezrazlonu
sre
u, mada se njihov poloaj nije bitno izmenio.
Tada, na toj svetlosti koja je
ak bacala i senku, one prvi put ugledae svog
23
spasioca bez kukuljice. Bio je to mladi
srednje visine, vitak, ali snano
gra
en, obu
en u koulju i iroko krojene pantalone, stegnute o
ko aka i
glenjeva. Boja te ode
e na svetlosti meseca izgledala je tamna, mada su
se svud po njoj mogli primetiti obrisi li
a. Plava kosa mu je bila poput
pru
a ipraga i izdeljena u pramenove stremila je u vis
i unazad. Tada
primetie neto to im srca zaledi iskonskim straho
m. Iz te grive pomaljale
su se iljate ui koje vilenjak vie nije pokuavao
da sakrije. On oseti
pogled svojih ti
enica i okrenu se u njihovom pravcu. Mese
ina mu di-
rektno pade na lice. Vilenjakove rairene zenice za
sijae crveno kao rubini.
Svestan komeanja na svojim le
ima drebac u trzaju okrenu glavu i
njukom dota
e Uninu nogu. Pri tom mu levo oko sevnu uto kao u
ma
ke.
Nasta tiina u kojoj se ose
ao strah, ali i sva besmislenost situacije. Frija
kona
no skupi hrabrost da prozbori:
Ne
ete se valjda ti i taj tvoj konj, pretvoriti u vuko
dlake i sad nas ovde
na miru pojesti?
Zar bi to vredelo ovolikog truda? osmehnu se Kj
u. Zatim ozbiljno do-
dade,
Vai preci svata su izmiljali o mom narodu. Kak
o bi smo se ina
e do-
vukli do ovde da ja i moj drebac Toror nemamo takv
e o
i?
Tamnokosa, svojim prakti
nim umu shvati da je najbolji trenutak za napad
bio dok su bile izgubljene u potpunom mraku, pa pot
isnu iz sebe strah od
stara
kih pri
a i seti se da ni one nisu uvek bile tako krvave. O
na pretpos-
tavi da Kju ima neke veze sa mitolokim vilinskim s
vetom, pa re
e:
Ja se ne bojim. Moj predak je bio Erik Krvavi, le
gendarni junak za koga
se pri
a da je jahao sa vilenjacima.
Erik Krvavi, vilin-prijatelj, koji je porazio voj
ske Sigvrata Odvatnog u
Meal Durinskoj bici, gde pogibe slavni Vilin-kralj
Arel-Gator bore
i se na
njegovoj strani? zaprepa
eno
e Kju.
Da! Erik Krvavi imao je sina Arnolda Divljeg, on
sina Olafa Belog, on
sina Hoksulta Neopranog, on sina Ubicu Morda, on si
na Fridriha Mudrog,
on sina Gudelfa Hromog, on sina Ozura Moreplovca, o
n sina Ulafa Raz-
vratnog, a on samo
erku jedinicu, Friju, to jest mene. ponosno
e ova,
zaboravljaju
i na sav malopre
anji uas pri pomenu svojih slavnih preda-
ka.
Ljudi su se namnoili u poslednje vreme. Me
utim svet je ostao mali.
Arel-Gator bee moj deda. On ima
ae Haldir-Gatora. Haldir ima mene,
Kjuil-Gatora ukratko iznese vilenjak svoje porekl
o.
Zato sebe ne naziva Vilin-kraljem, kada vodi p
oreklo od njega u pra-
24
voj liniji? upita Frija,
ija je strast za kultom porodi
ne loze bila tolika,
da bi na samim vratima pakla mogla mirno raspravlja
ti o podvizima nekog
ukundede.
Kju to odmah uo
i, pa da bi se zbiliio sa svojim ti
enica, on razveza
pri
u o toj temi.
Vrlo prosto. Moj otac je jo uvek iv i vlada na
im narodom u umi Tro-
lova. Ja li
no smatram da je besmisleno da se nazivamo kraljevi
ma sa tako
malo podanika. Kraljevi od davnine bili su neto sa
svim drugo. Oni su im-
ali armije, od kojih su se noge tresle kraljevima l
judi, koji se nisu ni smeli
pojaviti iz svojih kamenih utvrda. Recimo: Arel i n
jegov brat Finvar-Gator
krenuli su jednu takvu vojsku gore na poluostrvu Ru
jnu, kako bi pomogli
Vandima protiv nasilnog pokrtavanja. Tu uz pomo
Vanda odbie Dance,
koji pobegoe preko mora. Stara vera bi povra
ena, a oni pra
eni ve
inom
svog naroda krenue niz obalu na jug. Tu do nogu po
tukoe kralja Osvifa,
koji je ognjem i ma
em irio veru u raspetog Boga po Norlandu. Onda se
vratie na obalu i tu sklopie savez sa vikinkim v
o
om, Horsom
Neznaboacem, koji za njihov ra
un popali crkve i opatije po Frana
koj.
Oni sami krenue u unutranjost, gde porazie kralj
a Arna i razruie nje-
govo utvr
enje do temelja.
Posle toga, siti ratovanja koje uvek odnosilo i iv
ote nevinih rtava,
shvatie da se ne moe ve
no tr
ati i boriti se tamo-amo po kontinentu.
Mnogi vilenjaci iz njihove vojske ugrabili su sebi
po neku lepu enu iz
krajeva po kojima su ratovali. Neke vile koje su i
le za vojskom odabrale
su me
u zarobljenicima momke koji
e zadovoljiti njihove putene proh-
teve, dok su vilenjaci zauzeti bitkama.To nije stvo
rilo unutranje nesla-
ganje, jer ljubomora ne postoji u vilinskom narodu,
ali je mnogo
optere
ivalo vojsku, poto su jo neasimilovani bili slabi
i neotporni. U
takvim okolnostima vilenjaci odrae savetovanje. J
edni su bili za to da
dignu ruke od svega i opet ive u umama i pod zeml
jom, odvojeni od lju-
di, kako su to oduvek radili, osim u vreme ratova,
naravno. Drugi su bili za
to da se povuku na neko malo ve
e ostrvo i tu da na malom prostoru lako
pruaju otpor. Tre
i su hteli da neku ve
u zemlju ljudi uvuku u borbu pro-
tiv Hri
anstva i da joj se nametnu kao svetovni i duhovni v
ladari. Na kra-
ju, bra
a reie da podele svoju vojsku od est stotina vil
in-ratnika i da
mla
i Finvar otplovi za Irsku, gde treba da prui pomo
pripadnicima Tua-
ta de Dananovih snaga u borbi protiv hri
anskih fanatika. Opremie lep,
veliki brod, pravljen po naim nacrtima i od naih
materijala. U njega se
Finvar ukrca sa dosta opreme i stru
njaka za podzemna stanita, jer je Irs-
25
ka poznata kao zemlja velikih travnatih povrina. S
a njima krenue i neke
hrabrije vile. Stariji, Arel, osta sa svojih trista
ratnika da titi vile, decu i
napovilne. Oni se povukoe duboko u ume.
Finvar zaplovi prvo ka ostrvu Man, koje su, po ko z
na koji put, opustoili
Islan
ani i tu iskrca nekoliko porodica da svojim vilin-t
rikovima plae
varvare kako bi lokalnom stanovnitvu omogu
ili da preivi. Sa njima se
iskrcae i neka vrlo nestana vilin-deca, o
ito potomci meanih veza, sa
kojima je jo na kontinentu Arel-Gator imao ozbiljn
e razgovore zbog nji-
hove strasti za sakupljanjem ma
ijih repova. Finvar je bio sre
an to se os-
lobodio malih monstruma, jer nije znao ta bi novo
mogli da izmisle.
Jedre
i Irskim morem, on susrete flotu od dvadeset sedam
brodova
Norveanina Olafa Mo
nog, koji se vra
ao sa, ne ba tako uspenog, po-
hoda na Britaniju. Vetim, uvebanim, manevrom Viki
nzi saterae njegov
daleko bri brod u tesnac. Vilenjaci se obradovae
predstoje
oj borbi, ali,
Finvar ne hte da ubija pagane. Umesto toga, on nare
di da se podignu jedra
za oblake i zapale brze vatre koje mo
no greju. Onda, na zaprepa
enje
varvara, koji uopte nisu shvatili kakvog protivnik
a gone, podie brod iz-
nad njihovih glava i po vazduhu otplovi put Irske..
.
Kju bi sigurno jo mnogo pri
ao, da ga odjednom nisu prekinuli udaljeni
pse
i urlici i zavijanje. Pogledao je Friju,
ije je lice blistalo od sre
e to je
upoznala potomka tako stranih predaka, dok se na U
ninom jo pomalo
ocrtavala panika. Sad nije imao vremena da i sa njo
m uspostavlja prisniji
kontakt. Mogao je samo da se nada, da
e se drati uz svoju ljubavnicu i da
ne
e praviti ve
e komplikacije. On se osmehnu i re
e:
Dosta smo vremena protra
ili na prazne pri
e o onome to je bilo davno.
To je za ve
ernje sedeljke uz vatru. Sada moramo da se maknemo
odavde,
ako ne elite da sa
ekamo Harolda, da se sa svojom svitom priklju
i ovom
no
nom izletu. Drite se dobro! Toror
e morati da presko
i pesak.
Un zgrabi ivicu sedla, uplaeno se osvr
i oko sebe, dok je tamnokosa,
ito jaha
ica sa mnogo ve
im iskustvom, popravljala poloaj nogu u
uzengijama, namotavala uzdu oko ruke i nemo pokreta
la usne tako da Kju
nije mogao odrediti, da li se moli ili psuje.
Na njegovu komandu, pastuv se zalete, presko
i uski re
ni al i sa sve
etiri noge usko
i u vodu. Un tresnu u pli
ak, a njena drugarica ostade da
visi oko konjskog vrata sa nogama u reci. Kju brzo
pristie, ska
i cik-
cak po ve
em kamenju preko pe
anog ala. Podiu
i Un, sa koje se cedila
voda, hvatom odpozadi, on joj dobro opipa grudi. On
a se besno otre i
prostreli ga pogledom. Kju ustuknu. Plavokosa lepot
ica tada shvati da rea-
26
guje instiktivno i nezavisno od straha koji je prem
a njemu ose
ala. Frija,
koja se ve
popela ponovo na drepca, razumela je situaciju i
pognula se u
sedlu od smeha. I Un bi smeno. Devojka odmahnu gla
vom i prui ruku
svojoj plavokosojoj drugarici da se popne. Vilenjak
uhvati konja za uzde i
povede ga nizvodno. Onda se seti da drepcu nije sk
inuo navlake.
ujno
uzdahnu, pa prionu na posao. Sva sre
a da je Toror posluno dizao noge pa
nije morao mnogo da se kvasi i mu
i. Kad ih sve
etiri odveza, on ih iscedi
i oka
i o bisage da se sue, rekavi devojkama:
Sad ste upoznale neke lepe strane vilenja
ke magije. Ovo no
no kupanje
je bilo radi prikrivanja tragova. ta bi dao da mog
u samo da uzjaem vilin-
konjica, kao u vaim pri
ama, i da odletim.
Zatim, ljapkaju
i kroz pli
ak po, na sre
u, dosta
vrstom dnu, nastavi da
vodi konja u istom pravcu.
Harold se znojio. Kapi su mu se skupljale na krajev
ima
upavih obrva i
odatle mu curile u o
i, tipaju
i ga. Rogovi na njegovom, kako mu se
inilo uasno tekom lemu, stalno su ka
ili granje krive
i ga i cimaju
i.
Usta su mu bila suva i lepljiva, puna pau
ine. Iz nekog razloga
ak su i
komarci po
eli da ga pronalaze iako je njihova sezona kalendar
ski ve
bila
zavrena. Sva oprema
inila mu se neverovatno otealom. Posr
i, on se
licem nasaloni na jedno drvo, dok su ljudi sa baklj
ama tr
ali pored njega.
Jedva je disao. Jedan trenutak je tako stajao, pa 
elja za osvetom u njemu
ponovo prevagnu nad umorom. On se snanim trzajem o
dvoji od stabla.
Nastavio je da tetura. Mnogi, daleko mla
i od njega, ve
davno su napusti-
li poteru doavi na izmak svojih snaga. On nije mo
gao da odustane. To je
bila njegova osveta.
Odjednom, u toj optoj oamu
enosti umorom, psi se sjurie u jednu
prili
no duboku jarugu, vuku
i i rue
i ljude za sobom. Tada nasta haos.
Psi su kaljali, kijali, ski
ali i valjali se po zemlji. Po
ee da kidiu jedni
na druge. U tom potpunom ludilu ve
je nekoliko ljudi bilo ozbiljno izuje-
dano. Ljudi i kerovi koji su pristizali ukopae se
na ivici udoline. Harold
stie za njima i zagrli najblie stablo. Njegov sin
, Gizur, koji je bio u jaruzi,
epa za guu jednog zapenualog psa i tresnuvi ga o
drvo, ubi ga na mes-
tu. Zatim iza
e iz udoline i obrati se ocu:
O
ito neka vilenja
ka ma
ija. Psi nam sad ne vrede ni prebijenog ba-
krenjaka.
Harold ga osmotri pogledom koji bi se teko mogao p
rotuma
iti, ostaju
i i
dalje u istom poloaju. U rupi, ludnica je trajala.
Ljudi su se gomilali oko
nje. Svetlost stotina baklji potpuno rasvetli popri
te nemilog doga
aja.
27
Ranjenici behu izvu
eni. Najbesniji psi ubijeni, a situacija se polako
prima
e granici podnoljivosti. Nekoliko novopridolih lo
vaca pokuae
da svoje pse navedu na trag oko jaruge, ali svi nji
hovi napori ostae uza-
ludni.
ak i teki traga
i, kupljeni po ogromnoj ceni od Belgijanaca, krup-
na, spora stvorenja sa klempavim uima i velikim zb
oranim njukama,
sposobna da prate i po tri dana star trag, nisu ima
li uspeha. Gizur podie
pogled sa njih na oca, pa re
e:
Ja mislim da je on odavde krenuo na veliku reku,
koja nije daleko. Poz-
najem ovaj kraj.
esto sam ovde lovio. Kada divlja
bee
i naleti na reku
ona obi
no ili pokua da je pre
e, ili krene obalom, nijedna se ne vra
a na-
zad u staru umu. Mislim da
e se taj umski vilenjak ponaati kao
ivotinja. Moda ga uhvatimo dok pokuava da pre
e vodu.
Stari gospodar se ispravi i udari najblieg psa sek
irom po ki
mi, kao da mu
je on neto kriv. I dok se ker uvijao, zavijaju
i, starac povede svoje ljude
jo jednom. Gazdi smrtno ranjenog psa u tom trenutk
u nije bilo ni na kraj
pameti da neto prigovori. Pola
asa kasnije ljudi iz potere po
eli su da se
klizaju i padaju po blatnjavom tlu izme
u drve
a, i dalje se dre
i za za-
tegnute povodnike svojih pasa koji su ih vukli svom
snagom. Kju je o
ito
mnogo bolje znao gde treba iza
i na vodu nego Gizur. Kona
no, posle
mnogo bauljanja, izbili su na obalu Velike reke. Ne
koliko trenutaka stajali
su kao da ne znaju ta
e dalje. Onda Harold zavika, razmahuju
i sekirom:
Traite tragove po obali! Polovina uzvodno, polov
ina nizvodno! Lentine
jedne kljakave! Bre! Bre!
Svetlost baklji rasu se re
nim alom. Ljudi su tr
ali, pretrauju
i pesak. Psi
su pravili veliku pometnju, grabe
i ispred svojih gospodara. Gizur naredi
da ih sve pohvataju i veu za drve
e. To bi u
injeno, uz mnogo muke, i
lovci na tragove mogli su se nesmetano vratiti svom
zadatku. Traili su i
traili, ali kako su minuti prolazili nada se gasil
a. Pred zoru i najuporniji
odustae.
Na obali Velike reke, u svitanje, jedan veliki ratn
ik je plakao.
28
IMROV PAD
Na trideset osmom nivou srednjeg dela Integralnog M
ultimodalnog Izo-
kronog Rresettlera, Asa je netremice posmatrala Erd
a. Pitala se je li to mo-
ralo da se dogodi ba za vreme njihovog zajedni
kog deurstva. Ironija
sudbine htela je da njen najomiljeniji pripadnik na
roda Dil bude u ovom
trenutku njen smrtni neprijatelj. Asa je zavolela E
rda, a kako i ne bi, kada
je poslednje
etiri godine u svemu bila upu
ena samo na njega. Bez obzira
na fizi
ke razlike, jedan mukarac i jedna ena za vreme du
gih samovanja
morali su se zbliiti. Sve te uspomene i naklonost
bile su zbrisane jednim
obi
nim signalom u komandnoj prostoriji. Nov, nenastanj
en svet bio je ot-
29
kriven. Oko sedam hiljada Evelonaca i Dilova spava
lo je u svojim kapsu-
lama za hibernaciju. Zajedni
ki sistem za odravanje ivota i odmrzavanje
isklju
ivao je mogu
nost sabotae i genocida jedne rase nad drugom.
Me
utim, svako je mogao da pobije uspavane suparnike p
ucaju
i u jednu
po jednu kapsulu. Zato su uvek postojala po dva str
aara. Parovi razli
itih
polova birani su radi bolje podnoljivosti. Ipak, t
aj zajedni
ki projekt bio
je u stalnoj opasnosti zbog poznate naravi Dilova.
Njihovo izdajstvo bilo
je o
ekivano. Imperativ irenja sopstvene rase, spojen s
a krajnjom
bezobzirno
u i sistemati
no
u, oduvek su bile glavne karakteristike tog
ratobornog naroda.
Asa se od po
etka projekta pitala kakvi su to politi
ari sa njenog sveta
smislili tako bezuman plan. Zar je savez protiv Dor
ta vredeo uplitanja u
zajedni
ke poslove sa tako monstruoznim bi
ima? Bilo kako bilo, ona i jo
oko pet hiljada pripadnika njene rase, kao i nekoli
ko stotina rotbuna, bili
su gotovo svesno rtvovani, poslati na skoro nepozn
atu planetu, za koju su,
otprilike, znali samo gde se nalazi. Jedina smernic
a bili su im trista godina
stari zapisi grupe vojnika elitnog korpusa koji su
izgubljeni u svemiru,
posle jedne bitke svojom ote
enom krstaricom dospeli do sveta na kome
se razvijala civilizacija koja je obe
avala. Uz sve to, u sebi su nosili su
smrtonosni tumor, surove, pedantne, hladne i fanati
ne Dilove. Njihova
filozofska misao mogla se porediti samo sa nepokole
bljivom uvereno
u
jednog pauka, da je dunost njegove vrste ubijanje
svih druga iva bi
a.
Velika strogost i doslednost ogledala se u svakom d
elu ivota tih bi
a. Za
razliku od poprili
no promiskuitetnih Evelonaca, Dilovi su iveli u
vrstim porodicama pod bezgrani
nom vla
u oca, koji je nad ostalima
imao pravo ivota i smrti. Dla
ice na Asinoj koi uvek bi se jeile pri Er-
dovim pri
ama o toj temi. Na njeno pitanje kako je tako dosle
dno ispunio
sva o
ekivanja svoga oca, u kolovanju i slubi, Erd je k
ratko odgovorio:
Prva ena i deca moga oca nisu se slagali sa njeg
ovim ambicijama. Posle
nekoliko razo
arenja i sva
a, on ih je pobio.
Erd je fanati
no zastupao tezu po kojoj je njegov otac imao puno
pravo da
masakrira porodicu i uzme novu enu, jer kako je go
vorio, Dilov nasta-
vak postojanja je potomstvo. Normalno je da otac im
a pravo da ga kreira
po svojoj volji. Kada toga ne bi bilo, nijedno stre
mljenje Dilovskog roda
nikada ne bi bilo ostvareno. Pojedinac bi umirao sa
svojim ciljem i velike
ideje ne bi imale kontinuiteta. U takvim uslovima,
po njegovim dubokim
uverenjima, civilizacija nikako ne bi mogla ni nast
ati. Sigurno je da za ta-
30
kav stav o porodi
nom ure
enju, osim jednostavne filozofije, dosta kriva i
uro
ena brutalnost Dilova. Asa se zato nije gajila ni
najmanju nadu da
e
joj njena ljubavna veza sa ogromnim humanoidom pru
iti bar neku malu
verovatno
u preivljavanja. Po njegovim shvatanjima takva mog
u
nost
nikada nije postojala.
Ve
su prola dva minuta od kako su brodski senzori ot
krili plavu planetu
Mid-Gard, ili Geu, kako su je nazivali njeni stanov
nici. Erd se pravio pot-
puno nezaintersovan za borbu. Vrio je merenja i ob
avljao je sve druge
sporedne poslove u vezi sa planetom. Da je neka dru
ga Evelonjanka bila
na Asinom mestu, sigurno bi se opustila i odbacila
mogu
nost smrtonos-
nog napada od voljenog bi
a. Ali Asa je poznavala Erdovu duu isuvie
dobro. Znala je da on samo vreba pogodan trenutak d
a otpo
ne. Koncen-
tracija nije smela da joj opadne ni za trenutak, je
r od njenog preivljavanja
zavisili su ivoti pet hiljada kolonista na brodu.
Sa tolikim ulogom nije
mogla da se kocka.
Smatrala je da je mladi Dil odavno spremio neki pl
an ili oruje za ovu
priliku. Paljivo je pratila njegovo kretanje trude
i se da joj se suvie ne
priblii. Znala je da joj, ako bi dopala u te krupn
e dlakave ake, ni sva nje-
na brzina i borbena obu
enost ne bi pomogla. Zato se i ona kretala po ko-
mandnoj kabini, glume
i zauzetost, uvek na priblino istom rastojanju od
njega, kao u nekom plesu.
On se uputi ka tekom monolitnom stolu na sredini p
rostorije, iznad koga
su lebdeli hologrami nebeskih tela, koja su sada os
matrali. Asa primeti da
su zakivci na masivnom postolju skinuti. U milionit
om delu sekunde ona
shvati, i polete ka izlazu, pove
anom brzinom koju su joj omogu
avale
njene rasne karakteristike. Njen orijaki neprijate
lj u istom trenutku stie
do stola i baci ga za njom. Koncentracija pomo
u koje su Evelonci uspeva-
li da njihovo subjektivno vreme proti
e znatno sporije nego drugima, ovog
puta joj spasi ivot. Kao na usporenom filmu videla
je ogromni predmet
kako nailazi i lako se otkotrljala ispod njega. U s
lede
em trenutku ve
je
bila na nogama i grabila ka tasteru za pokretanje v
rata. Tresak lomljave
koju je prouzrokovao sto, jo nije zamro, kad ona o
krenu prekida
na zat-
voreno i baci se kroz irok, okrugao otvor. Teke,
nazubljene plo
e
poletee da se spoje, ali, uz njenu brzinu, nije bi
lo opasnosti. Nije jo ni
dotakla reetkasti patos, ispod koga je na pola met
ra tekla voda, kad iznad
nje prolete ljubi
asti, smrtonosni zrak Dilovskog oruja. Erd ga je
o
ito
sakrio u otvor za elektroinstalacije ispod kartogra
fskog modula. Jedan mi-
31
krotrenutak gledala je tu teku
u plitku vodu, steu
i prstima
vrstu mreu
od zelenkastog metala, a onda pogleda niz dugi polu
osvetljeni hodnik. Bio
je prav i dug najmanje trista pedeset metara, bez s
porednih vrata i prolaza.
Na samom kraju, pod pravim uglom, sekao se sa drugi
m hodnikom. Njena
super brzina omogu
ila bi joj da ga pretr
i za petnaestak sekundi, jer, koli-
ko god koncentracijom usporila vreme, otpor vazduha
i amplituda koraka
ne bi joj dozvoljavali da bude bra. Dobro je pozna
vala taj ose
aj tr
anja u
presporom vremenu.
ini ti se da lebdi, noge ti tu i tamo jedva doti
u
zemlju, vazduh te ko
i, a ti si bolno svestan svoje sporosti, i gleda k
ako
sve mili pored tebe. Erdu je trebalo samo osam seku
ndi da do
e do vrata,
otvori ih, i ponovo puca. I dalje je gledala niz ho
dnik, mrze
i ga. Negde na
polovini, u blizini ovalne tavanice, varni
ila je neka instalacija pogo
ena
Dilovim hicem. Ispod nje, neto mutnouto bljesnul
o je u zelenkastoj poi-
lutami hodnika. Dole, sasvim uz pod, bile su reetk
e otvora za ventilaciju.
Po jedna se nalazila na svakih desetak metara. Asa
sko
i sa oduevljenjem,
kao da nije izgubila skoro jednu i po dragocenu sek
undu, i baci se na
najblii otvor. I
upa debelu, pravougaonu reetku, oko ezdeset santi
me-
tara visoku, pa poto je iskrenu i ugura ispred seb
e, naglava
ke se baci u
otvor. Klize
i po glatkom, masnom, u
kastom plehu ona izma
e sa vidika
i na
e se u istoj takvoj, samo neto iroj, popre
noj cevi. O
i Evelonjanke
munjevito se prilagodie tami, ali ona u svojoj zbu
njenosti, dok je gledala
niz dugu jednako
etvrtastu cev, ne primeti otvor u podu i svojim prv
im
korakom propade kroz njega. Jure
i kroz zakrivljenu cev kao na toboganu,
Asa je s vremena na vreme ko
ila reetkom izazivaju
i varnice i strahovitu
kripu. Kona
no se zaustavila, osam nivoa nie, poto je cev ope
t postala
vodoravna. Tada, sva izgubljena i rastresena, pomis
li kako bi bilo dobro da
je prekrila Evelonjanski kodeks
asti, i prva sruila dogovor o savezu,
ubivi Erda. ta vredi re
data tim demonima? Ona je ivela sve do sada
samo zato to je postojala mogu
nost da ne prona
u planetu Mid-Gard, a
Dilovi nisu eleli da prekre savez dok ne budu bi
li u mogu
nosti da iz
toga izvuku to vie koristi.
Za to vreme, dva i po metra visok i trista ezdeset
kilograma teak, Erd se
sjurio niz hodnik u kome je Asa bila pre toga. Pro
ao je pored mra
nog ot-
vora za ventilaciju i ne osvrnuvi se. Kada je stig
ao do kraja hodnika, tamo
gde ga je hodnik sa kabinama sekao pod pravim uglom
, on urliknu i opso-
va. Zatim ulete u prvu kabinu Evelonaca i sa mnogo
hitaca pobi dvojicu
mukaraca, koji su leali u providnim kapsulama. Zn
ao je da mu to ni
emu
ne slui, jer je prvo morao da ubije svoju partnerk
u. Ina
e bi ona mogla,
32
dok on ubija hiljade njenih saplemenika, vrlo lako
da mu postavi zamku i
onda bi to bio kraj za njega i sve pripadnike njego
ve rase na brodu. Izaao
je iz kabine ose
aju
i se neznatno bolje. Po
eo je da razmilja. Ako je ta
prokleta mala drolja, zahvaljuju
i prljavim trikovima njene sorte, izbegla
neminovnu sudbinu, verovatno je potr
ala u svoju kabinu da se naorua.
Erd pojuri ka liftovima. Dok je na tastaturi lifta
koji je mogao da se kre
e i
uspravno i vodoravno ukucavao broj stajalita najbl
ieg Asinoj kabini,
Dil je zamiljao kako
e je, za kaznu to ga je toliko nasekirala, raskida
ti
komad po komad. Mogla je mirno sa
ekati da je bezbolno likvidira,
pucaju
i joj u potiljak, kad joj je ve
od po
etka bila namenjena takva sud-
bina.
Devet nivoa nie, Asi nije bilo ni na kraj pamet da
tako fatalisti
ki gleda
na svet. Nije znala gde se ta
no nalazi. Zato krenu
etvoronoke u bo
ni
ogranak sa leve strane. Reetkasti otvori bacali su
tanke trake svetlosti u
cev. Iz Asine perspektive izgledalo je da se pruaj
u u beskona
nost. Do-
vukla se do prvog i bacila pogled kroz otvor. Videl
a se poluosvetljena
unutranjost Evelonjanske kabine.
Imam sre
e!, pomisli devojka i obrnuvi se u uskoj cevi izbi
nogama pok-
lopac. On zveknu o pod. Asa usko
i. Odmah pritr
a kaseti i iz nje izvadi
kutiju sa orujem. Pogled joj pade na sjajan vizuel
-automatik u
oku
plasti
nog sandu
eta. Zavrnu rukav i uvu
e prste u prstenove na donjoj
strani okruglog mehani
kog zgloba na kome se nalazila tek dva santimetra
duga
ka pokretna cev. Golu podlakticu spusti na
lankovito duguljasto telo
aparata i ovaj se lagano zatvori obuhvataju
i je. Podie ruku oklopljenu
tim savrenim orujem i oseti se mnogo ja
a od bilo kog ogromnog, ne-
spretnog Dila. Senzori u aparatu ve
su bili uhvatili ritam njenih nerava, i
gde god joj je pogled pao, mogla je pasti i smrtono
sna vatra. Ovakvo
oruje nosile su samo velike li
nosti. Primetila je da u kabini za
udo, samo
jedna kapsula. Ina
e, po svemu ostalom, kabina je bila sli
na drugima.
Ona pri
e poluprozirnoj kapsuli na kojoj je crvenim svetle
im runama pi-
salo:
Ovde se nalazi njegovo veli
anstvo
Kotal Gator
Lord Tir-Nan-Oga
33
Usnuli mladi
izgledao je kao i svaki drugi od te lepe rase i bi
o je obu
en u
istu antidekubitus opremu. Ali, on je poticao od Bo
rora Slavnog, najve
eg
heroja koga su Evelonci koji su sebe nazivali elfi,
ikada imali. Njegovi po-
tomci vladali su Tir-Nan-Ogom, najve
im kontinentom na Evelonu,
obezbedivi planeti tri hiljade godina mira i prosp
eriteta. Sve dok nisu
po
eli svemirski ratovi.
Asa uzdahnu i po
e da mae svoju
upavu belu frizuru bojama koje je
nala u kaseti i koje su o
ito sluile za slikanje. Uskoro joj je glava bila z
e-
lena, plava i crna, mada se dosta namu
ila sa dva duga repa koja su joj vi-
sila niz le
a. Zatim iz kutije uze jednu bo
icu, otvori je palcem i sasu nje-
nu sadrinu u usta. Koa polako po
e da joj zeleni. Pogleda se u auto-
monitor koji je zamenjivao ogledalo i sa zadovoljst
vom utvrdi kako joj se
sve ja
a nova boja tela divno slae sa zelenom fosforescen
cijom o
iju.
Crnom i zelenom bojom izvu
e nekoliko debelih linija na povrini aparata
kako bi umanjila njjegov mutnosrebrni sjaj. Kona
no je izgledala kako
treba. Od sjajne Evelonske lepotice pretvorila se u
neupadljivo obojenog
lovca, koji bez problema u svakoj senci moe da vre
ba neprijatelja.
Prolaze
i ponovo pored hiberneti
ke komore, jo jednom pogleda usnulog
mladi
a u njoj. Nije joj bilo jasno kako su tako plemenit
u li
nost mogli
staviti na njihov rtovani brod. Moda ipak nisu bi
li u tolikom
abru, kako
joj je na prvi pogled izgledalo. Ipak, i pored sve
te novootkrivene nade nije
ni jednog trenutka zaboravila da je va
enje iz
abra bio i ostao njen posao.
Sa uzdignutim orujem u ruci iskrala se u hodnik.
Erd je tutnjao hodnikom tridesetog nivoa, pribliav
aju
i se Asinoj kabini.
Pred njegovim zakrvavljenim o
ima pojavie se dobro poznata vrata. On
ih razvali kumulativnom patronom iz lansera na donj
em delu njegove
vienamenske puke, a zatim, zasuvi prostoriju ki
om hitaca, usko
i u
nju. Za trenutak je stajao u dimu sa orujem na got
ovs, a onda shvati da je
kabina prazna. Besno do
epa kasetu sa stvarima i tresnu je o pod tako da
se sve prosu. Nogom rasturi sadraj i utvrdi da je,
izgleda, sve tu. Zna
i da
ovde jo nije bila, i da je stigao pre nje. Bio je
ljut na sebe, to je nepotreb-
no razvalio vrata,
iji su ostaci sada visili istopljeni i izvitopereni
. Da to
nije u
inio mogao je mirno da sedne i sa
eka je, da sama uleti u klopku.
Ali, plaio se da je ona unutra, naoruana, i sprem
na za kona
ni obra
un.
Poto je strah jedna od stvari koju Dilovi ne
e nikako da priznaju ni sebi,
ni drugima, bio je jo benji i ose
ao se jo jadnije i osramo
enije. Morao
je nekako da se iskali. Priao je kapsuli Asine cim
erke. Jednim podiu
im
34
udarcem is
upa providni poklopac sa hiberneti
ke komore i on u irokom
luku odlete preko prostorije. Zastao je, za trenuta
k likuju
i nad
bespomo
no
u svoje nepomi
ne rtve. Krupnom akom uhvati je za levu
dojku. Polako poja
avaju
i pritisak uivao je, kidaju
i je. Kada je od nje
ostala samo jedna velika rana, on zari prste u grud
ni ko. Dok joj je krv
ikljala, mladi Dil, rovare
i po grudima is
upa srce i poto oliza krv sa
njega, hitnu ga u hodnik. Devojka preminu u dubokoj
hibernaciji ne
pomerivi ni jedan mii
na licu. Samo je jedna sitna crvena lampica
saoptila alosnom Erdu da se stanje promenilo. On
joj raskomada
itav
torzo, to u njemu, verovatno zbog njene fizi
ke sli
nosti sa Asom, na koju
se zadnjih godina navikao, izazva erotsku pomamu. O
krete se i nasloni
krvavim rukama na ivicu kapsule. Pogled mu pade na
sivu sun
erastu go-
milu, njemu dobro poznat Asin krevet i on se prepus
ti se
anjima. Video je
kako se znojava i isturenih grudi uvija sede
i na njegovim irokim boko-
vima. Zato je tada nije ubio i utedeo toliko muka
njoj i sebi? Umrla bi
skoro bezbolno na vrhuncu blaenstva, ostavi zauve
k me
u zvezdama.
Asa, njegova mala Asa. Erd se tre, i pobesne, stid
e
i se sebe zbog toliko
nenosti u izopa
enoj ljubavi prema stranom bi
u. O
ito je ta Evelonska
vetica ve
suvie duboko zarila kande u njegovu duu. Tada p
olude.
Do
epa za nogu le i urlaju
i razmahnu njim po kabini. Krv je prskala po
prostoriji. Razbijao je i ruio, sve to mu je bilo
u blizini, telom nesre
ne
devojke sa Evelona. Na kraju, kad u okolini nije os
talo ni
eg
itavog, baci
je, a ona, tresnuvi o ostatke vrata osta da lei u
neprirodno iskrivljenom
poloaju. Izleteo je u hodnik. Krajnje napet, unezv
erno napravi po nekoli-
ko koraka na obe strane. Onda se doseti pa iz depa
izvadi detektor kretan-
ja. Poto ga uklju
i, za
u se ritmi
an zvu
ni signal. Na ekranu se ukaza be-
la ta
ka udaljena oko dvesta metara od njega. Erd se zagl
eda niz hodnik,
me
utim zbog njegove zakrivljenosti nita nije video.
Razjareno podie
puku i ispali jo jednu eksplozivnu patronu niz ne
pregledni prolaz.
Asa je taman zatvorila vrata Kotal Gatorove kabine,
kada je obori snana
detonacija. Podie se i usko
i u lift koji je bio dovezao besnog Dila, a
ironijom sudbine nalazio se ba pored lordove odaje
.
ula je zvuk detekto-
ra i Erdovo urlanje dok je tr
ao. Ali ona je ve
ukucala dvanaesti nivo pete
vertikale. Tridesetak sekundi docnije, Dil stige
do zatvorenih metalnih
vrata. Snano ih je utnuo nogom i onda se odmakao
od njih u nameri da
puca a zatim da kroz razvalinu vrata, slede
om patronom pogodi kabinu
lifta, ako je jo na vertikali. U nastupu jednoh sv
etlog trenutka shvati da bi
tako samo napravio novu glupost. Brzi lift je sigur
no ve
daleko odmakao,
35
a Asa nije bila naivna, pa da ostane na istoj verti
kali. Da ga je razvalio,
onemogu
io bi sebe da se njime koristi, pa bi morao pea
iti do slede
eg,
udaljenog bar esto metar, to bi samo usporilo nje
govu poteru. To bi ga
nepotrebno izmorilo i omogu
ilo prokletoj maloj ku
ki da bolje organizuje
svoju odbranu. On spusti svoje strano oruje i zag
leda se u digitalni
broja
ije se rune zaustavie na dvanaestom nivou.
U glavi mlade Evelonjanke razvijao se plan. S obzir
om da se nije zavara-
vala sanjarenjima kako
e u otvorenoj borbi, negde na hodniku, mo
i da
pobedi svog daleko razornije naoruanog protivnika,
reila je da mu post-
avi klopku. Poto je bio opremljen detektorom kreta
nja, morala je da se
skloni negde gde ne
e biti jedino bi
e koji se kre
e. Na ovom brodu, jedi-
no takvo mesto bilo neto to su u ali nazivali po
drum. Najniih dvanaest
nivoa broda bili su izolovani, zatvoreni metar debe
lim
eli
nim zidovima.
U toj neizmerno velikoj ostavi, pored nepotrebne, p
oluupotrebljene
opreme i materijala, postojali su ogromni rezervoar
i u kojima su gajene
mikroskopske alge za proizvodnju kiseonika. Pod ve
ta
kim svetlom, u toj
toploj vodi, one su se neverovatno uspeno razvijal
e. Ali, u tim divnim us-
lovima, uz obilje hrane koja se dobijala fotosintez
om, nikli su mnogi divlji
eko-sistemi. U po
etku su nau
nici i konstruktori predano radili na njiho-
vom unitavanju, ali bi
a koja su se razvila od raznih stranih gamadi i pa-
razita pokazala su se neverovatno otporna. Uvek su
se iznova javljala u jo
ve
em broju i raznovrsnosti oblika. Pod dejstvom veta
kih bolesti i otro-
va, ona su mutirala u
udovita koja nisu bila bezopasna ni za posadu.
Posle nekoliko nesre
a, nadleni su odlu
ili da se taj deo broda izoluje,
potpuno automatizuju
i proizvodnju kiseonika i tite
i rezervoare siste-
mom laserskih klopki. Da pod pritiskom borbe za gol
o preivljavanje,
teto
ine ne bi evoluirale u oblike sposobne da se provuk
u kroz njihove
kontrolne slavine, isputan je deo algi i sav istro
eni organski materijal.
Sada su ivotinje bile upu
ene mnogo vie na to kako
e da se me
usobno
love, nego da napadaju za njih smrtonosne rezervoar
e, jer je osnovne
hrane, izba
enih algi, bilo u izobilju. Naravno, ulasci ekipa z
a popravke
li
ili su na prave lova
ke ekspedicije, i to na potpuno neistraenoj planet
i,
ali posada je bila dobro naoruana i vrlo oprezna p
a su se nesre
e retko
deavale. Asa je u
estvovala na nekoliko takvih safarija u svojstvu st
raara
pa je dobro upoznala najvanije zveri i njihovo pon
aanje. To je bila velika
prednost nad Erdom koji je, kao Dil ratnik tek ne
to malo o tome na
uo.
Oni su, uz svo duno potovanje, ipak bili samo gos
ti na Evelonskom bro-
du.
36
Istr
avi iz lifta, Asa se ustremi prema ogromnom ulazu
na kojem su blis-
tala sva mogu
a upozorenja i znakovi za opasnost, spusti aku na
plo
icu
za identifikaciju i sa
eka trenutak. Kada je ra
unar utvrdio da je humanoid
i da je na spisku putnika, otvorie se vrata koja s
u bila debela kao trezors-
ka. Nakon to su se zatvorila za njom morala je mal
o da sa
eka pre nego
to su naredna po
ela da se otvaraju. Isko
ila je iz komore na platformu od
metalne mree oivi
enu visokom tankom ogradom. Na njen pokret,
unutranja vrata, opremljena foto
elijom, zatvorie se uz itav zvuk. Nad
njima se upali ekran na kome su bila upisana dva us
lova za otvaranje iznu-
tra: Humanoid i iv.
Asa polako krenu niz metalne stepenice koje su se s
putale ka sistemu ske-
la koji je povezivao gorostasne maine sa rezervoar
ima za uzgoj algi iznad
prozora. Sa strane, uza zidove, nalazile su se pros
torije koje su nekada
sluile za odmor osoblja, za odravanje i skladite
nje alata i kancelarije za
koordinatore poslova. Sada su njihova tamna, porazb
ijana stakla delovala
sablasno. Evelonjanka je pretpostavljala da se u ti
m tamnim hodnicima
kriju uasna stvorenja. Ovamo, na skelama, ose
ala se neuporedivo sigur-
nije. Ve
se spustila tri nivoa nie kada ju je ispod jedne
platformice za
skretanje stepenica neto do
epalo za nogu.
Ona polete u prazno. Istog trenutka u padu je videl
a napada
a; ljigavu
u
kastu masu pipaka u
ijoj se gomili moralo kriti i neko mnogo gore
naoruanje. Automatik istovremeno reagova zrak cr
vene vatre pogodi
izme
u dva plo
asta stepenika, pravo u jezgro hvataljki. Za
u se eksplozi-
ja. Asa nije stigla da sazna kakav je efekat izazva
la njena paljba jer se
naglava
ke tumbala niz stepenice. Stie do platforme i goto
v spade sa nje,
uhvativi se za ipku koja je pridravala uzdignuti
rukohvat. Tako je, ob-
eznanjena od kotrljanja i bola, nekoliko trenutaka
visila nad ponorom.
Pljusak vode, daleko dole, ozna
io je da je napada
pobe
en. Ona spusti
pogled i primeti kako se u tamnoj vodi neka bela ob
li
ja kre
u prema
prstenu talasi
a koje je
udovite izazvalo svojim padom. Znala je dobro
da su to mega-crvi, tri do pet metara duga
ki
ista
i dna koji se pored bilj-
nog otpada ne libe bilo
ega to mogu dohvatiti. Zbog njih je ta crna voda
bila smrtonosna.
Elasti
ni kostur Evelonjanke ostao je neote
en i ona se izvu
e na platfor-
mu. U glavi joj je jo bu
alo. Le
a, ramena i levi kuk boleli su pri svakom
koraku. Ipak, morala je dalje. Krenula je preko dug
a
kih platformi
37
posmatraju
i isti taklav sistem u daljini kod slede
ih vrata, tre
ih, od
ukupno
etiri. Pitala se da li
e Erd uopte si
i ovamo, dol,e da bi se
obra
unao sa njom ili
e se pritajiti napolju i
ekati je da napusti ovaj vaar
mutanata. Mogao se nadati da
e neki od njih uraditi posao umesto njega.
Ali, to nije odgovaralo njegovom karakteru. On je m
orao do
i da to
svojeru
no uradi. Tek
e tada biti zadovoljan.
Stigla je do ogromnog rezervoara, koji se poput des
etospratnice izdizao u
tami. Oprezno je zaobila umu mainerije na vrhu i
spustila se u ljeb,
spiralno urezan u bok, koji je sluio radnicima kao
staza. Poplaivi neko-
liko sitnijih stvorenja koja pobegoe preko glatke
vertikalne metalne
povrine, kao da je u pitanju drvo, polako je napre
dovala nanie,
pribijaju
i se le
ima uz sigurni, masivni,
eli
ni zid. Otar, piskav zvuk
raspara tiinu. Asa se tre i isprui ruku sa vizio
-automatikom na tu stranu.
Opasnosti nije bilo. Bio je to goblin. Obi
an mali goblin, kakve roditelji
kupuju deci za zabavu i radi odbrane od raznih sitn
ih napasnika.
Iako zastrauju
eg izgleda, si
una, krljutima pokrivena,
ovekolika spo-
doba, sa krilima i repom, proizvedena u Evelonskim
genetskim laboratori-
jama, bila je potpuno bezopasna za elfe. Mali stvor
otimao sa sa nekom
vrstom vise
ih konaca za neto to se vie nije moglo prepoznat
i. Uz to se
ljutio, kretao i lupao je krilima. Asa tiho zviznu
. Goblin napusti borbu
oko plena i pritr
a joj iskazuju
i pse
u radost. Ona mu dade ampulu sa
kombinacijom med-puter, pretpostavljaju
i da je gladan. Ovaj je otvori
zubima, posisa njen sadraj, a zatim sko
i Asi u naru
je, veselo toro
i.
Blizina tog malog stvora zna
ila joj je vie nego ikada u ivotu. Okuena
ovim dinovskim prostorom, punim neprijateljskih st
vorenja, bila je
oduevljena to je srela nekog bliskog i poznatog.
Kako li je nesre
ni
malia tu dospeo i ta li je sve preiveo, nije sme
la ni da pomisli. Izgleda,
po svoj prilici, da je otrovna bodlja na njegovom r
epu, uz par konih krila,
otre zube i prili
nu integilenciju, bili dovoljan adut u borbi za ops
tanak.
Pod slobodnom rukom
vrsto je stisla novog ljubimca dok je nastavljala d
a
se mnogo sporije sputa na nie nivoe.
Erd se izvukao iz lifta na trinaestom nivou, plae
i se zamke na vratima
kada bude iz njega izlazio. Polako se dounjao do p
okretnog stepenita i,
poto je presko
io senzore, peke se spustio niz njih. Dospevi na
nii ni-
vo, on
nu u zaklon i u uklju
i detektor. Nivo je bio prazan. Meutim,
Dil nije nita rizikovao. Sa
ekao je jo neko vreme, ne bi li se Asa neo-
prezno pomakla, ako je negde u zasedi, i tako otkri
la svoj poloaj. Kako se
38
dugo nita nije dogodilo, on shvati da se ponaa vi
e kukavi
ki nego li
oprezno, pa se die i uputi ka sredini hola. Tu, ta
no naspram vrata lifta,
bio je ulaz u Zabranjene prostorije broda. Neto mu
je govorilo kako ona
nije mogla da ode nigde durgde. Ako je mislila da
e se on zbog toga
uplaiti i odustati, ljuto se varala. ta god moe
da uradi kilavi Evelonac,
dva puta bolje moe snani Dil. Pri
vrstio je traga
kretanja na poseban
ispust svoje vienamenske puke. Tako je lako mogao
da okre
e cev u
pravcu ne
ega to se kre
e a da to upote ne mora ni da vidi.
Izvadio je i sklopio dai.
udno oruje sastojalo se od drke u sredini i
dva, sedamdeset santimetara duga, kukasta se
iva. Vrte
i ga u ruci i oko
tela, dilovi su znali vrlo efikasno da se bore sa
njim, iako je izgledalo kao
da stalno izbegavaju drugi kraj. Njegovu upotrebu p
o
injali su da treniraju
od rane mladosti, to je, po njima, razvijalo kako
fizi
iku, tako i duhovnu
crtu li
nosti. Stalna panja uz fluidno kretanje, koje daje
harmoniju akciji,
bile su karakteristike upotrebe daia koje su se mu
omogu
avale da ops-
tane i pored modernijeg oruja i da
ak bude omiljeno kod ve
ine mukog
sveta.
Dil se osetio spreman. Poloio je ogromnu aku na
identifikacionu plo
u i
usko
io je unutra.
Asa je tog trenutka stigla do podnoja rezervoara.
Iskora
ivi na donje
platforme, ona baci pogled na desetak metara udalje
nu maineriju, ko zna
kakve namene, koja se poput gra
evine uzdizala na mutnoj crnoj vodi. To
je bilo idealno mesto za zasedu. Nekoliko debljih i
tanjih cevi povezivalo
ju je sa rezervoarima na oko tri metra iznad nje. D
ok je devojka posmatrala
taj nesigurni prelaz, preko platforme od sitne mre
e pojuri oko metar visok
tvrdokrilac. Asa opali, ali zrak se odbi od njegovo
g crnog, sjajnog oklopa
kao od ogledala. Evelonjanku uhvati panika. Stisnuv
i goblina uz grudi,
ona presko
i preko insekta, pa, napravivi kolut, ustade. Dok
se buba,
naoruana nimalo bezazlenim kljetima, okretala, As
a se u nekoliko dugih
skokova na
e na ogradi sa koje se, posko
ivi, dohvatila cevi. Goblin
prhnu da joj olaka i obletevi krug oko nje spusti
se na ipku iznad svoje
nove gospodarice. Devojka se, zaka
ivi nogu, izvu
e na cevi i, koriste
i
savren smisao za ravnoteu svoje rase, pretr
a po njima iznad mirne vode.
Stigavi do velike gomile maina i kra, ponovo pri
grli ljubimca pa meka-
no dosko
i na uzdignute delove, njoj neshvatljive namene. Za
vu
e se
dublje u senku; provla
ila se izme
u hrpa korodiranih metala potpornih
39
stubova i nekih, za
udo o
uvanih, sprava i aparat. Tu, pored jednog veli-
kog ventila u senci, ona zalee, prethodno razgrnuv
i
ubre sa poda.
Tada se setila da mora svog goblina da zatiti od E
rda, pa ga odnese dva-
desetak metara levo i postavi tako da ga ima na oku
. Mali stvor shvatio je
komandu, pa se okameni na mestu na kome ga je ostav
ila. Onako sivo-
ljubi
ast, pokriven ukrtenim krilima spreda, sitne glave
napola uvu
ene u
njih, delovao je kao par
e metala izvijenog zbog neke havarije.
Evelonjanka se vrati na svoje mesto. Zaleu
i, podseti se da
e sada morati
da bude dvostruko opreznija jer uz sebe nema goblin
a koji bi je opomenuo
na eventualni dolazak nekog lokalnog lovca. Dok je
traila udobniji
poloaj besno je odbacila u vodu nekoliko kao prst
velikih rafova, kada se
odozgo, sa rezrvoara, za
ula pucnjava. Erd je, o
ito, imao problema.
Pola sata docnije, Dil se pojavio na vidiku. Oprez
no se sputao niz ljeb
sa vienamenskom pukom na gotovs. Ujedna
eni zvuk detektora opome-
nu Asu da ne sme ni da se pomeri. Zakora
io je na platformu, obazriv po-
put zveri koja ulazi u klopku. Mogla je ve
da puca, ali je nesvesno odla-
gala taj trenutak,
ekaju
i da pri
e blie, kao da nije drala vizio-
automatik, najpreciznije oruje koje je Evelon izmi
slio.
Detektor jo uvek nije davao nikakva upozorenja. Iz
nenada, tako da je to
ak i Asu trglo, insekt napade. Detektor pisnu, ali
je uljez, koji se izvukao
ispod gomile korodiranog pleha, bio ve
isuvie blizu za puku. Erd
izma
e noge u stranu i obrnuvi dai u vazduhu, sjuri ga
u spoj bubinih
krila. On je probi i zabi se u mreastu podlogu na
kojoj su stajali. Buba
nastavi da grebe nogama i kljoca sa tri para usnih
noica. Me
utim, borba
je bila gotova. Se
ivo od metalnog kompozita dralo je njen hitinski o
klop
prikovan za tlo. Dil je i ne pogleda. Uskrativi j
oj milost da je dotu
e, on
je leerno zaobi
e i nastavi da istrauje okolinu.
Cev na Asinom oruju pratila je njegovo kretanje. S
uvie sporo da bi to
detektor otkrio. Grozni
avo je razmiljala ta da uradi. Bo
no okrenut Erd
naprosto ju je mamio da puca u njegovo oruje. Tada
bi mogla da ga zaro-
bi, samo kad ne bi bilo te njegove velike snage i p
odmuklosti. Asa je zna-
la, ako za trenutak bude oklevala pred razjarenim D
ilom, moe slobodno
da se oprosti od ivota. Erd je za svoju vrstu bio
tek mladi
u razvoju.
Njegova je veli
ina bila znatno ispod tri metra visine i pet stotin
a kilogra-
ma teine, koliko je iznosio putpuno odrastao, dobr
o razvijeni Dil. Ipak
za Asu koja je sa svojih ezdeset i neto kilogra
ma i neto malo iznad
40
metar i osamdeset visine bila izuzetno krupna za sv
oju rasu on je bio ne-
pobediv protivnik u eventualnom sukobu bez oruja.
Putala ga je da se
kre
e po platformi, poklanjaju
i mu svakim korakom, jo po trenutak
ivota. Dil je verovatno instiktivno ose
ao njeno prisustvo. Preavi
najniu platformu, vra
ao se uz samu ivicu, oprezno hodaju
i na samo ne-
koliko decimetara od povrine tamne vode. Smatrao j
e da
e ga detekror
kretanja na vreme obavestiti o svakom grabljivcu ko
ji bi mogao da ga na-
padne, kao i o Asinom evetualnom pokuaju da mu uma
kne.
Nagla eksplozija vodene pene, i crv ga svojim preko
metar irokim bezu-
bim ustima
epa za bedro i obori sa reetke. Za trenutak, Asa o
dahnu.
ini joj se da je jednom neko umesto nje odradio nep
rijatan posao. Ali
ve
slede
eg trenutka Dil je bio iznad vode, batrgaju
i se i pokuavaju
i
da oslobodi puku, koju je neman jednim delom dral
a krajem svojih lepl-
jivih usana. Ogromna bela masa borila se sa njim. B
io je to pravi pravcati
mega-crv kapitalac, est metara duga
ak. Evelonjanka se prvo za
udi koli-
ko je ta voda plitka, jer nije dostizala ni polovin
u Erdove visine, a onda,
kako su sekundi prolazili, po
e da ose
a saaljenje. Taj uasni primitivni
stvor, po
injao je da vari hranu jo u ustima, jer mu je ceo
digestivni trakt
bio samo jedna upljina, opremljena izuzetno jakim
stoma
nim sokovima.
Asa je zaista mislila da Dil zasluuje smrt, ali n
e takvu i ne na takav
na
in. Zaboravivi sve lekcije o nezahvalnosti te rase
, ona rei da ga spase.
Automatik prasnu, crv ispusti svoj plen i udalji bl
edo ovalno telo, uvijaju
i
se. Erd nije video odakle je doao hitac. Podie se
iz vode izbezumljen.
Shvato je da ga Asa odavno imala na nianu. Da je t
ada odloio oruje bio
bi spasen, ali ta mogu
nost nije postojala u njegovom umu, jer njegova ra-
sa nikada nije pokazivala nikakvu milost prema pora
enima. Asa je gleda-
la pravo u njegove ute razroga
ene o
i u kojima ocrtavao strah, bes i ne-
pokolebljiva elja za ubijanjem. Ona se usredsredi.
Vreme ponovo krenu
da proti
e sporije. Erd polako po
e da ubacuje patronu u cev udarcem
prstiju po polugi, bo
no smetenoj na puci. Poto je gledao u njenom
pravcu, Asa opali. Zbog maksimalno usporenog subjek
tivnog vremena njoj
se ukaza ovakav prizor:
Samo malo ispod Erdovog vrata pojavila se crna mrlj
a. Trenutak docnije u
toj ta
ci javila se eksplozija. Krv se rasprtala, dok je
glava, obr
i se, u
luku odletela daleko pozadi. Sama silina udara izba
cila je Dilovo telo na
mreastu platformu gde je ostalo da visi sa jednom
nogom u vodi.
41
Devojka ustade bez krika pobede na usnama. Pri sled
e
em koraku odsutno
raznese
udnog napada
a, koji se u svom nazubljenom hitinskom oklopu
sputao prema njoj, oka
en o dugu
lankovitu izraslinu sli
nu crevima. On
joj pade pred noge. Prekora
i ga, iako je jo pomerao svoje mnogobrojne
pijavke, pozva goblina koji joj beskrajno sre
an doleteo u zagrljaj, i pope
se na mosti
od cevi. Uputi se ka Erdovom leu. Nekojiko trenut
aka je sta-
jala oputeno iznad njega, pa tiho promrmlja:
Ti, veliko
ubre... Zato si me naterao da ovo u
inim?
Da je bio manji, verovatno bi ga u besu koji je nai
lazio, utnula nazad u
tamnu vodu, ali bila je svesna da bi na njegovu ogr
omnu telesinu samo po-
vredila stopalo. Povrediti voljeno bi
e, za Evelonce, bilo je nasilje nad os-
novnim instiktima, a oni to nisu podnosili. Zato je
i ona bila izuzetno ljuta
na svog pokojnog partnera. Asa ga pljunu, i dostoja
nstveno se uputi ka iz-
lazu. Bila je u takvom raspoloenju, da joj ni jeda
n grabljivac, ma kako bio
dobro opremljen, nije stao na put.
U unutranjosti broda ona ode pravo u bolni
ko odeljnje. Morala je prvo
da se pobrine za zadobijene povrede. Svukavi ode
u, u
e u mainu sli
nu
tu-kabini gde joj rotiraju
e mlaznice nanesoe tanak sloj dooua svud po
koi. Prijatna toplina razli se po Asinom izubijano
m telu, sve do vrhova
njenih iljastih uiju. Za nekoliko trenutaka doou
se sparui i otpade, a fen
ukloni svaku trun
icu sive zrnaste materije sa njene koe i kose. Od
po
etka ove jurnjave sa Erdom, ona se prvi put oseti z
aista dobro. Sada je
bila spremna da se uhvati u kotac sa novim protek
o
ama.
Kada se ponovo nala na komandnom mostu, prvo je mo
rala da utvrdi
tetu, koju su u obra
unu napravili. Masivni sto sa
ije se plo
e obi
no
emitovao hologramski model galaksije, zario se dobr
im delom u pilotsku
niu, otetivi pilotski mehanizam. Evelonjanka izv
ri provere i utvrdi da
se skretanje pogonskog mlaza moe uraditi samo do d
evetnaest stepeni, sa
ove udaljenosti, to bi trebalo da bude dovoljno za
prinudno sputanje broda
negde u blizini pola. Sva sre
a da su motori za usporavanje bili u redu.
Morala je brzo da donese odluku o tome da li
e sama pokuati da ga spus-
ti ili da budi celokupnu posadu broda. Bitka sa Di
lovima u trenutku kad
treba spustiti ovaj lete
i grad, koji skoro i da nije bio predvi
en za to, bila
bi najverovatnije sigurna propast za sve. Ipak, el
ela je da bar neko preivi
ako se dogodi da pogrei i slupa brod. Zato rei da
otka
i potpuno nezavis-
ni Evelonski deo I.M.I.R.-a. Odvezavi se liftom u
desni deo broda, u
e u
42
njihovu komandnu kabinu. Bila je manja, ali bolje o
premljena, sa vie
upravlja
kih mehanizama i instrumenata.
ak se i po dizajnu videlo da je
bila novije proizvodnje. Ukuca u ra
unar vreme izlaska iz hibernacije, koje
je posle odvajanja modula bilo sasvim nezavisno od
Dilovskog. Sat
vremena posle sletanja. Nasmeja se pri pomisli kak
o bi Erdovi sapleme-
nici rado zloupotrebili tu mogu
nost da su samo imali tehnologiju za to.
Sputanje isto tako podesi preko ra
unara, to je u ovom slu
aju moglo, jer
komande nisu bile ote
ene. Pomisli da ovde, u sigurnosti, ostavi i svog
goblina, ali ivotinjica nije htela da se odvoji od
nje. Jadni malia, ko zna
ta li je sve preiveo u onom podrumu, njemu se nik
ako nije ponovo osta-
jalo u samo
i. Ona popusti. Vratila se sa njim na glavni brod.
Upravo su
proli kraj usamljenog Mid-Gardovog satelita. Asa o
tpo
e ko
enje. Malo
potom uletee u atmosferu planete. Vibracije po
ee da potresaju letilicu.
Kako je brod pri sve manjoj visini automatski sve v
ie ko
io i usporavao,
Asa je videla veliku kopnenu povrinu koja se spaja
la sa polom prema ko-
jem su se kretali. Mislila je kako
e biti dobro, da se ako preive, na
u to
blie evelonskom delu. Kad su stigli do kontinenta,
otka
ila je desni nasta-
vak. On se podie i zaostade.
Jo su vrtoglavo jurili ka severu. Sve nie i nie.
Kona
no, pred brodom
koji samo to nije dodirnuo povrinu mora, pojavi s
e planinski venac pod
lednicima. Asa o
ajni
ki skrenu. Stigli su iznad niskog, zale
enog kopna.
Brod neto pove
anom brzinom zapara zemlju i nastavi da klizi, rue
i sto-
tine kilometara ume. Planine se opasno pribliie.
Brod se iskrenu i levim
bokom udari u gle
er. Onda se odbi i zavrte. Zaustavio se usred ume
pod
snegom, dok su se svuda oko njega dizali oblaci par
e. Asa, u svom
irokom pilotskom seditu, polako otvori o
i. Zna
i, ivi su. U tom tre-
nutku kao da nije shvatala da ih je unutranja auto
nomna tea broda spasla
od posledica udara. Jedino je izdrljivost samog ok
lopa letilice bila
ograni
enje vratolomnim sputanjima i zaustavljanjima.
Ona se nespretno die iz svog tapaciranog poluleaj
a, koji je po veli
ini
bio pravljen i za Dilove, odgurnuvi pritom goblin
a koji se
urio uz
nju. Pogledala je kroz okno, ali je ono bilo zatrpa
no nanosima snega ili de-
lom samog lednika. To se odavde nije moglo utvrditi
. Uklju
i monitore.
Neki su jo uvek radili. Panorama nepregledne ume
pod snegom, na kojoj
se ocrtavao beskrajan trag broda koji je na ivicama
jo uvek tinjao; bio je
prvi utisak o planeti na koju su stigli. Nadala se
samo da nisu proli kroz
neku gusto naseljenu oblast, jer je po izvetaju pr
eivelih iz posade sve-
43
mirske krstarice
etvrtog elitnog korpusa Evelona, planeta bila domov
ina
dosta inteligentne rase humanoida. Osmotrila je I.M
.I.R. Leva komponenta
bila je prili
no razbijena i deformisana, to i nije bilo tako lo
e jer su se u
njoj nalazili samo Dilovi. Nije imala vie ta da
eka. Uklju
i izlazak iz
hibernacije i uputi se u Kotal-Gatorovu kabinu. el
ela je da ako ve
mora
da padne u obra
unu sa Dilovima, bude to u odbrani gospodara Zemlj
e
Mladih. Kada je izala iz lifta, hodnici su ve
oiveli. Mukarci i ene tetu-
rali su se po njima, pridravaju
i se za zidove, to je bila logi
na posledica
duge hibernacije. U
ini joj se da u daljini vidi siluete para rotbuna s
a du-
gim njukama i od mu
nine oborenim uima. Naviknuta da vidi te hodnike
sasvim puste, Asa oseti iznenadnu teskobu koja se p
oja
avala do panike,
pa bez mnogo ustru
avanja utr
a u gospodarevu kabinu. Mladi
u njoj sta-
jao je naslonjen na otvorenu kapsulu sa izrazom mu
nine na licu.
Gospodaru, moram da vas opomenem, da bi trebali d
a preuzmete ko-
mandu, jer su nai ljudi u rasulu po hodnicima, a o
pasnost od napada
Dilova sa obzirom da smo na cilju naeg puta, je v
rlo o
ita. zvani
no
otpo
e Asa, kad je ovaj podizanjem ruke prekide.
Zar ti misli da ovaj projekat vode bezveznjaci?
obrecnu se ovaj
Dilovi se zbog svoje mase mnogo tee i sporije vra
aju iz hibernacije. Jo
oko sat i po ne
e mo
i ni da mrdnu. ta je sa njihovim straarem?
Ona mu ukratko raportira sve to se u poslednje vre
me dogodilo, ne
preska
i ni svoju vezu sa Erdom, kao ni pozajmicu lordovog
li
nog
naoruanja. Zavrivi ponizno mu prui vizio-automa
tik.
Mladi
koga je toliko potovanje od strane svoje lepe vr
njakinje, o
ito
nerviralo, odgovori joj:
Moe da ga zadri! To je najmanje to mogu da t
i dam. Ti si u
inila
vie za nas nego bilo ko od plemi
a u poslednjih hiljadu godina. Postala si
velika ena. Tvoje ime
e stajati me
u najve
im majkama naeg naroda.
Ovaj govor proprati time to je neno pomilova po o
brazu, zata o
ito nisu
bila razlog samo njena juna
ka dela. Zatim je brzo navukao ratni kombine-
zon, pa, pra
en Asom, krenu na komandni most.
Sat vremena kasnije, spremni i do zuba naoruani Ev
elonci, o
ekivali su
dolazak delegacije naroda Dil. Mada su se nadali d
a orijai ne
e odmah
krenuti u otvorena neprijateljstva jer su, i ina
e brojno slabiji, doiveli vel-
ike gubitke prilikom sletanja. Evelonske medicinske
ekipe su od samog
44
bu
enja neprestano radile na izvla
enju i le
enju povre
enih, ali i pored
sve njihove mo
ne tehnike u udesu je stradalo preko sedam stotina
kolo-
nista naroda Dil. Da nisu tako svesrdno radili nji
hov broj bi bio bar dva
puta ve
i. To bi bilo moda u ovoj sitaciji bilo daleko pam
etnije, ali to se
kosilo sa Evelonskim moralnim principima. Po slobod
nim procenama,
Dilovi su izgubili malo vie od tre
ine svojih snaga.
Kotal je sedeo za komandnim pultom, mrk i tih. Njeg
ova kosa, boje arte-
rijske krvi, stajala je jo vie nakostreena nego
obi
no, ako je to uopte
bilo mogu
e. Za
u se graja u hodniku. Nekoliko straara uvede grupu
ko-
satih i bradatih ljudi odevenih u prljave koe. Oni
su se vi
i okretali na
sve strane stiskaju
i u rukama kratke motke sa metalnim vrhom, koje bi
trebalo da budu neka vrsta primitivnog oruja. Bili
su o
ito vrlo uplaeni.
Glavni straar obrati se Kotalu:
Domoroci. Pokupila ih je patrola, jer su se muval
i oko broda. Sigurno su
hteli da kradu razbijene komade oplate. Za njih je
metal sa pravilnom kris-
talnom reetkom sigurno blago.
Ne deluju mi kao oni iz izvetaja koji su na
inili velike pomake u mate-
matici, astronomiji i filozofiji. Mada se i oni, ka
ko kau, slue vrlo primi-
tivnim orujem. Ma ti izvetaji kapetana borbenih b
rodova, uvek su
ulepani i naki
eni razo
arano
e ovaj A gde je to
uveno tamno vino i
prelepe crnokose enke?
Moda su ovo pristalice filozofije povratka priro
di? naali se Asa,
opustivi se kona
no u prisustvu Kotala.
Svi prisutni se nasmejae. Gospodar Tir-Nan-Oga nar
edi da mu blie pri-
vedu jednog, kako bi ga bolje video. Mladi
se isprva otimao, dok su ga
svla
ili, a onda je stao i kao hipnotisan gledao u Kotal
a i Asu.
Pa ovo nisam video na svih petnaest do sada pozna
tih planeta sa razum-
nim stanovnitvom! zadivljeno re
e Kotal, dok je Asa malo koraknula
unazad, jer je domorodac zaista loe mirisao Ovi
su isti kao mi! Veli
ina,
raspored mii
a, proporcije tela, oblik lica, raspored maljavosti
, jedino su
im ui druga
ije. Zna
i, ima istine u onim izvetajima.
I imaju tumore tu i tamo po telu gotovo sa ga
enjem primeti Asa
Nita to se ne bi moglo srediti sa dodavanjem na
eg usavrenog imuni-
teta u njihovu krv. Samo telo bi ih razgradilo, kao
i kod nas. Jedva
ekam
45
da im vidim enke nastavi Kotal pun entuzijazma.
Dajte momku neto
jako i pristojno da obu
e. Prvo ga operite i pobijte parazite na njegovoj
dlaci.
ini mi se da u njihovim sivim o
ima ima tragova inteligencije.
Pozva prevodioca, starca kome je posle jedne nesre
e bila ugra
ena metal-
na plo
a preko oka i
ela. Ta, skoro fatalna, povreda odredila je njegovo

zanimanje. U taj deo glave smeten mu je aparat koj
i je bio povezan di-
rektno sa mozgom. Ubacivanje digitalnog zapisa omog
u
avalo mu je da
govori svaki poznati jezik galaksije. On im se obra
ti na gr
kom. Nije bilo
nikakvih rezultata. Zatim je pokuao na etrurskom,
persijskom, egipats-
kom, asirskom, armenijskom, skitskom, kritskom, fen
i
anskom, nubijs-
kom, libijskom, tra
anskom, tribalskom i jo nekim manje poznatim jezi-
cima, ali sve osta bez uspeha.
To su svi jezici koje su poznavali prvi posetioci
ove planete, gospodaru
re
e starac koji je pustio kosu i bradu, kako bi prikr
io svoj fizi
ki nedosta-
tak, pa je bio mnogo sli
niji zarobljenicima. Sem toga, zbog kompleksa,
nosio je vrlo skupo i elegantno bljetavo odelo, po
slednji krik visoke mode
na rodnoj planeti.
Domoroci zbog svega toga pomislie da je on glavni,
pa padoe ni
ice
pred njegove noge. Evelonci pokuae da ih podignu,
ali ne uspee sve dok
im on ru
nom gestikulacijom ne pokaza da ustanu.
ta im bi? ivo se zainteresova Kotal, koji nij
e bio ba neki poznavalac
me
uplanetarne antropologije.
Misle da sam... Hmmm, teko je prevesti Bog. Bi
e sli
no
oveku,
koje kontrolie prirodne pojave i gotovo je poistov
e
eno sa njima. Od nje-
ga, kako veruju, zavisi njihova sudbina, ivot ili
smrt. Njemu se jadaju
(mole), i prinose mu poklone (rtve). Ali on u stva
ri ne postoji. Imali smo i
mi neto sli
no u sada ve
zaboravljenoj istoriji. Se
ate se sukoba kulta
Araksa (Evelonskog sunca) sa oboavaocima erotske s
nage Lelil, jedne od
tri osniva
a razuma, opevanog u Pesmi Uasa, pevanje Teridi
ne suze,
koje opisuje vladavinu najmo
nije Kraljice naroda crne dlake. Morali ste
to u
iti u osnovnoj koli kod nas...
Kotal se toga nije ba najbolje se
ao i uopte nije voleo taj mamutski na-
cionalni ep od
etristo trideset i dva pevanja, na
ije je u
enje svako dete
na Evelonu moralo da stra
i dve godine ivota, nao
ito poto se ve
ina tih
46
doga
aja opisivala i u Gvozdenoj Knjizi, istoriji rato
va na Tir-Nan-Ogu,
koja se obavezno prou
avala u starijim razredima.
Izgledaju mi vrlo sposobni za apstraktno miljenj
e zaklju
i mladi Kotal
teta to su u tome krenuli pogrenim putem.
Iz hodnika neko doviknu da stiu Dilovi. Gospodar
naredi strai:
Vodite mi ih sa o
iju, ako ne elite da oni budu jo jedna rasa kojoj
su
ovi manijaci uskratili pravo da postoji. Polako ih
pustite napolje da niko ne
vidi.
Samo to su zbunjene varvare izgurali u prolaz za s
lu
aj opasnosti, u
e
Karg, vo
a Dilova, sa svojom pratnjom, natmuren i sav u crn
im oblaci-
ma.
Serija urlika kojom je Karg iskazao ta misli o I.M
.I.R.-u i Evelonskom
pilotu, koji ga je spustio, i pogibiji sedam stotin
a svojih saplemenika, li
ila
je na sve osim na protokolarni susret dvojce diplom
ata. Kada su se pos-
lednje re
enice utopile u reanju, Kotal, koji je sve to sasl
uao sa osme-
hom, usudi se da primeti:
Za sve to mogao bi da zahvali svom izabraniku da
je jo iv. Ali, budu
i
da je tvoja nare
enja shvatio malo na svoju ruku, ostao je u podrumu
da se
br
ka sa mega-crvima.
Vi ste ga ubili, da bi ste prikrili kako ste izve
li ovu sabotau. Zar straari
ne moraju da idu svuda zajedno? Kako je onda va st
raar iv? to nije
pomogao Erdu? napade ponovo ratoborni Dil.
Asa,
ija je koa u me
uvremenu ve
bila povratila normalnu boju, oseti se
pozvana da se uklju
i u razgovor:
Pokuala sam, ali...
Ali je ostala iva, to isklju
uje mogu
nost da Erd bude iv. upade
Kotal milozvu
no, prekidaju
i je otrim pokretom ruke Zar misli da
emo progutati pri
u, kako ste na tako odgovorno mesto postavili Dila

koji nije bio psihi
ki uravnoteen?
Karg tako pogleda Asu da se ona oseti kao jagnje pr
ed razjarenim medve-
dom i, mada su sa njom bili mnogi naoruani Evelonc
i, raspoloeni pre da
svi poginu nego dozvole da joj zafali dlaka sa glav
e, uplala se od njegove
47
sirove zverske snage. U svakoj drugoj prilici, Dil
ovi bi na ovoj ta
ki raz-
govora ve
pobili svoje sagovornike me
utim, plaili su se da otvoreno
povuku oruje, zbog neverovatne brzine njihovih pro
tivnika. Zato Karg
nastavi da se prepire:
To je nametaljka. Ona ga je verovatno iznenada u
bila, a onda odvukla i
bacila u podrum da se na leu ne bi pronali tragov
i. Vi o tome niste mogli
znati vie nego ja. Sve ste rekonstruisali po iskaz
u vaeg straara. Erd je
mrtav, pa ne moemo da ih suo
imo.Sada postoji samo njena verzija
doga
aja. Ja to ne mogu da prihvatim kao argumenat.
Verovatno ne
e da prihvati ni nekoliko mojih ljudi i ena ubij
enih u
dubokoj hibernaciji. Neka tela su raskomadana golim
rukama. Verovatno
je to neki me
usobni obra
un, po kojima je moj narod poznat. Ubice su
sigurno pronale na
in da se izvuku iz zajedni
kog sistema hibernacije u
koji smo bili toliko sigurni. A, da uopte ne pomin
jem ovaj kartografski
sto, koji je pet puta tei od mog sraara, koji se
nekim
udom otkinuo i za-
rio u upravlja
ki mehanizam izazvavi nesre
u u kojoj su stradala oba in-
tegralna dela. dotera malo istinu evelonski gospo
dar, pre svega da ne bi
Kargu dao podatke o poloaju neote
enog modula.
Dilovski vo
a uko
i se na trenutak, kao ivotinja sterana u klopku, p
a on-
da nastavi, vrlo odmereno i hladno:
Ako imate neke zamerke na na rad ovde, moete ul
oiti protest naoj
vladi na Rangosu Tri.
I da onda, s obzirom na udaljenost,
ekam odgovor trideset i est godina
i jo dvadeset osam, ako elim konsultovati na pol
iti
ki vrh. Hvala lepo.
re
e Kotal, izmenjenim glasom u kome se o
itavala pretnja. Zatim dodade,
jo niim, prete
im tonom:
Imam mnogo jednostavnije reenje. Ti i tvoji orij
ai pokupi
ete sve svoje
stvari, vozila i opremu i iz ovih stopa
ete napustiti na brod. Stigli smo na
planetu za kolonizaciju, pa je sad kolonizujte. Sam
o, jo neto; preko
okeana ima jo jedno veliko kopno na istoj geografs
koj irini, zato ima da
se
istite sa ovog kontinenta.
Dilovska delegacija ne re
e nita, ve
se kao po komandi svi odse
no
okrenue i napustie komandnu prostoriju, o
ito duboko uvre
eni. Eve-
lonski gospodar im doviknu:
48
Sada me slobodno tuite, a meni
e o
itati bukvicu kroz trideset i est
godina!
Kada su se vrata za njima zatvorila, Evelonci se sa
mo zgledae. Mu
an
ose
aj da je rat objavljen i da se samo
eka ko
e prvi da napadne, obuze
sve prisutne. Ipak su se nadali da su njihovi proti
vnici dovoljno razumni, te
da ne
e otpo
eti obra
un jo na brodu gde bi brojnost i brzina Evelonaca,

bili presudni. Asa na kraju prekide
utanje:
Idem da o
istim kosu od boje. Nadam se da moje odsustvo ne
e umanjiti
borbenu gotovost naih trupa.
Svi prasnue u smeh, osim Gatora. I mada je ova nje
na ala bila sra
unata
na to da popravi raspoloenje, mnogi shvatie kao i
on, da to nije mnogo
daleko od bolne istine. Od cele posade broda, jo s
e niko nikad nije suko-
bio sa Dilom, sem nje. Razi
oe se u tiini.
Dilovi iz Kargove grupe kora
ali su hodnikom tako ustro, da su im se
svi uklanjali sa puta. Kada su strigli do liftova v
o
a promumla:
Rolfe, uzmi sve nae koji mogu da se kre
u i napusti brod. Ostale pobi.
Ja i Torg idemo da ostavimo malim ljigavcima neto
za uspomenu i dugo
se
anje. Ne
ekajte nas. Ako vas sustignemo, preiveli smo...
Delegacija se razdvoji. Karg i njegov pratilac nast
avie niz glavni hodnik
nivoa, nenaoruani osim jednim ukrasnim daijem.
Prevodilac, koji je izveo domoroce iz tunela za opa
snost,
ekao je u
proirenom delu hodnika ispred pogonskog odeljenja
da vazduh bude
ist.
Jedan radnik za sitne popravke,
kao je neto oko regulatora za pritisak
na
oku proirenja. Starac mu pri
e presko
ivi hrpu alata, razbacanu oko
njegovog malog vozila za intervencije, u nameri da
razgovorom prekrati
vreme. Onda se zaledi. Hodnikom su nailazila dvojca
Dilova, zadubljena
u razgovor. Da stvar bude gora, jedan od te dvojce
je bio glavni zapoved-
nik Korg. Prevodilac posko
i kao divojarac, i po
e gurati i dalje zbunjene
varvare u prostoriju opred glavnog odeljenja za kon
trolu pogona I.M.I.R
a.
Karg i Tog stigoe u proirenje. Pro
oe nezainteresovano da prvo osmotre
situaciju. U delu hodnika ispred pogonskog odeljenj
a bila su tri oficira, ko-
ji su bili udubljeni u neki zanimljiv razgovor, jed
an radnik za popravke za-
dubljen u svoj posao i dva straara naoruana puka
ma opasnog izgleda.
49
Da ne bi sumljivo etali dole-gore ispred motora po
d straom, Karg odmah
pri
e oficirima.
Gospodo, kao to verovatno znate Kotal i ja smo s
e dogovorili o planu za
kolonizaciju planete. Odlu
ili smo da moj narod zauzme kontinent na za-
padu s obzirom da smo malobrojniji i da se vama I.M
.I.R. nasukao ovde.
Poto je na integralni deo broda prilikom sletanja
havarisan, prinu
en sam
da od vas zatraim pomo
, kako bi nas, naa vozila i opremu prebacili na
odredite nae interesne sfere. Vrlo mi je neprijat
no, to od vas traim tak-
vu uslugu, ali na alost primoran sam.
Evelonci ostae zapanjeni takvim tonom i krotko
u od jednog Dila, pa se
bre bolje, najuslunije dadoe da iza
u u susret svim njegovim eljama.
Jedan pouri da obavesti pretpostavljene, a druga d
vojca krenue da vide
ta je sa platformama za letenje. Karg im doviknu d
a ga mogu na
i sa nje-
govim narodom ispred broda. Oni ga upitae, da li m
u jo neto treba? On
se zahvali rekavi, da je i ovo daleko iznad onoga
to mu pristojnost
nalae. Oficiri urno odoe.
Nekoliko trenutaka Dilovi su gledali za njima, pa
se onda razdvojie. Tog
krenu nazad, a gospodar produi niz hodnik. Prolaze
i pored dva straara
koja su stajala sa obe strane vrata pogonskog odelj
enja, Karg razmahnu
dajiem koji je nosio u ruci u ceremonijalne svrhe.
Napad je bio toliko brz
i neo
ekivan da straari nisu stigli da se koncentriu i
uspore subjektivno
vreme. Tako padoe, skoro bez reakcije, oboreni sa
mnogo surovih udara-
ca. U istom trenutku Tog je sa le
a do
epao radnika i tresnuo mu glavu o
zid hodnika. Zatim ga podie dre
i ga za vrat i polomi mu ga.
Starac je nervozno etao po prostoriji za kontrolu
rada pogona. Ta kabina u
stvari, i nije sluila da bi tu stajali neki strogi
kontrolori, ve
su tu sedeli
enici pogonskog inenjeringa i razne delegacije u p
oseti ili obilasku
broda, kako bi kroz providni zid posmatra rukovanje
najsavrenijim pogo-
nom koji su Evelonci do sada izgradili. Pregrada je
sa strane pogona je bila
neprozirna, jer se smatralo da ne treba dekoncentri
sati izvo
e tako pre-
ciznih poslova. Osim toga, sluila je
ak i kao zatita od radijacije u
slu
aju havarije nekih delova motora. Tajnu njene izrad
e, jo uvek
uvaju
Drigli, narod sa Sirijona, od kojih Evelonci kupuju
sve otporne providne
materijale. Grupa varvara u prvi mah nije shvatila
da prepreka uopte
postoji i posle prvih bolnih iskustava sa njenom tv
rdo
om zadivljeno ju je
gledala i dodirivala rukama.
50
Ve
su dugo govorili me
u sobom svojim
udnim, nerazumljivim jezikom,
pa je prevodilac apsolutno izgubio interesovanje, k
ada se najednom podie
graja. Iza providne plo
e ulazila su dva Dila vuku
i za sobom nesre
ne
Evelonce iz hodnika. Jedan je krenuo ka glavnom pog
onskom terminalu, a
drugi je sa straarskom pukom zauzeo mesto pored v
rata. Prevodilac je u
deli
u sekunde shvatio. Preoptere
enje motora u mirovanju izaziva reakci-
ju koja se ne moe zaustaviti, i koja za neko vreme
dovodi do neminovne
pre
i
ene fuzijske eksplozije. On izlete u hodnik. Bio je
pust. Na mestu
straara ostale su samo barice krvi. Nije se nenaor
uan mogao suprotstaviti
Dilovima, a morao je. Potr
ao je ka vozilu za intervencijje kako bi
pokuao da neto od alata upotrebi kao oruje. Tu n
alete na Kotala. Ovaj je
leerno etao hodnikom zadubljen u misli o njihovom
poloaju, Asi i
predstoje
im neprijateljstvima sa njihovim naroguenim suparn
icima: Ka-
da je usplahireni prevodilac isko
io pred njega, On ga upitno pogleda i
re
e:
ta je bilo? Problemi sa uro
enicima.
Kamo sre
e zavapi ovaj Dvojca Dilova su pobila strau i
uletela u
mainsko odeljenje, a vi ste, kako vidim, nenaorua
ni.
Gospodar poblede, oko pola sekunde je stajao koncen
triu
i se, a onda
do
epa masivnu alatku za varenje sli
nu
eki
u i sjuri se ka pogonskom
odeljenju. Prevodilac odabra drugu alatku za preciz
no osmatranje kablova
na visini i malom intrvencijom kljetima pretvori j
e u elekto-ok palicu.
Ako su se Dilovi plaili brzine kojom Evelonci nap
adaju, taj strah je bio
preslab u odnosu na onaj koji bi osetili, da su vid
eli kako se izbezumljeni
Kotal kre
e. On munjevito kliznu pored straara sa uperenom p
ukom i
zari mu
eki
u potiljak. Snano zamahuju
i sa obe ruke on jo dva puta
udari Toga pre nego to je ovaj uspeo da u padu dot
akne pod. Presko
ivi
le, lord Gator stade da se pribliava Kargu, ree
i. Dil potee Dai.
Dre
i ga u sredini on ga zavitla u osmicu stvaraju
i izme
u sebe i Eve-
lonca zid od otrog, rotiraju
eg
elika.
Mladi gospodar Tir-Nan-Oga prou
avao je u svom kolovanju mnoge
borila
ke vetine. Dai je bila jedna od njih. Princip ove
odbrane bio mu je
poznat. On se odlu
i da uradi neto gotovo nemogu
e. Usporivi subjek-
tivno vreme do maksimuma, on u hiljaditom deli
u sekunde protr
a ispod
otrice daija.
inilo mu se da ne
e uspeti, vazduh ga je zadravao, telo se,
kako je njemu izgledalo, kretalo uasno sporo. Otr
ica mu je zaka
ila ode-
51
lo, ali se, ipak, provukao nepovre
en. Me
utim, iz takve blizine nije bilo
prostora za zamah. Zbog toga je kliznuo u stranu, o
krenuo se oko svoje ose
i dre
i
eki
obema rukama pogodio u vita rebra svog, tri metra
visokog,
protivnika. Dil se zgr
i i pognu, dai mu izlete iz ruke i zari se u pod.
Kotal odstupi jo korak, podiu
i ruke sa
eki
em. Izbegavaju
i da ga pok-
lopi velika Kargova telesina, jo jednom okrenu kuk
ove i u irokom zama-
hu pogodi protivnika sa strane u bradu.
Dil pade na ruke i kolena. Lord Tir-Nan-Oga odbaci

erki
, is
upa dai iz
poda pogonskog odeljenja i okrenuvi ga u ruci pose
e neprijatelja po vra-
tu, kao na egzekuciji. U slede
em trenutku Kotal zadobi strahovit udarac
spoljnim delom Dilove ruke, koji ga odbaci preko p
rostorije. U
inilo mu
se da ga je udarilo neko vozilo, a kada je otvorio
o
i istina je bila jo gora,
Pred njim je stajao Karg kome su niz vrat i gtudi c
ureli mlazevi tamne
krvi. Tresao se od bola i besa, a u ruci je stezao
dai. O
ito da ta ceremoni-
jalna igra
ka nije imala, ni otrinu, ni teinu pravog oruja.
U rukama
orijaa ona je mogla biti vrlo smrtonosna za Evelon
ce, ali ne i obrnuto.
Zapovednik dilovske ekspedicije polako je prilazio
uivaju
i u strahu
svoje rtve, to je ina
e bila loa navika gotovo cele njegove vrste.
Vrata iza lorda otvorie se i on pade iz sede
eg u lee
i poloaj. Iznad sebe
ugleda Asu, lepu i stranu, sa novom
upavom belom frizurom i crnim pri-
pijenim kostimom, doteranu kao da
e na zabavu, a ne na kolonizaciju pla-
nete. Karg u o
aju pokua da baci daji, ali automatik je bio bri
,
ak i bez
koncentracije. Pogodak ga odbaci na terminal, gde i
zazva kratak spoj i os-
tade da se gr
i, sve dok osigura
i ne pregoree. Sevanje prestade i on se u
dimu srui na pod.
Moj goblin re
e ona, kao da je to normalno da Kotalu spasava ivo
t
kad god nai
e Da nisi slu
ajno video mog goblina? Svuda ga traim.
Kotal je pogleda zbunjeno, pa onda posko
i i pritr
a terminalu. Prekide
sve dovode energije koji su jo radili, ali bilo je
prekasno, motori su ve
bili preoptere
eni. Gledaju
i kontrolnu skalu koja je svetlela crveno, on
utnu nogom terminal, pa se okrenu Asi:
Mislim da
emo odmah morati da potraimo tvog goblina, jer za
trideset
est sati moramo biti prili
no daleko odavde.
Nisu valjda... preneraeno
e Asa, potpuno zaboravljaju
i svoju name-
ru da zavede mladog lorda.
52
Jesu,
im su uli ovamo. Uspeo sam bar da odloim vreme ek
splozije.
tmurno joj saopti Kotal.
Asa je bila raspeta izme
u ose
anja dunosti, brige za goblina i rastu
e
simpatije prema gospodaru Tir-Nan-Oga. Ta raspetost
, zajedno sa
injenicom da prakti
no ostali bez broda na nepoznatoj planeti, izazva k
od
nje samokriti
ku malodunost. Izlaze
i iz mainskog odeljenja sa Kotalom
ona skide vizio-automatik sa ruke i prui mu ga, re
kavi:
Ja sam kriva, gospodaru. Da ste imali kod sebe sv
oje oruje do ovoga
nikada ne bi dolo.
Kotal, koji je u tom trenutku smiljao, ta da kae
kako bi angaovao sve
oficire na brodu, da sa svojim odeljenjima trae As
inog ljubimca, prenu se,
pa re
e:
Nikako! To je moj poklon tebi. Ja
u uzeti drugi iz arsenala. Sem toga ni
sa automatikom ne bih ih mnogo bre savladao. ta s
u u
inili, u
inili su
pre mog ulaska na odeljenje.
U tom trenutku opkolie ih oduevljeni varvari i st
adoe ih dizati na ruke.
Prevodilac pritr
a, zapovedni
ki razmahnu dugom niklovanom ipkom i
nekako naredi da ih puste. Asa se smejala ovoj srda
noj i prostodunoj
proslavi njihove pobede, a kad vide kakvu je vlast
prevodioc stekao nad
uro
enicima, nasmeja se od srca i Kotal.
Vidim da si stekao mnogo ve
i autoritet od mene zadirkivao je,
mora
u da te predloim za komandanta odeljenja za odnose
sa javno
u na
ovoj planeti.
Po
eo sam ve
poneto da razumem od njihovog jezika. Nekoliko st
otina
godina iskustva pomau. Sem toga oni su gerantokrat
sko drutvo, po-
nosno
e ovaj.
Bi
e nam fino me
u ovim ljudima! Vrlo su simpati
ni. razdragao
e
Asa, znatno popravljenog raspoloenja, kada se na v
idiku pojavi neto vrlo
nesimpati
no.
Iza
oka nai
e Rolf sa ogromnom vienamenskom pukom u ruci. On
je,
protivno nare
enju, poao da potrai svog gospodara, zabrinut, je
r je Karg
bio gotovo nenaoruan. Plae
i se da ne osujeti njegove planove, nije mo-
gao da odmah pripuca na Evelonce. Asa i Kotal, koji
su jedno drugom
53
tutkali automatik, na
oe se potpuno zate
eni. To vizio-oruje imalo je
jednu vrlo veliku manu. Od trenutka navla
enja na ruku, do trenutka upo-
trebljivosti, trebalo je da pro
e najmanje
etiri-pet sekundi, radi hvatanja
ritma komandi ivaca koji je skoro kod svakoga razl
i
it. Da se kod brzop-
lete upotrebe ne bi dogodila nesre
a, konstruktori su mu ugradili osigura
koji je blokirao paljbu, sve dok se aparat ne saiv
i sa strelcem. Zato vizio-
automatik u ruci, a ne na njoj, nije vredeo nita.
Kad bi ga neko sada na
brzinu navukao, Rolf bi shvatio kako neto nije u r
edu i odmah bi ih pobio.
Dil je naprotiv bio zbunjen pojavom utodlakih spo
doba i nekoliko trenu-
taka je stajao neodlu
an. Onda instiktivno osetivi strah prisutnih i ose
tivi
se nadmo
no, uputi se prema Kotalu:
Mislim da mi duguje neka objanjenja zarea on
.
Prilazio je sve blie. Barice krvi nije mogao da vi
di od varvara, ali
e za
nekojiko koraka mo
i da osmotri unutranjost pogonskog odeljenja u
kome su leali njegovi mrtvi saplemenici.
Kotal prepusti automatik Asi, a sam po
e da trai oko sebe neto zgodno
za borbu.
Prevodilac, koji se naizgled uplaeno povukao u str
anu ispred naoruanog
Dila, munjevito isko
i i vrhom svoje palice udari Rolfa. Elektrook, koj
i
bi
oveka na mestu ubio, dobro je potresao i Dila. On
odlete i puka mu
ispade iz ruke. Kao po komandi domoroci bacie svoj
a kratka koplja. Kot-
al istre devojci automatik i kidaju
i rukav, navu
e ga na ruku. Rolf se
podie onako krvav i izboden li
i na neku ivotinju sa bodljama. Varvari
jurnue na njega. Dok se obilno krvare
i iz usta, pogo
en u mnoge vitalne
organe jedva drao na nogama, Rolf udarcem ruke slo
mi vrat prvom
napada
u, ali ga ostali sasekoe sekirama koje su izvukli
odnekud iz svojih
prljavih koa. Negovo masivno zatitno odelo koje j
e napravljeno da
ublai efekat modernog oruja, bilo je za nekoliko
trenutaka raspar
ano, a
on sam je li
io na tamnu, bezobli
nu, krvavu masu.
Kada se domoroci kona
no odmakoe, Kotal ispali jedan eksplozivni zrak
u mrtvog Dila, za svaki slu
aj. Udar raznese Rolfove ostatke na komadi
e
koji isprskae sve prisutne, na opte oduevljenje
varvara.
Asa odmah pritr
a povre
enom uro
eniku, ali njemu nije bilo spasa,
Ki
mena modina bila mu je prekinuta a srce i plu
a su mu stali. Pojavi se
kona
no jedna Evelonska patrola privu
ena zvukovima borbe. Lord im
54
naloi da jave o pristupanju planu za optu evakuac
iju i izdade poternicu
za odbeglim goblinom. Nekoliko rotbuna iz traga
kog tima brzo ga
nanjuie u kuhinji, gde je od zaposlenih moljakao
komadi
e hrane. Tu mu
se vrlo dopadalo i nisu mogli da ga uhvate i odvedu
dok Asa li
no nije
dola, a on se odmah naao u njenom zagrljaju.
Novih incidenata sa Dilovima nije bilo, jer su se
opomenuti ta se sprema,
odmah po
eli udaljavati od broda. Jednu njihovu manju grupu
prebacivao
je onaj predusretljivi mladi oficir na zapadni kont
inent lete
om platfor-
mom. Sa I.M.I.R.-a mu javie najnoviji razvoj polit
i
ke situacije i
zahvaljuju
i slualicama on ih prevari, i ostavi ih bez vozila
i opreme u
gustim umama pored nekakvog velikog jezera. Poto
su sa I.M.I.R.-a ot-
premili sve to je vredelo, a moglo se skinuti, pri
stupie evakuaciji ljuds-
kih naselja. Asa je bila zaduena za to.
Sa prevodiocem i dvojcom uglednih varvara traila j
e ljudska naselja po
okolini. Bilo je velikih problema. Domoroci nisu ht
eli napustiti svoje
brvnare po zimi, jer su smatrali da ih napolju, na
snegu,
eka sigurna smrt.
Nita nisu pomagala Asina obe
anja da
e im iste takve drvene ku
e izgra-
diti za jedan dan. Nisu joj verovali. Kada je njiho
v poznanik sa broda, var-
varski poglavica jedne skupine, po imenu Gunar, u n
edostatku boljih ar-
gumenata ve
hteo da potegne sekiru, Evelonjanka komunikatorom
pozva
platformu i stoje
i spolja na njoj oblete nekoliko krugova oko sela.
Videvi
to, varvari popustie.
Gunareva pomo
jo je bila potrebna. Neko je morao objasniti ljud
ima da
ugase vatru koju su naloili u kabini, i ubediti ih
da su borbe bikova u
transportnom delu, pored toliko naroda i stvari, st
rogo zabranjene. Na kra-
ju dana, sva umorna i pred slomom ivaca, raportira
Kotalu da su sva na-
selja sa ugroenog podru
ja evakuisana. Sva sre
a da ih je bilo jako malo,
ina
e sigurno ne bi izdrala. Evelonci su dotle podigli
nove nastambe
mnogo lepe i prostranije, vode
i ra
una o blizini izvora hrane i vode, kao
i
vrsto
i objekata zbog predstoje
e eksplozije.
Te no
i odjeknu grmljavina i na nebu kao da se podie nov
o sunce. Ledni-
ci na dalekim planinama raspadoe se, komadani snag
om i ogromnom ja-
rom eksplozije. Zatim nai
e vetar orkanske ja
ine, koji je
ak i na toj udal-
jenosti bio vru
i do pedeset stepeni. Sneg se pred njim trenutno p
retvori u
vodu i blato. Gusti oblaci pare prekrie nebo. Na z
apadu, u pravcu
I.M.I.R.-a buknue umski poari. Vatrena stihija u
brzo bi sakrivena mag-
55
lom koja se najednom die svuda oko njih. Tada nai
e povratni udar manje
topline, ali mnogo ve
e snage. Pritom su
ak odleteli krovovi sa par
vrstih, poluukopanih ku
a koje su sino
izgradili domorocima. Jedan
ovek je nastradao. Pala mu je greda na glavu. Me
utim lekari su uspeli da
ga spasu i povrate.
Za
udo, uro
enici su tu kataklizmu podneli dosta mirno. Shvativ
i da na-
polju ratuju natprirodne sile, oni su se zatvorili
u ku
e i odatle nisu izlazili
pre jutra. Samo su se iz jednog ote
enog objekta stanari pani
no razbeali
usred drugog udara pa su lekari morali da le
e njihove brojne povrede,
ve
inom lake prirode. To bi moda izazvalo i neku ve
u tragediju, ali
upani
eni varvari po blatu i uraganskom vetru nisu mogli
daleko da odu.
Sve udoline se pretvorie u bare i jezera.
ak i uzdignuti delovi, na kojima
podigoe naselja, postae kaljuge. I tako svi prei
vee tu no
uasa.
Ujutru je krajolik bio na
isto izmenjen. Jele su virile iz vode iskrivljene i

polegle. uma se odrala samo na suvim mestima. Pov
ezani sistemi jezera
pruali su se u nedogled. Opet je po
elo da zahladnjuje. Inje se hvatalo na
otvrdlom blatu. Ba u bari ispred evelonskog logora
, na granama oborenog
debla mjaukalo je jedno mokro divlje ma
e. Tuni krici nesre
ne ivotinje
ganue Asu, koja u nepromo
ivom odelu zagazi u vodu. Kad je htela da je
uhvati, ma
ka u strahu, prui otpor. Asa se povu
e, dre
i se za ruku i
zaklju
i: Ta ivotinja ima bodlje!
Ma
iji pla
se nastavi, kidaju
i i najtvr
e srce. Kotal krenu u vodu Asi za
ljubav. Pri
a se da je dva dana prestajao pored debla dok nije
pripitomio
ma
e i odneo ga Asi. Tako je zvani
no po
ela njihova veza, koja je
ozna
ila nastavak gospodarske loze Gator na ovome svetu.
Nedelju dana kasnije Evelonci se sukobie sa Dilov
ima. Spremno su
do
ekali podmukli napad koji su njihovi suparnici peda
ntno planirali.
Rimski hroni
ari belee da su robovi dovedeni sa severa pri
ali o stranoj
borbi izme
u vilenjaka i divova u kojoj je zemlja gorela, jeze
ra klju
ala
dok ne ispare, a plamenovi sukljali u nebo nadvisuj
u
i planine. Bogovi su,
kako kau, u
estvovali na strani vilenjaka, i u svom gnevu unit
ili svu
zemlju gde su divovi stajali. I tu je sada more.
I zaista. Posle poraza, Dilovi su odba
eni na sever, gde je ta otporna rasa
ivela u snegu i ledu est stotina godina
ak i bez vatre. Kasnije su se de-
generisali, i izmenjeni sputali ka jugu, zaziru
i od ljudi i otporni na hlad-
nu klimu naseljavali na vrhove planinskih masiva, o
d Kavkaza do Himala-
56
ja. Drugi, koji se razbeae po Evropi, plja
kali su i
inili zlo, ne prezaju
i
ni od ljudoderstva, sve dok ih ljudi i vilenjaci n
e pobie do poslednjeg.
Evelonci koji su gotovo ostali bez oruja i municij
e, sa razorenom opre-
mom i platformama bez energije, krenue da se rair
e po to ve
em prosto-
ru kako bi se mogli prehraniti.
Kotal Gator povede jednu grupu gacaju
i kroz blato uz jedan ve
i vodeni
tok. Hiljadu trista godina kasnije, Kjuil Gator je
gacao kroz blato na istom
mestu, pored Velike reke, vode
i svoju malu grupu.
FRIJINA PRI
A
Sunce se ve
visoko uzdiglo kada je Kju odlu
io da napuste re
ni pli
ak.
Ne savetuju
i se ni sa kim, on naglo skrenu i probi se kroz gus
ti mladi
vrbak na samoj obali. Udaljivi se malo od reke, st
ade i po
e da brie
drep
eve kaljave noge velikim listovima niske jednogodi
nje biljke koja
je rasla na proplanku. Frija sko
i sa konja da protegne noge, mada je,
pored sve svoje
vrstine i snage delovala prili
no jadno. Un je u svojoj
mokroj haljini i dalje sedela na pastuvu i kijala.
Vilenjak uvide kako
e
morati neto da u
ini za njih. On skide bisage na zemlju pa iz njih i
zvadi
jedan sud sa poklopcem, otvori ga, te posla devojke
da se umiju i donesi
vode sa oblinjeg potoka. One to radosno prihvatie
, poto im re
e da
e
posle toga dobiti suvu ode
u. Zatim izvadi mali metalni tronoac koji
postavi na par
e vlane zemlje koju je pronaao izme
u bilja. Iz torbice od
jelenske koe odlomi par
e nekakvog materijala koji je li
io na smolu.
Devolke se za to vreme vratie sa vodom. On stavi s
ud na tronoac.
Ti si lud uzdahnu Frija Po dimu vatre gonioci

e nas odmah prona
i.
Naravno, ako nas trae na reci.
Kju ne odgovori nita. Samo baci malu crvenu kuglic
u veli
ine bubamare
na smolu i ona planu belo-plavim plamenom bez dima.
Onda im ponudi
komade svoje rezervne ode
e i obu
e. One odoe u bunje da se presvuku.
Na Kjuovo zaprepateno pitanje kuda idu, nisu nita
odgovorile. Ubrzo
Frija se pojavi u komotnom kompletu identi
nom Kjuovom, samo neto
tamnijeg i sitnijeg lisnatog dezena. Ode
a joj je bila malo prevelika, ali to
se nije mnogo prime
ivalo. Un ve
neko vreme nije izlazila, pa njih dvoje
po
oe da vide ta je sa njom. Na
oe je u gotovo komi
noj situaciji.
57
Gornji deo svetlozelenog kamuflanog kostima nekako
je primio njena
velike grudi, zbog irine viljenjakovih le
a, ali Unina lunarna szranjica
nikako nije uspevala da se uvu
e u pantalone. Ona je uporno stenjala i
vrtela sa njima, ne pomiljaju
i da odustane.
Kju se vrati u logor. Prvo je u klju
alu vodu ubacio nekoliko kockica iz
male metalne kutije, pa je onda u bisagama potraio
neto drugo za Un.
Pronaao je jedan izuzetno irok komplet uto-sme
e, jesenje are, na-
pravljen o
igledno da se nosi preko uloka od krzna ili perja.
Smota ga, pa
joj ga dobaci preko bunja, da joj ne bi jo vie p
ovredio ponos ve
naruen glasnim smehom njene ljubavnice. Dotle je j
elo bilo gotovo i on ih
pozva da ru
aju. Izale su iz gustia prepiru
i se. Un je obeenog nosa, ku-
kala kako je predebela, a Frija, videvi da je malo
preterala, ube
ivala ju je
da joj se boja kostima sjajno sjae sa bojom kose,
to, naravno, uopte nije
bilo ta
no.
Lonac je bio pun guste kae izvanrednog mirisa i uk
usa, na koju su gladne
devojke navalile poput vu
ica. Uz to su dobile tapi
e uvek sveeg
vilenja
kog keks-hleba sa ukusom sira. Kada utolie glad, j
ezici im se
razvezae i atmosfera se naglo razvedri. Budu
i da za ovu situaciju, u kojoj
su se nalazili, zvani
ni moralni stavovi vie nita nisu zna
ili, razgovor je
bio oputen i krajne otvoren. Kju ispri
a kako je krenuo me
u ljude da
ugrabi sebi neku lepu enu, jer od kako zadnje gene
racije vilenjaka ive,
malo ljudi bi im dalo svoje k
eri. Krajevi u kojima ih jo potuju dosta su
daleko, a i to potovanje bi se smanjivalo kada bi
ro
ake ljudi koji u njih
veruju nosile vilenja
ku decu,
Zato, iako
esto optimo sa njima za vreme trogodinjih umskih

sve
anosti, pazimo da ne zanesu. Uzimamo ih samo u izuz
etnim
slu
ajevima i onda taj par aljemo u nae udaljene obla
sti. zaklju
io je.
A je li to uvek bilo tako? radoznalo upita Frij
a. ta je tvoja majka?
Moj otac, Haldir, raspri
a se dalje Kju naao je moju majku, Azgar-
du, u jednom selu Danaca. Mu ju je zbog prevare go
lu izbacio iz ku
e i
tuku
i je ibom, terao kroz naselje, pra
en svojim prijateljima. Kada su
prolazili pored seoske kr
me, u kojoj Haldir upravo zavrio tu
u sa troji-
com mesnih nasilnika, primetio ju je na ulici. Smes
ta im je prepre
io put,
dirnut divlja
kim postupkom i lepotom mlade ene.
58
Prevareni mu, Logmund, stade i ustuknu pred nakost
reenim vilin-
ratnikom. Neko od pratilaca dodade mu sekiru. Tako
je stajao i gledao se
i u o
i sa Haldirom, odlu
uj
i se da li da pokua udarac. Ose
ao je da bi
mu to bio poslednji u ivotu. Strah je pobedio ljub
omorni bes, pa se okre-
nuo i udaljio, uzvikuju
i kako ona ne
e vie nikada kro
iti u njegovu ku
u.
Me
utim, posle ovakvog kukavi
kog povla
enja, celom ovom gungulom
naneo je mnogo vie sramote sebi, nego svojoj lepoj
eni.
Azgarda je tada imala dvadest i dve godine. Pola j
e sa mojim ocem i
saivela se sa njegovim narodom, me
u kolima ivi danas i ima mnogo
prijatelja.
Pa, nije je se do
epao ba nekim juna
kim delima. razo
arano
e Frija.
Vaan je cilj, a ne na
in. mudro re
e Kju Ko tako ne postupa, ne ost-
varuje ono do
ega mu je stalo i ne ivi ba dugo.
On ustade i ponovo donese vodu u sudu koji su uprav
o bili ispraznili, pa
natrpa unutra nekakve trave i komade brezove kore.
Stavivi ga na vatru,
vilenjak
nu, protrlja ruke i zapita Friju:
Kako to da ima takvu kosu kad si severnjakinja?
A i put ti je za nijansu
tamnija nego to je za vas uobi
ajeno.
Ulaf Razvratni bio je poznat po tome to se prikl
ju
ivao vikinzima prili-
kom njihovih plja
kakih pohoda na jug. Njegovu duu je uvek privla
ilo
more, kao i duu njegovog oca Ozura Moreplovca, p
o
e zelenooka de-
vojka Pri
alo se, da se sa nekim njihovim vo
om, Onundom, upoznao u
jednom ratu protiv Saksonaca i da ga je ovaj, budu
i da su postali veliki
prijatelji, uvek zvao na svoja putovanja
Isti
i se hrabro
u Ulaf je postao zapovednik jednog drakara u Onolfo
-
voj floti.
Otac je uvek pri
ao, kako je moju majku doveo iz velikog utvr
enog grada
koji su spalili na obali Sredozemnog mora. Tvrdio j
e kako je ova bila k
i
zapovednika grada, i da je sigurno plemenitog porek
la. Dugo sam i sama
mislila da je to zaista tako, dok mi posle o
eve smrti stric Asgrim ne otkri
pravu istinu.
Ulaf i Onolf zdruili su se za vreme saksonskog rat
a, zbog zajedni
ke
sklonosti ka bludu. Zli jezici su govorili da je nj
ihovo prijateljstvo dublje
59
nego normalno, to je sigurno bila la, jer se pouz
dano znalo da su im u
plja
kama drai plen bile ene i devoj
ice nego zlato i dragulji. Novac im
je malo zna
io, osim kao sredstvo da njime plate svoja zadovolj
stva.
uven je onaj slu
aj kad su razorili dobro utvr
en manastir u Irskoj, samo
zbog jedne lepe kalu
erice, koja je iz sela koje su bili zauzeli pobegla
pod
zatitu svoje duhovne bra
e. Takvo ponaanje imalo i veoma loih srana.
Pamti se kako su, poto su osvojili neko selo u Fra
na
koj, osam dana tu
sedeli zabavljaju
i se sa zarobljenicama, reeni da nikud ne mrdaju d
ok iz
dubokih podruma ne popiju svo uskladiteno pi
e. Okolni feudalci su se u
me
uvremenu dogovorili, sa
ekali pomo
, ujedinili svoje vojske i opkolili
selo. Vikinzi su jedva uspeli da se probiju, bez na
mirnica i plena, izgubivi
u stranoj bici na morskoj obali mnogo ljudi i dva
broda. Tako su svojom
nesmotreno
u sigurnu pobedu pretvorili u poraz. Posle toga Ono
lf izgubi
dosta ugleda i bilo je ljudi koji nisu vie hteli d
a plove sa njim. Posti
en,
on napusti svoj rodni kraj i preseli se kod Ulafa.
Tu su dalje nastavili da
prire
uju gozbe i orgije sa robinjama i bludnicama, doved
enim iz lu
kih
gradova.
Kako je u Ulafovom kraju ja
alo hri
anstvo, tamonji svetenici su se sve
manje libili da se upli
u u privatan ivot ljudi. Jednom je otac Leonard,
potpuno nepozvan, upao na njihovu zabavu i izvre
ao ih, nazvavi Ulafo-
vu ku
u Sodomom i Gomorom severa. To je izazvalo samo jo
ve
e ve-
selje i poboljalo im je raspoloenje.
Me
utim, poludeo od besa, pop stade drvenim raspelom d
a mlati ene,
govore
i kakve
e sve paklene muke sna
i one koje dozvole sodomiju, lju-
bav na gomili i sli
ne gadosti. Tada se podie doma
in, Ulaf, i bez mnogo
objanjavanja raspoluti mu glavu ma
em. Otada su dva prijatelja ivela
preteno na moru u stalnim pohodima i zabavama po l
ukama juga, gde su
postojali svi uslovi za raspusni ivot mornara i gu
sara.
Poto su u jednom prepadu zadobili gotovo svo blago
malog Irskog kralja
Gronvija, i usput oplja
kali trgova
ke brodove erla Kolbejna, jedne sre
ne
sezone oni svoju malu flotu poslae ku
ama sa plenom, a oni se sa druin-
om odabranih momaka uputie da troe blago po Vizan
tiji i ostacima
Rimske imperije. Tako su sreli i moju majku...
Sada shvatam! upade Un Tvoja majka mora da je
bila neka bludnica
sa juga, koja je Ulafa upecala na dete.
60
Toliko mi ti o tome zna? Nisi videla nita dalje
od tvog rodnog brloga.
ozbiljno re
e Frija Kurve sa juga ive u za to specijalno nap
ravljenim
zgradama, koje zavisno od njihovog kvaliteta i cene
,
esto li
e na kral-
jevske palate. Muterija skupo pla
a razli
ita zadovoljstva, ali ga se nji-
hove posledice uopte ne ti
u. Trudna ena due vreme ne moe da radi, a
retko koja je u poloaju da sebi moe da dozvoli ta
kav luksuz. One se
uvaju trudno
e najvie na svetu...
Pusti je, Frija, molim te, nastavi svoju pri
u po
e da ih smiruje vilen-
jak.
Tamnokosa progun
a jo neto nerazumljivo pa onda produi:
Kao to rekoh, Onolf i moj otac zaputili su se na
jug,
ak iza Herkulovih
Stubova, kako taj moreuz zovu mornari Vizanta, sa s
amo jednim brodom.
Nisu se plaili nikoga, jer su svuda bili poznati k
ao pravi berserci, i svi su
im se sklanjali sa puta. Proveli su godinu dana u t
oj staroj, poro
noj civili-
zaciji Sredozemlja. Upoznali su dotad nepoznata zad
ovoljstva i ene koje
su bile spremne da im ispune svaku elju. Novac je
po
eo da im se topi i
oni odlu
ie da izme
u pi
a i ena izaberu ene, jer
e mo
i da piju i kada
budu stari.
Onolf se razboleo od groznice koju je sigurno zarad
io od neke lu
ke kurve.
Posada se razbea, ali Ulaf ostade uz njega sve dok
nije ozdravio, ne
mare
i previe za svoj ivot. Tada reie da pose
uju samo bolje javne
ku
e, bez obzira na cenu. Dok se oporavljao u toplim k
upkama, masiran
telima pravih umetnica svog zanata, on upozna Ifis,
slatku
osamnestogodinjakinju koja se poslu predavala sa i
skrenom stra
u. Ova
kurva zavlada njegovim bludom. Stalno je dolazio ko
d nje i ona mu je, bi-
lo sama, bilo sa nekom prijateljicom, uvek priprema
la nova iznena
enja.
Toliko je bio oduevljen njome da je dovukao i Ulaf
a kako bi se uverio u
njene kvalitete. Te no
i je Ulaf saznao kako devojka moe biti istovreme-
no obljubljena sa obe strane, kao i da ima ena koj
e se tome uopte ne pro-
tive.
Sutradan, Onolf uze da ga ube
uje da otkupe Ifis i povedu je sa sobom, jer
takvu enu ne
e vie nigde na
i. Ovaj se odmah sloi, jer onaj ko je proveo
no
sa Ifis teko da je to zaboravljao i na samrtnoj p
ostelji. Okupie posa-
du, pripremie se za pokret, rasprodae ku
u i sve to su kupili da bi u tom
gradu iveli. Zatim odoe kod vlasnika ku
e za uivanje, izvesnog Plinija,
koji u po
etku nije hteo ni da
uje da proda Ifis. Posle dugog cenkanja, oni
61
ponudie svotu koju ni on nikako nije mogao da odbi
je. Na
uvi ta se
deava, ona, dok su oni otili po novac, odbi servi
ran preobilan i preslan
ru
ak i i
isti stomak ricinusom, dok je gazda otiao u drugi
deo grada da
iznajmi velike terazije. Kasno posle podne kupci se
vratie i Plinije naredi
da dovedu robu, unapred se raduju
i svojoj domiljatosti. Pojavi se Ifis,
kojoj je bilo drago da pripadne dvojci lepih i nao
itih mladi
a, pa skide
haljinu i sandale pre nego to
e sesti na tas. Severnjaci platie dogovorenu
cenu: Srebra koliko je teka. Gazda je shvatio da
ga je vlastita devojka
izigrala i tresao se od besa, ali nije smeo da poga
zi dogovor sklopljen sa
krvolo
nim varvarima.
Poto je Ifis odmah pola na brod, beskrajno sre
na u Onolfovom zagrlja-
ju, a Ulaf o tome nije imao ni pojma, Plinije im je
prodade bez pisanog
ugovora.
im se udaljie, on pozva gradsku strau i prijavi k
ra
u devojke.
Potera ih sustie u samoj luci sa Plinijem na
elu. Badava su oni dokazivali
da su je kupili, badava je ona svedo
ila i klela se, njih opkolie kopljima, a
nju dvojica stadoe da vuku dok se otimala. Videvi
to, do zuba naoruani
vikinzi istr
ae sa broda, i nasta haos. U gungulli bitke, Ulaf
prosu Plinije-
vu utrobu po kaldrmi keja, a Onolf nasrnu na dvojic
u Ifisinih tamni
ara i
svakom nanese po teku ranu ma
em. Cela posada se sre
no dokopa bro-
da, pa odmah isplovie.
Nesre
a nikad ne dolazi sama, kau mudri ljudi.
Slede
eg jutra, kada se probudila izme
u njih dvojce, tamnokosa lepotica
ugleda veliki ratni brod Kritona Domakusa,
uvenog gusara i jo
uvenijeg
trgovca robljem. Opremljen mnogo boljim jedrom od d
rakara on ih, iako
mnogo ve
i, sustie bez teko
a. Vikinzi nisu bili lak plen. Iako malobroj-
ni i jo mamurni od sino
ne pijanke, oni pruie estok otpor. Na opti
uas Kritonovih ljudi njihovi koni panciri nisu bi
li nikakva zatita protiv
sekira severnjaka. Domakus naredi da se na drakar b
aci gr
ka vatra, a da
strelci sa daleko vie palube podre napada
e. U procepu izme
u plamena
i strela gotovo svi se predadoe. Ulafov ma
jo je sejao smrt, dok mu je
le
a titio Onolf sa svojom ednom sekirom. Vi
ni takvim problemima,
lovci na robove opkolie ih titovima i oni behu sa
vladani.
Tada, iz neke vrste atora na drakaru, iza
e Ifis, doterana i naki
ena,
hodaju
i kao kraljica. Nikakav strah ili potovanje nije p
okazala prema
gomili grubih gusara. Oni pred njom ustuknue i nik
o se ne pomeri kada je
svojim zanosnim telom ovla ogrnutim tamnocrvenom s
vilom pronjihala
62
pored njih. Ona po
e uz gavrana koji je bio sputen na vikinki brod
,
pravo prema Kritonu.
Domakus bee gorostasan bradonja, kose crne kao no
. Stajao je na palubi,
u svojoj sjajnoj opremi, ruku sputenih na ogradu b
roda. Na tim medve
im
apama blistale su zlatne grivne, a glavu mu je kra
sila pozla
ena kaciga
bez perijanice i titnika za obraze. O
ima zamagljenim od pohote gledao je
u taj mali dragulj enskog roda. Ifis mu se mirno o
brati, predstavivi se
kao vrhunska ena za zabavu koju su okrutni varvari
oteli ubivi njenog
gospodara. Prestala je da se nada da
e vie ikad videti fine i bogate ljude,
re
e. U o
aju je mislila, kako je o
ekuje samo pranje i kuvanje u nekakvoj
prljavoj kolibi na severu.
Kriton je u svojim pohodima na moru retko sretao e
ne, naro
ito ne ovako
lepe. Ovom je bio vie nego zadovoljan, jer poto j
e bila uvebana hetera
bez gospodara, mo
i
e skupo da je proda, ali tek poto se na njoj naui
va
do mile volje. Jo je bolje bilo to, to
e mu za takav postupak biti iskreno
zahvalna, jer ju je spasao od uasne sudbine. Zna
i, ne
e morati da je si-
luje, pazi da ne pobegne, ili da se ne ubije, kao
to se ve
deavalo sa ne-
kim zarobljenicama. Nena ljupkost ga raznei, i on
obe
a sebi da
e za nju
prona
i neku vrlo dobru ku
u uivanja, i tako opravdati njeno poverenje.
Su
i brkove, obe
a joj zatitu i naredi da je odmah smeste u njegovu
ka-
binu. Onda mrzovoljno pogleda severnjake. Posle mal
o razmiljanja, nare-
di da ih okuju za vesla, jer su snaniji, i sigurno
nmogo bolji vesla
i, od
seljaka koje je na tom mestu imao.
I tako su dani jednoli
no tekli u polutami domestikusovog ogromnog bro-
da. Viknzima veslanje nije teko padalo, ali je sta
lni podsticaj bi
em, njih,
ponosne ratnike, dovodio do ludila. O
ajavaju
i od nemo
i oni se po
ee
sva
ati me
usobno kao i sa ostalim robovima. Te tu
e okovanih ljudi
reavala je strana kamdija debelog goni
a, maloumnog izgleda i obrijane
glave. U trenucima najdubljeg bezna
a, proklinjali su
ak i svoju saputni-
cu, govore
i kako ih je izdala, mada su u dubini due znali da
je pravilno
postupila to je sebe potedela sli
nih muka. Da su njima dali da biraju, i
oni bi joj odredili takvu sudbinu.
Me
utim, dok su oni o
ajavali, Ifis nije sedela skrtenih ruku, Koriste
i
svoje znanje i podilaze
i mu ona ubrzo dobro zagreja Kritona. Uskoro je
po
eo da smatra kako mu bolja ena ne
e ni biti potrebna. Pojavljivao se
javno sa njom pred svojim ljudima, trae
i da joj ukau duno potovanje.
63
Neki su to sa ga
enjem odbijali, recimo uaobraeni osiromaeni plemi
,
Kornelije i bivi hri
anski kalu
er, Iraklije, ali su se pred svojim stranim
gospodarom uzdravali od opaski i samo su bili jako
hladni u opho
enju sa
njom.
Jedne ve
eri, kada je pijanka bila neto razuzdanija nego ob
i
no, Ifis se
po
e pretvarati da je potpuno savladana pi
em. Povra
ala je, pravila glu-
posti, i krajnje nepristojno je mazila Kritona pred
svima, mole
i ga da se
povuku u svoju kabinu. Gospodar iskapi jo jedan ve
liki vr
vina, podie
je u naru
je i udalji se sa njom. U njegovom odsustvu, gozba
se nastavi jo
raspusnije.
Poto je Kritona dobro umorila, pravdaju
i svoju veliku navalentnost pi-
janstvom, Ifis ga ostavi isce
enog, u dubokom snu, pa krenu da prona
e
mladog Onbolta, ne mnogo inteligentnog prijatelja g
oni
a robova, Asopa.
Zate
e ga kako se kocka sa straarima. Sede sa njima i p
osle nekoliko par-
tija neupadljivo ga pozva da proetaju po palubi. N
a to straa udari u kre-
veljenje i zadirkivanje. Prelepa kurtizana obe
a im da
e im doneti najbol-
jeg vina iz Kritonovih li
nih zaliha, samo ako budu
utali o ovome, to oni
prihvatie. Ubrzo se vratila, sa celim desetlitarsk
im balonom i ponovila im
da nikom ne pri
aju o tome, jer se bojala da gospodar u nastupu lju
bomore
ne pogubi mladi
a. Oni se zavetovae da ne
e, a ona im obe
a kako
e,
kad slede
i put bude htela da se odmori od Domakusa, potrait
i nekog od
njih, poto su veliki drugari. To kod njih izazva o
duevljenje, i oni
nastavie da to
e vino i da se kartaju.
Odvevi Onbolta niz palubu, Ifis mu dade nekoliko v
atrenih poljubaca,
rekavi mu kako bi trebalo da na
u neko mirno mesto gde posada ne zala-
zi. On se pohvali da njegov prijatelj, Asop,
uva vesla
e u unutranjosti
broda i kako ga nikada ne bi izdao. Ona se malo ne
kala, govore
i da joj je
nezgodno zbog robova, ali Onbolt je stade uveravati
kako oni i nisu ljudi, i
da njihove optube nikome nita ne zna
e. Onda otklju
a reetku poklopa-
ca potpalublja i oni si
oe.
Poto su se pozdravili sa debelim Asopom, njih dvoj
e otpo
ee s milovan-
jem na stepenicima od debelih dasaka. Svaki od step
enika bio je irok kao
klupa, i na njima uopte nije bilo neudobno. Tu, na
tom stepenitu, pred
ima vesla
a, est puta su vodili ljubav u razli
itim poloajima. Uspaljen,
i do uiju zaljubljen, dre
i Ifis u naru
iju, Onbolt je pokuavao da
neno
u i obe
anjima obezbedi idu
i sastanak sa njom. Ona prvo nije
64
elela nita da mu obe
a. Poto je on i dalje navaljivao, ona mu objasni
kako ne zna koliko su im duhovi naklonjeni u njihov
oj prevari gospodara.
On je bio uporan da sazna na
in na koji se moe do
i u dodir sa duhovima,
a Ifis mu, kona
no, re
e kako je stari turdentanski obred vra
anja sa dva-
naest ma
eva nepogreiv. Onbolt odmah potr
a po ma
eve. Ifis je
pokuavala da ga zaustavi govore
i mu da to mogu da urade drugi put, i na
drugom mestu, ali se ovaj nije ni osvrnuo.
Nekoliko trenutaka gledala je za njim, razmiljaju
i kako je imala sre
u da
naleti na tolikog idiota. Zatim Ifis hrabro pri
e goni
u robova, ni malo pri-
jatnog izgleda. Trljaju
i rukom me
unoije, poali mu se da ima pojedinih
no
i kada je nezajaljiva i kad je nita ne moe zadov
oljiti. Asop, koji nije
imao mnogo kontakta sa enama, uspaljen od vie
asovnog posmatranja
dobrog vo
enja ljubavi, baci se na nju kao tigar. Posle samo
nekoliko
ritmi
nih pokreta, njegova krupna telesina se zatrese. Ul
af taman htede da
prokomentarie njegovu ljubavnu nemo
, kad Ifis ustade sa krvavim
bodeom u ruci. Ona brzo otklju
a lanac koji je povezivao none okove
vesla
a, rekavi im da ga polako, bez buke, izvuku iz oko
va i da ostanu na
svojim mestima. Zatim se baci u zagrljaj Ulafu i On
olfu.
Poto su se sre
ni izljubili sa svojom malom spasiteljkom, oni se p
rikrie u
senci stepenica.
etvorica vikinga odvukoe Asopovo telo u zaklon, a
nji-
hovih est mesta zauzee robovi iz pozadine. Kroz p
etnaestak minuta, uz
kripu poklopca, Onbolt se spusti na stepenice, vuk
u
i sveanj od dvanaest
masivnih ma
eva, zavijenih u debelu zelenu tkaninu, koji je o
ito bio
preteak za njega. Ifis mu se osmehnu iz podnoja i
on pohita ka njoj.
Pruivi ruke kroz prostor izme
u stepenika, Ulaf ga uhvati za noge. Kako
je gusar bio u trku, on pade ne stigavi ni da krik
ne, i izgubi vazduh
udarivi rebrima o stepenice. Pobunjeni robovi sko
ie sa svojih mesta i
epae ga. Ifis naredi da mu potede ivot, ali bilo
je prekasno. Neko mu
je u optoj guvi, ko zna kako, slomio vrat.
Podelie ma
eve izme
u sebe pa krenue za Ulafom i Onolfom na palubu.
Prvo nai
oe na onih est straara, mrtvih pijanih, pa im sa
mo oduzee
oruje, poto ni utiranje nogom nije moglo da ih p
robudi. Dok su tako sta-
jali iznad njih, neodlu
ni, jedna vrata se otvorie. Svetlost pade na njiho
va
prljava, bradata, lica. Na vratima se pojavi zdepas
t
ovek slomnjena nosa,
koji je razvezivao svilene dimije, o
igledno reen da se rei vika te
nosti.
65
Ovaj Afrikanac, o
igledno Saracen, po
e da se dere koliko ga grlo nosi.
Tada otpo
e pokolj.
Razjareni robovi jurnuli su na pospane gusare poput
izgladnelih vukova.
Kriton se borio go, na pragu svoje kabine, vitlaju
i velikim ma
em. On
pade hrabro, posekavi
etvoricu. Neki gusari poskakali su u more i zapli-
vali ka oblinjoj obali, da bi izbegli ma
eve pobunjenika. Jedna manja
grupa na pramcu pruala je ilav otpor, obrazuju
i falangu titovima. Neki
od severnjaka otr
ae po svoje sekire i posle kratkotrajnog sazvu
ija prou-
zrokovanim stalnim cepanjem metala, razbie ih. Nek
oliko minuta docnije
na brodu vie nije bilo ni jedanog gusara koji je m
ogao da stoji.
Me
u bivim zarobljenicima zavlada oduevljenje. Podiz
ali su Ifis na ruke.
Kada je spustie, Onolf htede da se povu
e sa njom i
estita joj na svoj
na
in. Ona zakuka rekavi, da se poslednjih dana dok j
e planirala kako da
im pomogne, toliko naradila, da je bole svi otvor
i na telu.
Odjednom, negde iz visine zapita strela. Onolf, ko
ji joj je bio najblii, te-
lom zatiti Ifis i dobi strelu posred grudi. Gore n
a osmatra
nici, u pletenoj
korpi, bio je sakriven Iraklije. On je reio da ubi
je Ifis, dobro procenivi
kako je ona glavni krivac za njihovu propast. Vikin
zi i oslobo
eni mornari
pobesnee. Jedni su odapinjali strele, drugi su se
stali penjati sa ma
evima
u zubima uz konopce, a nekoliko najrazjarenijih, po
e sekirama da obara
jarbol, to bi sigurno i u
inili da ih Ulaf nije zaustavio. Posle nekoliko tre
-
nutaka osmatra
ka korpa je li
ila na jastu
e za igle, a Iraklije je u njoj
naao ni malo lepu smrt.
Onolf izdahnu na rukama Ulafa i Ifis, zavetuju
i ga da je
uva, to ovaj i
obe
a ljube
i ga u
elo oroeno samrtni
kim znojem. Ujutro mu
pripremie pogreb dostojan vikinkog vo
e. I, mada su se mornari drugih
narodnosti bunili, severnjaci odvojie jednu pomo
nu barku od broda.
Napunie je granama primorskog bora koje posekoe n
a oblinjoj obali, ps
na lep zeleni odar poloie Onolfa u najsijajnijoj
opremi koju su mogli da
na
u, sa isukanim ma
em u rukama spojenim na grudima. Uz njega stavie
i onih osam palih vikinga. Kada je sa prvim zracima
kasnog zimskog sun-
ca vetar sa kopna zategao jedra barke, Ulaf prese
e ue koje ju je vezivalo
za brod. Ifis, znaju
i ta se od nje trai, baci baklju na borovinu. I d
ok se
more crvenelo pod kosim zracima izlaze
eg sunca, Onolfov grob se kao
plameni labud uputi ka pu
ini.
66
Tada moja majka i Ulaf Razvratni otplovie pravo do
najblie luke, gde
raspustie oslobo
ene robove sa delom plena, a zatim zaplovie na sev
er.
Kriton je gotovo sav svoj imetak vukao sa sobom, u
ogromnom sanduku, i
to im je sad palo aka. Bogato nagradie svakog
lana posade pokojnog
Onolfa. One pijane gusare koje su zarobili, rasprod
ae na sajmu u Upsali.
Poto je moj otac planirao da se smiri, skupoceni K
ritonov ratni brod
pokuae da prodaju tadnjem danskom kralju. Me
utim, ovaj pokua da
ga preotme silom, pa ga posle bitke i bekstva, prod
ae jednom veoma bo-
gatom trgovcu iz Hamburga.
Sa velikim bogatstvom kona
no stigoe u o
ev dom, gde on odmah post-
ade
ovek od velikog ugleda, pa mu ni crkva vie nita n
ije mogla. ele
i
da se kona
no skrasi na jednom mestu, ovaj pristade na ustupak
, pa se,
poto im je dao mnoge vredne poklone, oenio sa Ifi
s po hri
anskom za-
konu. Oni zauzvrat zaboravie na oca Leonarda, koji
nije imao pametnija
posla nego da zaviruje u spava
e sobe svoje pastve.
Godinu dana potom, ja sam se rodila.
Ozur Moreplovac, moj deda, nije imao je veliko doma
instvo. Pored Ulafa
imao je mla
eg sina Azgrima, dve udate k
eri i njihovu majku Hildu. Nje-
gov, odrasli sin od pokojne prve supruge, Savat, i
veo je odvojeno, u po-
sebnom doma
instvu na susednom bregu. Budu
i bogat, deda je davao
zemlju seljacima u zakup i svoju malobrojnu porodic
u izdravao od rente.
Kada se Ifis porodila otac je uzeo jednu lepu sluk
inju i dojilju da se na
e
u ku
i. Naravno odabrao ju je po svom ukusu, tako da se
sivooka Huda
esto budila na istom krevetu sa ocem i majkom. Pore
d toga Asgrim,
budu
i mlad i bez ene, obilno ju je koristio te ona ubr
zo ponovo zatrudne
i rodi sina Flosija. Poto je Asgrim bio zaru
en sa Gunhildom,
erkom ug-
lednog gospodara Morda Bogatog, porodica se na
e u nezgodnoj situacili.
Ifis rei da Flosija priznaju kao Ulafovog vanbra
nog sina, a ona uze na
sebe da obu
i mladi
a kako da
uva ene od za
a. Otac primeti da ne bi
bilo loe da mu to i prakti
no pokae, jer bi onda, upoznavi pravu umet-
nicu ljubavi, mnogo manje tr
ao za obi
nim seljankama, to je on i pored
Hude vrlo
esto
inio. Ifis posle malo ne
kanja pristade, ali samo ako dotle
Ulaf uveba Hudu u sli
nim vetinama, kako bi kasnije mogla na
i mua i
pored dve predbra
ne veze. Pogodba bi sklopljena, mada se Hilda otro

usprotivila takvoj praksi. To njeno babsko dangriz
anje prekide Ozur
67
zapretivi joj batinama, jer deca upravo pokuavaju
da spasu
ast poro-
dice...
To bi zvu
alo kao sre
an kraj te velike pri
e. primeti Kju veselo.
Frija tuno pogleda vilenjaka, miluju
i glavu usnule Un u svome krilu, pa
duboko udahnuvi, re
e:
Nije uopte kraj, i uopte nije sre
an. Ljubavno ume
e moje majke i slo-
bodoumnost moga oca bili su uzrok propasti moje por
odice.
U istom selu sa nama iveo je
ovek po imenu Hafran Visoki. On bee bo-
gat gospodar. Imae tri sina, Harolda, koga smo ve
upoznali, Sifuksa i Si-
gruda, posle ovih doga
aja nazvanog Sigrud zmija u oku. Ozur i on behu
veliki prijatelji. Poto su se
esto pose
ivali, Ulafu se dopao mladi Sigrud i
esto ga je vodio sa sobom u lov i na pijanke. Govor
io mu je kako, kada
stasa, mora napustiti selo i videti svet, gde ima m
nogo lepih stvari koje
samo
ekaju da ih neko otme. Pri
ao mu je o svojim smelim podvizima u
dalekim zemljama, ube
uju
i ga kako bi mu divno prili
ilo ime Sigrud
Moreplovac.
Uskoro, mladi
osnai, i poto je stalno dolazio u Ozurevu ku
u, zagleda
se u Ifis,
ila je lepota bila u punom cvatu. Privuklo ga je ve
rovatno, to to
je ona bila toliko druga
ija od ostalih ena. O njenim tamnim o
ima
pri
alo se stalno me
u mukarcima mla
e generacije, a naga
anja o
junjakinjinoj prolosti i poreklu, davali su joj o
reol misti
nosti . I stariji
su govorili o njoj sa divljenjem, kao o eni koja j
e uspela da skrasi na jed-
nom mestu stranog Ulafa Razvratnog.
Sigrud nespretno pokua da joj se priblii. Ona to
re
e muu koji je sma-
trao da u tome nema ni
eg loeg, jer ako se ueli promene, bolje je da to
bude sa nekim bliskim, nego sa nekim koji
e to raspri
ati po celoj marki.
Osim podsvesne elje da se razme
e sa tim kakvu enu ima, Ulaf je sma-
trao da
e prvi ljubavni koraci sa Ifis, stvoriti kod mladi
a
enju za upoz-
navanjem dalekog sveta iz koga dolaze takve divote.
Tokom slede
ih nekoliko godina Ifis je uputila Sigruda u sve ta
jne lju-
bavne vetine. On postade stasit momak, na glasu me
u vrnjakinjama kao
odli
an ljubavnik. Mnoge su bile spremne da urade i najg
ore stvari ne bi li
ga se do
epale bar na jednu no
. Mesne volve stadoe da se nadme
u, ka-
ko bi svojim muterijama obezbedile njegovu naklono
st. Koliko li je samo
kapi mensturalne krvi popio u raznim jelima kojima
su ga devojke sluile,
68
koliko li je samo puta proao kroz vrata sa
ije su obe strane bile sakrivene
iznoene
arape, koje je vlasnica kriom hitro vezivala i zak
opavala ispod
bresta, koliko li je samo drugih raznih gadosti pop
io ili progutao, to zapra-
vo niko ne zna. Ali, na devoja
ku alost, nita nije moglo da obezbedi vie
od nekoliko valjanja po travi. On je ostao neuhavtl
jiv plen za svaku seosku
lepoticu, koja je mogla da ga okusi, ali ne i da ga
poseduje.
U to vreme, da li zbog vrele keltske krvi (Sigrudov
a majka je bila Irkinja),
da li zbog gra
enja mesnog mita oko njega, to
ki
i u Sigrudovoj glavi
po
eli su da se okre
u u pogrenom smeru. Po
eo je ube
ivati Ifis da po-
begne sa njim, jer je samo sa njom mogao biti sre
an. Ona mu odgovori da
nije njegova vrnjakinja kao i da kod svog mua ima
sve to je potrebno,
uklju
uju
i pravo da vi
a njega. Preklinjao je i plakao, ali moja majka os-
tade nepopustljiva.
Sigrud se duboko uvredi i ode. Neko vreme nigde ga
nije bilo i niko nita
nije znao o njemu, uklju
uju
i i Hafranovu porodicu. Mnogi su bili jako
zabrinuti, ali s obzirom da su zajedno sa njim nest
ali njegovo oruje i
oprema, bilo je isklju
eno da su ga ubili neki ljubomorni momci iz tog kra
-
ja, kao to su verovali njegovi kod ku
e. Sigrud je sigurno otiao da trai
avanture. Ulaf je
ak govorio, u krugu svoje porodice, kako izgleda da
je
neto teko moralo da ga udari po glavi, jer ga ni
ta drugo ne bi pomerilo s
mesta.
Te godine ja sam punila sedam godina i moji roditel
ji odlu
ie da imaju
jo jedno dete. Majka ponovo zanese spavaju
i sad isklju
ivo sa ocem koji
tako
e napusti svoje zabave. Te jeseni, otac i stric odo
e, sa drugim ljudi-
ma iz sela, duboko u umu, da naseku i prevezu drvo
za zimski ogrev. Is-
tog dana u nau ku
u stie Sigrud sa
etvoricom prijatelja. Ozur ih lepo
primi, kako dolikuje ljudima koji dolaze sa prijate
jlem njegove ku
e. Oni
sedoe, a Hilda ih poslui mesom i ovsenim hlebom.
Sigrud predstavi
svoje prijatelje i re
e da sada sa njima putuje u strane zemlje trgova
kim
poslom. Potom zapita moe li neto nasamo da porazg
ovara sa Ifis, koja je
bila ne
im zaposlena u kujni. Hilda sevnu o
ima zbog nepristojnosti tak-
vog zahteva pred stranim ljudima, ali Ozur mu dozvo
li objanjavaju
i pri-
sutnima kako Ifis ima najbolji uvid u poslove njego
vog sina. U isto vreme
kad ovaj ustade, podie se i Torkel
elavi, izvinjavaju
i se, jer pivo u nje-
mu dostiglo kriti
nu zapreminu te stoga mora iza
i da se olaka.
69
Mladi
prona
e Ifis pored kotla u kome se kuvala svinjetina i od
mah je
spopade zagrljajima i poljupcima. Ona samo delimi
no uzvrati, saoptivi
mu da
eka dete i kako neko vreme ne
e mo
i da vode ljubav. On joj re
e
kako je doao da je otme i da se, kada je sa svojim
prijatelima, ne plai ni
njenog mua, ni njegovog brata Azgrima. Ifis ga upi
ta kako moe biti ta-
kav prema Ulafu, koji mu je toliko
inio. Sigrud odgovori da njen mu nije
pravi mukarac, kada ne zna da
uva takvu enu. Lepotica sa juga ljutito
mu odbrusi da je Ulaf u svemu bolji od njega, i da
je on, Sigrud, nikakav
ovek. On joj odgovori kako je to njegovo pravo, po
to ga sve devojke
progone zbog lepote, a on moe biti sre
an samo sa njom. Zar ne shvata,
da sam tvoje ime me
u devojkama ja stvorila?, upita ga ona u pokuaju
da ga vrati na zemlju. Razlju
eni mladi
unese joj se u lice uz pitaju
i je da
li ga stvarno voli, na ta dobi odgovor da je to sv
e radila samo da bi u
inila
Ulafu kome je on bio izuzetno drag.
Sigrud pobesne, i uzviknuvi Ako nisi moja ne
e biti ni
ija!, sjuri joj
no irokog se
iva u stomak. Ifis, koja je to ni najmanje nije o
ekivala,
previ se, krkljaju
i. On obrte no u ruci i ubode je u le
a mnogo puta.
Tog trenutka u kuhinju u
e Hilda, pa shvativi ta se dogodilo po
e da
zapomae, sve dok je on ne obori mnotvom udaraca n
oem u grudi i vrat.
uvi viku, stari Ozur sko
i prema ma
evima na zidu, ali Starkard, koji je
samo to
ekao, zabi mu sekiru u ki
mu. Zatim ga uhvati za sedu kosu i
zabacivi mu glavu, zakla ga sa uivanjem.
Za to vreme, ja sam sa Hudom i Flosijem bila iza ku
e, gde nas je ona
ila kako da razlikujemo lekovite trave. Odjednom, k
ao da je iz zemlje
iznikao, pojavi se Torkel
elavi. Bio je visok, mrav momak plave kose,
koja je kao venac okruivala njegovo
elavo teme, padaju
i mu na ramena.
Lice mu je bilo usko sa retkom kratkom bradom. Delo
vao je prljavo i neu-
redno. Priao nam je i bez ukakvog povoda, zabio Hu
di sekiru u vrat. Onda
nam je otro zapovedio da
utimo i izvadivi no, rasekao mi haljinu od
kolena pa do vrata, o
ito u nameri da me siluje. Danas mi nikako nije jas
no
zato to nije u
inio sa Hudom koja je bila izuzetno lepa i poeljna
ena,
nego se odlu
io za mene koja uopte nisam ni bila po
ela da se razvijam.
Bi
e da se, kao slabi
, plaio da bi ona mogla biti ja
a od njega, pa se
odlu
io za sigurnu varijantu. Klekao je ispred mene, sti
skaju
i me jednom
rukom po stomaku. Verovatno je mislio da
u se paralizovati od straha kad
vidim ta je naumio, ali ja sam u mojoj ku
i ve
svata videla. Shvativi da
e mu trebati obe ruke da ga utera me
u moje detinje noge, on se okrenu i
70
brzo nanese Flosiju nekoliko udaraca noem. Ja sam
iskoristila taj trenutak
da dohvatim srp koji je stajao u Hudinoj koari. Re
ivi taj problem sa mo-
jim polubratom, Torkel vrati no u korice pa se okr
enu meni. Uhvati me
grubo za bokove, a ja sam ga zgrabila za mesto gde
je on to najmanje
ekivao, a drugom rukom potegla sam srp.
Dok je on pokuavao da sa obe ruke zaustavi neverov
atno obilno krva-
renje, otkotrljala sam se i najve
om mogu
om brzinom pobegla kroz meni
dobro poznatu rupu na ogradi. Nae komije, porodic
a Aserda Belog,
zavrili su dovla
enje ogreva i upravo su bili za ru
kom kada sam gola
utr
ala me
u njih, vrite
i. Starac se sa svojim sinovima, unucima i sluga-
ma na brzinu naorua i str
a sa brega prema naoj ku
i. Stigla sam za nji-
ma ogrnuta u nekakvu preveliku tuniku. Nisu mi dali
da u
em unutra.
Aserdova unuka, Gunhilda grlila me je pri
aju
i mi gluposti da bi me smi-
rila, dok sam se ja otimala, grizla i grebala. Na k
raju sam shvatila beziz-
laznost njenog poloaja, pa smo zagrljene plakale z
ajedno. Razbojnici su
umakli, a deo mukaraca krenuo je da trai tragove.
Oni su pronali Torke-
la
elavog u grmlju pored puta. Izgledao je kao da spav
a naslonjen na
panj. U stvari, bio je mrtav. Iskrvario je.
Otac, kome su javili o svemu, stigao je uve
e sa stricem. Pogledao je
okupljeni komiluk i bez re
i uao u ku
u. Ujutru, kad sam ga videla, iz-
gledao je bar deset godina stariji. Njegova plava k
osa naglo je osedela, ne
previe, ali dovoljno da se to dobro vidi. On se, z
atim, naorua i pra
en
gomilom prijatelja, ro
aka i komija, uputi ka Sigrudovoj ku
i.
Videvi toliki svet da dolazi Hafran iza
e sa Haroldom i Sifuksom, svojim
sinovima. On ih zapita zato su doli.
Da li je tvoj sin, Sigrud, kod ku
e?, upita Ulaf bez puno nade.
Stari Hafran odgovori da je ve
due vremena odsutan i da se sada drui sa
mnogo loim judima, gledaju
i za
eno, uasno propalog Ulafa.
Ju
e je svratio do nae ku
e u mom odsustvu i ubio mi je: oca, majku, si-
na, dojilju i trudnu enu, paljivo je nabrajao Ul
af.
Jedan iz njegove pratnje pokuao je da obes
asti Ulafovu k
erku Friju,
to s obzirom na starost sigurno ne bi preivela, a
li potomkinja Erika
Krvavog ima opasan ujed, upade Azgrim, ne bez pono
sa.
71
Zver
ica stvarno ima otre zube za svoje godine, dodade
Ulaf, Torkel
elavi nikakvo zlo vie ne
e u
initi, ali to nije
ak ni deo ra
una.
Sumnjao sam da
e se neto tako dogoditi. Sigrud je spavao sa tvojo
m
enom, Ifis. Ali, ipak, tolika ubistva prijatelja n
e mogu da razumem, od-
govori Harold.
Znam, Ifis preda mnom nije imala tajni", nastavi U
laf, to izazva pravu
buru usklika
enja i zbunjenosti kod okupljenih prijatelja i ro
aka.
Mislio sam da bi joj dobro dolo da se malo odmori
od mene
podu
avaju
i mladi
a koga oboje dobro poznajemo, jer i ja vrljam naok
o-
lo.
enje prisutnih preraste u negodovanje. Onda Hafran
progovori:
To vam se dogodilo, jer ste tako neobi
no i slobodno iveli. Ne moe
pljunuti na zakone porodice, a da se neko zlo ne iz
rodi iz toga. Njih su
smislili ljudi daleko pametniji od nas.
Iznerviran pljuvanjem mase na mrtvu Ifis, zatim Haf
ranovim stavom su-
dije koji procenjuje njegovu greku, kao da sam nij
e na optuenoj strani,
Ulaf dobi neopisivu elju da mu zbije sekiru u glav
u sve do donje vilice.
Ipak se savlada, jer mu je pomo
okupljenih bila potrebna bude li gonio
Sigruda.
Ne kaem da je tvoj brak bio postavljen na nepote
nim principima. Ista
sloboda za oboje, zaista lepo zvu
i. Ali ima raznih ljudi i veoma ih je teko
upoznati. Ako deli svoja blaga sa njima nije isklu
eno da
e ih poeleti
samo za sebe. Na dobro
e ti uzvratiti zlom. Eto, odgajio si zmiju u oku. I

ja se ose
am isto kao ti, jer da sam znao ta
e u
initi porodici mog prija-
telja Ozura, zadavio bi ga jo u kolevci, neto me
ke
e starac. Zatim is-
tupi uz odgovaraju
i gest rukama, re
e stvari koje niko nije o
ekivao od
njega kao okorelog hri
anina:
On vie nije moja krv! On vie nije moja kost! Ako
se vrati ovamo,
do
eka
e ga samo ma
evi i sekire. Onaj koji tako uzvrati na irokogrudo
st,
uopte nije zasliio da igde ivi. Moji ostali sino
vi po
i
e sa tobom, da ga
gone.
Uzvici odobravanja podigoe se sa svih strana. Ulaf
odgovori:
72
Ne mogu traiti od tvojih sinova da gone sopstveno
g brata. To bi bilo i
suvie.
Oni moraju sprati ljagu sa imena nae porodice", i
nsistirao je Hafran.
Sem toga, nameravam da ti platim dobru krvninu za
svakog ubijenog, bez
obzira na ishod potere. Nae ku
e su uvek bile prijateljske.
Ne", re
e Ulaf, oni koji su putovali sa mnom i sa Onolfom
mogu ti
posvedo
iti da je jednom, samo za Ifis pla
eno srebra koliko je teka. Kad
bi samo to platio, tvom doma
instvu teko da bi ita ostalo. Moj cilj nije da
vas unitim nego da uhvatim nezahvalnog gada.
Vrednost tvog gubitka ne moe se platiti novcem, j
er si izgubio svu bliu
rodbinu. Ipak, mislim da bi trebalo da primi neku
nadoknadu, radi moje
asti. zamoli starac.
Asgrim i Ulaf to prihvatie, sa tim da se kasnije d
ogovore o svoti koja tre-
ba da bude poloena. Moj otac dodade: Napominjem,
da zadravam pra-
vo da mu sam sudim, ako ga uhvatim.
To je tvoje neotu
ivo pravo", sloi se stari gospodar. Mislim da bi
tre-
bao da ga trai na istoku, jer sam
uo da se priklju
io plja
kakoj druini
Arnolda Ludog koji divlja i pali po zemlji Slovena.
Do onde nema ni tri
dana hoda. Jednog dana
e se naivcirani Vandi sjuriti ovamo i svi
emo
nastradati, jer za njih svi nordijci isti. Bilo da
smo mi, Gitsi Danci, ili
Murmani.
Mislim da je ta druina ve
dovoljno dugo postojala. Krajnje je vreme da
im neko stane na put. Sutra kre
em da ih prona
em! Neka se javi ko eli
da po
e sa mnom", zavri otac ovu raspravu.
Graja se podie, pa ipak, ne javi ih se previe. Mn
ogi su se sa pravom
plaili da u
u u tu
u zemlju. Naro
ito iza zlotvora iste sorte. To o
ito nije
bio recept za dug ivot, pa su se mnogi hrabri ratn
ici setili da imaju da
pozavravaju neke hitne i neodlone poslove, pruaj
u
i Ulafu samo moral-
nu podrku.
Toga dana sahranismo svoje mrtve. Saznala sam i pra
vi razlog napada
zlotvora na nau ku
u. Otac i stric razbie zid iza velike zidane pe
i pa iz
te rupe izvadie dosta blaga, koje su moji roditelj
i doneli sa sobom kada su
se doselili kod mog dede. Poto su izabrali ta
e od nakita i opreme sa-
hraniti sa pokojnicima ostatak zazidae nazad i pre
kre
ie zid. Meni rekoe
73
da nikom ne govorim o ovome, ali da dobro zapamtim
gde je blago, jer ga
oni za ivota ne
e koristiti. I stvarno, ti si prva osoba kojoj pri
am o
ovome, nisam to rekla ni jednom svom momku, pa
ak ni mojoj Un. Njoj
verujem, ali kao i ve
ina seoskih devojaka, ona ima predug jezik.
Otac mi je ulio jednu stvar u glavu, ovde, na sever
u, razmetati se bo-
gatstvom isto je kao krasti me
e ispod usnule majke. Siguran na
in za sa-
moubistvo. Ljudi koj su doli sa Sigrudom bili su p
rivu
eni pri
ama o bas-
noslovnom bogatstvu Ulafa Razvratnog, pri
ama koje moji roditelji
ak ni
svojim sasvim prose
nim ivotom nisu uspeli da zatakaju. Da su uspeli,

verovatno bih danas ivela u velikoj mo
noj porodici, a Harold bi dobro
razmislio pre nego to bi pokuao da me pogubi...
A, zato sada meni pri
a o tome? Jedva me poznaje. Nije mi teko da
vas sada pobijem, pa da se za neko vreme vratim u E
jaberg i pretraim zi-
dove u tvojoj ku
i. re
e joj Kju napravivi vrlo ozbiljno lice.
Ti... nas nisi ukrao sa loma
e da bi nas pobio. Sem toga ti si vilenjak, a
oni mogu suvo li
e u umi pretvoriti u zlato. bezbrino mu odgovor
i
Frija.
Jedno si u pravu, ni na pamet mi ne pada da vas p
ovredim. Ali ovo to se
ti
e zlata i li
a, pa ti ba veruje u svakojake baljezgarije koje
o nama
izmiljaju. Nisam ba to o
ekivao od potomkinje Erika Krvavog. Ta
no je
da moj narod mnogo lake dolazi do plemenitih metal
a nego tvoj, ali pra-
viti metal i plemenite kristale (dragulje) od natru
le celuloze... Pa, ona je
dobra samo da se na njoj gaje jestive pe
urke. pou
no
e vilenjak, vrte
i
glavom u znak neprihvatanja tolike naivnosti.
Zna
i vi ne moete, tek tako da stvorite zlato? Pa zat
o onda se uvek u
pri
ama razme
ete njim i poklanjate ga ljudima? sa nevericom
e tam-
nokosa lepotica.
To je sada druga pri
a. Isuvie zamrena da se sada iznosi. Shvati
e je
kad bude ivela u umi Trolova. Ono to sam hteo d
a ti kaem, jeste da te
je otac dobro nau
io. Ne veruj nikom. Ni
oveku, ni rotbunu, ni vilenjaku.
Uvek ima zlih uiju i praznoglavih brbljivaca uokol
o. Sa
uvaj tajnu i jed-
nog dana je predaj svojoj deci kao to je to i tvoj
otac u
inio. Ja ti se ku-
nem svetlo
u Araksa, da nikad ne
u pomenuti ovo to sam sada
uo.
pokua Kju da zavri ovaj razgovor, poto je nestrp
livo
ekao nastavak
pri
e.
74
Frija nije imala blagog pojma ta su to rotbuni nit
i Araksi, ali je shvatila
poruku. Na kraju krajeva, ima
e dovoljno vremena da nau
i pojmove vi-
linskog sveta. Stoga se vratila svojoj tragi
noj pri
i:
E, gde smo ono stali? A, da, kod sahrane. Se
am kako je majka leala na
posmrtnom odru naki
ena zlatom i prekrivena crvenom svilom do vrata.
Izgledala je kao usnula i
inilo se da smrt nije okrnjila njenu savrenu le-
potu. Plavokosu Hudu otac i stric su isto tako prip
remili, samo to je svila
bila nebo plava, a nakit srebrn. Za malog Flosija o
tac je u svojim zazida-
nim kov
ezima sa blagom pronaao bogato ukraen koni panci
r, pravljen
za nekog Irskog patuljastog plemi
a i mali rimski generalski ma
, na
ijoj
su se zlatnoj kaniji presijavali dragulji. Ozura op
remie njegovom najbol-
jom borbenom opremom. Njega sahranie na porodi
nom groblju zajedno
sa Hildom, pored groba njegove prve ene, Vesne. Na
bregu iznad groblja
podigoe ogromnu kamenu humku. Otac je dobro platio
crkvenim zidari-
ma za nju. U osnovi to je bila kocka
etiri metra duga i isto toliko visoka.
etvorostrani kameni Krov zavravao se jednoj ta
ci. U nju poloie Ifis
i Hudu sa malim Flosijem izme
u njih. Otac otera svetenika, koji se bunio
to se mrtvaci otpemaju pred Boga u takvoj sjajnoj
opremi i koji je hteo da
ita hri
anske molitve. Ipak, u godinama posle o
eve smrti, verovatno
zbog lepote i dominantnosti te ozidane humke, crkva
na njen otri vrh,
postavi gvozdeni krst. I pored toga to je u mogili
bilo dosta predmeta izu-
zetne vrednosti, niko se nije usudio da je raskopa
i pokrade. U prvo vreme
uvao ju je verovatno strah od Ulafovog besa, a kasn
ije neki misti
ni strah
koji su metani sami kod sebe razvili.
No
posle sahrane, bila je najtunija i najnesre
nija u mom ivotu. Ako
izuzmemo
ekanje da nas izvedu na loma
u, preksino
. Leala sam u
glavnoj prostoriji pored strica tiho jecaju
i, dok je otac sedeo za stolom sa
glavom me
u rukama.
Ujutru su me poslali Savatovoj eni Helgi, a otac i
stric, sa jo tridesetak
ljudi, u cik zore krenue za zlo
incima. Posle dva dana potrage saznadoe
u jednom mestu da je razbojni
ka druina Arnolda Ludog ju
e bila u tom
mestu i da im, kad se pro
ulo da idu da haraju po zemlji Vanda, priklju
ilo
jo dvanaest ljudi. Ulaf sa svojom grupom preno
i tu, pa ujutru udari dalje
gde prona
e tragove njihovog kretanja. Neki su verovali da je

isto sa-
moubistvo goniti duplo ja
eg neprijatelja, ali su Ulaf i Azgrim smatrali da
e im iznena
enje dati potrebnu prednost. Dok su se oni tako ras
pravljali,
iz ume oko njih sa svih strana izronie slovenski
ratnici, mrki i o
ito ne-
75
prijateljski raspoloeni. Jedan od Ulafovih ljudi h
tede da otpae oruje, ali
se odmah srui sa tri otrovne strele u le
ima. Gonioci se skupie u neured-
nu gomilu. Tada se pojavi vo
a Vanda, krupan, nao
it
ovek u ode
i od
kuninog krzna. Pred njega istupi o
ev polubrat Savat,
ija je majka Vesna
bila Slovenka, i polako, biranim re
ima objasni Stratimiru, kako se pogla-
vica Vanda zvao, kako gone ljude koji su u
inili mnogo zla i u njihovoj i u
slovenskoj zemlji. Stratimir odvrati kako je upravo
pratio trag tih ljudi i da
bi njih napao misle
i da su ovi drugi, ali je, na sre
u, primetio kako su
suvie malobrojni.
Onaj, koga o
aj tera na osvetu, ne gleda na broj, obrati mu se
Ulaf, pre-
ko Savata.
Ipak, dobro je imati ve
e snage, ako ho
e da je privede kraju, prevede
mu odgovor njegov polubrat.
Onda, poto idemo po istom poslu, najbolje da se u
druimo, povikae
mnogi iz Ulafove pratnje.
Tako i bi. Zajedni
ka potera se nastavi. To popodne nai
oe na jo svea
zgarita grupe slovenskih ku
a. Leeva nije bilo, uku
ani su, o
ito, pobegli
pre dolaska razbojnika. Svih sto pdeset Vanda stade
tu i obredi se pi
em da
zahvali Svetovidau za tako sre
an ishod slu
aja.
Predve
e se krajolik izmeni. Po
ee da se javljaju brda i livade. uma se
jo dobro drala, ali je, verovatno zbog visine, bi
la preteno crnogori
na.
No
pade, ali Vandi nisu hteli da prekinu poteru. Vero
vatno zbog toga to
su bili tako blizu neprijatelju. Ulaf skrenu panju
Stratimiru, da bi kre
i
se no
u, bez svetla, lako mogli da izgube trag. Na to se
Vand osmehnu i
odgovori kako njegov narod ra
ina vreme po no
ima, a ne po danima. Pred
jutro, vandski traga
i dadoe znak da se stane. Umorni ratnici popadae
na
zemlju, vlanu od rose, gde ostae da lee zure
i ispred sebe u mrak.
Uskoro po
e da svi
e. U dolini ispred njih, u polumraku nazirao se obr
is
ku
e sa nekoliko pomo
nig zgrada. Sa druge strane uzdizala se kosa livada

koja se zavravala kamenom liticom, dosta viom od
mesta sa koga su oni
gledali. Sa obe strane livade, pruala se gusta
etinarska uma, koja je krila
useke izme
u brda. Potok, koji je prolazio u blizini ku
e, oticao je u
umovitu udolinu sa leva. Prizor je
ak i na toj mutnoj svetlosti izgledao
idili
an i pitom.
76
Stratimir izdade nare
enje da bez njihovog znaka niko ne napada, pa onda,

sa Ulafom, krenu dobro utabanom stazom, prema ku
i. Putem nai
oe na
telo de
aka svog izbodenog strelama, a zatim s leva, enski
le u potoku.
Prisustvo razbojnika bilo je o
igledno, i Ulaf se pitao nije li taj Arnold
stvarno lud kad proliva toliku nepotrebnu krv. Stig
oe u blizinu ku
e i
zalegoe u
estar. Stratimir naredi da se ku
a opkoli sa krila i posala dva
izvi
a napred da provere jesu li zio
inci unutra i imaju li zarobljenika.
Oni otpuzae kroz visoku travu livade. Jutarnje sve
tlo je ja
alo. Nervozni
ratnici
ekali su sa isukanim orujem. Jedan od izvi
a, Igor, vrati se
tr
i poguren preko
istine.
U ku
i ih je pet tuceta, kaza on tiho. Sami Varijazi.
Pobili su sve nae, i
decu u kolevci. Imali su samo jednog straara i to
pospanog. Mi smo ga
zaklali. Ostali spavaju.
Stratimir ustade a ostali krenue za njim, u tiini
. Ku
a je bila sve blie,
ve
su se lepo videli sitni, tamni prozori sa otvoreni
m drvenim kapcima i
drugi izvi
kako
i pored vrata. Na desetak metara od ku
e stajo je vi-
soki ram od drveta za suenje koe. Oka
ena o njemu bila je mlada
vandska ena. Bila je gola i puna
ka. U nekoj drugoj prilici, verovatno bi
bila praznik za muke o
i. Igor joj pri
e i dodirnu je, da vidi nije li kojim
slu
ajem jo iva. Odmahnuo je glavom. Uzrok smrti uop
e nije bilo teko
utvrditi. Sa rana na njenim krupnim grudima sputal
e su se debele pruge
usirene krvi. Celo telo joj je bilo puno rana i ubo
ja, to je zna
ilo da je jad-
nica mnogo propatila pre nego to se rastala sa ovi
m svetom. Kao slama
plave dlake na me
unoiju bile su joj uprljane zlo
ina
kim semenom.
Znam je, re
e Igor, Zvala se Ljudmila. Moj brat je trebalo da
se oeni
njome.
Svi su nekoliko trenutaka stajali i gledali u taj l
epi le. Onda Stratimir us-
kliknu znak za napad. Ulaf provali ulazna vrata,
ak se i ne iskrenuvi da
ih udari ramenom. Jednostavno ih je pregazio uletev
i u ku
u sa ma
em u
jednoj i sekirom u drugoj ruci. Za njim pokuljae s
lovenski ratnici. Raz-
bojnici, koji su spavali razbacani po podu, na
oe se potpuno pometeni. Tu
ih sedamnaest pade, pre nego to su uopte shvatili
ta se deava. Arnold
pokua da okupi svoje ljude oko sebe, ali ga Igor u
streli kroz prozor otrov-
nom strelom u vrat. U estokoj borbi ljudi nisu ima
li dovoljno mesta da
razmahnu orujem, pa su se neki valjali po podu bor
e
i se noevima. Ulaf
i Stratimir pobie mnoge.
77
U optem haosu bitke provali se zadnji zid i razboj
nici po
ee beati kroz
njrga. Najve
i deo, predvo
en Starkardom, krenu uz liticu, da bi se tamo,
sa visine, lake branio. Vandi ih zasue kiom otro
vnih strela. Kada Star-
kard pade, pogo
en u oko, Ulaf povede juri uzbrdo. Preiveli razbo
jnici
ne smedoe zbog malobrojnosti sa
ekati dolazak Vandskih berseraka, pa
sa litice poskakae u provaliju. Na vrh litice prvi
istr
a otac. Za njim stie
Stratimir, gotovo nezadihan. Pogledae u ponor i ut
vrdie kako je dovoljno
dubok da ni ma
ka ne preivi. Jedan razbojnik, koji se na krbavim
ispus-
tima stena negde zaka
io ili ukljetio, jaukao je iz sveg glasa u dubini.

Ulaf je imao ose
aj kao da mu je neto veliko izmaklo. Toliko je ma
tao o
tome kako
e spustiti svoje ruke na Sigruda, a to mu se sada i
zjalovilo.
ak ga nije ni zapazio nigde u bici. Mora
e sada da pregleda sve leeve na
bojitu i u kanjonu.
Otac krenu nizbrdo ostavivi za sobom slovenskog po
glavicu da pun
ose
anja trijumfa stoji na vrhu litice dok je par orlov
a kruio oko njega.
Predivna epska slika. Ali, kako mi je kasnije objas
nio, uznemirene grablji-
vice zapravo su pokuavale da oteraju uljeza to da
lje od svog gnezda, a on
je vrlo polako uzmicao ne skidaju
i pogled sa njih. Uz to se naglas kleo da
e prva koja mu se dovoljno priblii zavriti poslu
ena za ve
eru kao
kokoka, ma koliko se njegovi ljudi bunili da je ne
ukusna i ilava. Ulaf je
bio suvie zaokupljen sobom da bi primetio tu opasn
ost. Silazio je
snuden, zlobno se nadaju
i da je onaj razbojnik koji kuka ba Sigrud.
Me
utim, bitka se nije svuda odvijala istim tokom. Des
etak arnoldovih
ratnika, poto istr
a iz ku
e, udari niz breg prema potoku i umi. Put im
prepe
ie estorica Vanda. Ovi ih prosto samlee u svom t
rku, izgubivi
samo dvojicu. Igor ustreli jednog dok su zamicali u
umu, pa, pra
en neko-
licinom krenu da ih goni. Asgrim, koji je napredova
o uz levu ivicu kose,
primeti to, te sa Hognijem i Savatom, str
a u umu da im prese
e put.
Spustie se u jarugu potoka kad za
ue povike. Nije bilo sumnje da raz-
bojnici ili pravo na njih. Oni zauzee jedini lak
prolaz, uz samu vodu, i
svesni svoje manje snage, sakrie se da iskoriste p
rednost zasede.
Razbojnici se pojavie na vidiku. Tr
ali su izme
u drve
a razmahuju
i
konim titovima i orujem u ritmu koraka, svaki
as bacaju
i uplaene
poglede preko ramena, u pravcu gonilaca. Prvi nai
e snaan momak sa
kratkom plavom bradom i krilima morskih ptica na l
emu. Sakriven iza
debla, Savat ga pokupi svojom tekom sekirom. Gotov
o istog trenutka
Hogni probode drugog begunca, kopljem kroz stomak,
i iza buna.
78
Tre
i, shvativi ta se doga
a, zakloni se titom i navali sekirom na Az-
grima koji isko
i na stazu ispred njega. Ulafov brat izdra napad u
zvrativi
svojim orujem. Videvi da je naiao na
vrstog borca, razbojnik usmeri
svoj slede
i udarac visoko i, koriste
i se zaklonom protivnikovog tita,
kliznu pored strica, u nameri da protr
i izme
u njega i Hognija, koji je jo
svojoj umiru
oj rtvi rovario kopljem po stomaku. Asgrim je proz
reo nje-
govu nameru, pa ga saplete nogom. Pre nego to je z
bunjeni razbojnik do-
dirnuo rukama zemlju, sekira mu se zabode u le
a. Stric u tom trenutku
osta gotovo nenaoruan pred slede
im zahuktalim napada
em. On mu za-
vitla tit u noge. Krupni bradonja nastavi jo koji
metar mlataraju
i ruka-
ma, u uzaludnom pokuaju da odri ravnoteu, pa ond
a pade pravo pred
noge Savatu, koji mu razmrska glavu sekirom.
Naredni razbojnik stade i rairi ruke, zaustavivi
drugu dvojicu koja su
tr
ala iza njega. Bio je to Sigrud. Kada je ugledao Az
grima noge su mu se
po
ele tresti od straha. Stric u ivotu nije video tak
o neto, mada je iz pri
a
znao kako se to moe desiti. Poto ga je nekoliko t
renutaka posmatrao sa
zanimanjem, on is
upa svoju sekiru iz smrtno ranjenog neprijatelja i
krenu
na Sigruda. Ovaj i pored straha primeti da je u pre
dnosti, jer je Asgrim od-
bacio tit, pa navali na njega pra
en jednim razbojnikom.
inilo se da se
stricu, koji je izaao ispred svojih ro
aka, loe pie. Hogni sa daljine baci
svoje koplje da mu pomogne, ali ga Sigrud bez probl
ema odbi zamahom
tita u stranu.
Tog trenutka iz pozadine dotr
a Igor vode
i Vande. Videvi ta se doga
a,
on iz trka baci sekiru, i prikova Sigrudovog pomo
nika za drvo, naavi se
tako goloruk ispred razbojnika koji je ostao u poza
dini. Ose
aju
i kako iz-
laza nema, ovaj napade bezrezervno, pokuavaju
i da bar jo nekog od-
vede sa sobom u smrt. Umesto da uzmakne, Vand krenu
pravo na njega,
do
epa ga za pojas i drku od sekire, pa podigavi nes
retnog Nordijca,
tresnu ga le
ima u najblie drvo. Razbojnik, nekim
udom, osta
nepovre
en, pa, ostavi bez tita i oruja, ustade i po
e da bei, dok je igor
dizao ogroman kamen da ga dokusuri. Srljaju
i oamu
en, on se saplete
preko grana oborenog debla, i pokri glavu rukama pr
ed smr
u koja je do-
lazila. Ni podlaktice, ni gvozdeni lem, nisu mogle
da zaustave pedesetak
kilograma teak kamen sa kojim je Igor sko
io na njega. Uz gnjecav zvuk
mozak se rasprta. Mladi Vand ustade sa divljim ose
anjem mo
i i pogleda
prema bojitu.
79
Sigrud je ma
em i titom nasrtao na Azgrima. Stric je znao kako,
ako zag-
lavi sekiru u Sigrudovom titu, nema anse da poiv
i ni jedan jedini trenu-
tak. Zato on, poto drkom sekire odbi udarac ma
a, navali ramenom na
koni tit odgurnuvi protivnika. U istom trenutku,
zapo
e zamah sekirom,
vrlo visoko preko protivnikovog tita, dre
i je za sam kraj drke. Sigrud
se zguri uz podignut tit, i se
ivo ga promai. Tada Azgrin naglo cimnu
sekiru prema sebi. iljak donjeg kraja se
iva zaka
i se za prstenove Sigru-
dove vrlo dobre verinja
e. Ubica nae porodice izgubi ravnoteu i pade
pred stri
eve noge. Pre nego to je Sigrud uspeo da se otkotr
lja, ili podigne
ruku sa ma
em, ovaj ga pogodi kolenom u lice. Pristigoe dotle
Savat i
Hogni pa do
epae Sigruda i vezae ga onako obeznanjenog.
Igor pri
e drvetu za koga je bio prikovan jedan razbojik i i

upa sekiru iz
njega. Ostavi bez oslonca le skliznu niz nakrivlj
eno deblo. Vand stade
brisati sekiru o travu. Azgrim mu pri
e i obrati mu se na svom loem
Vandskom:
Spasao si mi ivot, izlau
i opasnosti svoj, iako se jedva poznajemo. Uz
to ne pripadam
ak ni tvom narodu, nego narodu ovih ubica.
Samim tim to si doao ovamo da ih goni, ti si do
kazao kako si hrabar i
poten
ovek, a moj narod ceni hrabrost. To zna
i da treba da ivi, od-
vrati ovaj.
To, to sam doao u tvoju zemlju, moe da zahvali
ovom to lei ovde,
jer on me je mnogo zaduio, mnogo vie nego vas. Mo
ja hrabrost bila je
od besa i neuporedivo je manja nego tvoja. Ti si se
svesno izloijo opas-
nosti, radi stvari od koje nema nikakav pravi inte
res, u
tivo odgovori
Asgrim.
Vi, Varijazi, mnogo ste osetljivi na interes, nas
meja se mladi Vand. Pa,
vaniji su ljudi.
Stric se malo lecnu zbog ove njegove primedbe, ali
posle svega nije se
mogao ljutiti na Igora i pripisa to njegovoj medve
oj nespretnosti. Oni jo
dugo nastavie razgovor i utvrdie kako imaju zaled
ni
ke poglede na
ve
inu stvari, to Azgrim shvati kao njihovu sli
nost, a Igor kao dokaz
opteg vaenja ispravnih stavova. Uvu
eni u diskusiju mladi
i se brzo
sprijateljie, i nikako im nije bilo jasno, kako su
mogli
itavog prethodnog
dana da hodaju zajedno, a da sve vreme
ute.
80
Ulaf je nogom prevrnuo jo jedan le. Utvrdivi da
ni to nije Sigrud, on ga
besno utnu. Stratimir se nasmeja tom njegovom post
upku, ali ne re
e
nita, plae
i se da ne povredi oja
enog
oveka. Otac smrknuto nastavi da
prevr
e leeve. Sa leve strane za
u se agor na slovenskom jeziku. Ulaf
podie o
i. Sa te stane, jarugom potoka, nailazila je veoma
neobi
na po-
vorka. Napred su ili Asgrim i Igor, zadubljeni u 
iv razgovor, a za njima
est vandskih ratnika koji su na dugoj moci, onako
kako se prenosi ubijena
ivotinja, nosili vezanog
oveka. Na na kraju su bili Savat, Hogni i ostali
koji su se veselili i mahali orujem.
Izgleda da je tvoj prijatelj prona
en, re
e vo
a Vanda, nekako nespret-
no nabadaju
i severnogermanski, ali to proprati irokim osmehom
i ges-
tom srda
nosti, tako da je vrlo prijatno zvu
alo.
Ulaf odahnu i sede,
inilo mu se da je sada sve zavrio i da mirno moe
umreti. Sa druge strane veliki teret mu je pao sa d
ue, ali on je to do
ekao
nekako nespremno. Uvek je mislio da
e se sa Sigrudom susresti negde na
bojnom polju, i posle dobre bitke presuditi mu svoj
om sekirom. Ova sre
a
je bila toliko velika, da je bila neo
ekivana.
On pozva Stratimira i Azgrima sebi, da se dogovore
o tome kako bi bilo
najbolje kazniti zlo
inca. Azgrim dovede Igora, svoga novog prijatelja,
sa
kojim je bio reio da se pobratimi. Savat je prisus
tvovao kao
lan porodice,
a sa njim stie i njegov nerazdvojni prijatelj Hogn
i. Poto su se svi zainte-
resovani skupili, otac izloi neto to mu je uprav
o sazrevalo u dui. Rekao
je da je u Ifisinoj zemlji sluao legendu o strano
m, slavnom ratniku, koji
je izgubljen na moru siao u svet mrtvih da duhove
pita za savet. Pri tom je
on prineo rtvu mrtvima da bi ih odobrovoljio. Ulaf
je hteo da uradi neto
sli
no da odobrovolji svog pokojnog prijatelja Onolfa,
kome je, kada je bio
na samrti obe
ao kako
e
uvati Ifis. Vandi rekoe da njihov narod retko
prinosi ljudske rtve, a i kad ih prinosi, prinosi
ih Bogovima, a ne vampi-
ma (mrtvima). Igor re
e kako se pamti slu
aj kad su starci i reci (Slo-
venski paganski svetenici) nagovorili upana Vladi
mira, da prinese
Dabogu ljudsku rtvu. Reili su da rtvu izme
u sebe izaberu kockom.
Ona je pala na sina jednog Nordijca koji je iveo m
e
u Vandima. Otac nije
hteo da preda sina za rtvu tu
im bogovima i zatvorio se sa njim u ku
u.
Vandi su tada napali i ubili obojcu.
Vrlo runa pri
a. Ali iskrena. primeti Ulaf.
81
Hogni re
e, da je kada je ratovao na jugozapadu protiv Gota,
video da taj
opaki, mada srodan narod, rtvuje lepe ene i devoj
ke Votanu, bacaju
i ih
u mo
vare i barutine. Tog uasnog Boga rata Goti toliko
oboavaju, da
mu ne daju samo zarobljenike, ve
i svoju decu. To sve govori o gadnoj
naravi tih ljudi, za koje se pri
a da smatraju
istom lenjo
u i
kukavi
lukom gajiti ili saditi ono to moe da se otme rat
om.
Ni vae pri
e nisu mnogo lepe, nasmeja se Stratimir, pa ozbilj
no nastavi:
Ipak, mislim da, ako postoji neka krv koja je drag
a i naim i vaim bogo-
vima, onda je to jedino krv hri
ana.
Svi oduevljeno prihvatie ovaj zaklju
ak. Azgrim veselo dobaci:
Bi
e veoma zadovoljni. Sigrud je hri
anin. Jo deda mu je prihvatio no-
vu veru i pljunuo na religiju naih predaka.
Otac re
e da je u zemlji moje pokojne majke, kojom, na alo
st, tako
e vla-
daju poklonici raspetog Boga, li
no gledao kako tajna paganska organiza-
cija prinosi rtvu Neptunu-Posejdonu, jer su pomorc
i za to platili.
Svetenik je, po
e da pri
a Ulaf Razvratni, vezao ivog, ulovljenog, je-
lena za specijalno oblikovan kamen na steni koja se
nadnosila nad uzbur-
kanim morem. U smiraj dana, kada su talasi postali
ja
i, on je podigao
ruke prema moru, o
itao molitvu, pa je noem rasporio ivotinju. Izvad
ivi
joj jetru, pokazao je moru, a zatim ju je spalio u
za to posebno napravljenoj
kamenoj posudi. Prizor je bio vrlo lep, i nisam pos
le toga mogao da zamis-
lim, da taj Neptun ne
e ispuniti sve to se od njega o
ekivalo.
Mi ovde nemamo more, ni taj kameni rtvenik, ali m
oemo veati rtvu
na Odinovo drve
e, kao to je to bio obi
aj u naoj staroj religiji, doseti se
Hohni.
Za to nam treba neki posve
en gaj, kao to su oni u Upsali. Ne verujem
da
e rtva biti primljena, samo zato to je drvo poseb
ne vrste. Da nemamo
ovde nekog paganskog svetenika, koji bi znao da na
brzinu posveti je-
dan?... Nemamo... Uopte ne znam da li bi i kod ku
e neko to znao da
ini, jer od kako se zvani
no veruje u raspetog Boga, vlasti gone sve one
koji odravaju stare rituale. Ve
ina ljudi u
enih u tim stvarima, pobegla je
na sever, sa tugom u glasu zaklju
i Asgrim.
82
Nita zato. Ima jedno nae trebinje (rtveni gaj),
tu, blizu, ulete Igor u
razgovor, na jo loijem varijakom od onoga koji j
e Stratimir govorio,
mala uma na ravnom vrhu jednom kamenog brda, i to
od svetibora.
A to je severni uti bor koga Vandi potovahu kao j
edno od mnotva nji-
hovog svetog drve
a.
Svi se sloie kako je to dobra ideja, jer su relig
ije sli
ne, sem toga, to bi
se moglo uraditi iz potovanja prema Vesni, Savatov
oj pokojnoj majci, jer
je u Sigrudovim nedelima stradao i Ozur, njen mu.
Ulaf ode u ku
u gde prona
e jedan veliki tu
ani bakra
, koji napuni
svinjskom ma
u iz ostave, ve
prili
no opustoene zbog gladnih ratnika
oba naroda. Poto je onda postao preteak, on pozva
Asgrima da mu po-
mogne. Savat i Hogni uhvatie jedan kraj Sigrudove
motke, a gorostasni
Igor uze drugi sam. Stratimir ih povede, praznih ru
ku, kako dolikuje pra-
vom vo
i.
Samo dvadesetak minuta kasnije stigli su na odredi
te. Preavi preko
uskog kamenog bedema sa planine, spustie se direkt
no na brdo. Savat,
Hogni i Igor umorno tresnue Sigruda na suve borove
iglice kroz koje je
provirivalo otro kamenje. Razbojnik ne re
e nita, jer su mu usta bila ve-
zana otrim kanapom, koji je sekao usne i obraze pr
i svakom pokuaju da
progovori ili da ga pregrize. On se samo izvi i zas
tenja. Savat ga nekoliko
puta utnu, da ga smiri. Za to vreme, Ulaf i Strati
mir su se uveliko dogova-
rali gde da postave rtvenu vatru, da ne bi izazval
i poar u umi. Na kraju,
izabrae liticu na severnoj stani, gde se nalzilo s
amo jedno usamljeno drvo.
Asgrin odmah otpo
e da skuplja drva za vatru, dok je Ulaf, liu
i prst, po
starom vikinkom obi
aju, pokuavao da poveri da li su dobro odredili iz

kog pravca duva vetar. Zemlju oko vatre briljivo o
istie, jer
ak i svea
borovina lako gori, i ne zove se uzalud lu
.
Dovukoe Sigruda i zavezae ga za drvo. Pri tom im
se gotovo oslobodio,
dobivi od straha nekakvu nadljudsku snagu, ali Igo
r ga savlada sa nekoli-
ko estokih udaraca. Ruke mu vezae iza debla, telo
i noge mu pri
vrstie
sa mnogo otrih konoraca. Jo jedan mu zategoe pre
ko usta da u
vrste
glavu, dok je on itao i isputao neartikulisane z
vukove. Hogni osta da jo
jednom proveri veze. Ostali se okupie oko vatre sa
velikim zanimanjem,
jer je ni Sloveni ni Germani nisu koristili u svoji
m rtvenim obredima.
Otac je smatrao da je to nezaobilazno jer je tako r
adio Ifisin narod. Vatra
se veselo rasplamsa i kotao bi stavljen na nju. Mas
t po
e da menja boju i
83
posta providna i uta kao ulje. Savat ju je meao d
ugim tapom, jer je po-
malo prskala, i sa vremena na vreme bi bacio koju k
ap na razgoli
enog Si-
gruda, da bi po njegovoj reakciji proverio stepen t
opline masti. Azgrim je
dotle otrio zlo
in
ev no, isti onaj od koga su pale Ifis i njegova ma
jka
Hilda. Sunce je bilo u zenitu, jarko belo, ali zuba
to i hladno na tom pod-
neblju. Mast u kazanu je proklju
ala. Ulaf uze no od svog brata i pri
e
Sigrudu. Igor i Hogni prinesoe kotao blie. Na ceo
skup spusti se pobona
tiina.
Otac je nekiloko trenutaka stajao neodlu
no, u njemu se javila stara nak-
lonist prema izbezumljenom mladi
u. Onda se seti ta je u
inio Ifis, seti se
lea malog Flosija i svima drage, krotke, Hude, bes
uzavri u njemu i on mu
po
e se
i stomak.
im je obred po
eo, nije vie ose
ao nikakvu samilost.
Otvori mu utrobu, gotovo ne povredivi nijedan orga
n, pa mu izvadi creva,
koja su klizila u rukama kao ogromne svetloplave zm
ije. Podie ih, onako
jo uvek spojena sa telom, pa re
e:
O, ti moj pokojni prijatelju, Onolfe. Primi moju 
rtvu i podeli je sa svima
mojim koji sede i piju tu, pored tebe, u Valhali. N
adam se da je tu pored
tebe i Ifis, iako nije od naeg roda. Ona je, kao
to zna, tako vredna ena
da bi je Odin sa pravom mogao staviti me
u valkire. Nju nisam uspeo da
sa
uvam, iako sam davao sve od sebe. Zato, primi utrob
u njenog ubice!
Sa tim re
ima otac ubaci Sigrudovu iznutricu u kipu
u mast. Creva
zacvr
ae, prelaze
i munjevito u neku sme
e crvenu boju. Sigrud Zmija u
Oku ispusti jedan straan, neartikulisan, utav kr
ik, kidaju
i pri tom ob-
raze a zatim se sve umiri. Svi prisutni bili su pod
jakim utiskom i ose
ali
su da je rtva valjano primljena, kako od mrtvih, t
ako i od Bogova oba pa-
ganska sveta. Ugasie vatru i ostavie iskeeni Sig
rudov le sa utrobom u
kotlu, vezan za sveto drvo utog bora. U tom trenut
ku svi su osetili neopi-
sivu sre
u, to je ovaj gr
ko-rimsko-vandsko-varijaki paganski obred tako
dobro uspeo. Otac je dugo pri
ao da se od tog dana ose
ao kao da se po-
novo rodio.
To bi bila pri
a o mom ocu Ulafu Razvratnom i mojoj porodici. Ni m
alo
vesela i sre
na, i ako lepa. Jer, kako kae moj stric Asgrim:
Sre
a prati u ivotu samo one koji nikakvu drugu uzdani
cu nemaju. Zato
se pametni, smeli i dobri ljudi, u ivotu mnogo mu
e, i teko dolaze do
svojih ciljeva, ali, uz velike rtve, ipak ih, bar
na kratko, ostvaruju. Kad ne
bi bilo tako Valhala bi bila ovde na zemlji. I pot
puno je u pravu.
84
Frija zavri svoju pri
u i utonu u
utanje gledaju
i u plamen vilinske smole
koja je jo uvek gorela. Kju se protegnu i lako sko
i na noge. Zatim pre-
kide Frijinu zamiljenost rekavi:
Budi tu uspavanu lepoticu! Do mraka bi trebalo da
pre
emo prili
no ras-
tojanje. Sa vama je bolje putovati danju, dok ne na
em na
ina da izle
im
vae uro
eno pti
ije slepilo.
Tamnokosa po
e da drma svoju prijateljicu, koja stade da se buni
, i moli
da je pusti jo samo malo. Vilenjak im re
e da
e se pristojno naspavati
kada padne no
, a zatim pomoe Friji da je digne u sede
i poloaj i, dre
i
je od pozadi za vrat, sasu joj u grlo topao
aj. Gorka te
nost rasani je u tre-
nutku, i dok ga je posmatrala sa ga
enjem, on joj re
e kako je to dobro za
njen nazeb i umor. Naredi joj da popije sve, to ov
a i uradi sa prili
no vid-
nim negodovanjem. Vijenjak po
e da rasprema njihov mali logor. Dok je
tovario drepca, Frija krenu da mu pomogne. Naavi
se licem u lice, on se
zagleda u njene zelene o
i. Devojka mu se osmehnu i on prui ruku preko
sedla da je pomiluje po glavi.
ta je ovo! prekinu trenutak njihove intime Uni
n zaprepa
en uzvik.
Kju se okrenu sa izrazom dosade na licu, ve
unapred znaju
i o
emu se
radi. Un je stajala sa praznim sudom u ruci, pored
komada materijala, koji
se puio, ali je jo uvek goreo. Tu vatru o
ito voda nije mogla da ugasi.
Frija pri
e i sa nekoliko pregrti zemlje ugasi mali plamen.
Zar i ti zna vilenja
ku magiju? zabezeknuto
e Un.
Nije to nikakva magija, i nemoj smetati Kjua zbog
svake sitnice. Postoje
mnoge stvari koje voda ne gasi. Jesi li ikada gasil
a smolu ili uljanu lampu?
To se gasi metalnim poklopcem ili zemljom i peskom.
Ne znam ta je ovo,
ali
im sam ga videla, pretpostavila sam da se gasi na i
sti na
in. re
e joj
tamnokosa skoro sa prezirom prema njenoj gluposti.
Vilenjak prekri tragove vatre suvim li
em i oni krenue. Pea
ili su u pri-
jatno posle podne siti i zadovoljni. Frija je, dodu
e, bila malo neispavana,
ali se sasvim dobro drala. Un je razmiljala kako
je mogu
e da voda vatru
ne gasi i kako to da to svi znaju, osim nje, naravn
o. Samokriti
no zaklju
i
da je stvarno seljanka, i da je skitanje Frijinih p
redaka po svetu doprinelo
njenom daleko boljem obrazovanju.
vrsto rei da
e da izmeni taj odnos,
tako to
e u
iti od vilenjaka sve to on bude voljan da joj poka
e.
85
Kju je razmiljao o daleko vanijim stvarima. Iako
su izmakli prvoj poteri,
trebalo je napustiti ovaj kraj to pre. Nisu se sme
li drati puteva na kojima
bi sretali ljude, jer njihova trojka bila je vrlo u
padljiva,
ak i bez
vilenja
kih arenih kostima. Kretanje kroz umu bilo je spo
rije, ali manje
rizi
no. Devojke su bile koliko-toliko naviknute na njeg
a, jer ovde su se
ljudi ra
ali u umi, iveli u njoj i umirali pod njenim gust
im kronjama.
Ali, avaj, one nisu bile sviknute da ive kao vile,
danima pod vedrim ne-
bom, neosetljive na hladno
u i vlagu, imune na sve zarazne bolesti. Za njih
je trebalo prona
i toplo preno
ite, to je pove
avalo mogu
nost novih ne-
volja. Sva sre
a to je imao sa sobom zimsku vre
u ispunjenu najfinijim
pti
ijim paperjem, koja
e im pruiti zatitu narednih no
i, dok ne stignu u
njegov dom.
Zamak Otolfa, jednog od najmo
nijih gospodara marki, pod vla
u kralja
Otona sa Gvozdenom Kouljom, bio je uz put. Njegova
je porodica tradi-
cionalno odravala dobre odnose sa vilinskim narodo
m. Moda bi kod
njega mogli da se sklone na nekoliko dana? Kju nika
da nije bio sklon da
previe veruje ljudima, ali u ovakvoj situaciji to
mu se u
ini kao najbolja
mogu
nost. Usmerio je pravac njihovog kretanja ka zamku,
i, kako je ra
unao, sutra u sumrak trebalo je da stignu u goste O
tolfu.
HODATI POD VILINSKIM ZVEZDAMA
Ili su satima, probijaju
i se kroz ipraije i drugo nisko rastinje. Kada im

je ve
ponestalo snage, vilenjak ih povede u duboku, mra
nu bukovu
umu, gde nije bilo mnogo prizemnog bilja. Mu
no lomatanje ponovo se
pretvori u prijatnu etnju. Nastavili su da pri
aju i da se smeju. U smiraj
dana, tiha uma je odzvanjala od njihovih veselih g
lasova.
inilo se da se
sve drugo utialo, ptice su prestale da pevaju, ins
ekti da zuje, mali glodari
da ukaju.
ak se ni njihov neoprezni korak nije
uo od tepiha opalog
li
a. Kju se najednom isklju
i iz razgovora. Devojke to i ne primetie, ali
on iskora
i ispred, podigavi ruku da se utiaju. One stadoe
, i u
utae,
iznena
eno gledaju
i vilenjaka koji se uko
io.
Nekoliko trenutaka nita se nije doga
alo, a onda se Kju brzo osvrnu i po-
vede drepca do najblieg proplanka sa gomilom papr
adi, gde mu otro
komandova mrtav. Dok se konj svaljivao na bok, on
iz bisaga izvu
e
ogromno tanko platno, sli
ne are kao i njihova ode
a i potpuno ga prekri.
Nabacavi preko njega jo nekoliko is
upanih stabljika, vilenjak se vrati
86
tr
i, sa lukom i tobolcem u rukama. Sve to trajalo je
samo nekoliko se-
kundi. Prijateljice behu zbunjene takvim postupcima
i tolikom urbom.
Umesto odgovora dobie nare
enje da navuku kapulja
e i popnu se na
drvo. Frija se nekako uzvera, ali Un nikako nije mo
gla. Kju dobaci Friji
dugi luk i stele, pa pritr
a da pomogne Un. U tom trenutku za
u se teki
galop i vilenjak odvu
e plavuu i gurnu je me
u mladice i visoku travu,
zatim se u dva skoka dohvati prvih grana. Na vidiku
se pojavie konjanici.
Bilo ih je pedesetak, i svi su bili u duga
kim crnim verinja
ama. Jedino
se mutan metalni sjaj podizao sa njihovih kaciga i
titova. Konji im behu
krupni i ne previe brzi, ali je snaga njihovih mas
ivnih tela bila
zastrauju
a. Galopirali su izme
u dosta udaljenog bukovog drve
a,
odravaju
i potkovi
astu formaciju, ako je to uopte i bila formacija,
jer se
inilo da je nastala jednostavnim zaostajanjem krila
za
eonim konjima.
Protutnjae na samo dva metra od Un, ne primetivi
je, a sredina druine,
pro
e oko drveta gde su sedeli vilenjak i tamnokosa dev
ojka. Kju koji je
namestio strelu na tetivu, posmatrao je paljivo na
ki
enog vo
u konjanika.
Oni se izgubie u zelenilu ume.
Ko li je zapovednik ove bu
ne druine? Onaj u pozla
enoj opremi sa be-
lim platom, vie podse
a na princezu koja kre
e na ven
anje nego na rat-
nika, glasno je razmiljao vilenjak, smatraju
i da Frija bolje od njega
poznaje stvari o kojima ljudi pri
aju.
To je ludi Erl Hakon, desna ruka kralja Otona sa
Gvozdenom Kouljom.
On je veoma bogat gospodar. Njegova druina predsta
vlja okosnicu Oto-
nove Gvozdene Pesnice, konjice po kojoj je na go
spodar
uven. Kada
se za
uje njen teki galop, svi mornasi u okolnim zemljam
a poblede. Tako
Hakon uiva veliku naklonost naeg kralja i nita g
a ne spre
ava da se u
ovoj zemlji ponaa krajnje nasilni
ki. Ratnik ili grupa, koje bi na svom pu-
tu silnik susreo, bili bi pobijeni iz
istog zadovoljstva. Ja sam jednom
naila na dvojicu de
aka, koji su
uvali goveda; bili su ubijeni sa po jed-
nim udarcem ma
a. Stariji je imao petnaest, a mla
i trinaest godina.
Poloaji u kojima smo ih nali pokazivali su da su
uzalud pokuavali da
pobegnu. Oko njih je bilo mnogo dubokih tragova pot
kovanih konja. Stoka
je bila rasterana, a nekoliko steonih krava, koje n
isu uspele na vreme da
umaknu, bile su izbodene tekim kopljima. Kada smo
goveda sakupili, nije
falilo ni jedno, to je dokazivalo da to nije bio n
eki plja
kaki upad.
87
Znalo se da je Erl Hakon sa svojima jahao naim kra
jem, da se pridrui
Otonovoj vojsci, dole na jugoistoku. Otac ubijenih
de
aka, slomljen bo-
lom, otiao je da se poali naem gospodaru i bisku
pu, gde od njih dobi
jedino obe
anje, da
e zamoliti, da se to vie po njihovom kraju ne
ini, jer
su ljudi krotki i pravi hri
ani. Dugo vremena je on, se
aju
i se tog
ponienja, govorio kako
e se osvetiti Erlu Hakonu, ali nije imao sa kim, i
kako su godine prolazile to je sve vie padalo u za
borav. Strah od
najmo
nijeg
oveka u naem malom kraljevstvu, pobedio je
samopotovanje i osvetni
ki bes. ispri
a Frija sve to je znala o Hakonu.
To zna
i da smo dobro proli to nas nije sreo. Mislim da
je to sre
a za
obojcu, jer ne znam kako bi se obuzdao da mu ne ute
ram strelu u oko.
smrknuto re
e vilenjak.
I onda bi nama onemogu
io, da se izvu
emo samo sa silovanjem i malo
batina upade Un, koja je upravo prila
iste
i se od suvog li
a. I nastavi:
Jednom je u mali zaselak, gde ivi velika porodic
a mojih roditelja, po
maj
inoj liniji, svratio Erl da se odmori pri povratku
iz lova. Poto su
doma
ini imali vrlo lepe i stasite ene, otpo
elo je silovanje. Jedan od nje-
govih ljudi, koji je razdevi
avao jedanaestogodinju devoj
icu, iznerviran
time to je mnogo grebala, zadavi je. Njeni ro
aci, dotle uplaeni i ponizni,
pobesnee. Nasta sukob u kome je prvi stradao ubica
. Ipak, protiv teko
naoruanih ritera, slabo opremljeni i neorganizovan
i seljaci nisu imali ni-
kakve anse.
Iskusan i hladnokrvan ratnik, Erl Hakon, ne prekida
ju
i ono
ime se upra-
vo bavio, naredi da se svi muki stanovnici pobiju,
a ene siluju napolju,
kako bi mogle gledati dok im budu skidali glave. Po
sle pokolja, poto je
zadovoljio svoj nagon na mladoj majci, koja je kuka
la nad zaklanim
trogodinjim sinom, Erl im zapali ku
e i odjaha vode
i sa sobom
etiri
najlepe devojke. Njih vie niko, nikada nije video
.
Sigurno da u toj pri
i ima dosta preuveli
avanja i mate, jer takva je
ljudska priroda. Ali sigurno je, da je Erl Hakon vi
novnik mnogih zlodela.
zaklju
i Kju.
Zato sad ti vre
a moju ucveljenu rodbinu? Sve je istina od re
i, do re
i,
to sam vam o tom prokletniku ispri
ala prasnu Un povre
eno.
Izvini, ali neosporno je da ljudi vole da kite pr
i
e. Pogledaj ta sve
pri
aju o mom narodu. A tek o rotbunima! Zamisli, tvrde
da ta krotka i
88
posluna stvorenja, za vreme punog meseca jedu ljud
e! Dodue, oni se
zaista ne libe leeva, ali to rade i gavrani pa ih
se kod vas niko ne plai.
ak mislim da va glavni Bog vodi dvojicu svuda sa s
obom. pokua Kju
da smiri situaciju.
Naravno, pa Odin je Bog smrti. Sa sobom vodi i dv
a vuka skoro
uvre
eno
e k
i Ulafa Razvatnog.
To je bila pri
a iz prve ruke. Niko jo nije stigao da je nakiti.
i dalje
ljutita odgovori Un.
Dobro je to smo ga izbegli, zahvaljuju
i tvojim trikovima dodade Fri-
ja, pokuavaju
i da skrene temu Nikakav susret sa njim, za nas o
bi
an
svet, ne moe biti prijatan.
Mi nismo obi
an svet, mi smo vilenjaci, a to je kao to
ete videti, mno-
go vie nego biti gospodar nekog kamenog zamka, ili
aka oklopljenih
konjanika. ponosno
e vilenjak.
Ne znam kako ti, Frija, ali ja se uopte ne ose
am kao vila. primeti Un,
koja je bila umorna od straha i pea
enja.
Ma, otkud ti zna kako se vile ose
aju. obrecnu se ova na Un.
Pretpostavljam, bolje nego ja sada. pomirljivo
se branila plavua.
To je tako, samo zbog toga, to vilinski narod im
a daleko bolju fizi
ku
spremnost od tebe. Vile stalno love i pea
e po umi, a sem toga vebaju
neke vrlo teke vetine. Naravno, one bi se u ovoj
situaciji ose
ale vrlo
dobro, mnogo bolje od tebe koja prestoji i presedi
ceo dan u ku
i jer
ima robinje i samo povremeno pronjie bokovima po
selu. grubo joj
re
e Kju koji je eleo da ona shvati kako je sama kriv
a zbog poloaja u
kome se nala.
Slukinje, ne robinje, moj ujak ih poteno pla
a, pa zato bi se ja baktala
sa seoskim i ku
nim poslovima? Moj otac oslobodio je zadnjeg roba j
o na
samrti, kad sam ja imala esnaest godina. Na kraju
krajeva, moja porodica
je uvek bila imu
na i od mene se o
ekivalo samo da dobro kuvam, da bu-
dem lepa i da se dobro udam. ponosno
e Un, posmatraju
i sada
ak i
vilin-princa sa visine.
Da te udaju za dobru priliku... Repa? Pa zar ne s
hvata kakav bi to ivot
bio? Tretirao bi te ko slukinju, a on bi i dalje o
dlazio u duge pohode u po-
89
trazi za ratni
kom slavom. Njegova odsustvovanja trajala bi i po
est me-
seci, a svra
ao bi povremeno tek da ti napravi novo dete. On bi
pritom i
dalje spavao sa svim enama koje stigne, a ti bi se
dela ku
i pod budnim
okom njegove porodice. Ako bi samo posumjao na prev
aru, mogla bi od-
mah da se oprosti sa ivotom. obrati joj se Frij
a, negoduju
i.
Pa ne bi mogao tek tako da me spali. Iza mene sto
ji moja porodica. Mo-
gao bi samo da me otera i ne prizna decu. Ovo to s
mo mi uradile neto je
drugo. To se kosi sa religijom i tradicijom. poku
a Un da dokae da se-
vernjakine i nemaju tako lo poloaj u ku
i.
A ti se onda vrati u Ejaberg i na loma
u. Njegov tatica mnogo bi ti se ob-
radovao. E, kakvo je
ubre taj Harold. Se
am se kad se pred svojim i mo-
jim ocem, zakleo, na grobu moje majke, kako
e se njihova ku
a uvek bri-
nuti o meni, ako moj otac nastrada, jer mi je njego
v brat pobio celu poro-
dicu. Pa vidi, zamalo da se stvarno pobrine za men
e. Sve je u
inio da me
spali. Mora da se stari Hafran okertao u grobu, jer
on je bio dobar
ovek i
nije gazio svoju re
.
Zar ti misli, gusko jedna praznoglava, da bi se on
i Rep plaili ikoga od
tvojih ili re
i pravednog biskupa Tojstolfa? Bila bi robinja u so
pstvenoj
ku
i. I jedino pametno to bi mogla da uradi bilo bi,
da se malo poeta
po kraljevstvu i obe
a se nekom vitezu megdandiji u zamenu za Repovu
glavu, nadaju
i se da je to bolji i
asniji
ovek. Ali tebi se nije micalo iz
udobnosti tvoje ku
e, i tvog senika u ambaru. skresa joj tamnokosa s
ve
to misli o njenoj lenjosti i nepokretnosti.
Plavokosa lepotica
utala je neko vreme, gledaju
i u zemlju, pa onda uz-
dahnu i veselo pogovori:
Nije sve ispalo tako loe. Ja zaista imam puno sr
e
e. Doao je da me
spase prelepi vilinski princ, i ja
u ga svuda pratiti, makar i kao slukinja.
Da sam traila takvog naokolo, nikada ga ne bih pro
nala.
Tamnokosa podie ruke sa kukova, i zavrte glavom ok
renuvi se prema
Kjuu. On se obeenja
ki cerio, pa onda re
e da bi za promenu mogli da
rade neto ozbiljno.
Vilenjak
nu i pozva ih rukom da i one tako urade. Razgrnuvi
li
e, on
tapi
em na zemlji nacrta nekoliko vilin runa.
90
Ovo je pismo mog naroda i mora
ete da ga nau
ite ako elite da post-
anete deo njega. To
e vam ujedno biti i najtei deo zadatka. Za ve
inu os-
talih stvari ve
emo se mi postarati. re
e im vilenjak bez mnogo elana.
Ako je to najtei zadatak, lako
u ga savladati. Ja ve
itam dva pisma,
latinsko i runsko. Samo ne vidim kako
e me to zatititi od bolesti i napra-
viti me otpornu kao vilu. ozbiljno
e Frija.
Un, koja je bila nepismena, htede otro da joj odgo
vori, ali joj Kju nije do-
pustio da do
e do re
i.
Ne
e te pismo zatititi od bolesti re
e Kju nego ekstrakt nae krvi ko-
ji
emo izmeati sa tvojom, ali uputstva za tu operacij
u nalaze se u naim
knjigama, napisana tim pismom. Pa, mislim da po
inje da shvata, kolika
je njegova vrednost. Kada ga bude nau
ila, mo
i
e sama da kopa po
tajnama vilin-magije, i da nalazi reene za proble
me, kao to mi uvek
inimo kada se zaista na
emo u kripcu.
Ja bi mnogo vie volela da nau
im da se borim ma
em kao ti. uzvrati
mu tamnokosa s potovanjem.
To se postie samo upornom vebom. Moraju pro
i godine pre nego to
dobro ovlada vetinom upotrebe ma
a. Naravno, ima nekih stvari koje
nam daju prednost nad ostalim ma
evaocima, ali i to
emo posti
i, ako
bude htela da slua. mirno joj obe
a vilenjak.
Lako
ete vi za ma
evanje. Kada
emo mi da postanemo prave vile?
nestrpljivo
e Un naglavaju
i to, kao da postavlja neko sutinsko pitanje.
Vilenjak uzdahnu, pa, pogledavi je duboko u sive o
i, pokua da joj ob-
jasni:
Zvani
no, to
ete postati kada stignemo do mog doma i budete upoz
nale
deo mog naroda, nae obi
aje i shvatanja. Ve
sam vam rekao da
ete nae
osobine ste
i posebnim postupkom i treningom. to se spoljnog i
zgleda
ti
e, ui
e vam zauvek ostati kao u ljudi, ali ih moete lako
prekriti kosom
vr
enom biljnim preparatima, tako da se ni najmanje ne
razlikuje od
nae prirodne frizure. Te vae ui mogle bi da se s
rede, ali za to nema ni-
kakve potrebe. I onako nas stalno izdaju kad elimo
da se neprimetno
kre
emo me
u ljudima.
91
Mada, vi ste vile postale onog trenutka kada ste po
begle sa mnom. Ule ste
u vilinski svet, i napustile ste ljudski. Va narod

e vas uvek gledati sa
strahom i podozrenjem. Ve
ste obu
ene na vilinski na
in, koristite vilins-
ku magiju u svakodnevnom ivotu, krijete se od ljud
i, ako nemate nikakva
posla sa njima. To su neke od glavnih odlika vilins
kog sveta.
Frija se po
e smejati, gledaju
i nevericu na licu lepotice Un. Kona
no
izusti, gue
i se od smeha:
ta bi ti htela, da te neko sve
ano proizvede za vilu, kao one ratnike ok-
lopnike na dvorovima u zemlji Brita preko mora?
Ne ratnike, nego vitezove. To se danas radi i u F
rana
koj, pa
ak su i ne-
ki nai kraljevi podlegli toj modi, primeti plavu
a, veto koriste
i ono to
je
ula u Repovim razgovorima, trude
i se da pokae kako ni ona nije toli-
ko neobrazovana.
Uh, kako ti svata zna re
e Frija kroz smeh
ak i taj strani izraz za
ritere. Zna li odakle je doao?
Un je pogleda sa izvesnom dozom mrnje, a Kju se za
ceni od smeha. Frija
slegnu ramenima pa re
e:
To je rimski naziv koji se u po
etku koristio za konjanike u sastavu le-
gije. Za vreme carstva oni su izrasli u poseban sta
le i imali povlastice u
javnom ivotu. Bili su imu
ni, ali nisu imali plemenito poreklo. Posle
ubistva zadnjeg zapadnog rimskog cara, koga pogubi
Odoakar, mnogi var-
varski kraljevi po
eli su da koriste taj naziv za
lanove svoje druine,
prisvajaju
i tako batinu tradicije Rimske civilizacije, Tako
se dogodilo da
naziv koji je ozna
avao istaknute ljude plebsa u Carstvu, postane sino
nim
za plemi
a u zapadnim zemljama.
ista ironija sudbine.
Nije ni
udo to toliko zna o tome, kada ti je majka sigurn
o preturila
preko sebe
itavu jednu vojsku vitezova. Tamo dole, u razvratno
m Rimu.
pokua Un da je ujede to otrovnije.
Opet ti je jezik bri od pameti planu Frija T
a
no je da je moja majka
bila bludnica, ali je bila najvieg mogu
eg ranga u tom zanatu. Takve de-
vojke su morale da budu veoma obrazovane kako mute
rija ne bi stekla
utisak da su joj uvalili neku varvarsku robinju, se
ljanku poput tebe, kupl-
jenu na prvoj pijaci roblja za bagatelu. Ona je ima
la mnogo vie znanja od
92
Biskupa Tojstolfa i njemu sli
nih, koji kod nas vae za vrlo u
ene ljude...

To je neosporno.
ak i u Rimu danas naju
eniji ljudi jednostavno samo
bubaju Bibliju napamet, spremaju
i se da brane pogrene stavove crkve od
svakoga ko slobodno misli. To je neverovatan nazada
k za nauku jedne
stare i tako razvijene civilizacije. I nemoj se al
ostiti zbog tvoje
prostodunosti. Frija zaista o nekim stvarima ima z
nanje koje daleko pre-
vazilazi i moje. pokua da ih pomiri Kju.
Nisam htela da budem zavidna, ali ide mi na ivce
njen odnos prema
meni u stilu
uti ti malo glupo stvorenje po
e da se pravda Un
ose
aju
i da su prele granicu obi
ne prijateljske
arke.
Zar ima smisla da se sva
amo, posle svega to smo jedna zbog druge
preivele? ozbiljno upita Frija Ili misli da 
elim preoteti Kjua samo za
sebe?
Un ne re
e nita, samo se zacrvene, a tamnokosa produi:
Strano si sebi
na, Un. Bogovi su te u ivotu suvie mazili. Navikl
a si da
zbog svoje lepote uvek bude u centu panje mukara
ca. Sad ti to sa vilen-
jakom ne ide tako lako, pa si odmah po
ela da se sva
a. Ne brini, jo
uvek si mnogo poeljnija od mene, i ima
e ga u svom krevetu bre nego
ja.
Zato ti sad pocenjuje sebe Frija? umea se Kj
u Uopte nisi manje
poeljna od nje. Kada sam vas, ono, video na trgu,
prvo si mi ti zapala za
oko. Prestanite da igrate uloge lepe glupa
e i pametne rugobe, jer ni jednoj
to ne pristaje. Osim toga, pa pobogu, vi se volite.
Umalo niste izgorele
zbog toga.
ta
e? Proradio joj nagon enke. Tera me od svog muja
ka. smrknu-
to
e Frija. Ali zaista nisam mislila da te osvajam,
samo sam se
raspri
ala.
Un oseti koliko je bila nepravedna. Iz njenih krupn
ih o
iju skotrljae se
suze bez jecaja. Ona zagrli Friju i stade je ljubit
i po vratu.
Izvini malena promuca ona Nisam nameravala da
te povredim, to ni-
kad sebi ne bih oprostila.
93
Onda, ako ti se zaista toliko svi
amo, pokuaj da nas voli oboje
proapta k
i Ulafa Razvratnog, maze
i se uz svoju sagovornicu kao
ma
ka.
Dre
i je u zagrljaju, Un se zagleda u Kjua, koji ih je
posmatrao sa izra-
zom nenosti i uivanja na licu. Ose
aju
i se vrlo neobi
no, ona mu prui
ruku, smatraju
i zbog ne
ega, da to mora da uradi. On je prihvati i
kleknuvi napred poljubi je u usta grle
i ih obe. Osetivi sa jedne strane
meko
u Un, a sa druge strane
vrstinu vilenja
kog tela, Frija zastenja od
zadovoljstva. Dugi poljubac jo nije bio gortov kad
a se vilenjakove o
i
naglo otvorie i odlutae nekud gore. On odsko
i od njih i otkotrlja se
prema svom odba
enom luku. Dohvativi ga, Kju se podie pa kleknu,
prebacivi luk preko kolena, i hitro stavljaju
i strelu u tetivu. Zatim se
umiri i zagleda kroz visoku travu, preko glava devo
jaka. Frija i Un se tek
tad osvrnue u
udu i od onog to videe sko
ie na noge.
Pravo prema njima jahao je jedan zaostali Hakonov r
iter, dre
i u ruci lepo
ispe
eno prasence. Koplje nije imao, a tit mu je bio pr
ivezan duboko za
sedlo. Verovatno je smatrao da mu pancir koulja i
cilindri
na, skoro pot-
puno zatvorena kaciga pruaju dovoljnu zatitu u ov
im krajevima. Da li
zbog slabe preglednosti iz nje ili zbog boje devoja
kih odela, koja su se
stapala sa travom, on se naglo tre i obode konja k
ad ih primeti na desetak
metara ispred sebe.
Kju opsova, pa se podie za njima, nesre
an to su otkrile njihov poloaj iz
iste gluposti i pritom dale priliku riteru da ih vi
di. Sada skrivanje nije vie
imalo nikakvog smisla, pa on pri
e i stade uz njih.
Konjanik je zatezao uzde nervoznom konju i bacao po
glede prema trojki
na proplanku kroz proreze na svojoj, kako se sada,
zbog blizine, dobro vi-
delo, zakrpljenoj pa neveto bruniranoj kacigi. Zat
im im se obrati, kao da
govori sa sluin
adi:
Ko ste vi i ta radite na lovitu Erla Otolfa? Se
m toga, odakle ste doli?
Kao da ste iz zemlje iznikli! Ako ste tu sagradili
zemunicu, mom gospoda-
ru Hakonu bi
e
ast da o
isti Otolfovu zemlju od umskih skitnica.
Un, ohrabrena Kjuovim prisustvom, spusti kapulja
u, zamahnu glavom da
raspusti svoju bujnu plavu kosu pa gordo re
e:
Mi smo vilinska stvorenja, divlja i slobodna, ne
priznajemo tvoje gospo-
dare i njihovi nam posedi nita ne zna
e, kao ni svi ostali zakoni ljudi.
94
I mogao bi da obrati panju na svoj ton kada nam
se obra
a, jer umemo
mi i druga
ije da razgovaramo , podra je Kju ledenim glasom.
Ne
e meni, riteru Erla Hakona, nikakvi umski trolovi
nare
ivati kako
da govorim, uzviknu vitez ljutito pa ispusti pras
e iz desne ruke, kako bi
mogao potegnuti ma
.
Kju je za to vreme koncentraciju doveo do maksimuma
. Prase po
e da pa-
da santimetar po santimetar u usporenom subjektivno
m vremenu. On ga
paljivo naniani i odape prvu strelu, vode
i ra
una o njenoj sporosti i pre-
sretanju. Odape jo dve, pre nego to ono dota
e zemlju. Za strelca njego-
vih kvaliteta, izuzetno lak zadatak, me
utim, kod izazivanja psihi
kog
efekta, morao je da ide na siguran uspeh. U realnom
vremenu, njegova
brzina izgledala je fantasti
na. Tri strele probole su prase u padu. Riter je
ostao uko
en od iznena
enja, gledaju
i unezvereno
as u vilenjaka,
as u
izbodeno svinj
e, ne veruju
i svojim o
ima. Onda se odjednom prenu i
po
e grozni
avo razvezivati uzice koje su drale kacigu, privez
anu za
ice na pancir koulji, smatraju
i da mu ona zaklanja vidik i daje krivu
sliku sveta. Gledalu
i ga kako u urbi izbodi tu operaciju, veoma kompli
-
kovanu, devojke i Kju prasnue u smeh.
Kona
no, konjanik zbaci kacigu i pogleda uplaenim o
ima prema vilin
drutvu na proplanku. Kju laganim pokretom namesti
na tetivu crnu, lako-
vanu strelu, sjajnog vrha i vrlo opasnog izgleda. U
gledavi sigurnost i spo-
kojstvo u vilenjakovim o
ima, vitez shvati, potpomognut prirodnim
inkstiktom za opasnost, da bi ta strela prola kroz
njega i njegovu opremu,
kao no kroz puter.
Ubij ga, re
e Un kratko ubij ga za svaki slu
aj.
Frija, kojoj se mladi
o
ito dopadao, usprotivi se, smatraju
i da je bezopa-
san i da ga treba pustiti da ode.
Plavokosi riter, grgurave kose,
uvi da se vodi rasprava o njegovom
ivotu, izgubi svu gordost i stade moliti da ga po
tede:
Moj narod potuje vilenjake! ulagivao se on S
amo smo u zadnje
vreme malo zaboravili na vas. Sada ste prili
no retki. Mnogi se pitaju da li
zaista postojite, ili ste samo deo legendi. Vi ste
prvi pripadnici starijeg na-
roda koje sam u ivotu sreo.
95
Kju ga dobro odmeri. Video je kako mu se
elo znoji. Celo njegovo telo
treslo se od sujevernog straha, koji su generacije
ljudi, naro
ito onih koji
su bili u neprijateljstvu sa vilinskim narodom, pre
nosile sa kolena na kole-
no. Kao mehur, raspukoe se u njegovoj svesti, sva
hri
anska u
enja o
nepostojanju vilenjaka i drugih paganskih demona. K
onjanik je zaboravio
da
e biti kanjen od svog svemo
nog Boga sa jugoistoka, ako poveruje u
taj prokleti, za
aran svet. Video je samo blisku smrt, koja ga je ve
dodiri-
vala svojim hladnim prstima, i nakostreenog viljen
jaka sa svetle
im
ima. Obamrlost mu se spusti na udove. Ose
ao se kao koza, licem u lice
sa vukom.
Posle nekoliko trenutaka, koji su za mladog viteza
bili dugih kao ve
nost,
Kju spust luk i komandova mu kratko:
Nestani!
Riter potera koja takvom silinom da se
inilo da
e ga prevrnuti, u silnoj
elji da pobegne iz zone domaaja vilenja
kih pogleda. Snanim trzajima
telom napred, uspeo je da poremeti ritam konjskih k
oraka, pa je na
in na
koji je odmicao izgledao vrlo smean. Izbodeno pras
e i riterova teka kaci-
ga ostali su da lee na popritu doga
aja. Frija ode po njih. Kada bi se zat-
vorili prorezi za o
i, taj monolitni lem bi mogao da poslui kao odli
an
lonac, ali ga oni nisu sada imali
ime zaletovati. Moda kasnije. Sa prase-
tom su bili mnogo bolje sre
e. Ono je, na svu sre
u, bilo ve
pripremljeno,
jer zbog mogu
e blizine ljudi, nisu mogli paliti vatru u no
i, ni pe
i ga
poto bi to nadaleko rairilo predivan miris. Ona b
rzo pokupi njihov plen i
sustie svoje prijatelje, koji ve
krenue dalje ubrzanim korakom. Kju stavi
kacigu i prase na Torora, pa im, dok je hodaju
i
istio upotrebljene strele,
predo
i da nemaju nikakve anse protiv onolike grupe i da
je najbolje, da
se to pre udalje sa ovog mesta. Dva i po sata docn
ije, u pozni sumrak,
stigoe na obalu jednog jezerceta obraslog evarom.
Tu, pored tamne vode,
na kojoj se po
ela ocrtavati svetlost prvih zvezda, pojedoe svoj
bogat, ali
hladan obrok i dopunie ga pe
urkama, koje je Kju
itav dan sakupljao u
prolazu. Devojke se za
udie kako to da im nesnosni komarci ne dosa
uju
na takvom mestu, i ako zuje svuda oko njh. Vilenjak
im re
e da im je jo
ju
e u
aj stavio za
in koji tera sve insekte od njih, iako one taj miri
s
uopte ne ose
aju.
96
Ljudski i vilenja
ki znoj privla
i te krvopije. Mi smo iskoristili svoje
znanje da mu promenimo miris, tako da ih on sada te
ra. podrobno im ob-
jasni Kju.
Un je bila ube
ena da je to magi
ni napitak i bila je razo
arana to ne
moe sama da ga napravi, po receptu. I Frija je bil
a razo
arana, ali zato to
jedna doza traje samo pet dana. Plavuin nazeb je p
rili
no popustio. Jo je
samo ose
ala jezu od ve
ernje hladno
e.
Vilenjak izvadi iz bisaga najglomazniji predmet koj
i se u njima nalazio.
Veliku, nepromo
ivu vre
u za spavanje punjenu perjem. Bila je izra
ena
od veoma
vrstog platna oslikanog istim lisnatim motivima kao
i njihova
ode
a. Sa nje su visile dve uzdune i ti popre
ne trake od nekoliko puta
proivenog materijala.
Kju se uzvera na drvo i postavi je u kronju kao lj
uljaku pri
vrstivi je na
svih deset za to predvi
enih mesta. Sko
ivi na zemlju sa prili
ne visine,
on se zagleda gore i posle nekoliko krugova oko sta
bla sa zadovoljstvom
zaklju
i kako se uopte ne prime
uje. Potom naredi devojkama da se pop-
nu, rekavi im da
e biti savreno bezbedne od zveri i eventualne no
ne
potere.
Moj narod je umetnost spavanja na drve
u razvio do savrenstva
ponosno izjavi vilenjak. Ova vre
a moe se postaviti na bezbroj na
ina,
bilo da visi, ili je vezana za granu. Na njoj posto
je, sada zavezani, otvori
kroz koje se mogu provu
i ruke, za dranje luka u slu
aju
eke ili duge za-
sede. Osim toga vrlo je topla i ima mnogo unutranj
ih i spoljnih depova u
koje se moe smestiti bezbroj korisnih stvari, tako
da ne uljaju spava
a.
Ima
ak posebne zaka
ke za ma
, luk i tobolac. Zahvaljuju
i jednostav-
nom otvaranju i rukohvatima uivenim u trake uveba
n korisnik moe u
trenutku da isko
i iz nje. Kada idemo u ratne pohode, koristimo vre
e koje
imaju sloj neprobojnih vlakana zbog kojih su otporn
ije od vaih
uvenih
kombinovanih verinja
a. To je verovatno najkorisnija stvar koju smo na-
pravili da olakamo sebi ovaj na
in ivota. Dovoljno je prostrana da vas
primi obe, bez mnogo guranja. Izvolte, popnite se u
nju. alim to je prilaz
malo neudoban, ali to je zbog vae sigurnosti. No
as moemo o
ekivati
neprilike, konjanici imaju nezgodan obi
aj da se vrlo brzo kre
u.
Un i Frija se zna
ajno pogledae.Tamnokosa mu pri
e i re
e:
97
Un i ja smo razgovarale dok si ti bio na drvetu.
Mnogo si u
inio za nas, a
mi ti nismo ni
im uzvratile. Predlaem da ti no
as spava gore i uiva sa
Un, a ja
u se negde ve
smestiti za ve
eras. Nije mi prvi put da no
im u
umi pod vedrim nebom.
Kju je pogleda sa izrazom aljenja na licu, i htede
da joj podvikne zato to
sebe gura stalno u drugi plan, ali odustade od toga
i odgovori:
Zar misli da mi je ona stvar potpuno odnela prev
agu nad mozgom? ta
emo da radimo ako no
as nabasa potera sa psima i otkrije nae drvo?
ak
ni vilenjak ne moe da ubije pedeset ljudi, kad ima
samo dvadeset strela u
tobolcu. Ja sad moram da
uvam strau, kako bih ih odvukao na drugu
stranu ako nai
u. Vas dve, ako vam je do igre, moete nastaviti ta
mo gde
ste stale kad su vas onako grubo prekinuli na senik
u. A sada se penjite na
drvo, ne
u da ponavljam. Ne brinite se, obilazi
u vas tokom no
i.

ula si! re
e Frija okrenuvi se prema Un, koja je stajala po m
alo
razo
arana. Onda se obrati opet Kjuu:
Zar ti nikad ne spava? Ja sam na samom izmaku sn
aga.
Spavam onda kada ho
u. gordo izjavi vilenjak jednom, za vreme ne-
kog sukoba u zemlji isto
nih Gota, sedam meseci nisam oka sklopio.
Do
epavi Un, on je podie da se dohvati prvih grana.
Zatim uzdignu i Fri-
ju, koja je smatrala da joj pomo
nije potrebna. On je neno liznu po obra-
zu i ona popusti. Poto ih je dobro zaukao u vre
u i navukao im
kapulja
u iznad glava, malo ih opipa zavla
i ruku kroz otvor za dranje
luka, to izazva kod devojaka smeh i ciku, vie zbo
g duhovitog na
ina na
koji je iskoristio njihov spetljani poloaj, nego z
bog stvarnog negodovanja.
Potom odsko
i od njih, i uhvativi se za jednu granu, koja se l
agano spusti
prema tlu doviknu im:
Lepo se provedite. Kada do
emo u neke sigurnije krajeve, i ja
u da
estvujem. Postoje vre
e dovoljno iroke i za troje.
Otpustivi granu on pade na tlo. Posmatrale su ga k
ako tr
i kroz visoku
travu i puta rasedlanog drepca da slobodno pase p
ored vode. Mada je
nestao sa vidika Un je jo neko vreme gledala za nj
im, a onda se pribi uz
Friju i upita tiho:
ta misli o vilenjaku i njegovim postupcima?
98
Mislim da je vrlo
udan, to i nije neka novost s obzirom da nije
ovek.
Mnogo se razlikuje od naih ljudi. Ponaa se kao ne
ko veliko umsko dete.
Ali kad situacija postane ozbiljna, mudar je i pror
a
unat kao da ima stotinu
godina. On se ne bori srcem, kao nai ratnici. Vie
voli da izbegne sukob,
nego da se oven
a slavom... Samo, strano je to, to on to,
ini mi se, radi
iz saaljenja. Za njega je sve igra, ali igra koju
vrlo ozbiljno izvodi.
U srcu je, kako mi se
ini, veoma iskren i dobar prema nama. Me
utim,
mora uzeti u obzir njegovo ogromno nepoverenje pre
ma drugim ljudima.
Tada postaje oprezan, a
esto i lukav, skoro preko granica naeg shvatanja.
Smatram da nam nita ne
e koditi da postanemo kao on. proaputa Frija
plavui na uvo.
A njegov odnos prema nama? Nikako ne razumem koju
vie voli? za-
brinuto
e Un.
Ne razume ti njega uopte, i ako te manje bude v
oleo, bi
e to samo zato
to ga optere
uje tim glupostima. odbrusi joj Frija.
Nisam mislila da se otimam za njega, to smo sredi
le jednom zauvek.
Me
utim, kako to da nas je pusto da spavamo jedna s dr
ugom? Gde mu je
ljubomora ako nas zaista voli? i dalje je filozof
irala Un.
Iznervirana Uninim glupim pitanjem Frija planu:
Spavaj bludna k
eri. Ne razbijaj svoju lepu glavu, stvarima koje su
van
tvoga sebi
nog razuma. Ako ne moe da shvati, da je nekome d
rago to
ti uiva, zato to te voli i bez neposredne fizi
ke koristi od tebe, ja to ne
mogu da ti objasnim. Utuvi ve
jednom, on te voli druga
ije od onih grubi-
jana iz naeg sela! To ti je sve.
Na Frijinu veliku alost, njena prijateljica nije u
opte nameravala da odus-
tane od rasprave:
Sluaj, to to nije
ovek uopte ga ne opravdava da ne potuje osnovne
zakone prirode. I ivotinje su ljubomorne. Bogovi t
ako
e. A kod Hri
ana
onaj Lucifer...
Da,da... Lucifer. On se ba ponaao kako treba. K
ako veto izvr
e
injenice mogla bi da napravi karijeru kao hri
anski propovednik. teta
to su to samo mukarci. Ma ne, zakalu
eri se i po
ni da se bavi teorijom
religije. I, onda jednog dana, Sveta Un zatitnica
ljubomore. Mole joj se
99
prevareni muevi i ljubomorne supruge. pokua sad
da bude otrovna,
tamnokosa lepotica I moji roditelji nisu bili lju
bomorni, a bili su ljudi,
kao ti i ja.
Tvoji roditelji su bili uvrnuti. nabusito re
e Un koja nije imala boljih
argumenata.
Frija je bila suvie umorna za produetak ove bespl
odne rasprave. Zato
nije burno reagovala na ovu uvredu. Samo je rekla:
Da, da, i vilenjaci su uvrnuti. Rade uvrnute stva
ri kao, spasavanje
glupa
a sa loma
e...
Frija ne dovri re
enicu jer se u neposrednoj blizini za
u utanje li
a.
Trenutak docnije na jednoj debljoj grani pored njih
pojavi se Kju, tih i
spretan kao ma
ka. On im re
e da ne brinu jer, prokleti nasilnici u
eli
nom pletivu sigurno nisu u ovom delu ume.
Zatim se zainteresova oko
ega se vodi tako u
na rasprava, zato to su se
njihovi srditi glasovi, iako su se trudile da apu
u, plaili ivotinje i na
drugoj strani jezera. Uz takvu buku, eventualnim go
niocima ne bi trebalo
mnogo da ih prona
u,
ak i bez pasa.
U umi se mora biti tih, to vi, ljudska bi
a, nikada ne
ete nau
iti. Poto
se, zbog drve
a, u njoj ne vidi daleko, njeni stanovnici stalno o
slukuju.To
je ovde
esto pitanje ivota i smrti. Na primer, ako osluku
jem, ja svojim
sluhom mogu
uti teka kopita Hakonovih ubica i na pet kilometar
a. Ali ne
i ako se vas dve derete kao pomahnitale. prekorio
ih je.
Moda je stvar u tome to imamo tako male ui.
odgovori pomirljivo
Un ose
aju
i se kao dete koje je zate
eno u nekom nestaluku.
I, zato smo mi, vilenjaci, tako uvrnuti... re
e direktno vilenjak,
nadaju
i se da je plavokosa lepotica shvatila koliko on im
a dobar sluh.
Trenutak zamrznute tiine pretvori se u ve
nost. Na kraju, Un progovori
glasom koji je delovao umorno:
Kako to da niste uopte ljubomorni? To se doga
a samo veoma uvrnutim
i izopa
enim ljudima, kao to su bili njeni roditelji. To n
ije prirodno!
Lepi vilenjak prevrnu o
ima i uhvati se rukom za
elo uko
ivi se u
pokuaju da zauzda plimu nadolaze
eg besa. Zbilja se mnogo trudio da sa
100
svojim ti
enicama ne ulazi u rasprave oko ljudskih tabua. Zna
o je kako
takve neplodne sva
e mogu uniiti njihovu krhtku, tek stvorenu zajedni
cu.
Morao je ljudskim k
erima dati vremena da se naviknu na neobi
nosti vi-
linskog sveta.
Ej, to boli! reagova Frija na udarac laktom koj
im je govornica htela da
prekine njeno pospano cerekanje.
Dosta! Jo
ete se tu u vre
i i potu
i otro re
e Kju, podigavi jednu
ruku, vie da skrene panju na sebe nego da nekoga
uplai Sada
u vam
lepo objasniti sve u vezi s tim.
Da li vi uopte volite, ili se parite kao pastuv
koga dovedu kobili kad je u
aru? Da li vi uopte imate ose
anja? uvre
eno proita Un koja zbog
svog temperamentnog nastupa, samo to nije isko
ila iz vre
e.
Imamo mi ose
anja i to ja
a nego vi. Samo su druga
ije raspore
ena.
Dok su kod vas ljubav i mrnja jedno pored drugog,
kod nas su na potpuno
suprotnim krajevima uma. Ali, ne bee uvek tako. Ak
o ste uopte shvatile
ta pokuavam da kaem. vilenjak osmotri devojke
ije su se o
i pretvo-
rile u upitnike, pa nastavi:
Ova pri
a po
inje na sasvim drugom svetu i u sasvim drugo vreme.
Da-
leko, dalje od ijedne zvezde koju na no
nom nebu moete videti, nalazi se
svet sa kojeg poti
e moj narod.
Aha, vilinski svet. Pri
aj nam malo o njemu Kju. pospana dobaci Frija,
koja je jo pamtila Hudine vilinske pri
e pred spavanje.
I ja ga, naalost, znam samo po pri
i. Ro
en sam ovde i nikada ne videh
belo-ljubi
asto svetlo Araksa, ni tamnocrvenu pomr
inu Evelona protkanu
zlatnim zvezdama.
U, al vi imate interesantne boje. To mora da je p
redivno? Ovde kod nas
je sve dosadno, plavo i zeleno. oglasi se zadivlj
ena Un.
E, ne
u vie da vam pri
am, ako me stalno budete prekidale. Ve
sam
vam rekao da mnogo generacija Vilenjaka nikada nije
videlo taj svet, a ja
vam pri
am o njemu kako su meni pri
ali. po
e Kju da gubi ivce.
Devojke se nevoljno u
utae, a vilenjak nastavi svoju pri
u:
101
Na najve
em kopnu na tom svetu, Tir-Nan-Ogu, kojim moja poro
dica
nominalno gospodari u odsustvu, desio se doga
aj, koji je vilenjake pret-
vorio od drutvenih ivotinja u razumna bi
a.
Mi ljudi ve
smo stvoreni kao razumna bi
a... ne izdra Un, da ne nag-
lasi svoju superiornost, ali je, posle vilenjakovog
opominju
eg pogleda,
glas izdade.
Kao to sam rekao... U praskozorije nae civiliza
cije, nekih trideset hil-
jada godina pre po
etka ra
unanja vremena...; nemojte da me pitate kako
moji znaju da je bilo toliko, ako nisu ra
unali vreme, jednostavno znaju; ...
Elfi su jo uvek iveli na drve
u u malim skupinama, od tridesetak do pe-
desetak
lanova, pod despotskom vla
u najja
eg mujaka. Te skupine
me
usobno su se borile za hranu, mada je one osnovne,
plodova Bobora,
bilo svuda. Pritom su se samo vo
e sukobljavale dok su im ostali
lanovi
grupe uglavnom davali moralnu podrku, vrite
i i plae
i jedni druge.
Ali, zato je to bilo tako? Pa, iako su nai peci v
e
koristili kameno oruje
i mali neku vrstu govora, i mada su odavno znali za
vatru, njihovo
drutveno ure
enje bilo je, u osnovi, ivotinjsko. Samo je najja
i mujak u
grupi imao pravo da se pari. On je, vo
en svojim primitivnim ose
anjima,
ubijao svakog drugog koji bi to pokuao. Tako je, o
bi
no, vladao sve dok
neki od pot
injenih ne bi dovoljno oja
ao da ga ubije i preuzme vlast u
grupi.
A taj bi opet bio isti. I to je tako trajalo u nedo
gled. Zato drugi
lanovi
skupine, koji su svesrdno pomagali jedni drugima u
tekim situacijama,
nisu nikada pomagali vo
i. Svi su samo
ekali da se ozbiljno povredi, kako
bi ga napali i ubili u borbi za enke
Jednog dana, u grupi koju je vodio izvesni Tagar, j
edan mladi mukarac
pokuao je da stekne prva ljubavna iskustva sa vrn
jakinjom dok je nepri-
kosnoveni vo
a spavao. Videvi taj akt krajnjeg nepotovanja, st
arije
enke udarie u dreku. Onako bunovan, Tagar sko
i i pokua da stigne
mladog Sarva, koji se u strahu za svoj ivot ve
dao u beg, ska
i veto
sa grane na granu. Jedna pogrena procena i mlada g
rana popusti ispod
Tagarovih nogu a on se smandrlja niz drvo, dodue n
e povredivi se, ali
nepovratno izgubivi mladog zlo
inca.
Besan kao ranjeni zmaj, vo
a se vrati na stene u
ijim upljinama je obita-
valo njegovo pleme. Morao je nekog da ubije. On se
ustremi na Lelil, mla-
102
du enku sa kojom je Sarv pokuao da zgrei. Nju su
starije enke ve
tukle i mrcvarile.
Ali, Tagar nije znao ta se sve doga
a me
u mladima u njegovoj skupini.
Jedan od ja
ih mladih mujaka. Erk, ba onaj koji je od najrani
je mladosti
svuda vukao Sarva sa sobom, ve
je mnogo puta tajno ljubaviso sa Lelil i
mnogo ju je zavoleo. Ustvari, on je i bio taj koji
je svog nesretnog prijatel-
ja nagovorio da se iskrade i proba tu divotu sa njo
m.
Kada je Tagar dohvatio poluobeznanjenu Lelil i podi
gao je da je tresne o
stenu, Erk mu se zalete u rebra i izbi mu vazduh. N
jih dvojca po
ee da se
valjaju po stenama, bore
i se.
Moj narod moe da izdri bez vazduha gotovo
itav sat, tako da je taj uda-
rac samo malo usporio starog vo
u, ali nikako nije dao Erku odlu
uju
u
prednost. Kako je vreme prolazilo, izgledalo je da
se mladom izaziva
u
loe pie.
Sarv je za to vreme posmatrao bitku sa vrha jednog
vrlo visokog drveta.
Svim srcem je eleo da Erk pobedi, jer ga je u prot
ivnom o
ekivao ivot u
samo
i, sve dok ga crveni pegavi guter ne bude iznenadi
o bez zatite
grupe. U njegovoj svesti dogodi se neto to se nij
e desilo u svim predhod-
nim generacijama elfa. On rei da pomogne drugom mu
jaku, koji se bori
za prevlast nad grupom. Dok su bili deca, Erk je nj
ega ve
nekoliko puta
spasao. Bilo je vreme da mu vrati taj dug, u najva
nijoj bici njegovog
ivota.
Kada se Sarv spustio na stene
ulo se samo odobravaju
e torokanje starijih
enki. Tagar je uspeo da smota Erka ispod sebe i da
ga davi
eli
nim zah-
vatom sa le
a. Njegova podlaktica blokirala je mladi
u protok vazduha u
plu
a, a zbog poznatih sposobnosti moje rase, to je pro
kleto dugo trajalo.
Iznenada, Sarv sko
i na Targa sa visine od oko tri metra ga
aju
i stopali-
ma sredinu njegovih le
a. Savitljiva vilenjakova ki
ma izdra, ali vo
a od-
lete sa svoje rtve i udari glavom u stenu. Okrenuo
se sav krvav i jurnuo na
novog, znatno slabijeg izaziva
a, siguran u brzu i laku pobedu. Tok tre-
nutka Lelil, koja je sklup
ana jecala na steni, baci mu se u noge rue
i ga.
On pade ta
no pred noge Sarvu, koji ga utnu u glavu i u deli
u trenutka
na
e se na njemu primenjuju
i njegov na
in davljenja. Na alost, ogromna
se snaga krila u Tagarevom telu. On se iskrenu na s
tranu i oslobodivi jed-
nu nogu tako ritnu Lelil, da se ova otkotrlja preko
kamene podloge. Naja-
103
gresivnija starija enka sko
i sa svog mesta me
u stenama i nasrnu na
oamu
enu mladicu. Me
utim, Erk, koji se dovoljno oporavio, vrati se u
pri
u. Do
epavi
upavu furiju od pozadi za kosu, poveo ju je nekolik
o ko-
raka pa joj je udario glavu u stenu, ne toliko sna
no da je ubije, ali sasvim
dovoljno da je izbaci iz borbe na due vreme.
Dotle se Tagar uspeo podi
i sa Sarvom na vratu. Bezuspeno je udarao
le
ima o liticu pokuavaju
i da ga skine sa sebe. Erk se zalete i udari ga
glavom u stomak. Ponovo nasta kotrlanje po glatkoj
kamenoj podlozi sa-
mo to su sada u klupku bila trojca mukaraca. Erk
je bio mlad elf, ali iako
je bio dosta ja
i od Sarva nije ni izbliza bio dorastao Tagaru, ali
su njegove
noge, od svakodnevnog skakanja po drve
u, bile veoma jake. Moda
ak i
ja
e nego Tagarove. U jednom trenutku borbe na tlu, on
njima
epa starog
vo
u oko vrata. Tada Tagar uradi neto to ni najmanje
nije bilo
promiljeno. Savivi telo u most on se odrazi, kako
bi se prebacivanjem
oslobodio iz neprijatnog stiska. Mladi
prozre njegovu nameru i okrenu
sopstveno telo u suprotnu stranu. Vo
in vrat pu
e, prili
no
ujno. Pogled
mu postade staklast, a posmrtna erekcija oglasi svi
ma od
ega je umro.
Erk i Sarv ustadoe sa njegovog tela potpuno izgreb
ani i izubijani. Umesto
da sko
e sko
e jedan na drugoga, kao to se to od njih o
ekivalo, oni
dohvatie telo starog vo
e i zavitlae ga sa stene u provaliju. Tagar
odsko
i nekoliko puta o ispuste na stenama, pa zatim nest
ade u zelenom
moru ispod njih. Njih troje je sada stajalo na ivic
i litice teko diu
i, ali ni-
kome se ne ote pobedni
ki krik, koji najavljuje vladavinu novog vo
e nad
skupinom.
Me
utim, tu je bio prisutan jedan elf kome je taj krik
bio
itav smisao
ivota. Derg je bio najja
i mujak u skupini, posle Tagara, naravno. On je
ve
godinama merkao zgodnu priliku da ubije vo
u. Sada mu se kona
no
ukazala mogu
nost da lako do
e do vlasti. Smatrao je da
e lako srediti
dvojicu jo nedoraslih elfa, koji su, uz to, bili p
remoreni od borbe.
Pobaca
e i njih i njihovu prijateljicu u ambis, jer mu en
ka koja je sprem-
na da se umea u poslove mukaraca ni za ta nije t
rebala.
Ree
i, priao im je i tresnuo o kamenu zaravan iza njih
. I ina
e
upavi,
kosa i brada mu se nakostreie,
ine
i ga jo krupnijim. Svo troje se
okrenue u deli
u sekunde i zauzee karakteristi
an poloaj za prastaru
borbu elfa koja je u sutini bila neki oblik vrlo s
lobodnog rvanja. Brzo se
104
rasporedie oko njega, da ga opkole. Ni malo nije u
plaio, ali za razliku od
svog prethodnika, on nije srljao.
Smireno je prora
unavao ta je najbolje da uradi. Iza Erka i Lelil b
ile su
stene, ali na oko dva metra iza Sarva bila je prova
lija. Njega je procenio
kao najslabiju kariku u lancu, pa je reio da ga pr
vog eliminie. Me
utim,
stariji mujaci nikad nisu gledali decu kako se igr
aju. Stoga i nije mogao
da zna zbog
ega su, kada bi se mladi igrali na re
nom pesku, svi napadali
Sarva samo sa le
a.
Poto nije bio mnogo jak, Sarv bi u guranju namerno
padao na le
a. Tada
bi podvukao noge pod protivnika i prebacio ga preko
sebe.
ak ni savitljiv
kostur elfa, ni mekano re
no blato nisu mogli sasvim da ublae posledice
takvog pada. On je toliko voleo taj zahvat da je u
njemu posta pravi majs-
tor.
Derg se u jednom skoku na
e na Sarvu, koji mu pokvari plan da ga brzo
gurne sa litice, spustivi se na le
a. Sada je morao da ga vu
e do ivice
izloen napadima ostalih protivnika. Njegovi snani
prsti, sa tvrdim dugim
noktima, ve
su grabili Sarvov vrat. A onda, neo
ekivano polete u vazduh.
Udario je krupnom glavom u stenu nedaleko od ambisa
i prevalio se u nje-
ga, bez glasa. Za
ula su se jo dva tupa udarca, a zatim lomljenje gr
ana, i
to je bilo sve.
Eri i Lelil podigoe Sarva za ruke smeju
i se. I on se smejao. Ali onda im
se smeh zaledi. Zerd, jo jedan pretendent na mesto
vo
e, jurnuo je na njih
sa velikim, poluzakrivljenim rebrom ale. Ta mrtva m
orska neman bila se
nasukala neto junije odatle, na morskoj obali. Po
to su je veoma kasno
pronali ve
je bila pojedena i sasuena, ali ostale su njene k
osti izuzetne
vrstine i naro
ito dobrog oblika. To rebro nije bilo plo
asto nego troug-
lasto. Prose
an elf mogao je njime prese
i granu debelu poput njihove
ruke. Tagarova grupa bila ih je prikupila jedno dva
desetak, ostavila ih je u
mravinjacima da ih dosadni mali insekti do kraja o
iste, i sad ih je koristila
kao vrlo ubojito oruje.
Oruje od kosti i kamena se tradicionalno nije smel
o koristiti u borbi za za
enke. Samo bi najja
i i najagresivniji mujaci borili za to mesto, a to
su
morali da dokau
istom snagom. Izgleda da je Zerd smatrao kako je za
-
kon
asti odavno prekren, jer ovo nije bila borba jedan
na jednoga, pa je,
stoga bio odlu
io da uzme pravdu u svoje ruke. On zato navali opet
na
Sarva, smatraju
i da je ovaj mozak cele ove pobune. Zna
i najopasniji.
105
Iskusan u beanju, Sarv mugnu me
u stene i zavu
e se u tako mali procep
da je Zerd samo mogao da zavu
e ruku sa rebrom pokuavaju
i da ga bar
vrhom dohvati. Na alost, to primitivno oruje je b
ilo efikasno samo kod
udarca, a za to me
u stenama nigde nije bilo prostora. Erk sustie
napada
a i baci se na njega. Sa druge strane Sarv je dohva
tio oruje, i
napada
se na
e u vrlo tekom poloaju. On pusti rebro, reen da
se Erku
suprostavi samo rukama i zubima. Otpo
e novo guanje me
u stenama.
Tada se pojavi Lelil. Ona se ina
e bavila tesanjem kamenih se
iva za po-
trebe cele grupe. Sa sobom je nosila svoj najuspeli
ji no. Umorna od svega
ona hrabro pri
e i raspoluti glavu Zerdu. Zatim pra
ena dvojicom svojih
prijatelja ona istupi pred celu skupinu, i podigav
i krvavo kameno se
ivo
upita:
Ko je slede
i? To je bilo tradicionalno pitanje koje pobednik
uvek post-
avlja skupini da bi u
vrstio svoj poloaj. Ona ga ponovi tri puta. Po jed
-
nom za svakog od njih troje pobednika. Niko se nije
usudio da podigne
pogled.
No
su proveli u najvioj i najsigurnijoj jazbini, koj
a je do ju
e pripadala
Tagaru. Dole, u skupini, nikom nisu mogli da veruju
. Uvek neraspoloene
starije enke, koje nisu prihvatale ni novi
vor na konopcu, uz zrele
mujake eljne vlasti mogle su biti smrtonosna komb
inacija. Normalno
obojica su vie puta te no
i vodili ljubav sa Lelil, smatraju
i da su bar to
pravo zajedno osvojili. Sutradan pojavila se Zira,
najpoeljnija enka u
skupini, Tagareva ljubimica, koja im donese najbolj
u hranu dostojnu vo
e.
Ona po
e da skuplja neke svoje li
ne stvari, da napusti pe
inu, ali je Erk,
koji je kao i svi mukarci kriom masturbirao gleda
ju
i je, rei da ostvari
svoje de
ke snove. Ona to
ak vrlo lepo prihvati i spari se sa njim
ignoriu
i drugo dvoje u pe
ini. Me
utim, kada je, poto se Erk propisno
umorio, Sarv hteo da okusi plodove pobede, ona pobe
e vrite
i. Na
alost, nije se zadrala u skupini. Pobegla je od s
vih i pokuala da se
pridrui drugoj, neto ve
oj grupi elfa ute dlake sa kojima smo se redov-
no sukobljavali oko teritorije. Ali, oni je ubie.
Posle nekoliko dana troje pobednika si
oe i pred celim plemenom izjavie
da je Erk vo
a, ali da je vo
enje ljubavi odsad svima dozvoljeno i potpuno
slobodno. Od tog dana niko nije imao pravo da posed
uje nekog drugog, a
sve je bilo stvar dogovora. Starije enke zaitae
od srdbe, ali se Lelil
samo pomeri ka njima nose
i alino rebro koje je, po navici svog zanata,
106
naotrila kamenom, i one se umirie smerno gledaju
i u zemlju. Stariji
mukarci vrteli su glavama. Ali, svi su se potajno
radovali toj odluci, a
mladi i javno.
Dosetljivi Sarv po
eo je predvodi lovove i donosi mnogo vie mesa nego

ranije. Erk je usavrio mnogo na
in borbe alinim rebrom koriste
i tehniku
pomeranja tela u stranu koju je u detinjstvu izmisl
io, da bi izbegao Sarvov
opasni zahvat i tako postavio osnove vilenja
kog baratanja ma
em.
Posle nekoliko godina zbog mnogostruko uve
anog broja dece bili su pri-
morani da proire svoju teritoriju. Lelil odlu
i da pokore uto pleme koje
je ubilo Ziru. Tako i bi. Morali su da ubiju
ak osam velikih mujaka pre
nego to su slomili njihov tvrdoglavi otpor. Time s
u stvorili neto to se sa
pravom moglo nazvati pleme, jer su, uz priklju
ene
lanove, imali preko
sto dvadeset dua. Mnoge pri
e su ispri
ane o ovo troje osniva
a razu-
ma. Ne znam da li su sve ba istinite.
Ono to se pouzdano zna jeste da su njihovi potomci
proirili svoju vlast
na gotovo celi Tir-Nan-Og i da su stvorili takozvan
o Staro carstvo u kome
je bilo narodi svih boja dlake. to, nau
no uzevi, i nije bilo toliko teko
jer je tada na celom kontinentu bilo moda trista h
iljada elfa.
Osam hiljada godina docnije Staro carstvo se raspal
o i elfi su utonuli u dug
period me
usobnog ratovanja. O tome je napisana
itava Gvozdena knjiga.
Me
utim, jedna stvar se odrala saznanje da je ljubo
mora neprijatelj ci-
vilizacije i napretka. Da je se nismo otarasili jo
bi smo se borili za hranu i
pojilo u dunglama. Bili bi samo jedna inteligentni
ja vrsta majmuna, a ni-
kada elfi. Vilenjak zavri svoju pri
u gledaju
i Un pravo u o
i. Ona nije
nita komentarisala, a Frija je neposredno posle po
bede trojke u pri
i bila
duboko zaspala.
Odoh da malo oslunem umu apnu joj Kju pa tih
o skliznu sa drveta u
mrak.
Nekoliko sati ranije, Hajndrih, kako se zvao vitez
koga su sreli u umi,
pristigao je druinu erla Hakona. Videvi ga prazni
h ruku erl upita:
Gde je to prase po koje si otiao? Sigurno ti je
pobeglo, dok si stiskao
neku mladu seljanku uz zid svinjca.
Riter, koji je ostao bez kacige, pritera konja gosp
odaru koji se tre kada
mu ugleda lice izobli
eno od straha, pa progovori:
107
Vilenjaci, gospodaru! Presreli su me vilenjaci na
putu. Jedva sam izvu-
kao ivu glavu. Prase i moja kaciga ostali su kod n
jih.
Hakon pljunu, pa se nasmeja:
To je, Boga mi, najsmenije opravdanje koje sam i
kada
uo. Trebalo bi
da te za ovo unapredim u dvorsku ludu.
Avaj, istina je. Vi znate koliko sam hitar i hrab
ar ratnik i da se ni jednog
oveka ne bojim. Ali to nisu bili ljudi. Tri demona,
jedan muki i dvoje
enskih. Bili su besni to sam uznemirio njihov po
inak u umi. cvileo je
mladi
, koji je o
ito bio samo na korak od nervnog sloma.
Mukarac i dve ene.
uo sam danas ve
neto o tome... Tamo dole, u
Haroldovoj marci, neki demon iz pakla, oteo je dve
vetice sa loma
e i pri-
tom ubio mnogo dobrih ljudi. To nije naa stvar, ne
mislim da vijam
avole i vilenjake po umi, neka se time bavi crkva.
Ako slu
ajno ima hra-
brosti.
Izrekavi to, erl ustro obode svoga vranca, pa nas
tavi put.
108
POSETA LJUDSKOM PRIJATELJU
Izmaglice sivog praskozorja hvatale su se iznad sta
re ume. Pramenovi su
se vukli oko grmlja i drve
a obraslog brljanom. Spoljni deo vre
e bio je
prekriven kapljicama rose, kao i sve oko nje. Frija
polako otvori o
i.
Udobno smetena u toplini perjanog uloka nije se p
omerala. Neko vreme
leala je tako, udiu
i
ist, hladan vazduh, glave naslonjene na Unin obraz.

Onda se lagano pomeri, trude
i se da ne smeta po
inku devojke uz
ije se
telo celu no
grejala. Te no
i nisu izvodile nikakve golicave igre, bile su
suvie umorne, i psihi
ki i fizi
ki. Prespavale su kao zaklane i verovatno ih
ni bitka koja bi se vodila ispod kronje njihovog d
rveta ne bi probudila.
Tamnokosa polako uspe da okrene glavu u drugom prav
cu, bez mnogo
tumbanja u vre
i.
Ugledala je nekoliko metara udaljenog vilenjaka, ka
ko sedi nepomi
no na
debeloj grani, dre
i svoj veliki luk preko kolena. Oblik njegove okame
n-
jene figure ocrtavao se kroz me
u li
em prema sve intenzivnijem plavetni-
lu neba. Ose
aju
i se vrlo sigurno Frija zatvori o
i pa odrema jo desetak
minuta. Jutro osvanu vedro i lepo. Crveno sunce pla
nu na istoku bacaju
i
duge senke po tlu. Izmaglica nestade. Vrapci i osta
le pti
ice digoe graju
da pozdrave novi dan. Ta iznenadna buka prosto udar
i u glavu spava
ice,
pa se rasanie u trenutku. Un zausti da neto kae
Friji, koja se ve
bila
izvukla iz vre
e, ali joj se vilenjakova aka odjednom na
e na ustima. Fri-
ja se tre, videvi da se Kju prikrao i da sada
i pored njihove vre
e, a
ona to uopte nije primetila.
Tiina, proaputa on.
ini mi se da imamo drutvo.
Njih dve ga pogledae sa strepnjom. Vilenjak se osm
ehnu pokazuju
i svoje
bele zube i tiho dodade:
Nita strano. Samo ribari. Ne moramo im odati sv
oje prisustvo, jer
e
se uskoro vratiti u neko oblinje mesto. Mislim da
nam ne trebaju na vratu
jo i oni dripci u i
anom pletivu.
Devojke pogledae za ispruenom vilenjakovom rukom
i videe, nedaleko
od njih, tamni
amac koji je klizio po vodi izme
u evara. Dva mladi
a,
gotovo de
aci, sedela su u njemu. Jedan je drao ruke u vodi
do lakata,
109
dok je drugi sedeo na suprotnom kraju, sa veslom u
ruci. Nekoliko osredn-
jih riba koprcalo se po dnu
amca. Njihova srebrnasta krljut sijala je na
jutarnjem suncu, to se vrlo dobro videlo zbog ugla
iz kog su nai junaci
posmatrali taj prizor.
ta to rade? zainteresova se Frija.
Vade plen koji se uhvatio u klopku od pletenog pr
u
a, tiho odgovori
Kju.
Ribari se ne
ujno udaljie. Un primeti da vesla
udno iskre
e veslo pri
ubadanju u vodu, pa upita Kjua, zato to
ini?
Da ne poplai ribu bukom. Veslo zabada u vodu kao
no, zatim ga nor-
malno okre
e pod vodom i vadi ga opet na no. Tako beumno ves
la. Ovaj
na
in veslanja donet je odnekud sa istoka, a vai su g
a preuzeli od
balti
kih naroda. Ipak, malo ljudi je upu
eno u tu tajnu, koja se obi
no ko-
ristila u no
nim prepadima sa vode, naro
ito kada su meta sojenice i na-
selja na ostrvcima, vilenjak zavri predavanje, p
a neto glasnije dodade:
Diite sada svoje lenje stranjice, moramo da sti
gnemo do Otolfovog
zamka pre mraka, jer u sumrak njegovo ljudi zatvara
ju kapije i ne putaju
nikoga unutra, pa makar ga i vukovi gonili. Sredite
se dok ja osedlam To-
rora.
Vilenjak is
eze u li
u. Frija se izvu
e rukama na granu iznad vre
e, gde
stade navla
iti preko glave gornji deo svoje vilin-ode
e. Un to uradi u
vre
i, pa, poto navu
e
izme, spusti se na tlo hvataju
i se za granu kao
Kju. Na njenu nesre
u, izabrala je mnogo
vr
u granu, pa je ostala da
visi na oko dva metra iznad trave. Ona se hrabro ot
pusti, smatraju
i da je
shvatila tajnu vilenjakovog doskoka. Pala je na tlo
potpuno oputena
vode
i ra
una, da poto nogama malo ublai udarac, padne na b
ok tako
da celo telo primi njegovu silinu. Noge joj polete
e u vazduh, zemlja je
kliznula du njene savijene ki
me i ona se zaustavi gotovo na vratu. Nije
osetila nikakav bol ili ja
i udar. Ustala je, gotovo ne veruju
i da je bilo ta-
ko lako. Pored nje je ve
stajao Kju, koji je oduevljeno pozdravi:
Odli
no! To je bio pravi pad. Sve si sjajno uradila. Sam
o trebalo je da se
okrene prema ramenu, a ne prema vratu. Pokaza
u vam danas osnove
bezbolnog padanja. Mislim da
e brzo savladati i pad napred, kad si onaj
unazad, tako dobro savladala samo posmatraju
i me.
Devojka je veliki talenat za padanje na le
a ujede Frija, koja je upravo
sila niz drvo.
Un htede da joj jednako otrovno odgovori, ali uvide
da bi mogla neto no-
vo da smisli, jer bilo je prili
no jednoli
no da uvek u tu svrhu koristi Fri-
110
jine pretke. Tamnokosa se po
e, bez obzira na hladno
u, umivati u ledenoj
vodi jezera. Plavua, glasno uzdahnu, stisnu zube,
skinu se do pola, pa joj
se pridrui.
Frija joj pokaza jedan barski cvet. Nakupi ga punu
aku pa se njime istrlja
ispod pazuha, po vratu i grudima. Zatim re
e svojoj prijateljici, kako
e im
to posluiti da manje smrde za vreme dugih mareva,
kada ne budu mogle
da se redovno peru. Plavua je odmah poslua, proce
nivi da
e tako miri-
sava biti poeljnija za mukarce. Zelenooka joj nap
omenu da dejstvo toga
ne traje dugo, ali i da joj je majka pokazala, sa
ime treba meati cvetni
sok kako bi se njegov miris odrao
itav dan. Un odmah dobi mnogo lepe
miljenje o Ifis i odlu
i da je vie ne upotrebljava u verbalnim
arkama sa
njezinom
erkom. Poto su se obukle, one se uspravie i pogle
dae u o
i,
bez ikakvih tragova neprijateljstva. Tada nai
e Kju, vode
i natovarenog
Torora i onako u hodu dobaci im po jedan komad keks
-hleba u
iju je sre-
dinu bilo uba
eno par
e sa
a sa medom. va
i doru
ak, devojke bez
re
i krenue za njim.
Potom pro
oe livadom uz jezero, poplaivi nekoliko ze
eva koji su
uivali brste
i maj
inu duicu. Kju je ponovo odabrao nekakvu divlju st
azu
izme
u drve
a. Barske ptice prhnue im iznad glava, ljutito se
oglaavaju
i, dok su se oni probijali kroz
estar koji je odvajao livadu od
ume. U tami ispod drve
a ponovo ih do
eka prijatan mir naruavan tu i
tamo kljucanjem detli
a i glasanjem kukavica. Kretali su se bez puno muke
,
u tiini. Ispostavilo se da napreduju mnogo bre ne
go to se Kju nadao.
Kada im je to saoptio, bile su to prve re
i koje su razmenili od po
etka
mara. Potom po
ee da hodaju sporije, a Kju im je usput pokazivao
kako
da padaju i odmah ustaju. Valjale su se po suvom li

u napred-nazad sve
dok im se nije zavrtelo u glavi. Kada su, oko podne
, stigli do jednog prop-
lanka, obasjanog suncem, vilenjak primeti kako nisu
daleko od Otolfogo-
vog zamka. Frija nikako nije mogla da shvati po
emu se vilenjak orijenti-
sao u potpuno jednoli
noj umi. Nije ga pitala o tome smatraju
i da se to
samo po sebi razume kod vilinskog naroda.
Na tom mestu, ose
aju
i se sigurno u blizini prijatelja, Kju zaloi pravu

pravcatu vatru, napravi dosta ara, pa u njega polo
i jednog izuzetno
krupnog zeca koga je tokom puta ustelio. Prvo ga je
bio namazao blatom,
a zatim ga zatrpa arom, pa vatru zagrnu zemljom, d
a se pe
e na na
in
koji je bio nau
io od Vanda. Hteo je da se tim obrokom malo odmore
od
Hajndrihove prasetine. Trebalo je dosta dugo
ekati, me
utim, oni nikud
nisu urili.
111
Za to vreme, Kju im je pokazao jo neke na
ine padanja kao i njihovu pri-
menu. Kako se padom izbegava neprijateljski udarac,
kako se protivniku u
padu raspori stomak i kako se padom moe presko
iti protivnikovo oruje.
Od njegovog pokazivanja zamaha ma
em, stradali su mnogi
vrsti trnoviti
bunovi u okolini. Devojke su i same pokuavale da
savladaju osnove upo-
trebe ma
a, ali su njihovi po
etni
ki udarci, prirodno, imali mnogo manje
inka.
Kju izvadi pe
enje i poto razbi oplatu od pe
ene gline, po
e ga komadati
svojim velikim noem. Svi navalie na ukusno, jo t
oplo meso, za
injeno
solju i travama. Posle preobilnog ru
ka, izvalie se na perjanu ve
u i na-
kon veselog razgovora,
esto protkanog smehom, zadremae. Vilenjak os-
tade budan, naravno. Ustao je i pokrio devojke kamu
flanim prekriva
em
za konja. Zatim oteta do vatre, pa
nuvi pored nje stade da pregleda
raspoloivo oruje. Razmiljao je kome ta da namen
i, i koja bi sa
im bila
najefikasniji. Sat vremena kasnije probudio he devo
jke i po
eo ih je pri-
premati za pokret. Friji dade luk i tobolac, a uz t
o i mali no za se
enje
hrane, koji po otrini i kvalitetu nije bio nita g
ori od njegovog ma
a. Un
dobi masivan no, dugog se
iva i drke, o
ijoj nameni nije bilo potrebe
raspravljati. Kju napomenu da je neverovatno otar,
i da se nikako ne usu-
di da golo se
ivo dotakne rukom.
To oruje upozorio ih je moe da iscepa
eli
nu verinja
u kao trulu
krpu!
Ma
je zadrao za sebe. Tada iskrsnu najve
i problem. Posedovao je samo
jedan tanki neprobojni vilenja
ki prsluk. Nije mogao da se odlu
i kojoj da
ga navu
e? Sedeo je i razmiljao nekoliko minuta. Na kraju,
odlu
io se da
ga sam upotrebi, objasnivi im:
Ako se neko, tamo me
u ljudima, bude morao da se bori, to
u svakako
biti ja. Dogodi li se da mene u prvim trenucima suk
oba ubiju, vas dve
ete
svakako biti izgubljene. U slu
aju bitke i onako
u morati da vas titim i
uvam vam odstupnicu. Zato mislim da je ovo najbolje
reenje.
Kakvi li su to prijatelji kada se tako priprema
za njih? sa osmehom
upita Frija.
Ljudi! smrknuto procedi vilenjak. Nae prijat
eljstvo, navodno, postoji
ve
vekovima, ali ve
dugo niko od nas nije bio sa njima. Ja ih nisam vi
deo
nikada u ivotu. Nije loe biti veoma oprezan, jer,
radi se o narodu koji je
potpuno nezreo i vrlo brzo menja
ud, povilaju
i se kako vetar duva.
Odmah potom krenue, ne skrivaju
i tragove bivka. Posle pola sata izbie
na kolski put koji je presecao umu, pa brzo nastav
ie da napreduju njime.
112
Mimoili su se samo sa nekoliko de
aka koji su terali svinje i koze. Oni su
svojim krupnim sivim o
ima znatieljno buljili u njih. Kju ne obrati panj
u
na njih, nego nastavi dalje i ubrzo nai
oe na drveni most preko nekakve
osrednje re
ice, koja je tekla na oko sto pedeset metara od kam
enih zidova
zamka. Devojke se zaustavie sa strahopotovanjem j
er, nikada do tad nisu
videle tako veli
anstvenu gra
evinu.
etiri visoke kule povezane bedemima sa grudobranima
, bile su osnova
spoljne odbrane zamka. Izme
u njih su se nazirale druge kule i zgrade.
Njihovi otri vrhovi tr
ali su u nebo. Kju lagano pogura devojke, da bi ih
prenuo iz op
injenosti i divljenja. Morao ih je spre
iti da razviju preveliko
potovanje prema stanovnicima takvog
uda. Pregazie drveni most i
uputie se prema kapiji zamka,
ija su oba krila stajala irom otvorena.
Neke seljanke, koje su na rebrastim daskama prale v
e u re
ici, zavikae
kada ih ugledae. Kjuove saputnice okrenue se izne
na
eno. On im samo
tiho re
e:
Zaboravile ste, da ste i same
udo. Mnogo ve
e od ovog kamenog zamka
i njegovih visokih, iljastih kula.
Stigli su do samih vrata. Bila su izra
ena od drveta presvu
enog trakama
tamnog nezar
alog metala, pri
vr
enog za podlogu sa bezbroj krupnih
zakivaka. Straar u verinja
i, oslonjen na veliki ma
, propusti ih bez re
i.
Uli su u prostrano,
etvrtasto dvorite, puno ljudi koji su ili za svoj
im
poslovima, a da niko nije obratio panju na njih. K
ju stade na sredini i
okrenu se prema najveli
anstvenijoj gra
evini. Ispred njega pro
e neki
ovek, vode
i govedo koje je na sav glas mukalo.
Vilenjak se odlu
i da pri
e blie, jer mu se
inilo da je sa te daljine neu-
padljiv. Devojke krenue za njim, vode
i Torora. Straar na balkonu, iznad
njihovih glava, videvi kako stoje i gledaju u vrat
a, povu
e se unutra.
Nekoliko minuta kasnije, pojavi se debeo
ovek, kestenjaste, kovrdave
kose i dugih kosih brkova. Bio je obu
en u uto-zeleno odelo sa kratkom
pelerinom, a na glavi je imao kapu, opto
enu belim krznom. Bila gotovo
pljosnata, a stajala je eretski nakrivljena na nje
govoj okrugloj glavi.
Pra
en dvojcom straara on pri
e ogradi balkona i nasloni se akama na
nju. Pogledom koji je izraavao dosadu, on pre
e preko vreve u dvoritu,
pa se onda zaustavi na Kjuovoj druini. Ne skidaju
i pogled sa njih post-
avi im pitanje koje se nikako nije moglo
uti sa te udaljenosti, naro
ito
zbog ritmi
nog
ukanja koje je dopiralo iz kova
nica. Vilenjak mu vie
pro
ita sa usana, nego to mu njegov otar sluh pomognu
da
uje pitanje,
pa mu vrlo glasno odgovori:
113
Ja sam Kjuil-Gator, sin Haldi-Gatora, vilenja
ki princ. Svratio sam ovde,
jer nam je tvoja porodica dala zalog prijateljstva.
Mi smo bili saveznici u
mnogim bitkama od davnina. Smatram da ima obavezu
prema precima da
nas ugosti, ako ti ima Arel-Gator jo neto zna
i.
Kju je ve
alio to je doao, jer je u njemu odbojnost prema
tom visokom
plemi
u rasla iz trena u tren. Proklinjao je samog sebe,
to sada stoji kao
prosjak pred ku
om tog naduvenog apca. Netemice je posmatrao debel
jka
na balkonu.
Meal-Durin bio je davno. Vrlo davno. Ali to nije
razlog da oni koji po-
sete moj dom ne budu ugo
eni kako im prili
i. re
e Otolf, sada otrim i
nadmenim tonom. Zatim se razdra:
Slugeranje! Odmah da ste se postarali za moje gos
te. Prvo ih odvedite
da smeste svoje marvin
e. izgovorivi to, debeli erl udalji se sa vidika
.
Jedan zanatlija, opasan keceljom, povede ih, a neki
de
ak dograbi Torora
za oglav, pa krenu za njima. Kroz iroka vrata od k
amenih blokova u
oe u
prvu pomo
nu zgradu. Zapahnu ih miris staje, koji je vilenjak
u zapravo
bio smrad, ali su ga devojke, odrasle na selu, sasv
im lepo podnosile. Na
prili
no sku
enom prostoru nalazilo se mnotvo ivotinja smeten
ih u od-
vojene pregrade. De
ak uvede vilinskog konja u uski boks od prepolovlje
-
nih balvana i priveza ga, veto se izmi
i u stranu, van domaaja njego-
vih nogu. Kju mu re
e, da pozove zapovednika tale, jer bi hteo da trgu
je
sa njim. De
ak ode, rekavi da
e Otolf brzo poslati nekoga po njih.
Glavni Otolfov konjogojac pojavi se gotovo odmah, p
ra
en dvojicom sel-
jaka smrknuta izgleda. Bio je to otresit
ovek, irokog lica, koje je uokvira-
vala kosa boje meda, oiana na paevsku frizuru. O
n stade pred Kjua,
pal
eva zadenutih u iroki koni pojas, i upitno ga pog
leda. Vilenjak nije
bio uvre
en ovakvim ponaanjem, jer je to bio
ovek niskog roda, koji se
uzdigao radom u tali, i bilo je sasvim normalno da
se prosta
ki ophodi.
elim da kupim dobrog konja, za put, a ne za borb
u. Plati
u u zlatu.
otpo
e vilenjak dre
i u ruci konu vre
icu sa dukatima.
Zapovednik tale dobro ga odmeri, pa re
e:
Mi ovde nemamo putnih konja. Drimo samo riterske
. Me
utim, ako si u
potrebi, mogu ti re
i da ovi nai konji mogu da izdre dug put i ponesu
ve-
liki teret. Jedini problem je to jedu mnogo vie h
rane i galop im je neto
sporiji. Zatim pokaza krupnog drepca u oblinjem
boksu. Njega pro-
dajemo. Uzmi ili ostavi.
Vilenjak pri
e boksu da bolje osmotri konja, njue
i neku prevaru u ustaja-
lom vazduhu, to je u ono vreme bio sastavni deo tr
gova
kih poslova.
114
drebac je bio divan, crni pastuv, sa nekoliko beli
h ara, kome, na prvi
pogled, nita nije nedostajalo. Sjajne dlake, prost
o je pucao od snage.
Vilenjak stade, pa se zamisli. Bilo mu je
udno da neko prodaje tako do-
brog konja. Odlu
io se da prvo proveri kako ivotinja hoda. Doviknuv
i
zapovedniku tale da kae svoju cenu, on otvori bok
s i izvede drepca
prate
i pokrete njegovih nogu sa belim
arapicama. Provede ga jedan
krug oko sebe i u
ini mu se da je kretanje sasvim dobro.
Otolfov
ovek doviknu mu ni malo nisku cenu, pa to donekle s
miri Kjuovo
nepoverenje, te se uputi ka njemu da sastavi ugovor
i plati. Nije proao ni
dva koraka u pravoj liniji, vuku
i konja za uzde, kad ga ovaj sa le
a
do
epa zubima za rame, odie ga sa zemlje i tresnu isp
red sebe.
Dok je Kju sedeo u slami i konjskoj balegi, tresu
i glavom da bi se povra-
tio od oamu
enosti, ivotinja mu pri
e i stade ga gurati svojom velikom
glavom sa belom zvezdom na
elu. Odjednom mu je sve bilo jasno.
Ustaju
i, ugleda malu tablicu pri
vr
enu spoljnu stranu vrata boksa. On
je isprva nije video, jer su vrata stajala otvorena
. Na tablici je runskim
pismom stajalo:
HORG
Dve godine
Bije prednjim
Bije zadnjim
Ujeda
Kakva sam ja budala, pomisli vilenjak. Toliko sam p
azio da mi ne pro-
makne neki fizi
ki nedostatak, a on ima narav kao besan ris.
Vilenja
ki pancir, koji je nosio ispod odela, prili
no je zatitio Kjuovo
rame od ugriza. Ipak se ose
ao prili
no ugruvano. Odlu
i da se obra
una
i pokori tog konja. ta je-tu je, oni nisu prodaval
i nijednog drugog, a nje-
mu je zbog brzine kretanja konj bio preko potreban.
Priao mu je sa boka i namestio mu sedlo, to je ov
aj mirno podneo. Dok
je radio, Kju je pove
avao koncentraciju, te je opremao konja usporenim
pokretima, pri tom pomno paze
i na njegove noge.
Trebalo je samo jo zategnuti sedlo, ali, vilenjak
primeti kako je drebac
napeo stomak, da bi sedlo spadalo kad ga uzjae. St
ari konjski trik. Snano
ga munu laktom pod rebra i, dok je pastuv dolazio k
sebi od iznenadnog
bola, zatee sedlo. Odmah zatim, ne daju
i mu vremena da reaguje, vinu se
na njega.
Posle dva-tri skoka Kju ustanovi da mu usporeno vre
me ni najmanje ne
pomae na konju, poto je gledao kako se slama i pr
aina usporeno diu
115
oko njega, to je bila posledica pada. Konj se, pos
kakuju
i,
iftnu jo ne-
koliko puta, pokuavaju
i da izgazi jaha
a, ali se ovaj, zahvaljuju
i svojoj
pove
anoj brzini lako otkotrljao ispod ograde boksa. Vil
enjak polako us-
tade savla
ulu
i bol u le
ima i stranjici. Oslonivi se na pregradu, on,
kao za sebe, upita:
Koji li je idiot izmislio: Konj nikad ne
e da zgazi jaha
a.
Verovatno isti onaj koji je rekao: Odrastao pas
nikad ne
e da ugrize
tene, pa se i to deava. Radi se naime o najve
em broju slu
ajeva. od-
govori mu Frija, ponovo pokuavaju
i da se pravi pametna.
Otar vilenjakov pogled, prekinu njeno dalje mudrov
anje. Shvatila je da je
preterala.
Kju presko
i ogradu, nameravaju
i da pokua ponovo. Horg munjevito
reagova. Usporenje vremena opet spase vilenjaka. Ud
arac zadnjih
drep
evih nogu promai Kjua za samo nekoliko santimetara
i pogodi
ogradu boksa. Greda,
itav decimetar debela, pu
e kao da je neko prese-
kao noem. Retko se doga
alo da neto od tvrdog hrastovog drveta, tako
pravilno pukne. Snaga Horgovih nogu stvarno je bila
neverovatna. Kju u
tom trenutku nije gubio vreme da se divi drep
evoj snazi. On je tr
ao kon-
ju uz bok, pokuavaju
i da se tako, relativno siguran od kopita, vine na
njegova le
a. Iskoristio je trenutak kada je konj pokuao da p
romeni pra-
vac okretanja, i sko
io mu je na hrbat. drep
eve zadnje noge poletee vi-
soko u vazduh i on mu se na
e na vratu. Konj pojuri kao da ga gone de-
moni, dok mu je Kju, skliznuvi sa le
a, visio na vratu.
Izleteli su iz staje i protutnjali kao vihor po kam
enom dvoritu, dok su se
ljudi pred njima bacali u stranu. Vilenjakove snan
e ruke poput kleta su
stiskale vrat ivotinje. Kju ga je drao za uvo koj
e je pritisnuo uz oglav.
Druga ruka bila mu je provu
ena ispod vran
evog grla, stiskaju
i rukav
prve, obrazuju
i tako zamku.
Posle desetak krugova, Horg po
e da malaksava i okrenuvi se jo nekoli-
ko puta, srui se na zemlju. Kju stade iznad njega,
ne shvataju
i ni sam
kao ga je oborio. Oslobo
en stiska konj se podie, na klecavim nogama,
uspravljaju
i prvo prednji deo. Vilenjak ga dohvati za oglav i
povede u
talu, pra
en gomilom zaprepa
enih stanovnika zamka. Stigavi sa njim
pred zapovednika tale i njegove pomo
nike, on kratko sopti:
Kupujem ga.
Otolfov
ovek po
ea se po obrazu, pa zabrinutiog izraza lica, odgov
ori
Kjuu:
Ta
no je da si ga savladao, ali ne znam da li
e izdrati da se dalje
116
nosi sa njim. Horga jo ni jedan
ovek nije uzjahao. Nisu mogli
ak ni u
kola da ga upregnu. Prevrtao ih je svojim snanim v
ratom, koriste
i rudu
kao polugu. Ubio je dvojicu konjuara. Jednog na me
stu, udarcem u glavu,
a drugog nesretnika je ritnuo u stomak. Spolja se s
koro nita nije videlo,
ali unutra su izgleda popucala creva. Jadnik je umr
o za dva dana, uasno
se mu
i. Ostavili smo ga u ivotu, samo da ga koristimo z
a priplod, jer
je lep i jak.
Da, re
e Kju
ovek ga nije uzjahao, ali, ta se to mene ti
e? Ja sam
vilenjak.
Kjuovi sagovornici za
eno ga pogledae, jer on je za njih bio samo
stranac sa smenom kosom, u
udnoj nonji. Oni su bili prakti
ni, priprosti
ljudi, koji o mitolokim bi
ima uopte nisu razmiljali. Ako su i imali neku
predstavu o vilenjacima, smatrali su da su to neka
upadljivo razli
ita bi
a,
kakva smrtni ljudi uopte nemaju priliku da sretnu.
Ovaj momak im je de-
lovao isuvie stvarno za tako neto, i s pravom su
se pitali u
emu se sasto-
ji njegova vilenost?
ak ni konja nije mogao da za
ara, nego se borio sa
njim kao
ovek. Iskreno re
eno, nisu verovali ono to je malopre rekao.
Osetivi njihovu nevericu, Kju za trenutak skrenu p
anju sa konja i dozvoli
mu da se malo pomeri unapred. Horg ga iznenada ritn
u zadnjom nogom,
kao da udara loptu. Vilenjak nikada nije mogao da p
retpostavi, da konj
moe tako da udari, pa ga ovaj pogodi sasvim nespre
mnog. Prsluk, post-
avljen ipkama od polusavijenog plasti
nog kompozita to je bila
vilenja
ka tebhnologija, nepoznata ljudima - donekle ublai
udarac kopita
koji, ruku na srce, zbog poloaja i nije bio naro
ito jak. Ipak, on obori vi-
lenjaka pravo pred ubita
ne prednje noge.
Horg se prope da ga izgazi. Kju, naavi se u smrtn
oj opasnosti, munjevito
povrati koncentraciju. On sko
i, prate
i drep
evo telo koje se podizalo.
Ramenom podupre bok podivljalog konja odozdo. U naj
vioj ta
ki propin-
janja, ivotinja naglo izgubi ravnoteu. Zapovednik
konjunice i jedan nje-
gov pomo
nik na
oe se za tren oka pole
uke sa vrancem preko sebe.
drebac hitro sko
i na noge, urliknuvi kao zver. Kju ga sa obe ruke
udari
po glavi.
Od siline njegovog krika, ljudi koji su na drugom k
raju dvorita tovarili
kola, ispustie bure piva, koje se razbi prave
i erupcije pene. Konj ponovo
pade na kolena. Malo posrnuvi, vilenjak uhvati rav
noteu stoje
i na
drhtavom osloncu, jo uvek stisnutih pesnica. Bacao
je unezvereno poglede,
duboko diu
i. Pastuv se jo ljuljao pred njim, pokuavaju
i da ustane. Kju
ga obori, utnivi ga u vrat. Zatim, nogom mu priti
skaju
i glavu uz zemlju,
117
sa naporom re
e:
Ako ne
e da me slua i voli, onda
e morati da me se plai, jer mi
moramo deo ivotnog puta pre
i zajedno.
Dva Otolfova
oveka su se za to vreme podigla puna modrica i uboj
a. Za-
povednik htede da kidie na Kjua, ali se u zadnjem
trenutku seti da nije
naro
ito mudro tu
i se sa
ovekom koji udarcem obara konja. Vilenjak,
iscrpljen i umoran od borbe, ode do sena i isprui
se pored Un, a Frija
krenu sa doma
inima da sastave kupoprodajni ugovor, to je
ak i ono
vreme bila praksa kod prodaje stvari od velike vred
nosti, naro
ito me
u
plemstvom iz razli
itih marki.
Un joj dobaci vre
icu sa zlatom i re
e joj da sve formalnosti obavi sama.
Ostavi nasamo u tali sa Kjuom, ona ga zagrli kako
bi ga smirila. Vrtlozi
energije koje je Kju u sebi oslobodio kod onog stra
hovitog udarca, nisu
bili bezopasni za njegov iv
ani sistem. Pod rukom je jasno ose
ala
podrhtavanje njegovih irokih ramena. Kju je pao u
neko depresivno stanje
i prazno gledao u jednu ta
ku. Polako je dolazio sebi. Videvi njen zabri-
nut pogled, on se neuverljivo osmehnu i re
e:
Bi
e mi sasvim dobro. Ja sam pogreio to sam se tako
naglo angaovao.
Jednostavno, izlu
io sam u krv neke materije koje vrlo pomau u borbi
, ali
njihova koncentracija u mirovanju ne deluje ba pri
jatno na borca. Sva
sre
a, telo je dovoljno pametno, da ih se samo rei.
Un sede pored vilenjaka i neno ga privi uz sebe a
pu
i mu umiruju
e
stvari. Ovo je, moda bio prvi put u njenom ivotu
da je
uvena lepotica
posmatrala poeljnog mukarca kao dete koje treba u
teiti, a ne kao lju-
bavnika. Posle nekog vremena njen duevni mir po
e prelaziti na vilin-
princa. Uskoro je po
eo da razgovara pa se
ak i da se osmehuje, ali ispod
maske smirenosti jo uvek je tinjala eravica nelju
dskog besa. Plavua je
to ose
ala pa je i dalje bila zabrinuta. Njena istan
ana enska
ula lukavi
vilenjak nije mogao da prevari. Tako su sedeli, zag
rljeni, igraju
i uloge
koje su izabrali.
Malo zatim pojavi se Frija mau
i svitkom pergamena sa ugovorom. Ona
zaobi
e Horga, koji se podigao i stajao na nesigurnim nog
ama, povukavi
se u suprotan kraj tale. Stigavi pred hrpu sena t
amnokosa se veselo ob-
rati prijateljima:
Sada je zvani
no na nasmeja se ona Samo ne znam, da li je to
raz-
log za sre
u, ili za alost.
Ne znam, ni ja! re
e Kju, koji se ose
ao daleko bolje ivotinje su kao
i ljudi. Ima ih i ovakvih, i onakvih. Nama ostaje s
amo da se nadamo, da
118
emo se nekako sporazumeti sa ovom.
Tamnokosa slee ramenima gledaju
i drepca, pa lee na seno pored njih
dvoje. Neko vreme odmarali su se,
ute
i, ali, kako su sati odmicali, u nji-
ma po
e da se javlja nestrpljenje zbog obe
anog prijema kod erla Otolfa.
Ve
e letnjeg dana pade. Minuti su umirali jedan za dru
gim. Nikakvog zna-
ka od gospodara nije bilo. Kju, sa kojim jo nije b
ilo ba sve u redu, jer je
jo uvek bio uasno nervozan, ustade i po
e da eta gore-dole po tali. U
zlo doba pojavi se odrpani de
, o
igledno sluga najnieg ranga, i do-
nese im okrugao je
meni hleb i komad suve govedine. Kju polude. On,
psuju
i, izgazi hleb i zavitla komad usoljenog mesa u pre
grade za pse.
Sluga pobee, zapomau
i, kao da je neko njemu u
inio neto naao. Frija
mu prebaci to nije postupio mudrije, jer bi im mno
go zna
ilo da se od-
more bar neki dan, makar i u tali. Vilenjak odvrat
i da se neuporedivo
bolje ose
a u umi, i da sa njim, vilenjakom najplemenitijeg
roda, niko
ne
e postupati kao sa prosjakom, bio on porodi
ni prijatelj, ili ne.
Dok je to govorio besno je gestikulirao otrim pokr
etima, a o
i su mu, u
polutami, sijale crveno. Frija i Un nikada ga nisu
videle takvog. Osetile su
koliko im je u tom trenutku stran i dalek. Iako je
vilenjak bio njihov odani
zatitnik, instiktivno su po
ele pomalo da ga se pribojavaju. Frija uspe to
da potisne, razmiljaju
i o
injenici, da on zastupa njihovu stvar i da se,
pre svega, nervira jer mu pred njima nisu ukazali d
unu
ast. Un nije tako
duboko razmiljala. Ona je u njemu videla samo stra
no bi
e, opasno po
okolinu, kako besni.
Iznenada, Frija ustade, pri
e Kjuu, i poljubi ga u zapenuala usta. Vilen-
jak se umiri, a ona mu re
e:
Vrlo sam alosna kada vidim da se nervira, zbog
takvih, za nas trenutno
potpuno nebitnih stvari. Nek
avo nosi Otolfa, i njegov tvrdi grad. Mi
emo se vratiti u umu, gde i pripadamo. Vreme je sv
akim danom sve top-
lije i nita se ne
e desiti meni i Un do tvog vilin-doma. Hajdemo odav
de
im sunce grane, poto ne verujem da su
uvari voljni da no
u otvaraju
kapiju samo zbog troje putnika.
Kju je pogleda sa vu
ijim osmehom. O
igledno je nameravao da pobije
straare.
Ne, Kju. Jo jedna potera ne treba nam na vratu.
Naro
ito ne na konjima.
re
e mu Frija, tonom majke koja pokuava da spre
i nestaluk u
komiskom dvoritu.
On priznade da je preterao, i zaklju
i da mu je otrov jo uvek u krvi. Po-
tom sedoe na slamu pored Un i utonue u
utanje. Zelenooka izvadi iz bi-
119
saga neto hrane, da se zaloe, ali Kju nije imao a
petita. Sada je bio miran
i pokuavao da bude to prijatniji, dok su one jele
. Un je ba gurmanski
glodala meso sa butne kosti, dre
i je vrhovima prstiju tako koketno, da
drugo dvoje nisu mogji da ne prasnu u smeh na ovu k
ombinaciju grubosti i
prirodnog arma. Tada u talu umarirae
etvorica sraara u
verinja
ama, sa kopljima u rukama. Ispred njih je iao zapo
vednik
odravanja konja, tako
e u borbenoj opremi, sa dugim krstastim ma
em za
pojasom. On se zaustavi pred njima i viknu:
Gospodar, veliki erl Otolf nare
uje da iza
ete pred njega!
Ovo mi izgleda prili
no zvani
no i sve
ano, pa moda bi mogli udostojiti
erlovu molbu. primeti Frija koja je ve
potpuno izgubila svako
potovanje prema institucijama ljudi i njihovoj pom
pi. Kako i ne bi, posle
onakve sve
anosti njenog dovo
enja na loma
u, po svim zakonima Otono-
vog kraljevstva.
Ve
sam se uplaila da
e nas pozvati na doru
ak i neto za trenjenje.
prokomentarisa Un, odbacivi prase
u kost i tako glasno podrignuvi, da i
konjuaru bi neprijatno.
Kju se podie tromo. Ustade i pljesnuvi po stranj
ici Friju, koja je leala
potrbuke i
istila slamkom zube, re
e:
Idemo. Mi, vilinski svet, smo fini, pa ne
emo da pustimo Otolfa da nas
eka, kao to je on u
inio nama.
Frija prevrnu o
ima, razmiljaju
i o tome kako Kjuovo loe raspoloenje
zapravo nie prolo, nego se samo izmenilo, i o tome
kako
e izgledati su-
sret izme
u uobraenog erla i zajedlivog vilenjaka. Digla se
i pokupila
svoje oruje. Un je nastojala da se dotera,
iste
i se od slame i zateu
i
odelo. Kju pripasa ma
i pokupi jo neke stvari iz bisaga. Zapovednik
htede da neto kae, ali se ne usudi. Nih troje u
oe me
u vojnike i krenue
tako ustro da su straari, u svojoj tekoj borbeno
j opremi, morali da
tr
karaju za njima. Un se sa smekom obrati Friji:
Mogu ti re
i da se sada mnogo bolje ose
am, nego zadnji put kad smo
imale ovakvu pratnju.
Samo da ne zavrimo kao posle onoga na seniku...
Zna, ne lomata mi se
ponovo kroz umu po ovom mraku zabrinuto joj uzvr
ati njena tamnokosa
ljubavnica.
Vojnici ih sprovedoe u Otolfovu trpezariju. To je
bila prostrana sala, os-
vetljena svetlo
u baklji, s ogromnim kaminom u kome su gorele velik
e ce-
panice. Naspram njega, ispod porodi
nog grba na titu prevelikom za upo-
trebu, nalazio se duga
ak masivan sto pun razbacane hrane, kupa sa
120
pi
em i kostiju pojedenih ivotinja. Prosuto vino na n
jegovim masnim
daskama zaudaralo je na staro bure i taj miris je i
spunjavao prostoriju. Sa
zidova je visila tapiserija iz vie delova na kojim
a se ponavljao isti motiv.
Bila je to neprekinuta borba oklopnih konjanika, po

ijoj opremi i oruju
nikako niste mogli da pogodite kojoj strani pripada
ju, jer su svi bili sli
ni.
Ceo prizor bio je naivan i dvodimenzionalan kao da
ga je radilo dete
predkolskog uzrasta. Naravno ne mora se naglaavat
i da su, usled
masno
e i garei na njima sve boje postale prili
no... Pa, pastelne.
Ispod tog glavnog stola vukli su se ogromni psi pro
diru
i odba
ene os-
tatke pe
enja. Za trpezom je bilo preko dvadeset ljudi. Neko
liko lepih mla-
dih ena sluilo je okupljene varvare. Ispod oslika
nog tita, koji je prikazi-
vao divljeg vepra kako trijumfuje nad mrtvim medved
om, nalazile su se
dve ukrtene dvosekle sekire, prevelike za upotrebu
, naravno.
Na jednoj stolici sa neto ve
im naslonom, ispod njih, sedeo je Otolf. Nje-
mu sa desne strane bio je hri
anski svetenik u svojoj crnoj mantiji sa
smeno unakaenom frizurom. Do njega je bio krupan
ovek, lepe, plave
brade, u panciru od pozla
enih prstenova. Od lakata, gde su se iroki ru-
kavi bljetave oklopne koulje zavravali, nastavla
lo se fino odelo od tam-
nocrveno obojene jelenje koe. Oko vrata mu je visi
o masivan lanac sa
krupnim krstom od zlata. Simbol njegove vere, bio j
e lepo oblikovan i
ukraen sa nekoliko rubina i mnogo sitnih rezbarija
. Ostatak skupa delo-
vao je vie-manje obi
no i jedino je vredno napomenuti, da je tu bilo nek
o-
liko ljudi koji su brijali brade.Dok su prilazili s
tolu, Kju apnu Friji:
Svetenik raspetog Boga. Bi
e nevolja. Sada shvatam ovaj hladan prijem.
Hri
ani umeju svuda da puste pipke i otruju sva
iju duu.
Otolf ih lenjo pogleda, provaka jo par zalogaja,
pa onda podrignu i re
e:

ujem da niste zadovoljni mojim gostoprimstvom. Pa,
smestio sam vas
onako kako dolikuje onima koji ne znaju za Boga. Ni
je red da sedite ovde,
sa pravim ljudima. Stavio sam vas me
u vama sli
ne, i nije uredu da se
bunite, jer mogu da izgubim dobru volju.
Kju,
ija je odbojnost prema Otolfu dostigla vrhunac, te
je ovo vre
anje
prihvatio sa mirom, hladno odgovori:
Pozdravljam te Otolfe Hagene, mali potom
e, velikog pretka. Arel Gator
i Terin Hagen nekad su zajedno pali, tada smo jedni
drugima bili prijatelji
do groba, i iza groba. Meal-Durin i pobeda Erika Kr
vavog uzdigli su tvoju
porodicu, jer vam je on iz saaljenja prema vaoj n
esre
i, prepustio svo
imanje Sigvrata Odvratnog. Terin i Ula sada sigurno
pla
u u Valhali, ako
gledaju kako si nas primio.
121
Sluaj, ti umska skitnice, zagrme Otolf, Nik
o nije kriv tvojim preci-
ma to nisu uzeli ono to su osvojili. Mi, Hageni,
poten smo i vredan na-
rod. Sami smo se na temelju tog imanja uzdigli da b
udemo to to jesmo. I
zato, ne
u nikome dozvoliti da me vre
a u mojoj sopstvenoj ku
i,
pozivaju
i se na krvave ratove naih neznaboa
kih predaka. Ne znam da
li su ti borci sa Meal-Durina zaista preci, jer nik
akvo znamenje ne nosi.
to se Terina i Ule ti
e, dobro zna da sada pla
u u prvom krugu pakla,
ba zato to su verovali u Valhalu.
Nezaboci! upade svetenik i prekrsti se, gleda
ju
i ih sa gnuanjem.
Jo gore! odvrati gospodar Hagen Vijenjaci!
Moji su stari, koliko se se
am, doli da pomognu Terinu protiv Sigvrata,
a ne obrnuto. Ali, ta o
ekivati od onoga, koji ne potuje ni vlastite pretk
e?
i dalje
e mirno vilenjak.
ta je bilo, bilo je, i mi se ne moemo osvrtati
stalno na to. Ipak,
ini mi
se da ste imali dobar razlog to ste Terinovim nasl
ednicima tako dobro
platili njegovu pogibiju u bici. Poznato je da ni j
edna vilin-vojska ne moe
nikoga da napadne, ako je u borbi ne predvodi bar j
edan iv
ovek. Terin
je naseo, i to je platio glavom, omogu
ivi vam da sredite svoje ra
une sa
Sigvratom, produi debeljko.
To je, zna
i, vilenjnak? opet usko
i fratar Nisam ni sanjo da
u u
ivotu sresti nekog slugu satane, licem u lice. te
ta to nemam kod sebe
malo svete vode da ga pokropim njom, odmah bi nest
ao i vratio se u pak-
lene dubine odakle je izaao.
Trik je suvie star i otrcan od srca se nasmeja
Kju. rtvi, koja se sa
tobom prepire, baci u lice neki jak otrov koji joj
grize o
i i dok se ona
previja od bola, ti je dotu
e, jer si dokazao njenu demonsku prirodu. Ako
se sada mai za neku flaicu, pokropi
u tvojom krvlju sve prisutne.
ovek u pozla
enom panciru, htede da ustane, ali ga svetenik zau
stavi
pokretom svoje mrave ruke. On uzdahnu i re
e:
Na je zadatak da zabludele ov
ice vratimo na pravi put, a ne da ih
kanjavamo; mada bi to, u ovom slu
aju, bilo pravedno. To moe da u
ini
samo Bog! brzo se snaao svetenik.
Zato sve zabludele ov
ice aljete pravo kod Boga, da im odmah sudi, kao
da ne verujete da
e ih ista sudbina sna
i i posle prirodne smrti. Verovatno
je vrlo zaboravan, taj va Bog, kada morate toliko
da mu pomaete od-
jednom se oglasi Un.
Zatim, gledaju
i
oveka u pozla
enoj opremi
vrsto u o
i, nastavi:
Zdravo, Velmurde. Ponovo smo se sreli. Jo nisi d
obio titulu sveca od
122
svog raspetog Boga, a koliko si za njega u
inio...? Koliko si samo
estitih
porodica pobio, koliko si samo ognjita zatro, zato
to nisu prihvatili Hris-
ta? Koliko si samo ku
a zapalio? Koliko si samo predstava sa jeftinim tri
-
kovima odrao, a sve u nadi da
e se izjedna
iti sa hri
anskim velikani-
ma juga? A sve uzalud...
Uzalud, zato to i kada prime Hri
anstvo, severnjaci ostaju prave So-
tone planu
ovek bujne brade i kose. ene, jo dok su u krsti
onici, u
beloj lanenoj koulji, misle samo kako
e se ona od svete vode jo bolje
provideti i podstaknuti mukarce da ih progone i
ine blud sa njima.
Mukarci bi se rado odrekli raja i nebeskog Jerusal
ima, samo ako utvrde
da u njemu nema piva. Tako su nai propovednici pri
morani da rajsku reku
mleka u pri
i zamene rekom gotlandskog piva. Due takvih vernik
a ne
vrede mnogo, i jasno je zato Gospod nije zadovolja
n, koliko god da ih
pokrstim.
Vidim da ba ne dri do Hri
anskog isposnitva nastavi plavua.
Toliko zlata na jednom mestu, odavno nisam videla.

Otolf prekinu dalju raspravu izme
u dvoje starih poznanika, i obrati se di-
rektno Kjuu:
Sigurno nisi prevalio toliki put, da bi se ovde v
re
ao sa mnom i mojim
gostima. Ti ima neto drugo na umu, vilenja
e. Pri
i i reci. Ne volim da
igram na nevi
en ulog.
Kju uzvadi jedan krupan zamotuljak iz torbe na rame
nu i poto je odbaci,
uputi se
vrstim korakom prema Hagenu. Straari, koji bi u ta
kvom slu
aju
trebalo da ga zaustave, jer je bio naoruan, ostado
e zale
eni iskonskim
strahom od natprirodnih bi
a. Kasnije su se mogli pravdati, da su loe
protuma
ili Hagenovu naredbu pri
i i da su mislili kako se to odnosi na
naoruanog gosta. Ne moramo prominjati da je ve
ceo zamak brujao o
tome da vilenjak moe
ak i konja zadaviti golim rukama. Zato ga oni mu-
dro propustie.
Vilenjak stie pred Otolfa, i okrenuvi zaveljaj u
ruci, tresnu ga o sto tako
da su se svi prisutni trgli. Strgavi krpu sa zave
ljaja on re
e:
Ovo je kaciga jaha
a erla Hakona. Jedan njegov
ovek izgubio ju je u
umi, od straha, kad smo se sreli. Znam da ona dost
a vredi me
u vama ri-
terima. Zato ti je donosim, da je vratim zakonitom
vlasniku. Zaklju
ak do-
nesi sam. Dokle
e da puta tu gamad da vrlja po tvojoj teritorij
i? Pre
nego to smo se sreli, zabavljao se po tvojim selim
a. Zato ne u
ini neto,
da zatiti svoje seljake od Hakona?
Da u
inim neto protiv erla Hakona? Ti mora da si lud.
skoro sa
123
enjem
e Otolf Pa to bi bilo kao da direktno ustanem pro
tiv kralja
Otona sa Gvozdenom Kouljum. Sem toga
ime da mu se supostavim?
Imam samo stotinu dobro naoruanih vojnika, a on sv
akoga trenutka moe
di
i gotovo estostruku snagu. Njegovi konjanici su pr
avi berserci, i ne bih
voleo da im se suprostavljam, ni da ih je samo dese
tak. Hakon me smatra
za prijatelja, i svim silama
u se truditi, da tako i ostane. Nekoliko silova-
nih seljanki, i po koji ubijeni putnik, nisu nikakv
a cena za to. Svako zna da
se poten svet ne skita po umi, nego sedi u ku
i, radi i moli se Gospodu.
Mi, vilenjaci, nemamo takvo gledite. Kad ga sret
ne, molim te da mu
prenese, da se okane naih oblasti, ako ne eli da
zlo sna
e i jedne i
druge. re
e Frija razgovetno.
Krupne re
i govori, umska bludnice, a njih treba potkrepiti
delima.
Kako
ete vas troje skitnica nakoditi Hakonovoj gvozdeno
j konjici? od-
vrati gospodar zamka, smeju
i se.
Rekli smo da vie ne pominjemo istoriju preuze
Kju raspravu Mislim
da si zaboravio zato je tvoj ro
ak Terin zvao upomo
vilenjake. Odnos
snaga je bio vrlo nepravedan za napada
e. Sigvrat je imao preko hiljadu
sedamsto ratnika.
Koliko ja znam Arelu je pritekao u pomo
Erik Krvavi sa svojom vojs-
kom, jer su bili veliki prijatelji. Iz te bitke se
samo on izvukao ivu glavu,
verovatno zato to je bio veoma uplaen od Sigvrata
. Kukavice uvek
preive krvave doga
aje...
Kako se usu
uje! razjari se Frija Erik Krvavi bio je moj p
redak. O
njegovoj hrabrosti pri
aju se legende i pevaju pesme u ovom narodu! I
vrapci na grani znaju kako je on doveo vilenjake da
ginu za stvar Terina
Hagena i spasavaju Ulu. To, to je bitku preiveo,
ne moe mu se uzeti za
zlo. Mogu zamisliti, kako bi se ti ponaao na njego
vom mestu, kada ti se
ga
e tresu od Hakona! Onaj, koji dobrovoljno sudeluje
u bici koja se njega
uopte ne ti
e, sigurno nije kukavica.
Kako je ovo po
elo, jo samo fali da se pojave potomci Sigvrata Od
vrat-
nog pa da sagledamo ovaj davni doga
al, sa svih strana. nasmeja se
Hagen od srca.
Ne veruje u moje plemenito poreklo!?! vrisnu F
rija. Kju i Un se samo
zgledae sa izrazom o
aja, kada su shvatili na koju je temu dola rasprav
a
sa Frijiom. Ona nastavi, dok su joj o
i sijale od besa:
Sluaj ovamo, ti
iji su preci postali slavni na osnovu dela drugih.
Erik
Krvavi imao je sina, Arnolda Divljeg. Njegov sin be
e Olaf Beli, a on
imae sina, Hoksulta Neopranog, on tako
e sina, Ubicu Morda, ovaj opet
124
sina, Fridriha Mudrog, koji zatim imae sina, Gurel
fa Hromog, on mog
dedu, Ozura Moreplovca, on mog oca, Ulafa Razvratno
g, a on samo mene,
Friju, Vilin- ratnicu. Toliko da zna, debeli brave
, postoje i drugi koji mo-
gu imati mnogo bolje poreklo od tebe.

ini mi se da ovde meate babe i abe, upade Velmu
rd Kako je ona
vilenjakinja kada su joj preci ljudi?
Njena majka, Ifis, bee vila. do
eka Kju spremno ovu loptu To znaju
svi koji su je ikad videli. Ona je dola od naeg r
oda na jugu, i ime joj
zna
i Blistava zvezda. Ona je to i bila za svoj narod,
jer je u toj generaciji
bila najlepa.
Frija, slualu
i vilenjaka kako spretno lae, ostade zadivljena i
gotovo i
sama poverova u to, kojiko god bilo neverovatno.
Posle svih ovih govora nasta kratko zatiije. Niko
nje hteo da uzme re
, jer
se
inilo da ne bi imao da kae nita to bi ostavilo n
eki utisak kada se
uporedi sa ve
izgovorenim. Kona
no, Otolf se odvai:
Mislim, kako sam danas pretpeo isuvie uvreda, da
bih vas tek tako pus-
tio da odete. Svi
e se sloiti, da je izgovoreno bilo previe i za
ast jednog
obi
nog seljaka, a nekmo li erla. Ipak, nisam osvetolju
biv, pusti
u vas da
se u miru udaljite, ako priznate Hrista, i tako zad
ovoljite moje prijatelje,
on pritom pokaza na fratra i Velmurda.
Kju dobro odmeri situaciju, pa, kad utvrdi da je st
rah od njegovog drutva
veoma prisutan u trpezariji, i kako bi povinovanje
erlovim eljama, samo
zna
ilo umanjene njihovih ansi, u slu
aju da je reio da ih pogubi. U
praksi Hri
ana uopte nije bila retkost da ubiju one koji im s
e duhovno
pod
ine. On istupi napred i dalje vre
aju
i to je bolje umeo:
Neki Sigrud*, iz vae istorije, skupo je platio p
rijateljstvo i poverenje
jednom Hagenu. (Kju je namerno koristio identi
nost Otolfovog prezimena
sa izdajicom iz poznatog epa). Pou
en tim primerom i onim, to sam danas
doiveo, kada sam te prijateljski posetio da te upo
zorim na Hakonovu
bandu, smatram da
e biti bolje imati otvorenog neprijatelja, nego tak
vog
prijatelja.
amor iznena
enja za
u se u prostoriji. Otolf, uko
eno, trzajem glave i
obrva premesti pogled na Friju.
Ja sam ve
bila pokrtena, i to od ro
enja, ali sam kasnije utvrdila da je
ta religija suvie vatrena za moj ukus. Odlu
ila sam se za svetlost
vilenja
kih zvezda. re
e ona dostojanstveno.
Red do
e na Un. Ona duboko uzdahnu, pa kratko saopti, ve
merkaju
i
na kome
e straaru da isproba svoj novi no.
125
Kud svi moji, tud i ja.
Napetost dostie vrhunac. Otolf je ose
ao kako mu nita ne bi vredelo da
komanduje opti napad, jer je strah od vilenjaka pr
ikovao njegove ljude.
Ali, on je bio duboko povre
en, zbog vilenja
ke sigurnosti i ne
uvene
drskosti. Teko da bi na njegovo nare
enje neko uopte reagovao, osim vi-
lenjaka koji bi ga hladnokrvno ustrelili. Da ironij
a sudbine bude ve
a, luk
je drala vila,
ijoj se lepoti i temperamentu divio od trenutka kad
a ju je
prvi put ugledao. Morao je da potrai neki drugi iz
laz iz ove zapetljane si-
tuacije. On pogleda Velmurda, koji se podie sa osm
ehom, kao da je
itavog dan
ekao ba na to. Spusti ruku na bal
ak svog ma
a pa re
e:
Ja, Velmurd Pravedni, bori
u se protiv neznaboaca, kao to sam na
Htistovu radost,
itavog ivota
inio. U pravednom megdanu, stavi
u svoju
sre
u protiv paganske. Moja pobeda,
e biti izraz Boije volje.
Un pri
e Kjuu i apnu mu na uvo, zagrlivi ga:
Velmurd je bio niko i nita. Onda se priklju
io misionarima, koji su irili
Isusovu veru i video kako mnogim trikovima varaju p
agane, kako bi irili
Boiju re
. Oni su mu objasnili kako sredstva nisu vana kad
je cilj ple-
menit, a dela bogugodna. Vremenom je on ujedinio ve
tinu prevare sa
stvarno dobrom vetinom borbe. Tako je postao skoro
nepobediv. Godina-
ma je iao od ku
e do ku
e i borio se sa svima onima koji nisu hteli da
prihvate novu veru. Susreo je na hiljade dobrih bor
aca, i nikad nije pro-
pustio priliku da pobedi. Kosti njegovih protivnika
rasute su svuda po se-
vernom svetu. U toj stalnoj borbi on se usavrio. I
zrastao je u ivu legendu,
po
eo da se ophodi fino i promiljeno, a povrh svega s
tekao je slavu i bo-
gatstvo. On nikako nije protivnik koga treba poceni
ti.
uvaj se u borbi sa
njim.
I Rep je bio nepobediv, pa sad lei u grobu sa kr
stom. Sve te megdandije
pobe
uju stalno, do jednom. U ovom slu
aju do susreta sa vilenjakom,
bezbrino odvrati Kju, siguran u svoje sposobnosti.
Hri
anin iza
e na sredinu sale, pravo ispred po
asnog sedita gospodara
zamka. Otolf naredi da se prisutni razmaknu, i da s
vi pre
u sa druge
strane stola, kako bi se borba mogla lepo posmatrat
i. Posle samo nekoliko
sekundi pripreme behu okon
ane. Ljudi su preneli stolice i ponovo su se
prihvatili hrane i pi
a. Na brisanom prostoru pred njima ostala su samo
dva borca sa dugim ma
evima.
Kjuove pratilje sasvim bezbrino odetae do stola,
jer u vilenjakovu po-
bedu nisu sumnjale. Frija pri
e Otolfu pa, stavivi svoje lepo oblikovano
koleno na sto, dohvati balon sa crnim vinom, o
ito namenjen samo gospo-
126
daru. Iako je bila u vilnskom kostimu, poeljne obl
ine njenoh tela ocrta-
vale su se kroz tanku tkaninu, pa Hagen, op
injen njima, ne obrati panju
na ovu drskost. Ve
je smiljao ta
e sa njom u slu
aju da Velmurd pobedi.
Nije mu bilo ni na kraj pameti da je pogubi ili pre
da crkvi. Ocenio je iz
daljine da je i njena prijateljica izuzetno lepa, p
a je i njoj namenio sli
nu
sudbinu, mada mu se Frijina otresitost mnogo vie s
vi
ala. U jednom tre-
nutku pomisli kako je takva ena u stvari ro
ena za gospodaricu zamka, a
on je bio stari neenja. Frija, koja nije imala poj
ma da rezultat ovog dvo-
boja, kako god se zavrio, ima po nju samo pozitiva
n ishod, obratila se er-
lu:
Ovakvo vino nisam pila od svoje sedamnaeste godin
e, kada smo stric i ja
otvorili zadnje bure, koje je moj, tada ve
pokojni, otac doneo sa svojih
plja
kakih pohoda po Mediteranu. Divno je, pomalo oporo
i gusto kao
ulje. Odakle ga nabavlja?
Crkva ga dobija iz Frana
ke. Slui im za pri
est, mada ga svetenici da-
ju razblaeno, jer najve
i deo sami popiju. Ja preko svojih veza nabavljam
izvesne koli
ine za sebe i svoje najblie.
Zatim Otolf podie ratnika sa svoje leve strane i p
onudi Friju da sedne
pored njega, umesto da tako visi na stolu. Frija pr
ihvati, polaskana tak-
vom panjom od erla, koga je pre samo nekoliko minu
ta propisno ispljuva-
la. Poto se lepo namesti, re
e mu:
Gotovo da nije bilo potrebe da me ponudi, jer
e ova borba, na alost,
veoma kratko trajati.
Zatim odabra lep komad pe
enja i po
e ga jesti, zalivaju
i ga vinom iz me-
singanog pehara.
Otolf se zadovoljno osmehnu, pa protrljavi ruke, b
aci pogled na sredinu
prostorije gde su megdandije
ekale znak za po
etak dvoboja.
Kju je stajo oputen, gledalu
i protivnika ravnoduno, kao da je to panj
koga treba da nacepa za potpalu. Vilenjakov plan za
borbu bio je krajnje
jednostavan. Pusti
e Hri
anina da napadne. Iskoristi
e svoje uspora-
vanje vremena, pa
e lako izma
i ustranu i jednim bo
nim zasekom, ubiti
protivnika, bez obzira na njegov pozla
eni pancir od krupnih spljotenih
prstenova, koji moe da izdri samo slabije udarce
vilin-se
iva. Vrlo prosto,
ali u sukobu sa opasnim protivnikom, nije se smelo
mnogo petljati.
Velmurd ne bi bio onaj koji je bio, da borbu nije p
retvorio u tetralnu prets-
tavu sa kojom
e slaviti svog stranog Boga. On odnekud izvu
e masivan,
crni krst sa velikim kracima, pa poljubivi ga izja
vi:
Bori
u se sa krstom umesto tita. Tako
e moja pobeda u slavu Isusa i
127
njegovog oca, biti jo veli
anstvenija.
Prisutni zanemee od divljenja, pa niko ne uo
i da vilenjak uopte nema
tit, i da je Velmurd opet bolje naoruan. Me
utim, glavni zadtak tog
smiljenog postupka bio je da iznervira protivnika,
to mu je u potpunosti
uspelo.
Erl Otolf, podie ruku, pogleda oba protivnika i sp
ustivi je dade znak za
po
etak dvoboja.
Drhte
i od besa, Kju u
ini ono to su pre njega u
inile i stotine drugih.
Dre
i ma
sa obe ruke, on navali da skri taj mrski simbol r
aspetog boga,
usmeravaju
i udarac na spoj drvenog krsta. Jo dok je zamahiva
o, vilen-
jak shvati svoju greku. Po
evi prekasno da se koncentrie, nije mogao da
ini nita da je ispravi. Velmurdova ruka sevnu popu
t zmiskog jezika, i
vrh njegovog ma
a, u ubodnom udarcu pogodi Kjuove grudi. Ma
, na
nesre
u, ba na
e put izme
u savitljivih ipki prsluka i polomi kost, preko
neprobojne tkanine. Vilenjak se zgr
i, i bez vazduha, pade na kolena.
Un vrisnu. Frija sko
i sa svog po
asnog mesta, zagrcnuvi se vinom. Erlo-
vi ljudi zaklicae Velmurdu, koji usmeri slede
i udarac prema Kjuovom
vratu. Ipak Hri
anin koliko god bio lukav, nije mogao da zna najva
nije
osobine metabolizma Evelonaca. Nije znao da vilenja
k moe izvesno vreme
da koristi kiseonik iz tkiva, umesto onog koji norm
alno udie. Kju se
otkotrlja u stranu i zamhnuvi iz tog niskog poloa
ja, zase
e Velmurda is-
pod mike. Ne obziru
i se na bol u svom grudnom kou, on ustade i ponovo

se na
e ispred svog nepijatelja. Iz Hri
aninove pocepane pancir koulje
pokulja krv. Velmurd poblede kao krpa. Njegova mo
na desnica sa ma
em,
kovanim
ak u paniji, visila je beivotno, i pored svih nje
govih nastojanja
da je podigne.
Osta samo sa drvenim krstom ispred ljutitog vilenja
ka. Ovaj estoko na-
pade. Negov otri ma
dizao se i sputao, kao mesarska satara. Komadi
pozla
enog prstenja leteli su i zve
ali po kamenom podu. Krv je prskala po
stolu i prisutnima. Kada je Velmurdovo telo postalo
bezobli
na krvava ma-
sa, vilenjak spusti ma
i udahnu vazduh u svoja bolna plu
a. Pogled mu je
neko vreme besciljno lutao po zanemelim posmatra
ima, a onda se zausta-
vi na fratru. Vilenjak mu pri
e. Svetenik sko
i sa svog mesta i pobee iza
erlove stolice.
Frija je ba u tom trenutku, razdragana zbog njihov
e pobede, zagrlila i
poljubila preplaenog Otolfa. On zbog tog poljupca,
koji je dobio na o
i
razjarenog vilenjaka, posta jo uplaeniji. Kju je
samo stajao i
utao. Erl
se jako znojio, umanjuju
i tako svoju pozamanu kilau. Onda Frija ustade,
128
i zatitni
ki spusti ruku na njega. Otolf je pogleda sa puno n
ade.
Ne
u njega. Ho
u svetenika, da mu ja sudim.
Hagen odahnu sa olakanjem. Skoro svi pogledae iza
njegove stolice, gde
je mali
ovek kle
ao sklopljenih ruku, i jecao tresu
i se.
inilo se da kroz
to pokuava da neto kae, ali ta, zapravo, niko n
ije mogao biti siguran.
Frija se okrenu vilenjaku, dre
i se za naslon Otolfove stolice, pa upita:
Da li zaista eli da ubije to bedno stvorenje?

Sa najve
im zadovoljstvom, mirno odgovori Kju.
Otolf se nestrpljivo okrenu, pa odmerivi tu drhtav
u gomilu na podu, povi-
ka straarima:
Izvucite tog puzavca na sredinu!
Dok su trojica, dre
i ga za ruke i noge, vukli fratra oko stola, on se
batr-
gao i urlao kao da ga ivog deru. Na kraju ga baci
e Kjuu pred stopala.
Svetenik u
uta i samo je razroga
enim o
ima gledao vilenjaka, dok mu se
vilica tresla. Kju, koji je posle dvoboja, po obi
aju svog naroda, ritualno
obrisao ma
i vratio ga u kaniju, drao se za njegov bal
ak. Malo ga je
posmatro u potpunoj tiini. Zatim igla osigura
a, koji je prolazio kroz kitn-
jasti titnik i onemogu
avao da kod pentranja i akrobacija vilenja
ki ma
neeljeno ispadne, prete
e kljocnu. Princ od ume Trolova, zakora
i pre-
ma fratru. Ovaj pobee, vrite
i, pod sto, pravo Otolfu pred noge. Ovaj ga
je ritao, ali nije uspevao da se oslobodi njegovog
oktopodskog stiska.
Kju polako pode pogled ka Otolfu:
Eto, re
e to je
ovek koji te je posva
ao sa vekovnim prijateljima
tvoje porodice. Zbog njegovih mudrih saveta, odreka
o si se predaka na
ijoj slavi ivi. Savetovao te je kako da bude to
blii stvoritelju. Ako se
njegov Bog, kad oseti opasnost, ponaa kao on, zar
prili
i nama, ratnicima,
da mu se klanjamo? Suvie si dozvolio da njegove le
pe re
i hrane
kukavi
luk u tvom srcu, nudivi ti da sve tvoje probleme r
eava strani Bog.
Sve si stavio u ruke Gospoda, nita nije ostalo u t
vojim. Vera u Boga, po
njihovim knjigama, ne zna
i razmiljati, nego samo pokoravati se. Zato ta
nova vera, me
u vladarima ima veliku podrku...
Svetenik zarida kraj Otolfovih nogu:
Ne sluajte ga, gospodaru. Satana je najja
i u umetnosti da posva
a
svoje neprijatelje. Zar ne vidite da su mu o
i svetloplave, a ne ljudski
plave. To je zbog odsjaja ve
nog leda pakla. Potpuno se uklapaju u njego-
vu demonsku prirodu.
Otolf u
imi jo jedan napor da ga se oslobodi, pa onda odus
tade.
Frija, koja je stajala pored njega, iskapi jo jeda
n pehar vina, pa
129
pregazivi preko stola ode do Kjua, usput se osmehu
ju
i Hagenu:
Zaista bih volela da smo se zadrali due, ali mi
slim da je naa poseta,
zbog poznatih neprijatnih okolnosti, zavrena pre v
remena.
Ostanite bar da preno
ite. Napolju je hladno i opasno. pokua erl da
se bar donekle opravda u njenim o
ima.
Mi, vilinska stvorenja, daleko smo sigurniji u u
mi, nego u najja
em
zamku. ponosno izjavi Frija, potpuno se uivljava
ju
i u svoju ulogu.
Da, mislim da nam posle svega, malo
istog vazduha ne
e koditi. Bilo je
dovoljno uzbu
enja, za jednu no
. sloi se Kju. Oni se okrenue i po
oe.
Un pogleda erla, slee ramenima, pa pouri za njima
.
Erl Otolf Hagen sedeo je za stolom u mra
nom raspoloenju. Jednom u
ivotu sreo je enu koju bi mogao zaista da voli, i
odmah je sebi pokopao
sve anse kod nje, zbog glupe verske sva
e, koja uzgred, ni
emu nije
sluila. Ispustio je iz ruku ne devojku, nego vilu,
koja je imala jo bolje po-
reklo nego on. Da stvar bure gora, lepo je pokazala
da ni ona nije bila
ravnovuna prema njemu. Ose
ao se kao potpuna budala i gubitnik. Sud-
bina mu ovog puta nikako nije bila naklonjena.
Jesu li otili ti strani vilenjaci, koji slue S
atanu? svetenik podie
glavu da proviri iznad ivice stola.
Otolf ga pogleda preko
ae, koju je u tom trenutku ispijao, pa pomislivi
da se Torovi i Odinovi svetenici nikad ne bi tako
ponaali, upita:
Gde je pomo
tvoga mo
nog Boga, kome se uvek molimo pre jela i spa-
vanja?
Gospod nas to iskuava, putaju
i na nas grene, demone iz najdubljih
krugova pakla, da proveri kojiko smo
vrsti u veri, spremno izrecitova
ovaj.
Demoni iz pakla, kae.
ini mi se da su postojale ve
mnoge stvari koje
ste samo uklju
ili u hri
ansku demonologiju. Moji preci, kao to si
uo,
po
inili su velika dela bore
i se rame uz rame sa vilenjacima.
Oni su bili pagani koje je Satana zaveo. On, prek
o vilenjaka i drugih
svojih posrednika, stalno traga za novim ljudskim d
uama, jer dua za nje-
ga zna
i, dua manje za Boga, objasni ovaj stru
no.
I tako se oni kockaju sa nama, a mi ginemo zbog t
oga. Isto kao Azi, koje
smo prezreli. Nije ba lepo od njih. ta moemo, iz
gleda da je osnovna
pri
a uvek ista. to se ti
e vilenjaka i demona u njima; meni se
ine kao
sasvim pristojan svet, mada malo neobuzdan. iznes
e Ottolf svoje teoloko
zapaanje.
Svetenik odmah po
e o tome, kako su zatrovali gospodarevu duu, i ta
ga
130
sve
eka u paklu, ako se ne iskupi, i ostane pod njihovi
m uticajem. Zatim
mu po
e preporu
ivati post i molitve, da se vrati na pravi put.
Otolf Hagen, kome je danas bilo do gue i svetenik
a i raznih uzbu
enja,
jednostavno odmahnu rukom.
Vodite mi ga sa o
iju, naredi on straarima, koji to jedva do
ekae, jer
su kao potomci ratni
kog stalea bili vaspitani da najvie mrze kukavi
luk.
Dok su odmicali hodnikom od Otolfove trpezarije, Fr
ija primeti da se na
Kjuovom
elu kupe grake znoja. Vilenjak je hodao uspravno,
kao da ne
ose
a nikakvu bol zbog svojih slomljenih rebara.
Tamnokosa ga upita:
ta ti je trebala ona predstava sa svetenikom, k
ada si ranjen i bilo bi ti
mnogo bolje da si odmah posle dvoboja otiao?
I da ostavim jo jednu poteru za nama? sa mukom
progovori vilenjak
Sem toga, nisam smeo da pokaem svoju povredu, jer
nai ivoti zavise
samo od straha koji smo ostavili iza sebe. A hteo s
am i da im ne
im skre-
nem panju od Velmurdove predstave sa krstom. Tu sm
o imali i dosta sre
e
jer je onaj svetenik retko velika kukavica, to ru
ku na srce, nema nikakve
veze sa njegovom religijom. Li
no sam vi
ao vrlo hrabre Hri
ane. Ljude
koji bi sa osmehom krenuli u smrt, veruju
i u raj, kao vai ratnici u Valha-
lu. Odine dragi, kako oni znaju da budu tvrdoglavi.
Da smo naleteli na
jednog takvog... Morao bih verovatno da uradim mnog
o vie, kako bih
zaplaio prisutne.
Mislim da preteruje. Posle Velmurdove pogibije,
ve
su bili spremni da
nas bez rasprave puste.
ula sam sluavke kako se saaptavaju, kada smo
uli u salu Jel to onaj lepotan koji jednim udarce
m obori konja? ta
e bi-
ti ako sada dohvati ove nae nesposobnjakovi
e? Ma zato ih lepo, ne na-
hrane i ne isprate, pre nego to neko nastrada? A,
onda je Velmurd, zaista
nastradao! Ulete Un spretno imutiraju
i glasove posluge.
Kju bi prijatno iznena
en plavuinom dobrom procenom situacije. Videlo
se po njoj, da je tu bilo mnogo vie pameti i proni
cljivosti, nego to je Un
bila spremna da javno pokae. On joj se obrati, ona
ko kao to se obra
ao
Friji:
Vidi, kada si pobednik, obi
no ima vie mogu
nosi. Na tebi je da
odabere najbolju. Samo ljudi, koji retko pobe
uju, u takvim trenucima se
zbune i odaberu prvu kao jedinu mogu
nost. Mi, vilenjaci, ne spadamo u
taj soj.
Dobro. Da li moe da hoda do tale? zabrinuto
upita Frija.
Mora
u, kratko odgovori vilenjak.
131
Kuda
emo no
as? Svojevoljno naputamo zamak. Sada ne moemo da
pogazimo svoju re
, umea se prakti
na Un.
Pa da, ti bi da no
as spavamo u visokim krevetima, na
istoj posteljini i
da se pitamo kad
e nam uleteti neki pla
eni ubica koga je unajmio onaj
podmukli svetenik, ili
e nam banuti jedno dvadestak magaraca u
eli
nom pletivu i odvesti nas da razgledamo erlovu salu
za mu
enje? Ne,
hvala, ja bih radije da mirno odremam u umi, re
e joj tamnokosa, koja
je za protekla dva dana, ve
usvojila vilenja
ko nepoverenje prema ljudi-
ma.
Opet preterujete. Tebe bi, draga moja, Hagen najr
a
e odveo da
razgleda njegovu spava
u sobu. Ali, kako je navatao prili
an zort od Kjua,
sumnjam da bi imao tri
iste da to stvarno i pokua. Mi sada u ovom zam-
ku imamo ve
i autoritet od njega. Pogledaj samo, kako nam se sv
i sklanja-
ju sa puta, odgovori joj leerno plavua, smatraj
u
i da u pogledu pro-
cenjivanja namera mukaraca ima mnogo ve
e iskustvo nego Frija, kao i
da se to samo po sebi podrazumeva.
Frija taman zausti da joj kae, ta moe da uradi s
a debelim erlom, kad
Kju prekinu ovu uzaludnu devoja
ku raspravu, koja je ozbiljno pretila da
pre
e granice pristojnosti:
Kada smo bili pozvani kod Otolfa, ve
odavno je bila prola polovina
no
i. Ako se uzme u obzir, koliko smo se tamo zadali,
i koliko
e nam tre-
bati da se spremimo za pokret, ra
unam da
e dotle ve
uveliko da bude
svetlo. Pogledajte napolje. Po
elo je da se razdanjuje.
To i nije toliko vano. Toror vidi i po no
i. Na ravnom i irokom putu
moemo da napredujemo skoro kao po svetlu. Ako rani
je krenemo, imamo
vie mogu
nost da izmaknemo eventualnoj poteri, jer mislim da
se ove ku-
kavice mnogo okurae kad se na
u na svojim velikim konjima. po
e Un
da se raspravlja na ravnoj nozi sa vilenjakom i Fri
jom.
Kju se osmehnu i pored bola u grudima, ose
aju
i zadovoljstvo to se Un
prisetila da ima mozak. Ve
odavno mu je ilo na ivce to to je preputala
da je vode kao ovcu, smatraju
i njega i Friju za mnogo pametnije od sebe.
Ne ele
i da je zbog toga grubo pobije, on po
e traiti druga reenja kako
da joj saopti, da potere ne
e ni biti.
Potpuno si u pravu, ali zaboravlja moje stanje.
Ja se ne mogu brzo kre-
tati sa ovakvom povredom. I moja mo
zanemarivanja bola ima svoje gra-
nice. Sem toga, sumnjam da
e ovi ljudi krenuti tako otvoreno za nama. U
njihovim predanjima
esto se pominju vilenjaci, i posle ovog megdana,
mislim da se niko ne
e usuditi da nas prati u umu koja je na elemenat.

132
Mislim da
emo, ako bez problema iza
emo iz zamka, mo
i mirno da
odetamo.
Frija je zamiljeno kora
ala uz njih i kada je Kju zavrio poslednju
re
enicu, ona ih zna
ajno pogleda i re
e:
Ima jedna stvar, koja bi trebalo da nas daleko vi
e brine od mogu
nosti
da ovi bezveznjaci pojure za nama. Da su to reili
da urade, pokuali bi da
nas pobiju jo u trpezariji. Osnovna nevolja sada
e nam biti Horg. ta
emo sa njim? Kju ga je jedva obuzdavao i dok je bio
zdrav. Sada, ovako
povre
en, to sigurno ne
e mo
i. Nas dve nismo mnogo vete sa konjima.
Pa i da smo vete, njega ni jedan od ovdanjih nije
uspeo da savlada i
uzjae, a mi bi trebalo da beimo na njemu. Bojim s
e da
e sa njim biti jo
mnogo nevolja.
Kju je pogleda zapanjeno. On je zbog proteklih doga
aja, potpuno zabo-
ravio ju
eranju kupovinu. Sada, se zaista, nalazio u glupoj
situaciji. Nije
mogao povesti konja, koga je veoma skupo platio. Zb
og svoje rane. A, nije
ga mogao poveriti ni jednoj devojci na staranje, je
r bi tako ugrozio njen
ivot. Osim toga, postavljalo se pitanje kako
e se Horg sloiti sa Tororom,
poto su obojica bili pastuvi.
Toror je imao, i pored svoje poslunosti, vrlo eksp
lozivan temperament,
kad su bile u pitanju konjske za
evice, a jo nikad nije izgubio borbu. Tu
su mu o
ito pomagale i njegove rasne karakteristike, jer on
nje bio obi
an
koj, vec potomak grla koje su podigli vilin odgajiv
a
i, koji su poboljavali
vrstu genetskim mu
kama.
to se Horga ti
e, on je bio izuzetno krupan i besan konj. Niko se
nije
usu
ivao da izvede protiv njega svog pastuva. Sudar nji
h dvojice mogao se
zavriti jedino smr
u ili ozbiljnom povredom jednog od njih. Kju je do
due mogao jednom komandom da zaustavi Torora, ali
poto Horg bee
veoma podmukao i surov protivnik, on nikako ne bi o
buzdavao svog konja
sa kojim je ve
dve godine delio dobro i zlo. Viljenjak jo malo r
azmisli, pa
re
e:

ini mi se da je najpametnije da ga ostavimo u ovakv
oj prilici.
Zar posle ovolikog zlata koje smo dali za njega?
Ja
u ga, bogami, voditi.
Pa makar mi to bilo poslednje u ivotu. uzviknu F
rija.
Ona je potpuno u pravu umea se Un Ako ga sad
a ostavimo, erlovi
ljudi
e primetiti da neto nije u redu. Posumnja
e u nau slabost i eto ti
potere na vratu.
Frija lutko, pokua sada nenije Kju pa ta
emo nas dvoje da radi-
mo, ako se tebi neto desi?
133
Un bi se brzo snala, a i tebi ne bi bilo loe,
re
e tamnokosa mra
no.
Un se uko
i. Kju opsova. Zatim, gotovo u glas, stadoe da je
grde:
Ovako neto vie nikada ne
u da
ujem. Tvoju smrt ni jedno ni drugo ne
bi sebi nikada oprostili. Stalno bi se me
usobno okrivljavali i na kraju bi
se verovatno razili. Nikakvo zlato ne bi moglo da
plati ni jednu dlaku sa
tvoje glave.
Koliko puta treba da ti dokazujem svoju odanost?
zajeca Un Malo li
je bilo to sam zbog ljubavi prema tebi stigla na l
oma
u? Ja sam imala
dobar ivot i verenika od velikog ugleda. Sve ovo m
i nije nita trebalo.
Do
e mi da se ubijem, kada sumnja u iskrenost moje du
e. One due, koju
sam pred Bogom izgubila zbog tebe.
Frija pokua da sve prikae kao alu, ali su njeni
voljeni i dalje ostali bes-
ni. Un nastavi da jadikuje:
Ti, koja si mi pri
ala o slobodumnosti i neobi
nom ivotu svoje porodice,
toliko da sam i ja po
ela da merim stvari njihovim arinom, sada se
ponaa kao sebi
na, zavidljiva seljanka.
Ako se Frija ikada u ivoti nala u goroj situaciji
, bilo je to samo pre tri
no
i, dok je stajala na loma
i. Ona ponovo pokua da se opravda:
Samo sam htela da kaem kako bi ste bili sasvim z
godan par da mene
nema, pa sam se malo nespretno izrazila. Nisam misl
ila nita zlobno.
Nisi mislila, samo si rekla. hladno je opomenu
Kju.
Trebalo je da nadraste te ljudske slabosti, ako
ho
e da pripada vilins-
kom narodu. ponov je ujede Un.
Frija se sada nakostrei. Okrenu se, ustro ih pogl
eda, pa re
e:
ta sam rekla, rekla sam. Ipak
u voditi konja, jer mislim da ne
e biti
nemiran ako bude nosio samo malo opreme. Moj ivot
je u mojim rukama i
ako mi se neto desi poslednja elja mi je da se vi
vie ne rastajete. Toliko
sam imala da vam kaem.
Nekako u to vreme ve
stigoe pred konjunicu zamka. Tamnokosa ustro
e i po
e pakovati stvari otrim pokretima. Horg, koji je b
io smeten u
poseban boks, polude kad ugleda Kjua, pa se stade
iftati i udarati o spe-
cijalno oja
anu ogradu. Ljuta kao guja, Frija ga umiri kiom ud
araca
drkom od vila. Kju htede da joj kae da ne postupa
kako treba, ali po nje-
nom pogledu zaklju
i kako je bolje da
uti. Odbacivi vile, devolka me
u
gomilom opreme naslagane na polici uz kameni zid, p
rona
e izuzetno otar,
hunski
em, koji sa na krajevima zavravao sa po dva ukrte
na eksera.
Do
epavi Horga za uvo sa suprotne strane, ona ga nabi
u njegova raz-
japljena usta i spoji sa oglavom.
134
Sada
e da ide kao tromese
no jare, nasmeja se ona konju zlobno.
Un izvede Torora iz boksa i dodade uzde vilenjaku k
oji ih prihvati sa
zdrave strane. Plavua ga osedla i natovari. U me
uvremenu Frija izvede
Horga. On zanjita i po
e da se propinje videvi Kjuovog konja ispred
sebe, ali ga nekojiko snanih trzaja uzdi smirie.
I Toror po
e da reaguje.
Vilenjak ga brzo stia komandom i milovanjem.
Sada su mogli da krenu. Kju naredi Un da se popne n
a Torora, jer je pri-
roda njegove povrede bila takva da mu je jahanje te
ko padalo. On krenu
napred, a za njim na odstojanju tamnokosa sa konjem
koji je poigravao i
zanosio se u pobo
ni hod. Izali su u kameno dvorite. Ono je u ovo d
oba
bilo pusto i mirno. Nisu proli ni polovinu puta pr
ema kapiji, kad se na te-
rasi pojavi Otolf. On doviknu Friji koja je za svoj
im prijateljima odmicala
preko dvorita:
Devojko, kud
e sa tim konjem?
Svo troje se trgnue. Dvoumljenja nije bilo. Ljudi
su ipak odlu
ili da ih po-
biju u zamku. Kju apnu Friji:
Zadravaj ga, dok ja pokuam da na
rm neko reenje. Ako mu odmah
predamo konja, optui
e nas za kra
u ili neto drugo.
Frija izvu
e iz bisaga pergamet sa ugovorom, i podigavi ga re
e:
On je moj! Kupila sam ga od tvojih konjuara i vo
dim ga sa sobom.
Ovde stoji sve crno na belo.
Ne pitam te da li je tvoj. Nego, gde si se uputil
a sa njim?
Ba ovoliko siledisko ponaanje, od Otolfa Frija n
ije o
ekivala. Ona snizi
glas i odgovori mu hladno:
Nije obi
aj u naem rodu da ljudima otkrivamo pravac svog kr
etanja, pa
makar oni bili i mo
ni gospodari kao ti. Sem toga, ako je konj moj, ja
ga
vodim sa sobom gde god ho
u. To je po svakom pravu i zakonu.
Kju se u me
uvremenu odlu
io ta mu je
initi kad izbije sukob. Prvom
strelom
e ubiti Hagen da izazove pometnju, zatim
e sa slede
e dve, ob-
oriti dvojicu straara pored zatvorene kapije.To u
subjektivnom vremenu
moe uraditi gotovo istovrmeno. Onda
e trkom poslati devojke da je ot-
vore, dok on bude pokuao da ma
em zaustavi gonioce, bar dok njih dve
ne umaknu na Tororu. Samo da ne bude strelaca na ba
lkonu. Na svu sre
u
razjareni severnjaci uvek ra
e pribegavaju ma
u i sekiri, nego tako suptil-
nom oriiju. Zato je Otolf morao prvi da umre.
Sa tom namerom, on se kao slu
ajno priblii svom velikom luku, koji je bio
zaka
en za bisage.
Dobro devojko, zna li ti koji je to konj?
135
Horg! Bije prednjim. Bije zadnjim. Ujeda. saop
ti Frija sadrinu tab-
lice na boksu.
Zna li da ga do sada niko nije uzjahao? Ve
je ubio dvojicu i povredio
mnoge.
Znam. lakonski odgovori tamnokosa.
E, pa ja te ne mogu pustiti da ode sa takvim kon
jem. To bi bilo gotovo
ubistvo. Ne bih mogao da mirno spavam, ako znam da
je taj demon pored
tebe. po
e da je ube
uje Hagen, odjednom promenivi svoj grubi nastup.
Frija ga umalo ne zapita da li se on to ali. Nije
mogla da shvati da se on
to brine o njenoj sudbini. Zaklju
ila je da je to samo izgovor da dobije
konja bez incidenta.
I sada
e mi dobronamerno oduzeti konja? zapita ona sark
asti
no.
Ne, samo
u ga zameniti, saopti Otolf blago.
Kju odahnu i po
e da izlazi iz subjektivnog vremena. Taj debeli mor
 se
udvara. Un je zaista znala nepogreivo da oceni mu
karce. Barem one
sopstvene rase.
Sluge! uzviknu erl Dovedite mog konja!
Ali gospodaru, promuca glavni konjuar, koji je
upravo istr
ao sa jo
nekolicinom iz jedne pobo
ne zgrade, ve
unapred obaveten da
e hitno
trebati erlu li
no.
Nikakvo ali zagrme Hagen Ko je ovde da slu
a, ja ili ti, vucibatino?
Ne
e ti meni davati savete ta
u da radim.
Zapovednik tale ode tr
im korakom pra
en jo dvojcom. Otolf povika
za njima:
I da ste stavili na njega dobru opremu, ina
e
ete imati posla sa mnom,
vi stari prevaranti.
Trojka, na sredini dvorita zgledala se izme
u sebe, potpuno zbunjena naj-
novijim razvojem doga
aja. Frija re
e, kako misli da
e im uvaliti neku
ragu. Kju je smatrao da je u pitanju bolestan konj,
koji bi verovatno trebao
da zarazi vilenja
ke konje. Tu se nasmeja, jer su Totor i njegovi ro
aci im-
uni na sve zarazne bolesti, kao i njihovi gospodari
.
Un ne re
e nita, jer je ona, svojim instiktom enke odavno
uvidela Otolfo-
vu naklonost. A
inilo se da je i Frija, kona
no, naslu
uje. Me
utim, ona
nije htela da uri sa zaklju
cima da ne bi ispala smena.
Pojavie se konjuari vode
i divnog belca. I ovaj konj je poigravao i o
ito
bio pun snage.
Kju i devojke prekinue saaptavanje, da bi pogleda
li konja. Izgledao je
prekrasno. Imao je ponosnije dranje od Horga i bio
je jo krupniji. Videlo
136
se da moe biti estok kao i on.
Samo da nije sa loeg na gore, tiho promrmlja F
rija, dok mu se oprez-
no pribliavala.
Ali, na opte izena
enje njenih prijatelja,
im mu je prila, on poloi glavu
na njeno rame, o
ekuju
i maenje. Protrljala ga je malo izme
u uiju i
po
eala ga je po sneno beloj dlaci. Konj zarza od za
dovoljstva. To jo
nita nije dokazivalo. Glavno je bilo kakav je za
jahanje? Frija ga pola-
ko zaobi
e, dok ju je pratio glavom, pa oslonivi se akama
na okovane
krajeve dubokog riterskog sedla, nasko
i na njega. Belac to mirno podnese,
ne pomerivi se sa mesta. Poto nije imala mamuze,
devojka po
e da ga
stiska nogama. Ve
na mali pritisak on lagano krenu, ubrzavaju
i hod.
Ona po
e da upravlja uzdama i obi
e dva kruga po dvoritu. Uvidevi ka-
ko se njime lako upravlja, prosto se plaila da ga
otrije potera, ne ele
i
da mu u
ini nita naao.
Ba u tom trenutku pro
oe pored Horga. Ovaj se naglo prope,
zanemaruju
i
ak i otar
em i po
e da ska
e oko
oveka koji ga je hrabro
drao za uzde. Njegov bes bio je straan.
inilo se da su mu sve
etiri
noge neprestano u vazduhu. Nekoliko konjuara pritr
a da pomogne svom
drugu. Oni golim rukama zaustavie podivljalu ivot
inju. Poto ga prosto
svojim naletom naterae da poklekne, dvojca ga uhva
tie za oglav i
zapuie mu nozdrve. Tako ga smirie.
Na sve to, Frijin belac je samo uzmakao jedan korak
, i ostao mirno da sto-
ji, paljivo posmatraju
i ta se doga
a oko Horga.
Kju se za to vreme divio neustraivosti obi
nih slugu. Ovi, naizgled tupi
momci, koji ceo dan pljuckaju, dobacuju devojkama i
irokim pokretima
eu svoje intimne delove, bili su sposobni da u
ine dela ravna onima iz
herojskih legendi. Bar kada su konji u pitanju. Vij
enjak se sa pravom pitao
vredi li plemenito poreklo ba toliko, koliko se pr
i
a.
Un jedva pro
kilji kroz
vrsto stisnute o
i. Ve
je u svojim mislima bila vi-
dela Friju izgaenu kopitama konja u borbi. Utvrdiv
i da se nita nije do-
godilo, ona glasno odahnu i nasloni se na Torora.
Frija potapa svog krotkog pastuva i obrati se erlu
:
Ovo je odli
an konj. Bolji od svih koje sam dosada videla, Misl
im da
niste mogli da mi u
inite ve
i poklon.
To nije poklon. Vi ste ga platili. skromno
e erl To je bio moj borbeni
konj, nau
en da ako treba, bude miran na prijemu u kraljevsko
m dvoru, ali
i da se sna
e u borbi. Tako dobro grlo moje konjunice odavno n
isu odga-
jile. Dajem ga tebi jer je brz i pouzdan. elim ti,
kad god ga uzjae, da sa
137
njim galopira u sre
u.
Frija ga pogleda, pomalo mazno, pa mu odgovori:
Ti si dobar stari momak. Ova naa poseta je mogla
i druga
ije da pro
e,
da nije odmah dolo do verskih neslaganja.
Prva zapovest naeg Boga glasi: Ja sam Gospod Bo
g tvoj i nemoj imati
drugih bogova osim mene. Logi
no je da smo vaspitani da ne trpimo
druge vere, a naro
ito ne one koje su nai stari napustili pokua da
se
opravda Otolf.
I nemoj imati drugih bogova osim mene. Kakva sebi
nost, kakav egoma-
nijak mrmljao je za sebe Kju, iznose
i svoja razmiljanja o Jehovi, ocu
Isusa Hrista, kako je iz nekih dela naslutio da se
zove Bog koga hri
ani
ne imenuju. Njegov narod je to uvek zbunjivalo, kao
i odnos njega i njego-
vog sina, koji nije bio, kao to bi se moglo o
ekivati, zaseban Bog.
injenica da vernici mole oca, a imenuju sina, potpu
no ih je slu
ivala i
vilenjaci su na kraju zaklju
ili kako tu mora da se radi o nekim veoma
udnim porodi
nim odnosima, kakvi su, verovatno, uobi
ajeni kod tih na-
roda sa jugoistoka, odakle je taj Bog i poticao. Kj
u se okenu u stranu i na
silu prekide svoj tok misli, jer je znao da ga to n
ikuda ne vodi.
Mislim da to nije tako r
av Bog, ali r
avi su ljudi koji ga od vajkada
tuma
e, re
e Frija, da u
ini ustupak erlu Otolfu.
Debeljko se osmehnu i podie ruku u znak pozdrava.
Frija krenu na
elu svoje grupe prema sada irom otvorenoj kapiji i

okenuvi se u u sedlu doviknu mu:
Zbogom erle Hagenu! Uvek
u se se
ati ove ve
eri u tvom zamku. Naa
naklonost je stara, jer Erik Krvavi je doao da pom
ogne tvom pretku i tako
je nastala legenda o Meal-Durinu!
Ja bih da je to pre zaboravim progun
a Kju dok su prolazili kroz kapi-
ju kraj koje su straari salutirali kopljima u po
ast, pa, verovatno Friji.
Vilenjakova ruka i dalje je po
ivala na bolnim rebrima.
Poto su se malo udaljili od zidina ona ga upita:
Moe li bar malo da jae? Glupo je da ovako mil
imo kad imamo retko
dobre konje.
Mislim da je ma
onog prokletnika povredio malo vie nego samo kost
i
rebra, lomio sam ih i pre pa nisam ose
ao ovoliki bol. Upotrebi
u jednu
vrlo agresivnu vilenja
ku metodu le
enja, samo da dobro zamaknemo u
umu. Zato glasam za ja
i, ali kra
i bol. Zbog toga
emo brzo jahati.
prosikta vilenjak kroz stisnute zube.
Frija se osmehnu i pomoe mu da se popne na njenog
ata. Uskoro daske
138
drvenog mosta zabubnjae ispod potkovanih kopita ko
nja u trku i njih troje
odjahae u praskozorje.
Eto, dobaci Frija svojoj drugarici ja sam sad
a mogla da imam jed-
nog erla, to je mnogo bolja prilika od onog tvog p
okojnog Repa. Ipak sam
ga ostavila radi nas, i ne
u vie nita da sluam o nekakvoj tvojoj rtvi.
Taj bi te zaista oenio. Celo ve
e buljio je u tebe kao tetreb. re
e Un
kroz smeh.
I to vrlo debeo tetreb. zlobno je dopuni Kju.
Uh, udari se Frija po rukom
elu zaboravila sam da pitam Otolfa ka-
ko se zove ovaj pastuv koga jae?
Gron! mirno re
e Kju Primetio sam ga jo dok smo
ekali u tali. Ta-
ko mu je pisalo na boksu.
Oni nastavie da jau niz pusti umski put, Bili su
malo umorni od svih
no
anjih uzbu
enja, ali hladan vazduh i ra
anje novog dana krepili su ih.
To je bilo ono to gotovo uvek vra
a optimizam.
Na ovom mestu Otolf Hagen izaao je iz ove sage, i
ne
e se vie pojavlji-
vati u njoj, a ni u bilo kojoj slede
oj. On za vilenjake vie nikada ne
e biti
vaan.
UMSKI RAZBOJNICI
Tog su jutra dobro napredovali poto su bez straha
jahali ljudskim putevi-
139
ma. Oko podne zastadoe da predahnu pa odmah preduz
ee stare mere
opreza. Zali su se jedno trista metara duboko u u
mu, pronaavi ove
i
proplanak kako bi konji mogli da pasu, na kome su s
e smestili. Kada su
sjahali, devojke primetie da Kju deluje veoma umor
no. Teko se kretao i
bio je skoro posiveo u licu. One ga postavie da le
gne i po
ee da ra-
spravljaju kako da mu pomognu. Posle nekoliko besmi
slenih predloga,
koje su iznele na osnovu svog poznavanja tadanje m
edicine, on se, s mu-
kom, umea u razgovor:
Jahanje mi nikako nije prijalo s obzirom na ovu v
rstu povrede. Celim pu-
tem sam se savladavao da ne urlam od bola. Ali, pos
toje granice i moje
izdrljivosti. Na kraju je potiskivani bol provalio
, i to me je gotovo oborilo.
Ina
e povreda je ista kao ju
e i nije se mnogo pogorala. Kada se dobro
odmorim povrati
u se. Za slomljena rebra ne moe se gotovo nita.
Zato si jahao, kad ti to ne prija? prosto zaku
ka Frija.
Da se to pre uklonimo od zamka i mesta naseljeni
h ljudima. Dodatne
nevolje mi, u ovom stanju, nikako nisu potrebne,
pateti
no izjavi vilenjak.
Dokle
ete vas dvoje da izigravate heroje bez razloga? Put
ovanje sa va-
ma je samo jedna velika sekiracija, pobuni se Un
Idu
i put
u ja
prona
i neto za ta se treba rtovati.
Mislim da je Kju, ovog puta, potpuno u pravu. Lju
dima se zaista ne moe
verovati. Strano su prevrtljivi, ponovo po
e da ga brani Frija, koja je
sebe ve
po
ela smarati vilom. Seti se samo
injenice, da te je Rep toliko
voleo, a zatim je poloio ivot da bi ti bila iva
spaljena. Ja na Otolfovu
ljubav nisam dala ni pet para, ba zato to bi mi i
pored svog tog bo-
gatstva i komfora, stalno visio ma
nad glavom. Od kud bih mogla da
znam sa kakvom bi se ludom idejom narednog dana pro
budio?
Ti si se za ova tri dana toliko odrodila, da si p
o
ela da iznalazi otre
zamerke sopstvenoj rasi. nasmeja se Un Ne zabor
avi da su kod ljudi
ljubav i mrnja vrlo blizu i ti moe da se prtseti
Sigruda Zmije u Oku iz
sopstvene pri
e. To je za njih prirodna osobina.
Zar ti nisi nita nau
ila iz preksino
nje pri
e o Evelonskim osniva
ima
razuma? razo
arano upita Frija.
Ali, ljudi nisu vile i vilenjaci, pa je sasvim no
rmalno da se ne ponaaju
kao oni. branila je plavua sopstvenu rasu, mada
se ose
alo da ovog pu-
ta to govori
isto reda radi.
U mojoj porodici nikad nije bilo tako gordo
e Frija Zato sam ja
mnogo blia Kjuu i njegovom narodu nego ti. Moji pr
eci su razmiljali svo-
jom glavom i voleli su se ne nanose
i zlo jedni drugima.
140
Prvo, mene izuzmi iz pri
e jer sam, kao i ti, izabrala da hodam pod vi-
linskim zvezdama. Ovde govorim o ljudima, sa kojima

emo stalno morati
da se sre
emo dok ne napustimo Midgard, re
e Un, pokuavaju
i da po-
jednostavi pri
u.
Pa zato onda razbijamo glavu o stvarima ljudi?
obrecnu se Frija.
Zato to ja znam da tvoji nisu bili vilenjaci, i
da je njihova tajna bila u
tome, to oni nisu voleli srcem, nego su samo gleda
li telesna zadovoljstva.
Zato su svoja ose
anja uvek drali na uzdi, to normalan, poten
ovek ni-
kada ne radi, suprostavi joj se Un, kojoj se
inilo da je ova tema sjajna
za odmeravanje intelektualne snage sa svojom ljubav
nicom.
Uvidevi da Un usiljeno glumi kako joj je stalo do
ljudi, i da u ovoj ra-
spravi samo gube vreme, tamnokosa pokua da zaklju
i:
Na
in ljubavi mojih predaka i vilinskog naroda izgleda
mi kao mnogo
logi
niji i poteniji. I ivotinje se bore za enku, ali
joj se muijak koji iz-
gubi ne sveti. Meni se to
ini mnogo prirodnije i ja nikada ne
u ljubav od-
mah zameniti mrnjom.
Ose
anja su
ista i uzviena, s njima nema nagodbe. Plavua je
po-
vremeno znala da bude tvrdoglava kao mazga, pokuav
aju
i da zadivi
Kjua. Sada joj se
inilo da je Frija potpuno preuzela mesto najpoeljn
ije
ene u okolini. Prvo, vilenjak je, celim putem, mno
go vie gledao u Friju, a
zatim taj ludi erl, koji nju, najve
u lepoticu njezine marke, gotovo nije ni
primetio. Morala je sebi da prui oduka makar vode
i ovu, ve
unapred
izgubljenu, bitku Zato i jesu najplemenitija
ovekova osobina. Racional-
nost u tome ivotinjska je, niska i prljava. Zna k
ako mudri ljudi kau:
ena koja nije ljubomorna, ne vredi mnogo. Odredi s
ama koliko vredi.
duboko ujede Un.
Hej bre, lake malo umea se Kju Pa ti si ope
t udarila na korene ove
nae trojne zajednice prekorno po
e da se obra
a Un.
Nema to nikakve veze sa tim, ja vas oboje volim i
bila bih jako nesre
na
da mi vas neko preotme pokua da se opravda ova
Re
je pre svega,
bila o izvesnim pljuvanjima na najplemenitija ose
anja.
Ma, ta vaa plemenita ose
anja poti
u od onoga: to je moje, to je samo
moje. Zato stalno u ivotu mu
ite jedni druge! planu vilenjak.
Osetivi da je Kju suvie jak protivnik za raspravu
, Un se povu
e kako ne
bi imala vie tete nego koristi od ove sva
e u koju je ula samo zato da bi
se odmerila sa Frijom, jer joj se
inilo da ima neke zgodne argumente. To
ina
e nije imalo mnogo veze sa njom, kao to je to prik
azivala.
Frija je, naprotiv, mislila da je to zato to je ra
skona Un mogla imati sva-
141
kog mukarca pa je zato postala vrlo sebi
na. Smatrala ju je za razmaeno
dete. Ona joj se ponovo obrati:
Kad toliko estoko i plemenito voli, smisli net
o kako da pomognemo
Kjuu. On ovako vie ne moe dalje.
Plavokosa se u
utala, stide
e se to je uopte otpo
ela ovu nepotrebnu
prepirku u ovakvom trenutku. Samo je iznervirala sv
oje saputnike bez raz-
loga se trude
i da ispadne pametna. Ovom raspravom pala je u vile
njako-
vim o
ima umesto da se izjedna
i sa Frijom. Grizla je sebe to je ispala
tako glupa. Stari recept: Odueviti mukarca pri
aju
i o uzvienosti
ose
anja sa riterskom epikom, poklanjati prednost esti
ni i odlu
nosti
kod vilenjaka nije prolazilo. On nije bio ratnik pu
n sebe, eljan da neko
veli
a njegova ose
anja i hrani mu tatinu.
Nastade dui period
utanja. Kona
no, Kju ga prekide:
Moda postoji na
in da se izle
im, i to odmah. Da je otvorena rana si-
gurno bi uspeo. U stvari, trebalo bi da bude tako j
er od dooua kost zarasta
ispod rane. Na alost, tog leka imam vrlo malo jer
ga je teko nositi. Mis-
lio sam da
u ve
inu puta provesti sam, pa sam poneo samo
etiri osrednje
table. Ako ih sada potroim na ovu stvar, gde inter
vencija i nije tako preko
potrebna, ta
emo da radimo ako nekom od nas kasnije pomo
stvarno
bude neophodna?
Frija nije uopte shvatala ta je to doou, ali je s
a njim baratala kao sa sa
potpuno apstraktnim pojmom, podrazumevaju
i da on le
i sve. Ona re
e:
Malo vredi lek koga ne upotrebi kad ti je potreb
an. Ako se ovde
zadrimo mogli bi smo zadoboiti mnogo gore rane, ne
go to bi nam ta tvo-
ja
etiri dooua mogla da zale
e. Zato ga odmah upotrebi, pa da odjaemo
dalje, ili ti je moda drae da se sakrivamo na ivi
ci ljudskih naselja? Mis-
lim, verovatno voli da se kocka sa ivotom, jer H
arold je do sada sigurno
saznao da smo sino
posetili Otolfa.
Ama, shvati Frija pobuni se Kju Ti uopte ne
razume kakav je to lek.
On te moe spasti kada si probodena ma
em ili udaren sekirom.
Shvatam samo jedno! odgovori ona ustro Ako n
ai
emo na gadne
Hakonove konjogonce, ivoti nam ne
e vredeti ni pet para.
ak bi se i Ha-
gen oalostio da vidi svog Grona me
u konjima tog silnika. Zato, ne pravi
komplikacije. Mi smo u velikoj urbi.
A, gde se toliko uri? zapita vilenjak obeenj
a
ki Koliko mi je poz-
nato, ovu grupu vodim ja i idemo da se na
emo sa mojim narodom. Zar ti
se toliko uri da upozna budu
eg svekra i svekrvu?
Zna ti dobro ta ne elim. Ne
u da ostavim kosti u ovoj prokletoj Otol-
142
fovoj marki. prosikta tamnokosa.
Onda, pre
imo na stvar, re
e vilenjak po
evi da razvezuje kai i otva-
ra gornji deo svog kombinezona. Un ga upitno pogled
a i samo to ne re
e
sad i ovde? Zatim se seti da je Kju rekao kako je p
o sredi neki vrlo agresi-
van na
in le
enja, pa se vilenjak sigurno zbog toga svla
i.
Kada je potpumo razgolitio grudni ko, to je bilo
poprili
no bolno, a to se
moglo videti po krupnim grakama hladnog znoja na
elu, on se obrati
Friji:
Idi sad do Tororovih bisaga i u levoj
e videti nekoliko tankih irokih
kutija od utog metala. One su u posebnoj pregradi,
sasvim uz konjsko telo.
Izvadi jednu, na
i
e i
etiri
eli
ne hvataljke sli
ne malim maicama,
donesi mi ih sa njom. Uzmi i komad onog zapaljivog
materijala koji smo
ve
koristili i
uturu koja stoji pored njega.
Frija otr
a i gotovo se u trenutku vrati sa naru
jem punim stvari. Kju uze
od nje krupnu kutiju koja je vie li
ila na plo
u, pa je spusti kraj sebe na
vre
u za spavanje, lome
i noktima vosak kojim su ivice bile zape
ene.
Zatim je postavi sa svoje desne, povre
ene strane, okrenuvi joj bravicu ka
sebi. Uzevi
etiri duge hvataljke, on pozva devojke rukom pa im
re
e:
Kada je otvorim u njoj
ete videti neto to li
i na ljubi
astu mahovinu,
kako pliva u prozirnoj sme
oj te
nosti. To je doou. Uhvati
ete svaka sa po
jedne strane hvataljkama tu stvar, koja ima oblik
etvrtaste krpe, jer se
razvila u kutiji, i paljivo
ete je preneti na desnu stranu mojih grudi. To
mora da se uradi prili
no brzo, jer doou nekoliko minuta po otvaranju gu-
bi svoja lekovita svojstva. Isto se doga
a ako vam, ne daj Boe, ispadne.
Tada moramo da upotrebimo slede
i. To se, dodue, moe uraditi i
druga
ije kad si u urbi. Onda ga hitrim pokretom, samo j
ednom hvatalj-
kom, nabacite na povere
eno mesto, ali tada se obi
no zguva, i ne legne
lepo, pa mu je dejstvo umanjeno.
Poto sada le
imo dubinsku povredu, odlu
io sam da sve uradimo kolski.
Dooua nemamo na rasipanje dok smo na putu... Sada
emo prvo da pri-
premimo hvataljke.
On uvu
e vrh svake od
etiri pincete, veli
ine dobrog noa, u
uturu, pa ih
dade devojkama. Potom crvenom kuglicom zapali smol
u.
Drite ih za krajeve, kao to sam vam ih dao. Kad
a njima dodirnite pla-
men, vrhovi
e se zapaliti. Podignite ruke i sa
ekajte da se ugase. Tada
emo uraditi kao to sam vam objasnio.
Hvataljke planue. Frija je drala ruke podignute s
a strane, paze
i da
slu
ajno neta ne dotakne. Un je, naprotiv, svoje podig
la jako visoko iznad
143
glave doslovno shvataju
i uputstvo. Plamen uminu ba u trenutku kad su
drke
eli
nih instrumenata, postale mlake od zagrevanja. Kju
otvori pok-
lopac. Materija koju su videle bila je prst debela
i izgledalo je kao da pliva
u ulju. Devojke je uhvatie kako im je re
eno, mada je Un bila pomalo ne-
spretna. O
ito je imala veliku tremu jer u
estvuje u tako vanoj stvari, u
pripremi izvo
enja vilinske magije, to je po onome kako je vaspi
tana, bio
smrtni greh. Kju duboko udahnu, kako bi kosti dole
ta
no na svoja mesta,
pa, zadravaju
i vazduh proaputa:
Sada!
Prijateljice spustie doou na njegova rebra i ovaj
lepo nalee na torzo.
Za
u se slabano itanje. Prijatna toplina razli se p
o vilenjakovom telu.
Posle nekoliko trenutaka doou posive i otpade sa ko
e raspadaju
i se. Kju
zvu
no ispusti vazduh, i prvih pet-est udaha nastavi u
brzano da die. On-
da veselo pogleda devojke, pljusnu se akom po rebr
ima, pa grmnu:
Izle
en sam!
Devojke ostadoe nepomi
ne, fascinirane onim to su upravo videle, a on-
da odahnue.
Samo to i nita vie? skoro
e razo
arano Frija, ne znaju
i ni sama ta
je o
ekivala.
Ja sam se sva odsekla da nita ne upropastim.
ljutito joj odgovori
Un.
Pa nije to tolika mudrost, izvaditi krpu i prilep
iti je na ranjenika, paze
i
da sa njom nita sa strane ne doka
i. Mislim da bi nam Kju mogao objas-
niti zato taj doou melem ne sme da se doti
e prstima. po
e Frija da se
zanima za upotrebu dooua.
Zar ti nije dovoljno to zna, da je to tako, i k
ako da ga upotrebljava
ako ti zatreba? Ja ti to mogu objasniti, ali sumnja
m da
e razumeti.
pokua da je se otrese vilenjak.
Frija je neumoljivo ostala pri svom.
Materija koju mi nazivamo doou, s uzdahom po
e da objanjava vi-
lenjak u stvari je meavina gljiva iz naih polar
nih oblasti, koje rastu
pored toplih sumpornih izvora, i specijalne kulture
bakterija, koje su stvo-
rili nai mudraci na svetu sa kojeg je moj narod do
ao.
ta su to bakterije? nestrpljivo ulete tamnokos
a.
O tome
emo posle. Znao sam da
e vrlo teko razumeti. Kao to sam ti
rekao, doou su stvorili lekari na Evelonu. Da li je
gljiva isprovocirana
bakterijom, ili obrnuto, toga se danas, u mom narod
u na ovom svetu niko
ne se
a, tek, ona prenosi svoju ivotnu energiju na tkivo
ivog bi
a koji je
144
u dodiru sa douom. To zaceljuje rane neverovatnom b
rzinom i za sada smo
nemo
ni samo kod povreda mozga i sri ki
menog stuba.
Rukom se doou ne sme dodirnuti, jer bi se onda zace
ljuju
a sila beskoris-
no prenela na zdrave prste. Eto, to bi ti bilo najk
ra
e objanjene. A, da,
zaboravio sam da napomenem kako se doou moe korist
iti samo kod ivih
ljudi. Nikome ko je mrtav ne moe se pomo
i. Deavalo se u naoj praksi
sa rane na leu od njega zarastu, ali to ni
im ne izmeni postoje
e stanje
smrti. odra kratko predavanje vilenjak.
Ho
e li mi sada objasniti o tim bakterijama? umilno

e zelenooka.
Uh zvu
no uzdahnu vilenjak, a svetli pramenovi na njegovoj
glavi jo
vie se nakostreie To
e zapravo biti vrlo teko. Jesi li ikad gledala u
vodu bare leti?
Jesam! prostoduno odvrati Frija.
I, ta si videla? nastavi da ispituje vilenjak.
Devojka se na trenutak zamisli, pa po
e da nabraja:
Alge, trsku, podvodnu travu, lokvanj, abokre
inu, peruniku...
Nisam mislio na biljke! jauknu Kju, koji je pou
en iskustvom u ovakvim
raspravama sa ljudima, o
ekivao i mnogo gore od toga ta si videla u
vodi?
ljunak, blato, mehuri
e kako se diu se dna, trulo granje,
ak i jedan
razbijeni kr
ag. ovo sa kr
agom Frija je namerno dodala da bi iznervi-
rala vilenjaka, jer joj se smu
io njegov na
in okolianja oko glavne teme.
Zar nikad nisi videla riblju mla
, pijavice, ra
e, punoglavce, vodene
gliste, razne bube, komarce, larve, vilin konjice,
vodene buve i tome sli
no?
eksplodira ovaj ne mogavi vie da izdri.
Jesam, ali nisam to smatrala tako vanim, ta bi
a su tako mala i neug-
ledna. re
e tamnokosa sasvim od srca.
E, pa svet oko nas je pun takvih, i jo razli
itijih bi
a, koja su toliko sitna
da ih nae oko ne moe videti. po
e da objanjava Kju.
ta nas se ona ti
u kad su tako sitna odvrati Frija Mi za njih mo
ra da
smo Bogovi.
Sasvim obrnuto. Vi mislite da bolesti dolaze od B
oga, ili
avola, to za-
pravo uopte nije ta
no.
Frija ga zapanjeno pogleda, ne shvataju
i kakve veze sa tim imaju bolesti,
ali ne re
e nita, jer su ve
jednom raspravili da Bog ne postoji, bar ne u
obliku u kojem ga zvani
na crkva predstavlja.
Ta su mala stvorenja kao i velika, neka su pitoma
kao ze
evi, a neka su
agresivna i krvoedna kao vuci. Ima ih bezbroj vrst
a. Ti krvolo
ni u stvari
145
su bolesti, oni ti u
u u telo, namnoe se, napadaju ga, jedu te iznutra
sve
dok ne umre. Telo ima neke svoje male zveri, neku
vrstu pasa
uvarku
a
koji ga brane, ali, kad oni pokleknu javlja se bole
st. Svet je pun takvih
si
unih bi
a. Svuda su oko nas, ima ih na svakoj travki, u sva
kom gutljaju
vode, u svakom zalogaju hrane, komadu ode
e i naravno u vazduhu koji
diemo.
Frija ga pogleda sa negodovanjem:
Nita na moe da postoji, a da se ne vidi. izne
se ona svoje primitivno
materijalisti
ko gledite.
Oni su vidljivi, samo su toliko sitni da ih golim
okom ne moe videti.
pokua on nekako da joj objasni mikro svet, jo vi
e se zapetljavalu
i u
svoju komplikovanu pri
u.
Ako su vidljivi, kako ih onda ne vidimo i ko ih j
e uopte video, da zna da
zaista postoje? ostade tamnokosa devojka dosledna
svojoj sumnji.
Razmisli, Frija, blago re
e vilenjak kako se ve
ina opasnih bolesti
iri?
opori tih malih, izuzetno opasnih bi
a, juriaju sa jednog
oveka na
drugog. Oni se neverovatno brzo namnoe u jednom, a
viak zveri napada
novo telo. Razne vrste vrebaju,
ekaju
i u hrani ili vodi koju je oboleli do-
takao. Otuda masovna oboljevanja i pomori.
Devojka je neko vreme razmiljala, pa onda smireno
primeti:
Ali, umire se i od bolesti koje se ne ire tako l
ako. Sem toga, ene i vidari
su
esto u kontaktu sa teko obolelima pa su jo ivi,
a Boga mi, neki tako
provedu i ceo svoj vek.
Postoje i manje agresivne vrste, one napadaju sam
o ljude koji su slabi ili
ne
im na
eti.
esto se nakaleme na povrede, trovanja ili prehladu.
Deava
se da se u ne
ijem telu, usled borbe protiv jedne bolesti, njegov
a odbrana
bude veoma oslabljena, pa onda navale svi koji su s
e zatekli u okolini. Mo-
ram ti re
i i da sve odbrane nisu iste, neke se dobro obra
unavaju sa jed-
nom vrstom, a neke sa drugom. Ili poputaju u odbra
ni pred nekim, naiz-
gled potpuno lakim, bolestima. Tako neko oboli od n
e
ega to niko oko
njega nema. objasni Kju, onako od oka.
Pa to je uasno! preplaeno
e Frija, gledaju
i oko sebe kao da je ula
u jamu punu izgladnelih vukova. Ako su neprijatel
ji svuda oko nas, onda
zna
i da nikada nismo sigurni! Moemo se svakog
asa razboleti i umreti,
a da napad i ne primetimo.
Upravo tako! konstatova vilenjak neumoljivo T
ako si ivela
itavog
svog ivota, a da to nisi ni znala. Nita ti se ver
ovatno ne
e dogoditi do
ume Trolova. Tamo
emo za Un i tebe u
initi ono to smo davno u
inili za
146
sopstvenu vrstu. Pusti
emo vam u krv novu odbranu da pomogne
postoje
oj. Male zveri iz nje su toliko strane, da ni jedn
a zemaljska mala
zver ne moe da ih ugrozi. One
e vas
uvati do smrti i za vas ni jedna
ljudska zarazna bolest ne
e postojati. To je jedna od glavnih odlika vilins-
kog naroda, ako se se
ate da ne pate od bolesti ljudi i ivotinja.
A ta
emo ako se ipak razbolim pre nego to stignemo? b
ila je uporna
Frija u svojoj novoj opsesiji.
Ne brini se, znam da le
im i neke osnovne ljudske bolesti pokua da je
umiri Kju.
A, ako to ne bude bila jedna od uobi
ajenih ljudskih bolesti, nad kojima
ima vlast? ponovo
e devojka, koja je ovog puta bila stvarno uplaena.
Kju u prvom trenutku, htede da joj besno odgovori,
kako
e umreti i to bez
ikakve nege, ali se savlada jo jednom i pokua da
je urazumi:
A ta, ako mene poklopi neko drvo u umi, ako me
udari grom, ako se
pod mojim nogama otvori ogromna pukotina i ja propa
dnem u utrobu
zemlje? Pitam te, ta onda...
Frija spusti pogled i zagleda se u zemlju. Un je za
to vreme njihove nau
ne
diskusije izvadila ostatke praseta i hleb koji su k
upili u zamku. Ona
va
i komad prasetine, odgrize polovinu i ostatak prui
Friji.
Ova je pogleda sa uasom, ali se smiri i re
e:
Neka, hvala. Neto sam izgubila apetit.
Kju, rairi ruke i pogleda u vis. Zatim ustade i oz
biljno joj re
e:
Od vas ljudi je najbolje kriti istinu. Ponaate s
e gore nego deca. Sa gla-
dovanjem
e vie nakoditi sebi, nego to
e se sa
uvati. Telo izmu
eno
nejelom, najlake je napasti zbog oslabljene odbran
e. I sama zna da su
debeli plemi
i, mnogo re
e bolesni od izmravelih seljaka. To nije
slu
ajnost.
Frija nevoljno prihvati ponu
eni komad ali,
inilo se da nije ba ube
ena
u vilenjakovu tvrnju.
Posle jela krenue kroz umu, vode
i konje za sobom, da se jo malo od-
more. Izbivi na put oni uzjahae. Kju belca, a dev
ojke vilenja
kog prugas-
tog pastuva.
Vilenjak pogleda u nebo. Nad njima su se navukli pr
ete
i crni oblaci. Po-
krivali su
itavu povrinu neba, dokle god je oko dosezalo. On
obode Gro-
na i re
e saputnicama:
Moramo na
i neko preno
ite sa krovom nad glavom. No
as
e sigurno
padati kia.
Un
utke potera Torora, ne znaju
i ta da kae. Frija joj se pridrui u tom
147
utanju, jer ni ona nije imala nikakvu predstavu o t
ome gde bi mogli da
provedu no
. Putovanje je teklo u tiini, kao da se onaj stari
zid straha i
neizvesnosti, od pre
etiri dana, vratio. U stvari, bili su zabrinuti to
jau
po ljudskom putu i optere
ivala ih je misao o sklonitu za idu
u no
.
Vijenjak se sekirao zbog devojaka, jer njemu ova si
tuacija nije bila nika-
kav problem. One nisu imale nikakvog iskustva u pot
ucanju po putevima
pa im se svaka prepreka
inila nereiva i strana. Tamnokosa je jo neto i
putovala, ali to je uvek bilo sa ocem, ili stricem,
koji su bili omiljeni ljudii
a ta putovanja odvijala su se po etapama od jednog
do drugog gostoljubi-
vog doma
ina. Nije imala iskustva sa nepogodama na otvorenom
kao ni sa
odsustvom krova u toj prilici. to se Un ticalo, on
a se nikada nije mnogo
udaljavala od roditeljske ku
e. Ovo joj bilo najdue putovanje u ivotu.
Predve
e su napustili glavni put i krenuli nekom umskom s
tazom, irokom
jedva toliko da se dva konja mimoi
u. Kia je po
ela da sipi. Jo njie pra-
vila ozbiljne smetnje, ali nije bilo zgoreg da se s
klone dok su im odela jo
bila suva. Kju im re
e da
e,
im budu nali neki zgodan proplanak, podi
i
ator od pokriva
a za Torora i Grona. Me
utim, kako je veme prolazilo,
uma oko njih ostajala je jednoli
no gusta i puna ipraija.
Na kraju, kad ih je ve
uhvatila nervoza, na umskoj stazi pojavi se jedno

proirenje, od nekoliko ari. Na njemu se nalazila p
rili
no velika, kupasta
koliba. Imala je sedam do devet metara u pre
niku. Pored nje je bilo nas-
lagano dosta drva i pru
a. Bio je tu i drveni bunar, sa
ekrkom i
nadstrenicom, jedno usamljeno visoko drvo na kome
se nalazila nekakva
osmatra
nica, a pored svega toga uzdizala se poluukopana og
rada, o
ito
namenjena stoci.
Kju sjaha i opezno u
e u zgradu. Nije mu trebalo mnogo da utvrdi kako tu

ve
podue niko ne ivi, pa doviknu devojkama da uvedu
konje.
Unutrnjost je bila prazna, izuzimaju
i ure
eno ognjite na sredini i neko-
liko potpornih stubova koju su drali krov. Devojke
privezae konje za
drvene stubove, a Kju iza
e napolje, po ogrev. Donese ogroman naramak
suvog drveta koji je izvukao sa dna gomile, pa se v
rati po jo, jer nije znao
koliko
e dugo kia potrajati. U me
uvremenu, Un je skinula bisage i u
jednom uglu kolibe razmesti njihove stvari. Frija j
e dotle nekakvom krpom
obrisala konje, kako ne bi moda nazebli, iako je t
o stvarno bilo nemogu
e
po tako toplom vremenu.
Kju se vrati se tre
im naramkom drva, pa zaloi vatru. Topla crvenkasta

svetlost preplavi kolibu. Raskop
ali su vre
u koja je postala mekan leaj
veli
ine kraljevskog bra
nog kreveta. Un se izvali na nju proteu
i se. Fri-
148
ja i Kju spremie jelo na vilenja
ki na
in, jer su prase ve
bili pojeli. Vi-
lenjak uze lonac i ode po vodu. Vratio se tr
i, jer je napolju ve
po
eo
pljusak. Letnja nepogoda sru
ila se svom svojom estinom. Curilo je
ak i
kroz otvor sa odvo
enje dima, iznad vatre, pa su morali da je izmaknu
u
stranu.
To nije bila obi
na kia. Voda je bukvalno padala sa neba. Prava pro
vala
oblaka. Gromovi su se prolamali a munje su osvetlja
vle nebo, kao da se
Tor borio sa Midgradskom zmijom. Njihovo tutnjanje
zagluivalo je razgo-
vor. Un re
e da je biblijski potop, morao izgleati, u namanju
ruku, ba tako.
Kju joj odvrati da je to sigurno bila neka lokalna
poplava, jer se nekog ve-
likog potopa ovde na severu niko ne se
a, a to je isti svet. Neverovatno je
kako su ljudi, sve svoje sitne nesre
e kitili natprirodnim silama, i okrivlja-
vali nekog za njih. Frija dobaci kako se to radilo
kako bi se uplaili
grenici koji nisu potovali vae
a pravila ponaanja svoje zajednice. Kju
je upita da li se plai. Ona odvrati da ima mnogo v
e
e anse da nesre
u
preivi ovde, uz njega, nego prosti seljaci koji u
takvim prilikama sede u
ku
i i mole se Bogu.
Molitva ne pomae nikom. Osim, kao na
in da se smiri i da povrati
samopouzdanje. Me
utim, da bi reio bilo kakav problem,
ovek mora
samsebi da pomogne. zaklju
i Kju ovo
isto materijalisti
ko razmiljanje.
Posle ve
ere, kia po
e da posustaje. Un se oprui, spustivi glavu vilen
ja-
ku u krilo i zadrema. On je malo pomazi, pa nastavi
ivi razgovor o lovu i
ivotu ivotinja, sa Frijom. Tamnokosa tako saznade
, kako se prikrada srni,
gde se
eka lisica, kako se strelom ubija medved, to je za
strelce ljudi bilo
potpuno nemogu
e, kao i jo mnogo drugih korisnih stvari.
Sumrak je po
eo da skriva, ve
i onako tamno, obla
no nebo. Un polako
otvori o
i i poto se upilji u svoju drugaricu koja je esto
ko diskutovala,
neprimetno je gurnu nogom. Tamnokosa shvati poruku,
pa posle nekoliko
re
enica, zamoli Kjua da joj pozajmi njegov luk i stre
le, jer ima arku elju
da se u sumrak malo promuva po okolini. Kju joj ih
dade, opomenuvi je
da
ovek u umi posle zalaska sunca ne moe videti ni p
rst pred nosem,
pogotovo ako pada kia. Zato joj skrenu panju da s
e ne udaljava, rekavi
joj zabrinuto:
Ako misli da se vrati, mora to da u
ini jo za videla.
A ako se ne vratim, ti
e me, sa svojim sposobnostima, lako prona
i, pa
ne moram uopte da se brinem. odgovori ona pola u
ali, a pola ozbiljno.
Samo bi mi ve
eras jo to trebalo? progun
a Kju mrzovoljno Moe
da zamisli kako je to traiti slepu enu po ovol
ikoj umetini. Sem toga
149
morao bi da ovde ostavim ovu bebicu, a ovo je ipa
k koliba na putu.
Svakakvi putnici mogu ovde da nai
u.
Frija sko
i na noge, pa, sagnuvi se da namesti kapulja
u, iza
e iz kolibe,
ba
ivi preko ramena jedan vragolast pogled na svoje p
rijatelje. Un joj
odgovori irokim osmehom ne menjaju
i pozu.
Kada je izala, prve kapi sa krova kolibe padoe na
njen areni kostim.
Kia je gotovo sasvim uminula, ali ju je svaka gran
a ili visoka travka kva-
sila ako bi ih dodirnula. Poseban problem su joj pr
edstavljali oko metar
visoko cvetovi sa neuglednom utom cvasti. Oni su i
mali stabiljku gusto
prekrivenu fiekasto sraslim listovima koji su bili
pravi rezervori za zaos-
talu kinicu. Kada bi neki od njih slu
ajno dotakla u prolazu, u obu
u bi
joj se sjurio hladan mlaz vode. Bez obzira na te si
tne neprijatnosti, ona se
ose
ala dosta dobro. Jo je dobro videla u sumraku pa s
e probijala
prili
no oprezno, nadaju
i se da
e u smiraj letnjeg dana uspeti da iznena-
di neku sitniju ivotinju. uma je odisala
isto
om i sveinom posle kie,
pa je Frija disala punim plu
ima, uivaju
i. Moda se tome malo previe
prepustila, jer joj sa leve strane prhnu fazan i pr
eletevi ispred nje nesta u
granju ipraija. Ona nije stigla ni da podigne luk
dok je bio pored nje.
Ljuta na samu sebe ona nastavi u drugom pravcu jer
nije imalo nikakvog
smisla goniti pticu koja se ve
jednom uplaila. Pogledala je jo jednom u
grane sa kojih je kapala voda, jer ih je fazan u le
tu zaka
io, pa onda nas-
tavi dalje daleko bolje koncentrisana.
Prolo je vie od pola sata od kako je izala iz ko
libe. Sumrak je postao
mnogo gu
i. Ona rei da po
e nazad, ne toliko iz straha da
e se izgubiti,
nego zato to nije elela Kjuu da prire
uje neprijatnosti. Odlu
ila je da jo
malo sa
eka ispred ulaza kolibe, kako bi ih pustila da na m
iru zavre. To
joj se
inilo kao najbolje reenje, jer
e biti tu i ne
e se izgubiti, a mo
i
e
da spre
i Kjua ako pre vremena bude hteo da je potrai. Pom
isli da
e, ako
se privu
e, po zvukovima mo
i da odredi kakva je situacija unutra, pa se
nasmela svojoj domiljatosti. Plan je razvijala i d
alje, setila se da joj
ekanje ne
e biti toliko dosadno, jer bi mogla malo da zvirne,
poto ju je
neobi
no zanimalo da li vilenjak vodi ljubav kao i svi os
tali ljudi. Razum
joj je govorio da tu nema nita novo da se izmisli,
ali radoznalost je bila
ja
a.
Hodaju
i tako nazad ona pimeti, iza jedne grane pored koje
je promicala,
poznati obris srne. ivotinja se uko
ila i direktno je gledala razmi
i
nozdrve pri disanju. Lovkinja, koja je imala strelu
na tetivi polako podie
luk, zateu
i ga. Kao da je tim laganim pokretom razbila magiju
zale
enog
150
trenutka, njen plen posko
i i potr
a kroz iprag. Ali, ovoga puta i ona je
bila spremna. Poto je videla samo prvi skok srne,
ona oceni gde se iza
li
a u tom trenutku nalazi, i naslepo odape strelu u t
om pravcu. bun se
zaleluja, otresaju
i sa sebe dosadnu vodu i to je bilo sve. Frija nije
bila ni
malo sigurna je li pogodila ili ne. Ona namesti sle
de
u strelu na tetivu, i
uputi se u iprag, bez mnogo nade. Dva metra od mes
ta na koje je ciljala,
leala je srna, smeno uzdignutog zadnjeg dela, pru
ena preko buna koji
se iz osnove ra
vao. Plavo pero vilenja
ke strele virilo je samo desetak
santimetara iz tela, negde u visini desnog bubrega.
Bila je zabijena pod
uglom, a prednji deo zavrio je sigurno negde u oko
lini srca, ukoso ga
probadaju
i. Zato je smrt bila trenutna, a ivotinja se nije
koprcala.
Kjuov luk stvarno je imao neverovatnu snagu. Frija
ga jo jednom odmeri
u ruci dre
i ga za njegov masivan, anatomski prilago
en, rukohvat. Poto
je, po ne znam koji put, ocenila da izvrsno lei, p
o
e razmiljati kako
e da
se pohvali ovako sjajnim, mada slu
ajnim pogotkom. Dodue, morala je
prvo srnu da odvu
e u logor, kako bi je Kju i Un videli. Bila je pret
eka.
Pade joj na pamet kako bi bilo najbolje da odmah ot
r
i do kolibe i pozove
Kjua. Me
utim tu zamisao smesta napusti jer, ne samo da bi v
rlo teko
nali mesto gde je ustrelila srnu, nego joj je bilo
van pameti da die vilen-
jaka sa Un, samo zato da bi se pohvalila svojim tro
fejom. Morala je sama
da se sna
e.
Po
e prevrtati po depovima svoje ode
e. Imala je svoj mali no, koji joj je
Kju dao, pre ulaska u zamak. U jednom unutranjem d
epu prona
e par
e
konopca, vilenja
ke izrade. Bio je vrlo jak i tanak, ali nije sekao
ruke, a
ak je, na dodir, delovao veoma mekano. Prvo joj pad
e na pamet da od
grana koje bi povezala napravi nosila, koja bi jedn
im krajem vukla po
zemlji i tako prebaci trupinu. Onda utvrdi da malim
noem ne moe se
i
grane, a one ve
oborene nisu nita vredele jer su bile trule.
Naavi se pred skoro nereivim problemom, Frija re
i da sama improvi-
zuje, jer je mrak ve
padao. Prvo raspori ivotinju i izvadi drob, da je
tako
bar donekle olaka. Zatim joj veza zadnje noge, pa,
podigavi ih najvie
to je mogla, nabaci om
u oko jedne debele grane drveta pod kojim su bile.
Tobolac veza oko struka, za njega zaka
i dugi luk, koji joj se sada
inio
neverovatno nezgrapan, a onda izvadi jednu krpu, il
i bolje re
eno maramu,
koju je tako
e pronala u depovima. Nju namesti preko kose i ra
mena da
se mnogo ne ukrvavi, pa, poto je
nula po
e da gura ivotinju, kao da
je u pitanju
ovek na ljuljaci, istovremeno se podvla
i pod nju. Upiru
i
iz sve snage ramenom, ona se udaljavala od stabla,
dobijaju
i na visini
151
tereta. Kada je sa tim bila zadovoljna Frija se isk
renu i glava joj se na
e
izmr
u srninih prednjih i zadnjih nogu. Ona ih prihvati
rukama i namesti
bolje na ramena.
Sa malim naporom ispravivi noge, devojka prese
e konopac i krenu put
kolibe. Teina je bila prili
na, iako dobro raspore
ena. Frija je jedva
ekala trenutak kada
e sti
i. Mrak se gotovo potpuno spustio i ona se sve
tee kretala. Molila se samo da ne padne preko ne
ega u tami, znaju
i da
ne
e imati snage da srnu jo jednom podie sama. Hodal
a je na na
in koji
ju je otac nau
io jo dok je bila devoj
ica, sputaju
i prvo petu na zemlju.
Tako se veoma smanjivala mogu
nost saplitanja u pomr
ini.
Kona
no, na vidiku se ukaza narandasta ta
ka svetlosti vatre. Friji srce
bre zakuca i ona sva sre
na pouri ka udaljenom ulazu kolibe. Ve
je
zamiljala kakva
e lica Kju i Un napraviti kad je vide sa ovolikim p
lenom.
Jo vie se radovala njihovoj zbuljenosti kada ih b
ude zatekla na gomili.
Ima
e valjan izgovor pred Un, jer je jedva donela ovoli
ku ivotinju, a sa
njom nije mogla da
eka napolju. Vilenjaku se nije morala ni izvinjavat
i,
jer je on sam tvrdio da njegov narod ne zna za stid
tela, nego samo za stid
pogrenih postupaka. Za tako neto vredelo se pomu
iti. Ona skupi pos-
lednje atome snage i pred ulazom se ispravi, otka
i veliki luk i uzevi ga u
desnu ruku, namesti gord izraz lica. Zatim ustro z
akora
i u kolibu,
smeju
i se u sebi.
Un i Kju sedeli su na mestu gde ih je ostavila,
ute
i. Kada je ula
podigoe poglede prema zbunjenoj devojci. Posle prv
e mikrosekunde
iznena
enja Frija ugleda sedam ljudskih prilika kako sede
i lee razbacani
po drugoj strani kolibe. Nije joj ostalo nita drug
o nego da i dalje igra
svoju ulogu, mada sada to vie nije bilo samo iz a
le. Ona hladnim pogle-
dom odmeri pridolice, pa krupnim koracima ode do s
vojih prijatelja.
Tresnu srnu o zemlju ispred njih i mirnim glasom up
ita:
Nisam znala da imamo goste na ve
eri, ina
e bih donela neto sa vie
mesa. Ko su oni i ta trae ovde?
Putnici, kao i mi. Samo od mekane, ljudske sorte.
Jo se sue od toga to
su malo pokisli. Kau da su trgovci. Vode sa sobom
est dobro uhranjenih
ponija. Neki su natovareni. saeto joj odgovori p
lavua.
Kju ne re
e nita, samo je uko
eno sedeo i gledao u pridolice. Po izgledu
spodoba koje su se tamo izvalile, pre bi se moglo r
e
i da su bilo ta drugo,
nego poteni trgovci. Mirisali su mnogo vie na plj
a
kae bojita posle bi-
taka ili neko sli
no prefinjeno razbojni
ko zanimanje.
Njihov vo
a, Urlik, ogromna crnobrada ljudina, glatke,
elave glave za
152
koju se nikad ne bi reklo da je tu nekad rasla kosa
, bio je obu
en u nekak-
vu staru verinja
u, zakrpljenu ili proirenu oko vrata, debelom pele
rini-
com od crne koe po kojoj su bili udareni zakivci.
Ona mu je dosezala do
kraja ramena i ostavljala ruke slobodne. Na nogama
je imao stare prljave
izme, pantalone su mu bile od nekog neode
enog materijala, toliko prlja-
vog i iznoenog da mu se vie ni boja ni vrsta nisu
mogli na prvi pogled
prepoznati.
Osim dugog noa o pojasu, bio je naoruan samo ogro
mnom batinom oko-
vanom obru
ima i na
kanom ekserima. Svako je mogao da zamisli kakve
je sve stane povrede to oruje moglo da napravi. O
stali su bili obu
eni
kako ko, ali su svi bili naoruani do zuba. Time je
samo dolazila do
izraaja nadmo
na leernost njihovog vo
e, koji se me
u njima pouzdao
samo u batinu.
Friji je posebno upao u o
i jedan mladi
runih, izba
enih zuba, koji je uz
pomo
lanca i nekakve kone kape improvizovao neto to
je trebalo da li
i
na kacigu. On je sedeo u
oku, zavijen u dugi, izbledeli, plavi plat od ne-
kog izuzetno finog materijala. Frija odvrati pogled
od njih i,
nuvi,
po
e da radi oko srne. Prvo joj rukom i
upa digericu i bubrege, pa ih,
poto ih opra u vedrici vode donete sa bunara, odma
h stavi na vatru iznad
koje je Kju postavio neku skljopljivu metalnu reet
ku koja je bila standard-
ni deo njegove opreme. Kju nije previe voleo da je
koristi, jer je, kako je
govorio, bila prava gnjavaa o
istiti je posle upotrebe. Naro
ito kada
nema u blizini re
nog peska. Poto su ti, najkvaviji, delovi plena po
eli da
se peku iznad ara, tamnokosa devojka uz Uninu pomo
oka
i srnu na
gredu iznad njih i majstorski je odra.
ere
i meso Frija primeti da ga
ima isuvie
ak i ako butove budu ostavili za put, te stoga rei
da bude
velikoduna:
Hej, vi, seoski narode! obrati se ona ljudima
Ko je gladan, moe se
posluiti digericom. Ono bolje sti
i
e tek posle zavrenog posla.
Sva sedmorica bacie se na jelo i ono munjevito nes
tade, mada nikoga nije
zasitilo. Frija po
e pe
i meso. Kju joj dade drvenu kutiju punu bele soli,
to je u ono vreme bila izuzetna retkost. Meso je u
skoro bilo dobro pe
eno,
mada malo tvrdo i posno. Posluie svoje izgladnele
komije, kao gest do-
bre volje. Hleb nije sluen i jedina hrana je bilo
samo meso, ali bilo ga je
u izobilju. Obe grupe ve
erale su u tiini. Napetost se ose
ala. Na kraju,
od srne ostae smo oni delovi koje su devojke odred
ile da spreme za
sutranji put. Glavu i jo neke delove ostavie za
doru
ak. Tako zavri
prva srna koju je Frija odstrelila u svom novom, vi
lenja
kom ivotu.
153
Posle obilnog jela drutvo se po
elo bolje ose
ati. Grupa pridolica
ak
povede neusiljen razgovor. Za to vreme tri prilike
u kostimima sa arom
li
a, sedele su na kolenima i nemo ih gledale. Momak u
plavom platu
izdvoji se iz gomile, pri
e Kjuu i stade neto da pri
a o oruju. Vilenjak mu
je samo lakonski odgovarao, gledaju
i kroz njega, jer je tako uspevao
da pogledom obuhvati i sagovornika i drutvo iza nj
ega. Iskusno Kjuovo
oko nije moglo a da ne primeti panju sa kojom Urli
k i njegovi drugovi
prate mladi
ev nastup.
Iako mu je zbog takvog tretmana sigurno bilo nezgod
no, mladi razbojnik je
ipak reio da istraje u svojoj misiji. Uskoro je vi
lenjakovo
utanje
protuma
io kao tupu nezainteresovanost, pa se odvai na jo
ve
u drskost.
On onako leerno upita moe li pogledati vilenja
ki ma
, pa odmah po-
segnu za njim. Prsti su mu ve
dotakli koom prekriven metal kanije, kad
se Kjuovo koleno sa treskom spusti na ma
i prikova ga za zemlju. Videvi
bes u vilenjakovim o
ima on pokua da se osmehne i pokae kako ne ra-
zume zato bi se neko ljutio na njega. Kju se ne os
vrnu na to loe gluma-
tanje, nego mu prete
im glasom re
e:
Sluaj ti, Hjorte, ako sam dobro na
uo kako se zove. Svaki smrtnik koji
je video se
ivo vilenja
kog ma
a nije poiveo ni toliko da shvati kako ono
izgleda. Strano bi me raalostilo da doivi sudbi
nu tih tvojih odvanih
saplemenika.
Mladi
se preplaeno povu
e, gotovo fizi
ki osetivi opasnost na dometu
vilenja
kog ma
a. Bio je sasvim u pravu to je poverovao svojim in
stiktima,
jer Kju je bio potpuno spreman da mu hladnokrvno od
se
e glavu, ako bi
nastavio da se pravda ili raspravlja sa pogrenog r
astojanja.
Hjort se povu
e do svojih gun
aju
i i tresu
i glavom, to je proizvodilo
groteskno zveckanje na njegovoj sklepanoj kacigi.
Iz pravca ljudske
grupe jo su se neko vreme
ule optube i primedbe na vilenja
ku negos-
toljubivost, a onda se sve utia. Trgovci polega
e, ali ih ve
ina ostade
budna. Kju je prosto ose
ao na sebi pogled crnobradog gorostasa oko ko-
ga su ta neprijateljska stvorenja bila okupljena. M
irno ga je podnosio,
ekaju
i trenutak kada
e se ljudi odlu
iti za kona
ni obra
un. On polako
apnu Friji na uvo.
umski razbojnici.
ekaju da zaspimo kako bi nas poklali. Nameravaju li

to samo da bi vas prethodno silovali, ili misle kak
o imamo neto vredno, ne
znam. Loim ljudima nekada ne treba motiv da
ine zlo. Ono je u njihovoj
prirodi. Za sada, mislim da smo sigurni. Dok sam ja
budan, oni ne
e na-
pasti, zato to su kukavice. Takav soj ljudi ubija
smo kad su sigurni da
154
rtva nema anse. Oni se retko izlau opasnosti otv
orene borbe.
Konji, tiho procedi zelenooka lepotica Imamo
plemenite konje, i oni
vrede mnogo. Ho
e da nas pobiju radi njih... Kakav olo, i to posle
toga
to smo podelili svoju hranu sa njima. Trebalo bi d
a mi napadnemo prvi.
Moda si u pravu. Ali, po
emu bi smo se onda razlikovali od njih? Ovo
nije obljavlen rat.
eka
emo da povuku prvi porez. Da mi vilenjaci ubija-
mo sve ljude koji misle zlo, plaim se kako bi vaa
populacija bila znatno
umanjena odgovori skoro ne
ujno vilenjak, jedva pomeraju
i usne.
Devojka ne odgovori. Samo se osmehnu pri pomisli, k
oliko
e se banditi
na
ekati, o
ekuju
i da Kju zaspi. Ona izvadi iz tobolca est strela i
zabode
ih u prainu ispred sebe, kako bi joj bile pri ruci
. Onda namesti sedmu,
onu crnu i lakovanu, na tetivu velikog luka pa, spu
stivi se na zemlju,
isprui se po vre
i pored njega, licem u pravcu grupe preko puta. Mal
o ih
je ispitiva
ki gledala glave sputene na perijanu vre
u pa onda zatvori o
i,
zaspavi u trenutku.
Un lee iza nje, skinuvi vilenja
ki ratni no sa opasa
a i sakrivaju
i ga u
nedra. Zatim se sklup
a, obuhvativi rukama kolena i tako
e zaspa. Kju
ostade okamenjen pored njih, sede
i na iroko razmaknutim kolenima, us-
pravne ki
me, ruku poloenih na svoj strani ma
koji mu je po
ivao u kri-
lu. Njegov odsutan pogled obuhvatao je odrpanu grup
u na supotnoj strani
kolibe. Bez napora i koncentracije registrovao je s
vaki njihov i najmanji
pokret.
Ljudi su, vremenom, postajali sve nervozniji. Posle
nekoliko sati, me
u
razbojnicima otpo
e tih razgovor:
Ovaj prokletnik nikako ne spava. Ko zna, moda se
odmarao
itav dan,
dok smo mi ip
ili? jedva
ujno je brundao vo
a razbojnika.
Ma, kaem ti ja, spava on, samo je uvebao da to
radi sede
i. Znam ja
mu
ke tih stvorenja iz ume. Prevarili bi vu
icu da joj oplja
kaju jazbinu,
samo kad bi im to odgovaralo za neto njihovo. tet
a to ih ne zanima da
kradu, bili bi sjajni lopovi. Njihove interese, zai
sta nikad ne
u uspeti da
razumem Upade Hjort nestrpljivo.
Onda i uzmimu njegov veliki ma
dok tako spavaju
i gleda u tebe, ako
ima tri
iste, javi se neki tre
i glas.
Ja sam bar pokuao da ga prevarim, Rudgrime. Ti s
i se, kao i ostali, pre-
pao od vilenjaka. zlobno
e Hjort.
Ja se ne pravim pametan da planiram plja
kanje onih koji imaju nadl-
judske mo
i. Ko zna kakve mra
ne sile moe prizvati na nas, odgovori
onaj tre
i.
155
Ma, to je samo
ovek sa kozijim uima. Da ste hrabriji, mogli bi sv
i za-
jedno da navalimo na njega i
askom ga ubijemo, i dalje se ljutio Hjort.
Tiina, re
e Urlik ako nemate neku ideju kako da ga prikolje
mo, ne-
mojte govoriti. Ne zaboravite da
uje bolje od nas. Kako i ne bi kad ima
tolike ui? Sad jo samo treba da ga upozorite vao
m glupom prepirkom.
Kae da ga ubijemo? Zaboravio si enu koja je u
la nose
i srnu kao da
je guska. Ne
e mi re
i da je ona od naeg roda? Kol ju je video kad je
pola u lov. Vratila se sa plenom za nepunih sat vr
emena. ivotilju je ubila
jednim jedinim preciznim pogotkom. Zaklju
ak donesi sam. re
e Rud-
grim zabrinuto.
Moda je samo imala sre
e u lovu? Ona nema podignutu kosu kao vilen-
jak. odvrati Hjort sunlji
avo.
Njena kosa je mnogo dua nego njegova. Primetio s
i kako se ponosno
drala kada je ula? Nije bacila ni pogled na nas.
To je sigurno vila. Vidite
da je, posle tvoje sva
e sa vilenjakom, spremila po jednu strelu za svakog
a
od nas. To zna
i da uopte ne ra
una na mogu
nost promaaja. Ba kao
to kae legenda, Vilenjak moe ustreliti u oko vev
ericu koja bei razvi-
jao je Rudgrim svoju teoriju.
Stvarno, moe biti da je ona vila, re
e Urlik to nam nikako ne odgo-
vara. Mora
emo da je ubijemo i da zarobimo samo onu drugu koja
je si-
gurno ena. teta, lepa je...
To, to je lepa, nije nikakav kvalitet za vilu. O
ne su sve takve. Problem je
u tome to je niko ne bi kupio.
ak ni ludi erl Hakon. Svi se plae vilinske
magije. Vredi samo da se izre
amo na njoj pre nego to je zakoljemo. Jo
nikad nisam radio to sa vilom. Kau da je straobaln
o. dodade raspaljeni
Hjort.
Upoznao si
oveka koji je vodio ljubav sa vilom? upita Rudgri
m pun
neverice.
Da! odgovori mladi
Ostard Belokosi, odlazi svake tre
e godine u
daleke krajeve, duboko u zemlji Vanda, gde u vreme
umskih sve
anosti
moe optiti sa vilama. Prvi put je kao de
ak bio kod rodbine u tom kraju,
u malom naselju Nordijaca, koji su svojim knorovima
donosili i odnosili
robu za nekolicinu vrlo uglednih mesnih trgovaca. T
ada ga je mladi ro
ak,
njegov vrnjak, pozvao da gledaju tu sve
anost, gde nalepe devojke iz
itavog kraja tr
e gole kroz umu kako bi privukle vilenjake. Sa nji
ma su,
naravno, dole i vile, koje se nisu libile da iskor
iste mlade posmatra
e.
Otada on, iako sretno oenjen
uvek, redovno odlazi na sve
anosti da
sretne vile, a to je naj
udnije,
esto vodi sa sobom i svoju enu. Svata se
156
pri
a o njemu, od toga da je imao jako bolesno dete, ko
me doma
i vidari
nisu davali ni dve godine ivota, a onda su ga vile
njaci zama
ijali pa je
sada jedan od najja
ih i najzdravijih de
aka u mestu, do toga da ga je
li
no vilinkalj primio u toj dalekoj umi i svojim nov
cem i mudrim saveti-
ma njegovoj porodici obezbedio blagostanje. Uglavno
m, on se
esto hvali
prijateljstvom sa vilenjacima. Moe biti da sve izm
ilja? Ipak, vrlo je poz-
nat i cenjen u svom mestu, naro
ito kod starijih ljudi koji smatraju
druenje sa vilinskim svetom veoma koriisnim. Progn
ani svetenici naih
starih boanstava, koji duboko u bespu
ima
uvaju ste
ke ispisane runama
od nadobudnih hri
anskih preobra
enika, kau da su se takve stvari ne-
kada davno praktikovale i kod nas. I da je mogu
e da se i danas negde taj-
no odravaju. Tamo, u dubokim umama, gde vlast kra
lja i biskupa ne do-
pire.
Da li ti svetenici u pustoi imalu neto vredno
sa sobom? Recimo veliko
zlatno prstenje posve
eno bogovima koje je nekad stajalo po starim hra-
movima? To bi bio prili
no lak plen. zabrunda Rudgrim zainteresovano.
Sumnjam re
e razo
arano Hjort Kada su spalili stare hramove
Hri
ani su pokupili svo zlato i srebro iz njih i pretop
ili ga u svoje relikvije.
Crkva je
ak pretresala paganska svetilita sa spiskovima i a
ko bi jedna
vredna stvar zafalila, obi
no bi predali
itavo mesto plamenu. I ja sam
sumnjao u tu pri
u i ubio sam nekojiko paganskih svetenika, ali ni
pod
najve
im mukama nisu priznali da imaju neku vrednost. To
su jadni prosi-
jaci koji ive od milostinje onih koji u dui jo n
isu spoznali pravog Boga.
Do
avola, o
emu ja pri
am? Oni su tamo, u severnoj pustoi tundre, a
ova pohotna vila je ovde pred nama.
A, da li si video nekoga koji je silovao vilu? Ti
si se bar druio sa najo-
pakijim ljudima naeg kraljevstva, kao to je Haral
d Rutavi Obraz, Hagum
Decoubica, Vilfrid
avolji Sin i sli
ni? ostade istrajan Rudgrim.
Hjort za
uta.
Ja
u ti re
i cerio se Rudgrim To je zato to niko nije pre
iveo
ak ni
takav pokuaj. One nisu obi
na boja stvorenja. Iako su lepe i nene, neve-
rovatno su opasne. Video si kako je nosila srnu, ko
ju bi i veoma jak
ovek
teko stavio na le
a bez i
ije pomo
i. Snana je kao bik, a uz to sigurno
ima i vilinsku magiju.
I bik se moe zaklati. odgovori Hjort, gotovo p
oslovi
no.
Da! re
e Urlik Na alost, mora
emo je odmah ubiti. Tako je najsi-
gurnije, ako uopte mislimo neto ozbiljno da radim
o. Ona dva dobra kon-
ja i sami mnogo vrede.
157
U pravu si, divne ivotinje. Gledam ih od kako sm
o uli. Onaj beli je od
najbolje sorte riterskih. Dobro
emo ga utopiti, A, onaj drugi, koji kao da
ima pruge, on je... Rudgrim stade zbunjeno.
Vilenja
ki! obrecnu se Hjort, na granici da podigne glas.
Za vilenja
kog konja mnogi bi platili
itavo bogatstvo da ga ukrste sa
svojim grlima. Oni su mnogo bri od obi
nih, a mogu i dosta da ponesu.
Ovo je, kao to sam primetio, pastuv. Stvarno imamo
sre
e. oglasi se go-
rostasni vo
a ponovo.
To je ba glupo javi se odnekud
etvrti glas svi ho
e da kupe
vilenja
kog konja, a niko ne
e da kupi vilenja
ku enu...

uti ti, glupane. Ko li me nagovori da u bandu uzmem
seoskog idiota,
samo zato to moe da ukrade jaje ispod kvo
ke? vajkao se Urlik.
Lako
emo mi sa lepoticom i konjima. Ne treba paviti raa
nj dok je zec u
umi. Prvo treba da pobijemo ovo dvoje vilenjaka. M
islim da bi sad svi
mogli malo da se odmorimo. Pred zoru
e se verovatno i njemu prispavati.
Sigurno je da i oni spavaju. Videli ste kako je vil
a zaspala. prakti
no
predloi Rudgrim.
Kad se krene na njih treba probuditi Kola. On je
najbolji ubica me
u
nama. Ovog puta mora sve da bude savreno. Nikako n
e sme da bude
greke. To bi nas kotalo glava. isplanira vo
a akciju Spavajte sad,
meni trebaju odmorni borci.
Ja uzimam na sebe da pazim na vreme i vilenjaka.
re
e ponosno Hjort
Ovo je, u neku ruku, moja osveta.
Posle ovoga razbojnici se smirie. Kjuu je bilo veo
ma ao to su prekinuli
tajni razgovor, jer mu je to, u ovoj dugoj, kiovit
oj no
i bila jedina razono-
da. Bilo je zaista lepo sedeti i sluati, kolike su
budale tvoji protivnici,
kakve sve surove planove imaju, kako malo znaju o n
jegovom soju, i sa ko-
liko optimizma smiljaju na
in da ga ubiju. Stvarno mu ih je bilo ao.
Ose
ao se kao krupan ma
or, koji slua zaveru mieva protiv sebe. Zaista
tragikomi
no.
Ubrzo zatim za
u se Urlikovo uasno hrkanje, a njegovi drugovi ga
okrenue na drugu stranu psuju
i ga i udaraju
i. Okrenut pobo
ke, on nas-
tavi da hr
e, samo mnogo tie. Njegov glas stapao se sa zvukom
jo tri
hrka
a od kojih se jedan gotovo guio menjaju
i intonacije krkljanja.
ak
da je vilenjak i hteo da zadrema, pored ovoga to je
bilo nemogu
e.
Sazvu
ije spava
a nije ni malo smetalo Friji i Un, koje su, iscrplj
ene od
puta, spavale kao mrtve. Posle nekoliko sati Kjuu j
e stvarno dodijala
razbojni
ka muzika, pa je jedva
ekao trenutak kada
e se probuditi i kre-
158
nuti da ga napadnu. Da su bili u nekom drugom drut
vu, u ovakvoj situaci-
ji, vilenjak bi izaao napolje da se odmori sluaju
i no
ne zvukove ume.
To bi bilo zanimljivo oputanje, kakvom je njegov n
arod pribegavao kad
god im je trebalo psihi
ko rastere
enje. Me
utim, pored ove krvolo
ne
bande, o tome nile moglo biti ni govora.
Morao je da sedi u zaguljivoj kolibi i
uva devojke od zlih pripadnika nji-
hovog naroda. U jednom trenutku zapitao se zato mu
je sve to bilo po-
trebno. Ali,
im mu je pogled pao na usnulo Frijino lice, odmah s
e za
udio
to mu je tako glupo pitanje uopte palo na pamet.
No
je dalje prolazila.
Po Hjortovom ujedna
enom disanju vilenjak primeti da je i on zadremao.
Sada je bio trenutak da napadne, ako je mislio da p
reupredi njihov napad.
Uz svu njegovu borbenu prednost, to mu se
inilo jako ne
asnim. Ipak se
na kraju odlu
io, da sa
eka njihov prvi potez. Jo se nadao kako
e, moda,
odustati od svoje namere. Nije eleo da svuda za so
bom ostavlja trag
leeva, koji bi na kraju odveo Harolda u umu Trolo
va, to bi se sigurno
zavrilo masakrom ljudi iz Lughajma. Ostao je da i
dalje
eka.
Oko dva sata docnije, njegove osetljive ui registr
ovale su neko komeanje
iz pravca razbojni
ke druine. Neko je pokuavao da u najve
oj mogu
oj
tiini probudi ostale. To mu ba i nije polazilo za
rukom, neki su se samo
okretali na stranu, a kod nekih, kao to je Urlik,
drmanje jednostavno nije
imalo nikakvog u
inka. Naavi se u stvarno bezizlaznoj situaciji, r
azboj-
nik ga nekoliko puta udari laktom. Urlik tiho zaje
a i posle malo gun
anja
otvori o
i:
Ti si, Lambi. ta je sad? upita on tiho dok mu
je polovina mozga jo
spavala.
Ona stoka, Hjort, zaspao je na strai. Uskoro
e prvi petlovi. Samo sam
Rudgrima uspeo da probudim, a on se strano plai v
ilenjaka raportira
mu ovaj.

ekaj malo, apnu Urlik, pridiu
i se na laktove i tresu
i glavom.
ta kae, ne moe da probudi Hjorta? Pa sve je
ovo bila njegova ideja.
oglasi se vo
a i okrenu se ka mladi
u koji je spavao zavijen u svoj dugi
plavi plat.
Grozan itav zvuk probi se iz Hjortovih usta kroz
prste ogromne Urlikove
ake. Onda se za
u novo koprcanje, pa zapo
e dijalog:
Ti si lud! To mi niko u ivotu nje uradio. besno
je siktao Hjort.
ta bi gospodin hteo? Da nam zbog njegove lenjost
i propadne ovoliki
plen? Ovo je, na kraju krajeva, tvoja osveta. Verov
atno bi te pogodilo da
ne u
estvula u njoj? odvrati mu vo
a sasvim zadovoljan onim to je
159
postigao.
Dobro, razumem. Ali da mi zavr
e... pokua da nastavi da se buni
mlad
.
To sam primenio, tek kada su svi drugi na
ini bili iscrpljeni. Evo, pitaj
Lambija, ako ne veruje. opravda se Urlik malo do
teruju
i istinu.
Lambi potvrdi glavom, pa nastavi da budi ostale.
Dosta. Ima nas sasvim dovoljno. re
e Hjort Urlik i ti, na vilenjaka, a
Rudgrim i ja na vilu. Vie sveta bi samo stvorilo n
epotrebnu buku.
Zato ti na vilu? pobuni se Lambi.
Zato to ho
u da sruim neke glupave Rudgrimove teorije. re
e Hjort
mra
no.
Ni slu
ajno! ulete Urlik Ako ho
e da se zabavlja, ima plavokosu
lepoticu, koju
emo svi, posle ura
enog posla.
Dobro. Mogu li onda bar da drim vilu, dok je Rud
grim bude klao?
re
e Hjort, ra
unaju
i da
e mu to biti divan uvod u zabavu sa raskonom
lepoticom Un.
Urlik klimnu glavom, smatraju
i da, kao dobar vo
a, ne treba da bude ni
suvie strog prema isfrustriranom mladi
u. Zatim, dobro pogleda prema
Kjuu, i ustavi na kolena apnu:
Imao si pravo Hjorte. On spava u tom poloaju. Ha
jdemo sada polako i
pametno.
Mislim da ste neto zaboravili, oglasi se Kju,
mirno i punim glasom
Niste probudili Kola. Ba me zanima ta
e pokuati on da uradi, kad ga
toliko hvalite, jer vi ste sa svim svojim lukavstvo
m poli direktno u smrt.
Ovaj staloen i hladan glas delovao je na napete ra
zbojnike gore od svake
grmljavine. Neki iz polupodignutih poza posko
ie. Rudgrina izdae noge i
on sede u prainu, a orija Urlik se uko
i. Nekoliko trenutaka trajala je
prava pometnja, pa onda vo
a skupi hrabrost da upita:
Ti... Ti si nas celo vreme sluao!?
A,
ime bih prekratio vreme, dok sam pazio? Ja tako dob
ro
ujem da
mogu da razlikujem disanje svakoga od vas. Odakle l
i vam samo ideja, da
iznenadite vilenjaka? Kojoj budali je to palo na pa
met? osmehnu se Kju.
I ta
e sad? upita vo
a preneraeno, kao i svako ko je prvi put u
ivotu video neto natprirodno. Kju je imao sre
e da su ovi razbojnici u
svojim primitivnim umovima brkali pojam natprirodno
g, sa natprose
nim.
Nita posebno. Sada
i da vas izbacim napolje na ovu kiovitu no
i da
se dobro pokajem, to sam vas sino
nahranio. izloi Kju mirno, kao da
se tu radilo o nekoj sitnoj kra
i, a ne o nameri da ih pobiju na spavanju.
160
Ovolika sigurnost u svoju mo
uplai Urlika vie nego to bi to u
inila ne-
ka otvorena surova pretnja. Ali, to nije tako delov
alo na ostale bandite
pli
e pameti. Hjort je to shvatao kao strah, i slabost,
pa zakora
i napred
rekavi:
Zar ne vidite da nas obmanjuje? Da stvarno ima ne
ku mo
ve
bi je dav-
no upotrebio. Dovoljno smo u
inili da ga izazovemo.
Jo nije spustio stopalo u koraku, kada Frija, koja
je od po
etka razgovora
bila budna, ali nije davala nikakvog znaka od sebe,
sko
i u kle
i poloaj
istovremrno zategavi luk. Ta reakcija je bila toli
ko brza i iznenadna, da bi
se i sam Kju mogao zakleti kako je devojka koristil
a subjektivno vreme,
samo da je nije li
no poznavao.
On ne podlee optem iznena
enju, nego ga iskoristi rekavi:
Rekao sam da
ete oti
i, smrtnici, i to
ete u
initi!
Onda polako spusti ruku koju je munjevito stavio is
pred Frije, kako bi je
zaustavio. Ona ga mole
ivo pogleda i upita:
Mogu li da ubijem bar jednog?
Nikako, re
e vilenjak Upravo sam ih ubedio, da se nose odavd
e.
Molim te, Kju, samo onog zubatog... nastavljala
je Frija da igra svoju
ulogu, poprili
no ovladavi vilenja
kom vetinom plaenja ljudi.
Bez obzira na napetost situacije, vilenjak se od sr
ca nasmeja:
Pa to je neka obostrana simpatija. Prava ljubav n
a prvi pogled. I on se
raspitivao za tebe dok si se odmarala.
ta mogu, sti
em oboavaoce gde god se pojavim. re
e Frija
sarkasti
no.
Negova naklonost bitno se razlikuje od Otolfove.
Mislim da je ne bi
preivela. objasni on.
Nema veze, ne bi ni on moju. odvrati devojka zl
obno.
Dobro, dosta smo pri
ali! Uskoro svi
e. Sad se tornjajte! ozbiljno re
e
Kju.
Zategnuti luk pokazao se kao mnogo delotvorniji u r
aspravi od odlu
nog
stava i raspaljivanja sujeverne mate. Razbojnici s
e brzo pokupie i
napustie kolibu. Za pozdrav im dobacie nekoliko k
letvi, na koje se Frija i
Kju veselo nasmejae.
Nekoliko minuta kasnije, Kju se die, opasa ma
pa, sagnuvi se, kliznu
napolje, u pomr
inu. Devojka je ostala da
eka sa napetim lukom u ruci.
Interesantno, ali u njoj se tek tada pojavi strah.
Moda zbog otsustva sa-
mouverene vilenjakove li
nosti. Me
utim, ni razbojnika vie nigde nije bilo.
Oni su bili glavna opasnost. Ta nelogi
nost, strana njenom racionalnom
161
umu, jo vie je uplai. Ona se stade tresti kao u
groznici, i onako sa lukom
i strelom u ruci, dopuza do usnule Un. Pribi se uz
nju, u neverovatnoj po-
trebi, da oseti neto ivo u svojoj blizini. Miran
i bezbrian san njene dru-
garice po
e polako da uti
e i na nju, smiruju
i je. Frija se jo
udila poja-
vi iznenadnog straha. Razmiljala je o njemu i nika
ko nije mogla da mu
otkrije logi
an uzrok. Kraji
kom oka ona opazi jednu senku koja potpuno
beumno skliznu unutra. Reagovala je munjevito.
Bio je to Kju, koji se po navici kretao vrlo oprezn
o, kao da je jo uvek na-
polju i uhodi razbojnike. Umalo ga ne ustreli. Spas
la ga je jedino
injenica,
da je razbojnike o
ekivala u grupi, a ne pojedina
no. Kada vilenjak pro-
govori, ona baci luk i sjuri mu se u zagrljaj. Zati
m po
e dugo i strasno da
ga ljubi. On je pokuavao da je smiri, ali ona ga j
e gr
evito drala, trae
i
da se zakune da je nikada vie ne
e ostaviti. Nikad vie samu, u mra-
ku! Kju
nu dre
i je u naru
iju i pusti je da se tiho izjeca na njegovim
grudima.
Kada se malo umirila, objasnila mu je, ta ju je sn
alo, i koliki strah je iz-
nenada osetila. Vilenjak joj re
e da je to zbog premora, koji je zadnjih da-
na doivela, tokom ovog groznog bekstva. Isto kao i
telo, re
e on, i ljudski
duh se zamara, a kada se ozbiljno premori mogu nast
ati napadi straha,
besa i izgubljenosti. Verovatno je njenoj neuroti
noj reakciji doprineo i
laan ose
aj mo
i koji je Kju irio oko sebe kako bi obeshrabrio ra
zboj-
nike. On ju je napustio naglo, ostavljaju
i je bez i kakve podrke, ne
shvataju
i njeno stanje. Devoj
ini ivci, napeti kao strune nisu to izdrali.
To je bila Kjuova greka. Vilenjak joj se izvinjavo
, pravdaju
i se da je sma-
trao kako ona ima jednu od naj
vr
ih priroda, sa kojima se ikada sreo.
Naro
ito posle onoga to je pokazala u Ejabergu i u Hako
novom zamku.
Nikada ne bi mogao da pomisli, govorio je, da bi nj
oj moglo tako neto da
se dogodi. Zato i nije preduzeo nikakve mere, da je
zatiti.
Od svega toga, Frija je malo ta razumela. Shvatila
je da joj se neto
pravda zato to ju je ostavio, ali sad je bio tu, i
to je bilo najvanije na sve-
tu. Svitanje su do
ekali zagrljeni, sede
i pored usnule Un i u tiini
gledaju
i prema otvoru ulaza.
Svetlost u tim vratima polako je ja
ala. Sa dolaskom dana otkravi se Friji-
no strahom smrznuto srce. Jutro osvanu vedro i prel
epo. Kju, po obi
aju,
osmotri nebo, pa zaklju
i:
Danas
e biti vrlo topao dan.
Kako to moe da zna? upita Frija koja se veom
a interesovala za sve
vilin umetnosti.
162
Pomo
u velikog iskustva nadopunjenog posmatranjima mojih
predaka.
U ovom naem kraju vremenske situacije ponavljaju s
e u odre
enom broju
slu
ajeva. Naravno, dosta zavisi od doba godine. Ne mog
u da budem pot-
puno siguran u ono to predvidim, ali, ve
inom pogodim. objasni vilenjk
razbijaju
i im iluzije o toj svojoj vetini.
Mislila sam da tu ima neka velika tajna. veoma
razo
arano re
e Frija
A ti, u stvari, predvi
a kao nai stari ljudi, samo ta
nije.
I oni bi predvi
ali ta
nije, da ive koliko mi, i da ima ko da ih podu
i u
toj vetini. jednostavno zaklju
i Kju.
Tada se i Un probudi, pa stade da se protee na svo
m improvizovanom
leaju, prosto mame
i prisutne svojim zanosnim telom.
Kju skrenu pogled, poto nije eleo da se zadravaj
u u blizini razbojnika, a
Frija samo proguta pljuva
ku i krenu da poslui doru
ak.
Brzo su pojeli obilan obrok od srne
eg mesa i masnog, krckavog keks-
hleba. Uhvatie konje koje je Kju jo pre svitanja,

im je utvrdio da su raz-
bojnoci dovoljno odmakli, pustio da slobodno pasu.
Natovarie ih svom
svojom skromnom imovinom i uzjahae. Ovoga puta nis
u se drali staze
nego su se kretali izma
u drve
a, paze
i da ne zaka
e glavom o neku nisku
granu. Posle nekoliko sati takvog, opreznog jahanja
, izbie na put, sigurni
da su zaobili vrlo mogu
u razbojni
ku zasedu.
Na irokom, zemljanom putu, koji se ve
prosuio pod jakim letnjim sun-
cem, poterae konje bre, mada jo uvek
ute
i i na opezu. Vazduh je post-
ajao sve topliji. Uskoro, Kju zbaci gornji deo svog
kostima, i nastavi da
jae nag do pojasa. Frija je odmah sledila njegov p
rimer. Nlju za miljenje
ljudi koje bi eventualno sreli, i onako nije bilo b
riga. Jahala je slobodno,
kupaju
i u vazduhu svoj oznojen torzo. Jedino je Un ostala
obu
ena,
objanjavaju
i da joj uopte nije vru
e, i nisu je slomile ni Frijine opo-
mene da
e od znoja usmrdeti kostim, pa
e narednih dana i
i gadna i
smrdljiva.
Oko podne zaustavili su se pored nekakve plitke re
ice, rashladili, oprali
neke stvari, odmorili se u hladu. Pojeli su srnetin
u, ponovo bez ikakvih
dodataka, jer je Kju smatrao da ni pe
eno meso ne moe dugo da stoji po
ovakvoj temperaturi. Ostalo im je jo malo, za ve
eru, a za sutra
e morati
nekako da se sna
u. To je zna
ilo da
e opet jesti vilenja
ku kau, kako bi
malo odmorili stomake. Posle obroka, neko vreme su
se ispruili u hlado-
vini, dok se ega nije malo smirila. Un se alila n
a ovo neuobi
ajeno toplo
vreme. Kju joj re
e kako su zadnjih sto godina najtopliji od kako su
vilen-
jaci doli na ovaj svet.
163
To je omogu
ilo vama, ljudima, da se u zadnje vreme razmilite m
nogo
dalje nego to su vai preci odlazili.
ujem da je kolonizovan Grenland, a
da pojedinci plove
ak do velikog zapadnog kopna koga vi zovete Vinland
.

Frija ispri
a kako je njen otac na Islandu upoznao neke ljude k
oji su sa
Erikom Crvenim ili na zapad, ali da tamo nije bilo
ni
ega to bi vredelo
plja
kati.
Kau da nema bogatih gradova i imu
nih seljaka, samo uma i divlja
,
isto kao i ovde.
Kju ovome nita nije dodao s obzirom da je o tim me
stima
uo samo od
drugih, a od onoga to o
i vide, do onoga to ljudi govore postoji
poprili
na razdaljina. Poto su se u pri
i opet dotakli udaljenih oblasti,
onih koje su bile toliko daleko, da je u njima sve
bilo mogu
e, devojke
okupie Kjua da im ponovo pri
a o vilinskom svetu.
Tog su jutra dobro napredovali poto su bez straha
jahali ljudskim putevi-
ma. Oko podne zastadoe da predahnu pa odmah preduz
ee stare mere
opreza. Zali su se jedno trista metara duboko u u
mu, pronaavi ove
i
proplanak kako bi konji mogli da pasu, na kome su s
e smestili. Kada su
sjahali, devojke primetie da Kju deluje veoma umor
no. Teko se kretao i
bio je skoro posiveo u licu. One ga postavie da le
gne i po
ee da ra-
spravljaju kako da mu pomognu. Posle nekoliko besmi
slenih predloga,
koje su iznele na osnovu svog poznavanja tadanje m
edicine, on se, s mu-
kom, umea u razgovor:
Jahanje mi nikako nije prijalo s obzirom na ovu v
rstu povrede. Celim pu-
tem sam se savladavao da ne urlam od bola. Ali, pos
toje granice i moje
izdrljivosti. Na kraju je potiskivani bol provalio
, i to me je gotovo oborilo.
Ina
e povreda je ista kao ju
e i nije se mnogo pogorala. Kada se dobro
odmorim povrati
u se. Za slomljena rebra ne moe se gotovo nita.
Zato si jahao, kad ti to ne prija? prosto zaku
ka Frija.
Da se to pre uklonimo od zamka i mesta naseljeni
h ljudima. Dodatne
nevolje mi, u ovom stanju, nikako nisu potrebne,
pateti
no izjavi vilenjak.
Dokle
ete vas dvoje da izigravate heroje bez razloga? Put
ovanje sa va-
ma je samo jedna velika sekiracija, pobuni se Un
Idu
i put
u ja
prona
i neto za ta se treba rtovati.
Mislim da je Kju, ovog puta, potpuno u pravu. Lju
dima se zaista ne moe
verovati. Strano su prevrtljivi, ponovo po
e da ga brani Frija, koja je
sebe ve
po
ela smarati vilom. Seti se samo
injenice, da te je Rep toliko
voleo, a zatim je poloio ivot da bi ti bila iva
spaljena. Ja na Otolfovu
164
ljubav nisam dala ni pet para, ba zato to bi mi i
pored svog tog bo-
gatstva i komfora, stalno visio ma
nad glavom. Od kud bih mogla da
znam sa kakvom bi se ludom idejom narednog dana pro
budio?
Ti si se za ova tri dana toliko odrodila, da si p
o
ela da iznalazi otre
zamerke sopstvenoj rasi. nasmeja se Un Ne zabor
avi da su kod ljudi
ljubav i mrnja vrlo blizu i ti moe da se prtseti
Sigruda Zmije u Oku iz
sopstvene pri
e. To je za njih prirodna osobina.
Zar ti nisi nita nau
ila iz preksino
nje pri
e o Evelonskim osniva
ima
razuma? razo
arano upita Frija.
Ali, ljudi nisu vile i vilenjaci, pa je sasvim no
rmalno da se ne ponaaju
kao oni. branila je plavua sopstvenu rasu, mada
se ose
alo da ovog pu-
ta to govori
isto reda radi.
U mojoj porodici nikad nije bilo tako gordo
e Frija Zato sam ja
mnogo blia Kjuu i njegovom narodu nego ti. Moji pr
eci su razmiljali svo-
jom glavom i voleli su se ne nanose
i zlo jedni drugima.
Prvo, mene izuzmi iz pri
e jer sam, kao i ti, izabrala da hodam pod vi-
linskim zvezdama. Ovde govorim o ljudima, sa kojima

emo stalno morati
da se sre
emo dok ne napustimo Midgard, re
e Un, pokuavaju
i da po-
jednostavi pri
u.
Pa zato onda razbijamo glavu o stvarima ljudi?
obrecnu se Frija.
Zato to ja znam da tvoji nisu bili vilenjaci, i
da je njihova tajna bila u
tome, to oni nisu voleli srcem, nego su samo gleda
li telesna zadovoljstva.
Zato su svoja ose
anja uvek drali na uzdi, to normalan, poten
ovek ni-
kada ne radi, suprostavi joj se Un, kojoj se
inilo da je ova tema sjajna
za odmeravanje intelektualne snage sa svojom ljubav
nicom.
Uvidevi da Un usiljeno glumi kako joj je stalo do
ljudi, i da u ovoj ra-
spravi samo gube vreme, tamnokosa pokua da zaklju
i:
Na
in ljubavi mojih predaka i vilinskog naroda izgleda
mi kao mnogo
logi
niji i poteniji. I ivotinje se bore za enku, ali
joj se muijak koji iz-
gubi ne sveti. Meni se to
ini mnogo prirodnije i ja nikada ne
u ljubav od-
mah zameniti mrnjom.
Ose
anja su
ista i uzviena, s njima nema nagodbe. Plavua je
po-
vremeno znala da bude tvrdoglava kao mazga, pokuav
aju
i da zadivi
Kjua. Sada joj se
inilo da je Frija potpuno preuzela mesto najpoeljn
ije
ene u okolini. Prvo, vilenjak je, celim putem, mno
go vie gledao u Friju, a
zatim taj ludi erl, koji nju, najve
u lepoticu njezine marke, gotovo nije ni
primetio. Morala je sebi da prui oduka makar vode
i ovu, ve
unapred
izgubljenu, bitku Zato i jesu najplemenitija
ovekova osobina. Racional-
165
nost u tome ivotinjska je, niska i prljava. Zna k
ako mudri ljudi kau:
ena koja nije ljubomorna, ne vredi mnogo. Odredi s
ama koliko vredi.
duboko ujede Un.
Hej bre, lake malo umea se Kju Pa ti si ope
t udarila na korene ove
nae trojne zajednice prekorno po
e da se obra
a Un.
Nema to nikakve veze sa tim, ja vas oboje volim i
bila bih jako nesre
na
da mi vas neko preotme pokua da se opravda ova
Re
je pre svega,
bila o izvesnim pljuvanjima na najplemenitija ose
anja.
Ma, ta vaa plemenita ose
anja poti
u od onoga: to je moje, to je samo
moje. Zato stalno u ivotu mu
ite jedni druge! planu vilenjak.
Osetivi da je Kju suvie jak protivnik za raspravu
, Un se povu
e kako ne
bi imala vie tete nego koristi od ove sva
e u koju je ula samo zato da bi
se odmerila sa Frijom, jer joj se
inilo da ima neke zgodne argumente. To
ina
e nije imalo mnogo veze sa njom, kao to je to prik
azivala.
Frija je, naprotiv, mislila da je to zato to je ra
skona Un mogla imati sva-
kog mukarca pa je zato postala vrlo sebi
na. Smatrala ju je za razmaeno
dete. Ona joj se ponovo obrati:
Kad toliko estoko i plemenito voli, smisli net
o kako da pomognemo
Kjuu. On ovako vie ne moe dalje.
Plavokosa se u
utala, stide
e se to je uopte otpo
ela ovu nepotrebnu
prepirku u ovakvom trenutku. Samo je iznervirala sv
oje saputnike bez raz-
loga se trude
i da ispadne pametna. Ovom raspravom pala je u vile
njako-
vim o
ima umesto da se izjedna
i sa Frijom. Grizla je sebe to je ispala
tako glupa. Stari recept: Odueviti mukarca pri
aju
i o uzvienosti
ose
anja sa riterskom epikom, poklanjati prednost esti
ni i odlu
nosti
kod vilenjaka nije prolazilo. On nije bio ratnik pu
n sebe, eljan da neko
veli
a njegova ose
anja i hrani mu tatinu.
Nastade dui period
utanja. Kona
no, Kju ga prekide:
Moda postoji na
in da se izle
im, i to odmah. Da je otvorena rana si-
gurno bi uspeo. U stvari, trebalo bi da bude tako j
er od dooua kost zarasta
ispod rane. Na alost, tog leka imam vrlo malo jer
ga je teko nositi. Mis-
lio sam da
u ve
inu puta provesti sam, pa sam poneo samo
etiri osrednje
table. Ako ih sada potroim na ovu stvar, gde inter
vencija i nije tako preko
potrebna, ta
emo da radimo ako nekom od nas kasnije pomo
stvarno
bude neophodna?
Frija nije uopte shvatala ta je to doou, ali je s
a njim baratala kao sa sa
potpuno apstraktnim pojmom, podrazumevaju
i da on le
i sve. Ona re
e:
Malo vredi lek koga ne upotrebi kad ti je potreb
an. Ako se ovde
166
zadrimo mogli bi smo zadoboiti mnogo gore rane, ne
go to bi nam ta tvo-
ja
etiri dooua mogla da zale
e. Zato ga odmah upotrebi, pa da odjaemo
dalje, ili ti je moda drae da se sakrivamo na ivi
ci ljudskih naselja? Mis-
lim, verovatno voli da se kocka sa ivotom, jer H
arold je do sada sigurno
saznao da smo sino
posetili Otolfa.
Ama, shvati Frija pobuni se Kju Ti uopte ne
razume kakav je to lek.
On te moe spasti kada si probodena ma
em ili udaren sekirom.
Shvatam samo jedno! odgovori ona ustro Ako n
ai
emo na gadne
Hakonove konjogonce, ivoti nam ne
e vredeti ni pet para.
ak bi se i Ha-
gen oalostio da vidi svog Grona me
u konjima tog silnika. Zato, ne pravi
komplikacije. Mi smo u velikoj urbi.
A, gde se toliko uri? zapita vilenjak obeenj
a
ki Koliko mi je poz-
nato, ovu grupu vodim ja i idemo da se na
emo sa mojim narodom. Zar ti
se toliko uri da upozna budu
eg svekra i svekrvu?
Zna ti dobro ta ne elim. Ne
u da ostavim kosti u ovoj prokletoj Otol-
fovoj marki. prosikta tamnokosa.
Onda, pre
imo na stvar, re
e vilenjak po
evi da razvezuje kai i otva-
ra gornji deo svog kombinezona. Un ga upitno pogled
a i samo to ne re
e
sad i ovde? Zatim se seti da je Kju rekao kako je p
o sredi neki vrlo agresi-
van na
in le
enja, pa se vilenjak sigurno zbog toga svla
i.
Kada je potpumo razgolitio grudni ko, to je bilo
poprili
no bolno, a to se
moglo videti po krupnim grakama hladnog znoja na
elu, on se obrati
Friji:
Idi sad do Tororovih bisaga i u levoj
e videti nekoliko tankih irokih
kutija od utog metala. One su u posebnoj pregradi,
sasvim uz konjsko telo.
Izvadi jednu, na
i
e i
etiri
eli
ne hvataljke sli
ne malim maicama,
donesi mi ih sa njom. Uzmi i komad onog zapaljivog
materijala koji smo
ve
koristili i
uturu koja stoji pored njega.
Frija otr
a i gotovo se u trenutku vrati sa naru
jem punim stvari. Kju uze
od nje krupnu kutiju koja je vie li
ila na plo
u, pa je spusti kraj sebe na
vre
u za spavanje, lome
i noktima vosak kojim su ivice bile zape
ene.
Zatim je postavi sa svoje desne, povre
ene strane, okrenuvi joj bravicu ka
sebi. Uzevi
etiri duge hvataljke, on pozva devojke rukom pa im
re
e:
Kada je otvorim u njoj
ete videti neto to li
i na ljubi
astu mahovinu,
kako pliva u prozirnoj sme
oj te
nosti. To je doou. Uhvati
ete svaka sa po
jedne strane hvataljkama tu stvar, koja ima oblik
etvrtaste krpe, jer se
razvila u kutiji, i paljivo
ete je preneti na desnu stranu mojih grudi. To
mora da se uradi prili
no brzo, jer doou nekoliko minuta po otvaranju gu-
167
bi svoja lekovita svojstva. Isto se doga
a ako vam, ne daj Boe, ispadne.
Tada moramo da upotrebimo slede
i. To se, dodue, moe uraditi i
druga
ije kad si u urbi. Onda ga hitrim pokretom, samo j
ednom hvatalj-
kom, nabacite na povere
eno mesto, ali tada se obi
no zguva, i ne legne
lepo, pa mu je dejstvo umanjeno.
Poto sada le
imo dubinsku povredu, odlu
io sam da sve uradimo kolski.
Dooua nemamo na rasipanje dok smo na putu... Sada
emo prvo da pri-
premimo hvataljke.
On uvu
e vrh svake od
etiri pincete, veli
ine dobrog noa, u
uturu, pa ih
dade devojkama. Potom crvenom kuglicom zapali smol
u.
Drite ih za krajeve, kao to sam vam ih dao. Kad
a njima dodirnite pla-
men, vrhovi
e se zapaliti. Podignite ruke i sa
ekajte da se ugase. Tada
emo uraditi kao to sam vam objasnio.
Hvataljke planue. Frija je drala ruke podignute s
a strane, paze
i da
slu
ajno neta ne dotakne. Un je, naprotiv, svoje podig
la jako visoko iznad
glave doslovno shvataju
i uputstvo. Plamen uminu ba u trenutku kad su
drke
eli
nih instrumenata, postale mlake od zagrevanja. Kju
otvori pok-
lopac. Materija koju su videle bila je prst debela
i izgledalo je kao da pliva
u ulju. Devojke je uhvatie kako im je re
eno, mada je Un bila pomalo ne-
spretna. O
ito je imala veliku tremu jer u
estvuje u tako vanoj stvari, u
pripremi izvo
enja vilinske magije, to je po onome kako je vaspi
tana, bio
smrtni greh. Kju duboko udahnu, kako bi kosti dole
ta
no na svoja mesta,
pa, zadravaju
i vazduh proaputa:
Sada!
Prijateljice spustie doou na njegova rebra i ovaj
lepo nalee na torzo.
Za
u se slabano itanje. Prijatna toplina razli se p
o vilenjakovom telu.
Posle nekoliko trenutaka doou posive i otpade sa ko
e raspadaju
i se. Kju
zvu
no ispusti vazduh, i prvih pet-est udaha nastavi u
brzano da die. On-
da veselo pogleda devojke, pljusnu se akom po rebr
ima, pa grmnu:
Izle
en sam!
Devojke ostadoe nepomi
ne, fascinirane onim to su upravo videle, a on-
da odahnue.
Samo to i nita vie? skoro
e razo
arano Frija, ne znaju
i ni sama ta
je o
ekivala.
Ja sam se sva odsekla da nita ne upropastim.
ljutito joj odgovori
Un.
Pa nije to tolika mudrost, izvaditi krpu i prilep
iti je na ranjenika, paze
i
da sa njom nita sa strane ne doka
i. Mislim da bi nam Kju mogao objas-
168
niti zato taj doou melem ne sme da se doti
e prstima. po
e Frija da se
zanima za upotrebu dooua.
Zar ti nije dovoljno to zna, da je to tako, i k
ako da ga upotrebljava
ako ti zatreba? Ja ti to mogu objasniti, ali sumnja
m da
e razumeti.
pokua da je se otrese vilenjak.
Frija je neumoljivo ostala pri svom.
Materija koju mi nazivamo doou, s uzdahom po
e da objanjava vi-
lenjak u stvari je meavina gljiva iz naih polar
nih oblasti, koje rastu
pored toplih sumpornih izvora, i specijalne kulture
bakterija, koje su stvo-
rili nai mudraci na svetu sa kojeg je moj narod do
ao.
ta su to bakterije? nestrpljivo ulete tamnokos
a.
O tome
emo posle. Znao sam da
e vrlo teko razumeti. Kao to sam ti
rekao, doou su stvorili lekari na Evelonu. Da li je
gljiva isprovocirana
bakterijom, ili obrnuto, toga se danas, u mom narod
u na ovom svetu niko
ne se
a, tek, ona prenosi svoju ivotnu energiju na tkivo
ivog bi
a koji je
u dodiru sa douom. To zaceljuje rane neverovatnom b
rzinom i za sada smo
nemo
ni samo kod povreda mozga i sri ki
menog stuba.
Rukom se doou ne sme dodirnuti, jer bi se onda zace
ljuju
a sila beskoris-
no prenela na zdrave prste. Eto, to bi ti bilo najk
ra
e objanjene. A, da,
zaboravio sam da napomenem kako se doou moe korist
iti samo kod ivih
ljudi. Nikome ko je mrtav ne moe se pomo
i. Deavalo se u naoj praksi
sa rane na leu od njega zarastu, ali to ni
im ne izmeni postoje
e stanje
smrti. odra kratko predavanje vilenjak.
Ho
e li mi sada objasniti o tim bakterijama? umilno

e zelenooka.
Uh zvu
no uzdahnu vilenjak, a svetli pramenovi na njegovoj
glavi jo
vie se nakostreie To
e zapravo biti vrlo teko. Jesi li ikad gledala u
vodu bare leti?
Jesam! prostoduno odvrati Frija.
I, ta si videla? nastavi da ispituje vilenjak.
Devojka se na trenutak zamisli, pa po
e da nabraja:
Alge, trsku, podvodnu travu, lokvanj, abokre
inu, peruniku...
Nisam mislio na biljke! jauknu Kju, koji je pou
en iskustvom u ovakvim
raspravama sa ljudima, o
ekivao i mnogo gore od toga ta si videla u
vodi?
ljunak, blato, mehuri
e kako se diu se dna, trulo granje,
ak i jedan
razbijeni kr
ag. ovo sa kr
agom Frija je namerno dodala da bi iznervi-
rala vilenjaka, jer joj se smu
io njegov na
in okolianja oko glavne teme.
Zar nikad nisi videla riblju mla
, pijavice, ra
e, punoglavce, vodene
169
gliste, razne bube, komarce, larve, vilin konjice,
vodene buve i tome sli
no?
eksplodira ovaj ne mogavi vie da izdri.
Jesam, ali nisam to smatrala tako vanim, ta bi
a su tako mala i neug-
ledna. re
e tamnokosa sasvim od srca.
E, pa svet oko nas je pun takvih, i jo razli
itijih bi
a, koja su toliko sitna
da ih nae oko ne moe videti. po
e da objanjava Kju.
ta nas se ona ti
u kad su tako sitna odvrati Frija Mi za njih mo
ra da
smo Bogovi.
Sasvim obrnuto. Vi mislite da bolesti dolaze od B
oga, ili
avola, to za-
pravo uopte nije ta
no.
Frija ga zapanjeno pogleda, ne shvataju
i kakve veze sa tim imaju bolesti,
ali ne re
e nita, jer su ve
jednom raspravili da Bog ne postoji, bar ne u
obliku u kojem ga zvani
na crkva predstavlja.
Ta su mala stvorenja kao i velika, neka su pitoma
kao ze
evi, a neka su
agresivna i krvoedna kao vuci. Ima ih bezbroj vrst
a. Ti krvolo
ni u stvari
su bolesti, oni ti u
u u telo, namnoe se, napadaju ga, jedu te iznutra
sve
dok ne umre. Telo ima neke svoje male zveri, neku
vrstu pasa
uvarku
a
koji ga brane, ali, kad oni pokleknu javlja se bole
st. Svet je pun takvih
si
unih bi
a. Svuda su oko nas, ima ih na svakoj travki, u sva
kom gutljaju
vode, u svakom zalogaju hrane, komadu ode
e i naravno u vazduhu koji
diemo.
Frija ga pogleda sa negodovanjem:
Nita na moe da postoji, a da se ne vidi. izne
se ona svoje primitivno
materijalisti
ko gledite.
Oni su vidljivi, samo su toliko sitni da ih golim
okom ne moe videti.
pokua on nekako da joj objasni mikro svet, jo vi
e se zapetljavalu
i u
svoju komplikovanu pri
u.
Ako su vidljivi, kako ih onda ne vidimo i ko ih j
e uopte video, da zna da
zaista postoje? ostade tamnokosa devojka dosledna
svojoj sumnji.
Razmisli, Frija, blago re
e vilenjak kako se ve
ina opasnih bolesti
iri?
opori tih malih, izuzetno opasnih bi
a, juriaju sa jednog
oveka na
drugog. Oni se neverovatno brzo namnoe u jednom, a
viak zveri napada
novo telo. Razne vrste vrebaju,
ekaju
i u hrani ili vodi koju je oboleli do-
takao. Otuda masovna oboljevanja i pomori.
Devojka je neko vreme razmiljala, pa onda smireno
primeti:
Ali, umire se i od bolesti koje se ne ire tako l
ako. Sem toga, ene i vidari
su
esto u kontaktu sa teko obolelima pa su jo ivi,
a Boga mi, neki tako
provedu i ceo svoj vek.
170
Postoje i manje agresivne vrste, one napadaju sam
o ljude koji su slabi ili
ne
im na
eti.
esto se nakaleme na povrede, trovanja ili prehladu.
Deava
se da se u ne
ijem telu, usled borbe protiv jedne bolesti, njegov
a odbrana
bude veoma oslabljena, pa onda navale svi koji su s
e zatekli u okolini. Mo-
ram ti re
i i da sve odbrane nisu iste, neke se dobro obra
unavaju sa jed-
nom vrstom, a neke sa drugom. Ili poputaju u odbra
ni pred nekim, naiz-
gled potpuno lakim, bolestima. Tako neko oboli od n
e
ega to niko oko
njega nema. objasni Kju, onako od oka.
Pa to je uasno! preplaeno
e Frija, gledaju
i oko sebe kao da je ula
u jamu punu izgladnelih vukova. Ako su neprijatel
ji svuda oko nas, onda
zna
i da nikada nismo sigurni! Moemo se svakog
asa razboleti i umreti,
a da napad i ne primetimo.
Upravo tako! konstatova vilenjak neumoljivo T
ako si ivela
itavog
svog ivota, a da to nisi ni znala. Nita ti se ver
ovatno ne
e dogoditi do
ume Trolova. Tamo
emo za Un i tebe u
initi ono to smo davno u
inili za
sopstvenu vrstu. Pusti
emo vam u krv novu odbranu da pomogne
postoje
oj. Male zveri iz nje su toliko strane, da ni jedn
a zemaljska mala
zver ne moe da ih ugrozi. One
e vas
uvati do smrti i za vas ni jedna
ljudska zarazna bolest ne
e postojati. To je jedna od glavnih odlika vilins-
kog naroda, ako se se
ate da ne pate od bolesti ljudi i ivotinja.
A ta
emo ako se ipak razbolim pre nego to stignemo? b
ila je uporna
Frija u svojoj novoj opsesiji.
Ne brini se, znam da le
im i neke osnovne ljudske bolesti pokua da je
umiri Kju.
A, ako to ne bude bila jedna od uobi
ajenih ljudskih bolesti, nad kojima
ima vlast? ponovo
e devojka, koja je ovog puta bila stvarno uplaena.
Kju u prvom trenutku, htede da joj besno odgovori,
kako
e umreti i to bez
ikakve nege, ali se savlada jo jednom i pokua da
je urazumi:
A ta, ako mene poklopi neko drvo u umi, ako me
udari grom, ako se
pod mojim nogama otvori ogromna pukotina i ja propa
dnem u utrobu
zemlje? Pitam te, ta onda...
Frija spusti pogled i zagleda se u zemlju. Un je za
to vreme njihove nau
ne
diskusije izvadila ostatke praseta i hleb koji su k
upili u zamku. Ona
va
i komad prasetine, odgrize polovinu i ostatak prui
Friji.
Ova je pogleda sa uasom, ali se smiri i re
e:
Neka, hvala. Neto sam izgubila apetit.
Kju, rairi ruke i pogleda u vis. Zatim ustade i oz
biljno joj re
e:
Od vas ljudi je najbolje kriti istinu. Ponaate s
e gore nego deca. Sa gla-
171
dovanjem
e vie nakoditi sebi, nego to
e se sa
uvati. Telo izmu
eno
nejelom, najlake je napasti zbog oslabljene odbran
e. I sama zna da su
debeli plemi
i, mnogo re
e bolesni od izmravelih seljaka. To nije
slu
ajnost.
Frija nevoljno prihvati ponu
eni komad ali,
inilo se da nije ba ube
ena
u vilenjakovu tvrnju.
Posle jela krenue kroz umu, vode
i konje za sobom, da se jo malo od-
more. Izbivi na put oni uzjahae. Kju belca, a dev
ojke vilenja
kog prugas-
tog pastuva.
Vilenjak pogleda u nebo. Nad njima su se navukli pr
ete
i crni oblaci. Po-
krivali su
itavu povrinu neba, dokle god je oko dosezalo. On
obode Gro-
na i re
e saputnicama:
Moramo na
i neko preno
ite sa krovom nad glavom. No
as
e sigurno
padati kia.
Un
utke potera Torora, ne znaju
i ta da kae. Frija joj se pridrui u tom
utanju, jer ni ona nije imala nikakvu predstavu o t
ome gde bi mogli da
provedu no
. Putovanje je teklo u tiini, kao da se onaj stari
zid straha i
neizvesnosti, od pre
etiri dana, vratio. U stvari, bili su zabrinuti to
jau
po ljudskom putu i optere
ivala ih je misao o sklonitu za idu
u no
.
Vijenjak se sekirao zbog devojaka, jer njemu ova si
tuacija nije bila nika-
kav problem. One nisu imale nikakvog iskustva u pot
ucanju po putevima
pa im se svaka prepreka
inila nereiva i strana. Tamnokosa je jo neto i
putovala, ali to je uvek bilo sa ocem, ili stricem,
koji su bili omiljeni ljudii
a ta putovanja odvijala su se po etapama od jednog
do drugog gostoljubi-
vog doma
ina. Nije imala iskustva sa nepogodama na otvorenom
kao ni sa
odsustvom krova u toj prilici. to se Un ticalo, on
a se nikada nije mnogo
udaljavala od roditeljske ku
e. Ovo joj bilo najdue putovanje u ivotu.
Predve
e su napustili glavni put i krenuli nekom umskom s
tazom, irokom
jedva toliko da se dva konja mimoi
u. Kia je po
ela da sipi. Jo njie pra-
vila ozbiljne smetnje, ali nije bilo zgoreg da se s
klone dok su im odela jo
bila suva. Kju im re
e da
e,
im budu nali neki zgodan proplanak, podi
i
ator od pokriva
a za Torora i Grona. Me
utim, kako je veme prolazilo,
uma oko njih ostajala je jednoli
no gusta i puna ipraija.
Na kraju, kad ih je ve
uhvatila nervoza, na umskoj stazi pojavi se jedno

proirenje, od nekoliko ari. Na njemu se nalazila p
rili
no velika, kupasta
koliba. Imala je sedam do devet metara u pre
niku. Pored nje je bilo nas-
lagano dosta drva i pru
a. Bio je tu i drveni bunar, sa
ekrkom i
nadstrenicom, jedno usamljeno visoko drvo na kome
se nalazila nekakva
172
osmatra
nica, a pored svega toga uzdizala se poluukopana og
rada, o
ito
namenjena stoci.
Kju sjaha i opezno u
e u zgradu. Nije mu trebalo mnogo da utvrdi kako tu

ve
podue niko ne ivi, pa doviknu devojkama da uvedu
konje.
Unutrnjost je bila prazna, izuzimaju
i ure
eno ognjite na sredini i neko-
liko potpornih stubova koju su drali krov. Devojke
privezae konje za
drvene stubove, a Kju iza
e napolje, po ogrev. Donese ogroman naramak
suvog drveta koji je izvukao sa dna gomile, pa se v
rati po jo, jer nije znao
koliko
e dugo kia potrajati. U me
uvremenu, Un je skinula bisage i u
jednom uglu kolibe razmesti njihove stvari. Frija j
e dotle nekakvom krpom
obrisala konje, kako ne bi moda nazebli, iako je t
o stvarno bilo nemogu
e
po tako toplom vremenu.
Kju se vrati se tre
im naramkom drva, pa zaloi vatru. Topla crvenkasta

svetlost preplavi kolibu. Raskop
ali su vre
u koja je postala mekan leaj
veli
ine kraljevskog bra
nog kreveta. Un se izvali na nju proteu
i se. Fri-
ja i Kju spremie jelo na vilenja
ki na
in, jer su prase ve
bili pojeli. Vi-
lenjak uze lonac i ode po vodu. Vratio se tr
i, jer je napolju ve
po
eo
pljusak. Letnja nepogoda sru
ila se svom svojom estinom. Curilo je
ak i
kroz otvor sa odvo
enje dima, iznad vatre, pa su morali da je izmaknu
u
stranu.
To nije bila obi
na kia. Voda je bukvalno padala sa neba. Prava pro
vala
oblaka. Gromovi su se prolamali a munje su osvetlja
vle nebo, kao da se
Tor borio sa Midgradskom zmijom. Njihovo tutnjanje
zagluivalo je razgo-
vor. Un re
e da je biblijski potop, morao izgleati, u namanju
ruku, ba tako.
Kju joj odvrati da je to sigurno bila neka lokalna
poplava, jer se nekog ve-
likog potopa ovde na severu niko ne se
a, a to je isti svet. Neverovatno je
kako su ljudi, sve svoje sitne nesre
e kitili natprirodnim silama, i okrivlja-
vali nekog za njih. Frija dobaci kako se to radilo
kako bi se uplaili
grenici koji nisu potovali vae
a pravila ponaanja svoje zajednice. Kju
je upita da li se plai. Ona odvrati da ima mnogo v
e
e anse da nesre
u
preivi ovde, uz njega, nego prosti seljaci koji u
takvim prilikama sede u
ku
i i mole se Bogu.
Molitva ne pomae nikom. Osim, kao na
in da se smiri i da povrati
samopouzdanje. Me
utim, da bi reio bilo kakav problem,
ovek mora
samsebi da pomogne. zaklju
i Kju ovo
isto materijalisti
ko razmiljanje.
Posle ve
ere, kia po
e da posustaje. Un se oprui, spustivi glavu vilen
ja-
ku u krilo i zadrema. On je malo pomazi, pa nastavi
ivi razgovor o lovu i
ivotu ivotinja, sa Frijom. Tamnokosa tako saznade
, kako se prikrada srni,
173
gde se
eka lisica, kako se strelom ubija medved, to je za
strelce ljudi bilo
potpuno nemogu
e, kao i jo mnogo drugih korisnih stvari.
Sumrak je po
eo da skriva, ve
i onako tamno, obla
no nebo. Un polako
otvori o
i i poto se upilji u svoju drugaricu koja je esto
ko diskutovala,
neprimetno je gurnu nogom. Tamnokosa shvati poruku,
pa posle nekoliko
re
enica, zamoli Kjua da joj pozajmi njegov luk i stre
le, jer ima arku elju
da se u sumrak malo promuva po okolini. Kju joj ih
dade, opomenuvi je
da
ovek u umi posle zalaska sunca ne moe videti ni p
rst pred nosem,
pogotovo ako pada kia. Zato joj skrenu panju da s
e ne udaljava, rekavi
joj zabrinuto:
Ako misli da se vrati, mora to da u
ini jo za videla.
A ako se ne vratim, ti
e me, sa svojim sposobnostima, lako prona
i, pa
ne moram uopte da se brinem. odgovori ona pola u
ali, a pola ozbiljno.
Samo bi mi ve
eras jo to trebalo? progun
a Kju mrzovoljno Moe
da zamisli kako je to traiti slepu enu po ovol
ikoj umetini. Sem toga
morao bi da ovde ostavim ovu bebicu, a ovo je ipa
k koliba na putu.
Svakakvi putnici mogu ovde da nai
u.
Frija sko
i na noge, pa, sagnuvi se da namesti kapulja
u, iza
e iz kolibe,
ba
ivi preko ramena jedan vragolast pogled na svoje p
rijatelje. Un joj
odgovori irokim osmehom ne menjaju
i pozu.
Kada je izala, prve kapi sa krova kolibe padoe na
njen areni kostim.
Kia je gotovo sasvim uminula, ali ju je svaka gran
a ili visoka travka kva-
sila ako bi ih dodirnula. Poseban problem su joj pr
edstavljali oko metar
visoko cvetovi sa neuglednom utom cvasti. Oni su i
mali stabiljku gusto
prekrivenu fiekasto sraslim listovima koji su bili
pravi rezervori za zaos-
talu kinicu. Kada bi neki od njih slu
ajno dotakla u prolazu, u obu
u bi
joj se sjurio hladan mlaz vode. Bez obzira na te si
tne neprijatnosti, ona se
ose
ala dosta dobro. Jo je dobro videla u sumraku pa s
e probijala
prili
no oprezno, nadaju
i se da
e u smiraj letnjeg dana uspeti da iznena-
di neku sitniju ivotinju. uma je odisala
isto
om i sveinom posle kie,
pa je Frija disala punim plu
ima, uivaju
i. Moda se tome malo previe
prepustila, jer joj sa leve strane prhnu fazan i pr
eletevi ispred nje nesta u
granju ipraija. Ona nije stigla ni da podigne luk
dok je bio pored nje.
Ljuta na samu sebe ona nastavi u drugom pravcu jer
nije imalo nikakvog
smisla goniti pticu koja se ve
jednom uplaila. Pogledala je jo jednom u
grane sa kojih je kapala voda, jer ih je fazan u le
tu zaka
io, pa onda nas-
tavi dalje daleko bolje koncentrisana.
Prolo je vie od pola sata od kako je izala iz ko
libe. Sumrak je postao
174
mnogo gu
i. Ona rei da po
e nazad, ne toliko iz straha da
e se izgubiti,
nego zato to nije elela Kjuu da prire
uje neprijatnosti. Odlu
ila je da jo
malo sa
eka ispred ulaza kolibe, kako bi ih pustila da na m
iru zavre. To
joj se
inilo kao najbolje reenje, jer
e biti tu i ne
e se izgubiti, a mo
i
e
da spre
i Kjua ako pre vremena bude hteo da je potrai. Pom
isli da
e, ako
se privu
e, po zvukovima mo
i da odredi kakva je situacija unutra, pa se
nasmela svojoj domiljatosti. Plan je razvijala i d
alje, setila se da joj
ekanje ne
e biti toliko dosadno, jer bi mogla malo da zvirne,
poto ju je
neobi
no zanimalo da li vilenjak vodi ljubav kao i svi os
tali ljudi. Razum
joj je govorio da tu nema nita novo da se izmisli,
ali radoznalost je bila
ja
a.
Hodaju
i tako nazad ona pimeti, iza jedne grane pored koje
je promicala,
poznati obris srne. ivotinja se uko
ila i direktno je gledala razmi
i
nozdrve pri disanju. Lovkinja, koja je imala strelu
na tetivi polako podie
luk, zateu
i ga. Kao da je tim laganim pokretom razbila magiju
zale
enog
trenutka, njen plen posko
i i potr
a kroz iprag. Ali, ovoga puta i ona je
bila spremna. Poto je videla samo prvi skok srne,
ona oceni gde se iza
li
a u tom trenutku nalazi, i naslepo odape strelu u t
om pravcu. bun se
zaleluja, otresaju
i sa sebe dosadnu vodu i to je bilo sve. Frija nije
bila ni
malo sigurna je li pogodila ili ne. Ona namesti sle
de
u strelu na tetivu, i
uputi se u iprag, bez mnogo nade. Dva metra od mes
ta na koje je ciljala,
leala je srna, smeno uzdignutog zadnjeg dela, pru
ena preko buna koji
se iz osnove ra
vao. Plavo pero vilenja
ke strele virilo je samo desetak
santimetara iz tela, negde u visini desnog bubrega.
Bila je zabijena pod
uglom, a prednji deo zavrio je sigurno negde u oko
lini srca, ukoso ga
probadaju
i. Zato je smrt bila trenutna, a ivotinja se nije
koprcala.
Kjuov luk stvarno je imao neverovatnu snagu. Frija
ga jo jednom odmeri
u ruci dre
i ga za njegov masivan, anatomski prilago
en, rukohvat. Poto
je, po ne znam koji put, ocenila da izvrsno lei, p
o
e razmiljati kako
e da
se pohvali ovako sjajnim, mada slu
ajnim pogotkom. Dodue, morala je
prvo srnu da odvu
e u logor, kako bi je Kju i Un videli. Bila je pret
eka.
Pade joj na pamet kako bi bilo najbolje da odmah ot
r
i do kolibe i pozove
Kjua. Me
utim tu zamisao smesta napusti jer, ne samo da bi v
rlo teko
nali mesto gde je ustrelila srnu, nego joj je bilo
van pameti da die vilen-
jaka sa Un, samo zato da bi se pohvalila svojim tro
fejom. Morala je sama
da se sna
e.
Po
e prevrtati po depovima svoje ode
e. Imala je svoj mali no, koji joj je
Kju dao, pre ulaska u zamak. U jednom unutranjem d
epu prona
e par
e
175
konopca, vilenja
ke izrade. Bio je vrlo jak i tanak, ali nije sekao
ruke, a
ak je, na dodir, delovao veoma mekano. Prvo joj pad
e na pamet da od
grana koje bi povezala napravi nosila, koja bi jedn
im krajem vukla po
zemlji i tako prebaci trupinu. Onda utvrdi da malim
noem ne moe se
i
grane, a one ve
oborene nisu nita vredele jer su bile trule.
Naavi se pred skoro nereivim problemom, Frija re
i da sama improvi-
zuje, jer je mrak ve
padao. Prvo raspori ivotinju i izvadi drob, da je
tako
bar donekle olaka. Zatim joj veza zadnje noge, pa,
podigavi ih najvie
to je mogla, nabaci om
u oko jedne debele grane drveta pod kojim su bile.
Tobolac veza oko struka, za njega zaka
i dugi luk, koji joj se sada
inio
neverovatno nezgrapan, a onda izvadi jednu krpu, il
i bolje re
eno maramu,
koju je tako
e pronala u depovima. Nju namesti preko kose i ra
mena da
se mnogo ne ukrvavi, pa, poto je
nula po
e da gura ivotinju, kao da
je u pitanju
ovek na ljuljaci, istovremeno se podvla
i pod nju. Upiru
i
iz sve snage ramenom, ona se udaljavala od stabla,
dobijaju
i na visini
tereta. Kada je sa tim bila zadovoljna Frija se isk
renu i glava joj se na
e
izmr
u srninih prednjih i zadnjih nogu. Ona ih prihvati
rukama i namesti
bolje na ramena.
Sa malim naporom ispravivi noge, devojka prese
e konopac i krenu put
kolibe. Teina je bila prili
na, iako dobro raspore
ena. Frija je jedva
ekala trenutak kada
e sti
i. Mrak se gotovo potpuno spustio i ona se sve
tee kretala. Molila se samo da ne padne preko ne
ega u tami, znaju
i da
ne
e imati snage da srnu jo jednom podie sama. Hodal
a je na na
in koji
ju je otac nau
io jo dok je bila devoj
ica, sputaju
i prvo petu na zemlju.
Tako se veoma smanjivala mogu
nost saplitanja u pomr
ini.
Kona
no, na vidiku se ukaza narandasta ta
ka svetlosti vatre. Friji srce
bre zakuca i ona sva sre
na pouri ka udaljenom ulazu kolibe. Ve
je
zamiljala kakva
e lica Kju i Un napraviti kad je vide sa ovolikim p
lenom.
Jo vie se radovala njihovoj zbuljenosti kada ih b
ude zatekla na gomili.
Ima
e valjan izgovor pred Un, jer je jedva donela ovoli
ku ivotinju, a sa
njom nije mogla da
eka napolju. Vilenjaku se nije morala ni izvinjavat
i,
jer je on sam tvrdio da njegov narod ne zna za stid
tela, nego samo za stid
pogrenih postupaka. Za tako neto vredelo se pomu
iti. Ona skupi pos-
lednje atome snage i pred ulazom se ispravi, otka
i veliki luk i uzevi ga u
desnu ruku, namesti gord izraz lica. Zatim ustro z
akora
i u kolibu,
smeju
i se u sebi.
Un i Kju sedeli su na mestu gde ih je ostavila,
ute
i. Kada je ula
podigoe poglede prema zbunjenoj devojci. Posle prv
e mikrosekunde
176
iznena
enja Frija ugleda sedam ljudskih prilika kako sede
i lee razbacani
po drugoj strani kolibe. Nije joj ostalo nita drug
o nego da i dalje igra
svoju ulogu, mada sada to vie nije bilo samo iz a
le. Ona hladnim pogle-
dom odmeri pridolice, pa krupnim koracima ode do s
vojih prijatelja.
Tresnu srnu o zemlju ispred njih i mirnim glasom up
ita:
Nisam znala da imamo goste na ve
eri, ina
e bih donela neto sa vie
mesa. Ko su oni i ta trae ovde?
Putnici, kao i mi. Samo od mekane, ljudske sorte.
Jo se sue od toga to
su malo pokisli. Kau da su trgovci. Vode sa sobom
est dobro uhranjenih
ponija. Neki su natovareni. saeto joj odgovori p
lavua.
Kju ne re
e nita, samo je uko
eno sedeo i gledao u pridolice. Po izgledu
spodoba koje su se tamo izvalile, pre bi se moglo r
e
i da su bilo ta drugo,
nego poteni trgovci. Mirisali su mnogo vie na plj
a
kae bojita posle bi-
taka ili neko sli
no prefinjeno razbojni
ko zanimanje.
Njihov vo
a, Urlik, ogromna crnobrada ljudina, glatke,
elave glave za
koju se nikad ne bi reklo da je tu nekad rasla kosa
, bio je obu
en u nekak-
vu staru verinja
u, zakrpljenu ili proirenu oko vrata, debelom pele
rini-
com od crne koe po kojoj su bili udareni zakivci.
Ona mu je dosezala do
kraja ramena i ostavljala ruke slobodne. Na nogama
je imao stare prljave
izme, pantalone su mu bile od nekog neode
enog materijala, toliko prlja-
vog i iznoenog da mu se vie ni boja ni vrsta nisu
mogli na prvi pogled
prepoznati.
Osim dugog noa o pojasu, bio je naoruan samo ogro
mnom batinom oko-
vanom obru
ima i na
kanom ekserima. Svako je mogao da zamisli kakve
je sve stane povrede to oruje moglo da napravi. O
stali su bili obu
eni
kako ko, ali su svi bili naoruani do zuba. Time je
samo dolazila do
izraaja nadmo
na leernost njihovog vo
e, koji se me
u njima pouzdao
samo u batinu.
Friji je posebno upao u o
i jedan mladi
runih, izba
enih zuba, koji je uz
pomo
lanca i nekakve kone kape improvizovao neto to
je trebalo da li
i
na kacigu. On je sedeo u
oku, zavijen u dugi, izbledeli, plavi plat od ne-
kog izuzetno finog materijala. Frija odvrati pogled
od njih i,
nuvi,
po
e da radi oko srne. Prvo joj rukom i
upa digericu i bubrege, pa ih,
poto ih opra u vedrici vode donete sa bunara, odma
h stavi na vatru iznad
koje je Kju postavio neku skljopljivu metalnu reet
ku koja je bila standard-
ni deo njegove opreme. Kju nije previe voleo da je
koristi, jer je, kako je
govorio, bila prava gnjavaa o
istiti je posle upotrebe. Naro
ito kada
nema u blizini re
nog peska. Poto su ti, najkvaviji, delovi plena po
eli da
177
se peku iznad ara, tamnokosa devojka uz Uninu pomo
oka
i srnu na
gredu iznad njih i majstorski je odra.
ere
i meso Frija primeti da ga
ima isuvie
ak i ako butove budu ostavili za put, te stoga rei
da bude
velikoduna:
Hej, vi, seoski narode! obrati se ona ljudima
Ko je gladan, moe se
posluiti digericom. Ono bolje sti
i
e tek posle zavrenog posla.
Sva sedmorica bacie se na jelo i ono munjevito nes
tade, mada nikoga nije
zasitilo. Frija po
e pe
i meso. Kju joj dade drvenu kutiju punu bele soli,
to je u ono vreme bila izuzetna retkost. Meso je u
skoro bilo dobro pe
eno,
mada malo tvrdo i posno. Posluie svoje izgladnele
komije, kao gest do-
bre volje. Hleb nije sluen i jedina hrana je bilo
samo meso, ali bilo ga je
u izobilju. Obe grupe ve
erale su u tiini. Napetost se ose
ala. Na kraju,
od srne ostae smo oni delovi koje su devojke odred
ile da spreme za
sutranji put. Glavu i jo neke delove ostavie za
doru
ak. Tako zavri
prva srna koju je Frija odstrelila u svom novom, vi
lenja
kom ivotu.
Posle obilnog jela drutvo se po
elo bolje ose
ati. Grupa pridolica
ak
povede neusiljen razgovor. Za to vreme tri prilike
u kostimima sa arom
li
a, sedele su na kolenima i nemo ih gledale. Momak u
plavom platu
izdvoji se iz gomile, pri
e Kjuu i stade neto da pri
a o oruju. Vilenjak mu
je samo lakonski odgovarao, gledaju
i kroz njega, jer je tako uspevao
da pogledom obuhvati i sagovornika i drutvo iza nj
ega. Iskusno Kjuovo
oko nije moglo a da ne primeti panju sa kojom Urli
k i njegovi drugovi
prate mladi
ev nastup.
Iako mu je zbog takvog tretmana sigurno bilo nezgod
no, mladi razbojnik je
ipak reio da istraje u svojoj misiji. Uskoro je vi
lenjakovo
utanje
protuma
io kao tupu nezainteresovanost, pa se odvai na jo
ve
u drskost.
On onako leerno upita moe li pogledati vilenja
ki ma
, pa odmah po-
segnu za njim. Prsti su mu ve
dotakli koom prekriven metal kanije, kad
se Kjuovo koleno sa treskom spusti na ma
i prikova ga za zemlju. Videvi
bes u vilenjakovim o
ima on pokua da se osmehne i pokae kako ne ra-
zume zato bi se neko ljutio na njega. Kju se ne os
vrnu na to loe gluma-
tanje, nego mu prete
im glasom re
e:
Sluaj ti, Hjorte, ako sam dobro na
uo kako se zove. Svaki smrtnik koji
je video se
ivo vilenja
kog ma
a nije poiveo ni toliko da shvati kako ono
izgleda. Strano bi me raalostilo da doivi sudbi
nu tih tvojih odvanih
saplemenika.
Mladi
se preplaeno povu
e, gotovo fizi
ki osetivi opasnost na dometu
vilenja
kog ma
a. Bio je sasvim u pravu to je poverovao svojim in
stiktima,
178
jer Kju je bio potpuno spreman da mu hladnokrvno od
se
e glavu, ako bi
nastavio da se pravda ili raspravlja sa pogrenog r
astojanja.
Hjort se povu
e do svojih gun
aju
i i tresu
i glavom, to je proizvodilo
groteskno zveckanje na njegovoj sklepanoj kacigi.
Iz pravca ljudske
grupe jo su se neko vreme
ule optube i primedbe na vilenja
ku negos-
toljubivost, a onda se sve utia. Trgovci polega
e, ali ih ve
ina ostade
budna. Kju je prosto ose
ao na sebi pogled crnobradog gorostasa oko ko-
ga su ta neprijateljska stvorenja bila okupljena. M
irno ga je podnosio,
ekaju
i trenutak kada
e se ljudi odlu
iti za kona
ni obra
un. On polako
apnu Friji na uvo.
umski razbojnici.
ekaju da zaspimo kako bi nas poklali. Nameravaju li

to samo da bi vas prethodno silovali, ili misle kak
o imamo neto vredno, ne
znam. Loim ljudima nekada ne treba motiv da
ine zlo. Ono je u njihovoj
prirodi. Za sada, mislim da smo sigurni. Dok sam ja
budan, oni ne
e na-
pasti, zato to su kukavice. Takav soj ljudi ubija
smo kad su sigurni da
rtva nema anse. Oni se retko izlau opasnosti otv
orene borbe.
Konji, tiho procedi zelenooka lepotica Imamo
plemenite konje, i oni
vrede mnogo. Ho
e da nas pobiju radi njih... Kakav olo, i to posle
toga
to smo podelili svoju hranu sa njima. Trebalo bi d
a mi napadnemo prvi.
Moda si u pravu. Ali, po
emu bi smo se onda razlikovali od njih? Ovo
nije obljavlen rat.
eka
emo da povuku prvi porez. Da mi vilenjaci ubija-
mo sve ljude koji misle zlo, plaim se kako bi vaa
populacija bila znatno
umanjena odgovori skoro ne
ujno vilenjak, jedva pomeraju
i usne.
Devojka ne odgovori. Samo se osmehnu pri pomisli, k
oliko
e se banditi
na
ekati, o
ekuju
i da Kju zaspi. Ona izvadi iz tobolca est strela i
zabode
ih u prainu ispred sebe, kako bi joj bile pri ruci
. Onda namesti sedmu,
onu crnu i lakovanu, na tetivu velikog luka pa, spu
stivi se na zemlju,
isprui se po vre
i pored njega, licem u pravcu grupe preko puta. Mal
o ih
je ispitiva
ki gledala glave sputene na perijanu vre
u pa onda zatvori o
i,
zaspavi u trenutku.
Un lee iza nje, skinuvi vilenja
ki ratni no sa opasa
a i sakrivaju
i ga u
nedra. Zatim se sklup
a, obuhvativi rukama kolena i tako
e zaspa. Kju
ostade okamenjen pored njih, sede
i na iroko razmaknutim kolenima, us-
pravne ki
me, ruku poloenih na svoj strani ma
koji mu je po
ivao u kri-
lu. Njegov odsutan pogled obuhvatao je odrpanu grup
u na supotnoj strani
kolibe. Bez napora i koncentracije registrovao je s
vaki njihov i najmanji
pokret.
Ljudi su, vremenom, postajali sve nervozniji. Posle
nekoliko sati, me
u
179
razbojnicima otpo
e tih razgovor:
Ovaj prokletnik nikako ne spava. Ko zna, moda se
odmarao
itav dan,
dok smo mi ip
ili? jedva
ujno je brundao vo
a razbojnika.
Ma, kaem ti ja, spava on, samo je uvebao da to
radi sede
i. Znam ja
mu
ke tih stvorenja iz ume. Prevarili bi vu
icu da joj oplja
kaju jazbinu,
samo kad bi im to odgovaralo za neto njihovo. tet
a to ih ne zanima da
kradu, bili bi sjajni lopovi. Njihove interese, zai
sta nikad ne
u uspeti da
razumem Upade Hjort nestrpljivo.
Onda i uzmimu njegov veliki ma
dok tako spavaju
i gleda u tebe, ako
ima tri
iste, javi se neki tre
i glas.
Ja sam bar pokuao da ga prevarim, Rudgrime. Ti s
i se, kao i ostali, pre-
pao od vilenjaka. zlobno
e Hjort.
Ja se ne pravim pametan da planiram plja
kanje onih koji imaju nadl-
judske mo
i. Ko zna kakve mra
ne sile moe prizvati na nas, odgovori
onaj tre
i.
Ma, to je samo
ovek sa kozijim uima. Da ste hrabriji, mogli bi sv
i za-
jedno da navalimo na njega i
askom ga ubijemo, i dalje se ljutio Hjort.
Tiina, re
e Urlik ako nemate neku ideju kako da ga prikolje
mo, ne-
mojte govoriti. Ne zaboravite da
uje bolje od nas. Kako i ne bi kad ima
tolike ui? Sad jo samo treba da ga upozorite vao
m glupom prepirkom.
Kae da ga ubijemo? Zaboravio si enu koja je u
la nose
i srnu kao da
je guska. Ne
e mi re
i da je ona od naeg roda? Kol ju je video kad je
pola u lov. Vratila se sa plenom za nepunih sat vr
emena. ivotilju je ubila
jednim jedinim preciznim pogotkom. Zaklju
ak donesi sam. re
e Rud-
grim zabrinuto.
Moda je samo imala sre
e u lovu? Ona nema podignutu kosu kao vilen-
jak. odvrati Hjort sunlji
avo.
Njena kosa je mnogo dua nego njegova. Primetio s
i kako se ponosno
drala kada je ula? Nije bacila ni pogled na nas.
To je sigurno vila. Vidite
da je, posle tvoje sva
e sa vilenjakom, spremila po jednu strelu za svakog
a
od nas. To zna
i da uopte ne ra
una na mogu
nost promaaja. Ba kao
to kae legenda, Vilenjak moe ustreliti u oko vev
ericu koja bei razvi-
jao je Rudgrim svoju teoriju.
Stvarno, moe biti da je ona vila, re
e Urlik to nam nikako ne odgo-
vara. Mora
emo da je ubijemo i da zarobimo samo onu drugu koja
je si-
gurno ena. teta, lepa je...
To, to je lepa, nije nikakav kvalitet za vilu. O
ne su sve takve. Problem je
u tome to je niko ne bi kupio.
ak ni ludi erl Hakon. Svi se plae vilinske
180
magije. Vredi samo da se izre
amo na njoj pre nego to je zakoljemo. Jo
nikad nisam radio to sa vilom. Kau da je straobaln
o. dodade raspaljeni
Hjort.
Upoznao si
oveka koji je vodio ljubav sa vilom? upita Rudgri
m pun
neverice.
Da! odgovori mladi
Ostard Belokosi, odlazi svake tre
e godine u
daleke krajeve, duboko u zemlji Vanda, gde u vreme
umskih sve
anosti
moe optiti sa vilama. Prvi put je kao de
ak bio kod rodbine u tom kraju,
u malom naselju Nordijaca, koji su svojim knorovima
donosili i odnosili
robu za nekolicinu vrlo uglednih mesnih trgovaca. T
ada ga je mladi ro
ak,
njegov vrnjak, pozvao da gledaju tu sve
anost, gde nalepe devojke iz
itavog kraja tr
e gole kroz umu kako bi privukle vilenjake. Sa nji
ma su,
naravno, dole i vile, koje se nisu libile da iskor
iste mlade posmatra
e.
Otada on, iako sretno oenjen
uvek, redovno odlazi na sve
anosti da
sretne vile, a to je naj
udnije,
esto vodi sa sobom i svoju enu. Svata se
pri
a o njemu, od toga da je imao jako bolesno dete, ko
me doma
i vidari
nisu davali ni dve godine ivota, a onda su ga vile
njaci zama
ijali pa je
sada jedan od najja
ih i najzdravijih de
aka u mestu, do toga da ga je
li
no vilinkalj primio u toj dalekoj umi i svojim nov
cem i mudrim saveti-
ma njegovoj porodici obezbedio blagostanje. Uglavno
m, on se
esto hvali
prijateljstvom sa vilenjacima. Moe biti da sve izm
ilja? Ipak, vrlo je poz-
nat i cenjen u svom mestu, naro
ito kod starijih ljudi koji smatraju
druenje sa vilinskim svetom veoma koriisnim. Progn
ani svetenici naih
starih boanstava, koji duboko u bespu
ima
uvaju ste
ke ispisane runama
od nadobudnih hri
anskih preobra
enika, kau da su se takve stvari ne-
kada davno praktikovale i kod nas. I da je mogu
e da se i danas negde taj-
no odravaju. Tamo, u dubokim umama, gde vlast kra
lja i biskupa ne do-
pire.
Da li ti svetenici u pustoi imalu neto vredno
sa sobom? Recimo veliko
zlatno prstenje posve
eno bogovima koje je nekad stajalo po starim hra-
movima? To bi bio prili
no lak plen. zabrunda Rudgrim zainteresovano.
Sumnjam re
e razo
arano Hjort Kada su spalili stare hramove
Hri
ani su pokupili svo zlato i srebro iz njih i pretop
ili ga u svoje relikvije.
Crkva je
ak pretresala paganska svetilita sa spiskovima i a
ko bi jedna
vredna stvar zafalila, obi
no bi predali
itavo mesto plamenu. I ja sam
sumnjao u tu pri
u i ubio sam nekojiko paganskih svetenika, ali ni
pod
najve
im mukama nisu priznali da imaju neku vrednost. To
su jadni prosi-
jaci koji ive od milostinje onih koji u dui jo n
isu spoznali pravog Boga.
181
Do
avola, o
emu ja pri
am? Oni su tamo, u severnoj pustoi tundre, a
ova pohotna vila je ovde pred nama.
A, da li si video nekoga koji je silovao vilu? Ti
si se bar druio sa najo-
pakijim ljudima naeg kraljevstva, kao to je Haral
d Rutavi Obraz, Hagum
Decoubica, Vilfrid
avolji Sin i sli
ni? ostade istrajan Rudgrim.
Hjort za
uta.
Ja
u ti re
i cerio se Rudgrim To je zato to niko nije pre
iveo
ak ni
takav pokuaj. One nisu obi
na boja stvorenja. Iako su lepe i nene, neve-
rovatno su opasne. Video si kako je nosila srnu, ko
ju bi i veoma jak
ovek
teko stavio na le
a bez i
ije pomo
i. Snana je kao bik, a uz to sigurno
ima i vilinsku magiju.
I bik se moe zaklati. odgovori Hjort, gotovo p
oslovi
no.
Da! re
e Urlik Na alost, mora
emo je odmah ubiti. Tako je najsi-
gurnije, ako uopte mislimo neto ozbiljno da radim
o. Ona dva dobra kon-
ja i sami mnogo vrede.
U pravu si, divne ivotinje. Gledam ih od kako sm
o uli. Onaj beli je od
najbolje sorte riterskih. Dobro
emo ga utopiti, A, onaj drugi, koji kao da
ima pruge, on je... Rudgrim stade zbunjeno.
Vilenja
ki! obrecnu se Hjort, na granici da podigne glas.
Za vilenja
kog konja mnogi bi platili
itavo bogatstvo da ga ukrste sa
svojim grlima. Oni su mnogo bri od obi
nih, a mogu i dosta da ponesu.
Ovo je, kao to sam primetio, pastuv. Stvarno imamo
sre
e. oglasi se go-
rostasni vo
a ponovo.
To je ba glupo javi se odnekud
etvrti glas svi ho
e da kupe
vilenja
kog konja, a niko ne
e da kupi vilenja
ku enu...

uti ti, glupane. Ko li me nagovori da u bandu uzmem
seoskog idiota,
samo zato to moe da ukrade jaje ispod kvo
ke? vajkao se Urlik.
Lako
emo mi sa lepoticom i konjima. Ne treba paviti raa
nj dok je zec u
umi. Prvo treba da pobijemo ovo dvoje vilenjaka. M
islim da bi sad svi
mogli malo da se odmorimo. Pred zoru
e se verovatno i njemu prispavati.
Sigurno je da i oni spavaju. Videli ste kako je vil
a zaspala. prakti
no
predloi Rudgrim.
Kad se krene na njih treba probuditi Kola. On je
najbolji ubica me
u
nama. Ovog puta mora sve da bude savreno. Nikako n
e sme da bude
greke. To bi nas kotalo glava. isplanira vo
a akciju Spavajte sad,
meni trebaju odmorni borci.
Ja uzimam na sebe da pazim na vreme i vilenjaka.
re
e ponosno Hjort
Ovo je, u neku ruku, moja osveta.
182
Posle ovoga razbojnici se smirie. Kjuu je bilo veo
ma ao to su prekinuli
tajni razgovor, jer mu je to, u ovoj dugoj, kiovit
oj no
i bila jedina razono-
da. Bilo je zaista lepo sedeti i sluati, kolike su
budale tvoji protivnici,
kakve sve surove planove imaju, kako malo znaju o n
jegovom soju, i sa ko-
liko optimizma smiljaju na
in da ga ubiju. Stvarno mu ih je bilo ao.
Ose
ao se kao krupan ma
or, koji slua zaveru mieva protiv sebe. Zaista
tragikomi
no.
Ubrzo zatim za
u se Urlikovo uasno hrkanje, a njegovi drugovi ga
okrenue na drugu stranu psuju
i ga i udaraju
i. Okrenut pobo
ke, on nas-
tavi da hr
e, samo mnogo tie. Njegov glas stapao se sa zvukom
jo tri
hrka
a od kojih se jedan gotovo guio menjaju
i intonacije krkljanja.
ak
da je vilenjak i hteo da zadrema, pored ovoga to je
bilo nemogu
e.
Sazvu
ije spava
a nije ni malo smetalo Friji i Un, koje su, iscrplj
ene od
puta, spavale kao mrtve. Posle nekoliko sati Kjuu j
e stvarno dodijala
razbojni
ka muzika, pa je jedva
ekao trenutak kada
e se probuditi i kre-
nuti da ga napadnu. Da su bili u nekom drugom drut
vu, u ovakvoj situaci-
ji, vilenjak bi izaao napolje da se odmori sluaju
i no
ne zvukove ume.
To bi bilo zanimljivo oputanje, kakvom je njegov n
arod pribegavao kad
god im je trebalo psihi
ko rastere
enje. Me
utim, pored ove krvolo
ne
bande, o tome nile moglo biti ni govora.
Morao je da sedi u zaguljivoj kolibi i
uva devojke od zlih pripadnika nji-
hovog naroda. U jednom trenutku zapitao se zato mu
je sve to bilo po-
trebno. Ali,
im mu je pogled pao na usnulo Frijino lice, odmah s
e za
udio
to mu je tako glupo pitanje uopte palo na pamet.
No
je dalje prolazila.
Po Hjortovom ujedna
enom disanju vilenjak primeti da je i on zadremao.
Sada je bio trenutak da napadne, ako je mislio da p
reupredi njihov napad.
Uz svu njegovu borbenu prednost, to mu se
inilo jako ne
asnim. Ipak se
na kraju odlu
io, da sa
eka njihov prvi potez. Jo se nadao kako
e, moda,
odustati od svoje namere. Nije eleo da svuda za so
bom ostavlja trag
leeva, koji bi na kraju odveo Harolda u umu Trolo
va, to bi se sigurno
zavrilo masakrom ljudi iz Lughajma. Ostao je da i
dalje
eka.
Oko dva sata docnije, njegove osetljive ui registr
ovale su neko komeanje
iz pravca razbojni
ke druine. Neko je pokuavao da u najve
oj mogu
oj
tiini probudi ostale. To mu ba i nije polazilo za
rukom, neki su se samo
okretali na stranu, a kod nekih, kao to je Urlik,
drmanje jednostavno nije
imalo nikakvog u
inka. Naavi se u stvarno bezizlaznoj situaciji, r
azboj-
nik ga nekoliko puta udari laktom. Urlik tiho zaje
a i posle malo gun
anja
otvori o
i:
183
Ti si, Lambi. ta je sad? upita on tiho dok mu
je polovina mozga jo
spavala.
Ona stoka, Hjort, zaspao je na strai. Uskoro
e prvi petlovi. Samo sam
Rudgrima uspeo da probudim, a on se strano plai v
ilenjaka raportira
mu ovaj.

ekaj malo, apnu Urlik, pridiu
i se na laktove i tresu
i glavom.
ta kae, ne moe da probudi Hjorta? Pa sve je
ovo bila njegova ideja.
oglasi se vo
a i okrenu se ka mladi
u koji je spavao zavijen u svoj dugi
plavi plat.
Grozan itav zvuk probi se iz Hjortovih usta kroz
prste ogromne Urlikove
ake. Onda se za
u novo koprcanje, pa zapo
e dijalog:
Ti si lud! To mi niko u ivotu nje uradio. besno
je siktao Hjort.
ta bi gospodin hteo? Da nam zbog njegove lenjost
i propadne ovoliki
plen? Ovo je, na kraju krajeva, tvoja osveta. Verov
atno bi te pogodilo da
ne u
estvula u njoj? odvrati mu vo
a sasvim zadovoljan onim to je
postigao.
Dobro, razumem. Ali da mi zavr
e... pokua da nastavi da se buni
mlad
.
To sam primenio, tek kada su svi drugi na
ini bili iscrpljeni. Evo, pitaj
Lambija, ako ne veruje. opravda se Urlik malo do
teruju
i istinu.
Lambi potvrdi glavom, pa nastavi da budi ostale.
Dosta. Ima nas sasvim dovoljno. re
e Hjort Urlik i ti, na vilenjaka, a
Rudgrim i ja na vilu. Vie sveta bi samo stvorilo n
epotrebnu buku.
Zato ti na vilu? pobuni se Lambi.
Zato to ho
u da sruim neke glupave Rudgrimove teorije. re
e Hjort
mra
no.
Ni slu
ajno! ulete Urlik Ako ho
e da se zabavlja, ima plavokosu
lepoticu, koju
emo svi, posle ura
enog posla.
Dobro. Mogu li onda bar da drim vilu, dok je Rud
grim bude klao?
re
e Hjort, ra
unaju
i da
e mu to biti divan uvod u zabavu sa raskonom
lepoticom Un.
Urlik klimnu glavom, smatraju
i da, kao dobar vo
a, ne treba da bude ni
suvie strog prema isfrustriranom mladi
u. Zatim, dobro pogleda prema
Kjuu, i ustavi na kolena apnu:
Imao si pravo Hjorte. On spava u tom poloaju. Ha
jdemo sada polako i
pametno.
Mislim da ste neto zaboravili, oglasi se Kju,
mirno i punim glasom
Niste probudili Kola. Ba me zanima ta
e pokuati on da uradi, kad ga
184
toliko hvalite, jer vi ste sa svim svojim lukavstvo
m poli direktno u smrt.
Ovaj staloen i hladan glas delovao je na napete ra
zbojnike gore od svake
grmljavine. Neki iz polupodignutih poza posko
ie. Rudgrina izdae noge i
on sede u prainu, a orija Urlik se uko
i. Nekoliko trenutaka trajala je
prava pometnja, pa onda vo
a skupi hrabrost da upita:
Ti... Ti si nas celo vreme sluao!?
A,
ime bih prekratio vreme, dok sam pazio? Ja tako dob
ro
ujem da
mogu da razlikujem disanje svakoga od vas. Odakle l
i vam samo ideja, da
iznenadite vilenjaka? Kojoj budali je to palo na pa
met? osmehnu se Kju.
I ta
e sad? upita vo
a preneraeno, kao i svako ko je prvi put u
ivotu video neto natprirodno. Kju je imao sre
e da su ovi razbojnici u
svojim primitivnim umovima brkali pojam natprirodno
g, sa natprose
nim.
Nita posebno. Sada
i da vas izbacim napolje na ovu kiovitu no
i da
se dobro pokajem, to sam vas sino
nahranio. izloi Kju mirno, kao da
se tu radilo o nekoj sitnoj kra
i, a ne o nameri da ih pobiju na spavanju.
Ovolika sigurnost u svoju mo
uplai Urlika vie nego to bi to u
inila ne-
ka otvorena surova pretnja. Ali, to nije tako delov
alo na ostale bandite
pli
e pameti. Hjort je to shvatao kao strah, i slabost,
pa zakora
i napred
rekavi:
Zar ne vidite da nas obmanjuje? Da stvarno ima ne
ku mo
ve
bi je dav-
no upotrebio. Dovoljno smo u
inili da ga izazovemo.
Jo nije spustio stopalo u koraku, kada Frija, koja
je od po
etka razgovora
bila budna, ali nije davala nikakvog znaka od sebe,
sko
i u kle
i poloaj
istovremrno zategavi luk. Ta reakcija je bila toli
ko brza i iznenadna, da bi
se i sam Kju mogao zakleti kako je devojka koristil
a subjektivno vreme,
samo da je nije li
no poznavao.
On ne podlee optem iznena
enju, nego ga iskoristi rekavi:
Rekao sam da
ete oti
i, smrtnici, i to
ete u
initi!
Onda polako spusti ruku koju je munjevito stavio is
pred Frije, kako bi je
zaustavio. Ona ga mole
ivo pogleda i upita:
Mogu li da ubijem bar jednog?
Nikako, re
e vilenjak Upravo sam ih ubedio, da se nose odavd
e.
Molim te, Kju, samo onog zubatog... nastavljala
je Frija da igra svoju
ulogu, poprili
no ovladavi vilenja
kom vetinom plaenja ljudi.
Bez obzira na napetost situacije, vilenjak se od sr
ca nasmeja:
Pa to je neka obostrana simpatija. Prava ljubav n
a prvi pogled. I on se
raspitivao za tebe dok si se odmarala.
ta mogu, sti
em oboavaoce gde god se pojavim. re
e Frija
185
sarkasti
no.
Negova naklonost bitno se razlikuje od Otolfove.
Mislim da je ne bi
preivela. objasni on.
Nema veze, ne bi ni on moju. odvrati devojka zl
obno.
Dobro, dosta smo pri
ali! Uskoro svi
e. Sad se tornjajte! ozbiljno re
e
Kju.
Zategnuti luk pokazao se kao mnogo delotvorniji u r
aspravi od odlu
nog
stava i raspaljivanja sujeverne mate. Razbojnici s
e brzo pokupie i
napustie kolibu. Za pozdrav im dobacie nekoliko k
letvi, na koje se Frija i
Kju veselo nasmejae.
Nekoliko minuta kasnije, Kju se die, opasa ma
pa, sagnuvi se, kliznu
napolje, u pomr
inu. Devojka je ostala da
eka sa napetim lukom u ruci.
Interesantno, ali u njoj se tek tada pojavi strah.
Moda zbog otsustva sa-
mouverene vilenjakove li
nosti. Me
utim, ni razbojnika vie nigde nije bilo.
Oni su bili glavna opasnost. Ta nelogi
nost, strana njenom racionalnom
umu, jo vie je uplai. Ona se stade tresti kao u
groznici, i onako sa lukom
i strelom u ruci, dopuza do usnule Un. Pribi se uz
nju, u neverovatnoj po-
trebi, da oseti neto ivo u svojoj blizini. Miran
i bezbrian san njene dru-
garice po
e polako da uti
e i na nju, smiruju
i je. Frija se jo
udila poja-
vi iznenadnog straha. Razmiljala je o njemu i nika
ko nije mogla da mu
otkrije logi
an uzrok. Kraji
kom oka ona opazi jednu senku koja potpuno
beumno skliznu unutra. Reagovala je munjevito.
Bio je to Kju, koji se po navici kretao vrlo oprezn
o, kao da je jo uvek na-
polju i uhodi razbojnike. Umalo ga ne ustreli. Spas
la ga je jedino
injenica,
da je razbojnike o
ekivala u grupi, a ne pojedina
no. Kada vilenjak pro-
govori, ona baci luk i sjuri mu se u zagrljaj. Zati
m po
e dugo i strasno da
ga ljubi. On je pokuavao da je smiri, ali ona ga j
e gr
evito drala, trae
i
da se zakune da je nikada vie ne
e ostaviti. Nikad vie samu, u mra-
ku! Kju
nu dre
i je u naru
iju i pusti je da se tiho izjeca na njegovim
grudima.
Kada se malo umirila, objasnila mu je, ta ju je sn
alo, i koliki strah je iz-
nenada osetila. Vilenjak joj re
e da je to zbog premora, koji je zadnjih da-
na doivela, tokom ovog groznog bekstva. Isto kao i
telo, re
e on, i ljudski
duh se zamara, a kada se ozbiljno premori mogu nast
ati napadi straha,
besa i izgubljenosti. Verovatno je njenoj neuroti
noj reakciji doprineo i
laan ose
aj mo
i koji je Kju irio oko sebe kako bi obeshrabrio ra
zboj-
nike. On ju je napustio naglo, ostavljaju
i je bez i kakve podrke, ne
shvataju
i njeno stanje. Devoj
ini ivci, napeti kao strune nisu to izdrali.
186
To je bila Kjuova greka. Vilenjak joj se izvinjavo
, pravdaju
i se da je sma-
trao kako ona ima jednu od naj
vr
ih priroda, sa kojima se ikada sreo.
Naro
ito posle onoga to je pokazala u Ejabergu i u Hako
novom zamku.
Nikada ne bi mogao da pomisli, govorio je, da bi nj
oj moglo tako neto da
se dogodi. Zato i nije preduzeo nikakve mere, da je
zatiti.
Od svega toga, Frija je malo ta razumela. Shvatila
je da joj se neto
pravda zato to ju je ostavio, ali sad je bio tu, i
to je bilo najvanije na sve-
tu. Svitanje su do
ekali zagrljeni, sede
i pored usnule Un i u tiini
gledaju
i prema otvoru ulaza.
Svetlost u tim vratima polako je ja
ala. Sa dolaskom dana otkravi se Friji-
no strahom smrznuto srce. Jutro osvanu vedro i prel
epo. Kju, po obi
aju,
osmotri nebo, pa zaklju
i:
Danas
e biti vrlo topao dan.
Kako to moe da zna? upita Frija koja se veom
a interesovala za sve
vilin umetnosti.
Pomo
u velikog iskustva nadopunjenog posmatranjima mojih
predaka.
U ovom naem kraju vremenske situacije ponavljaju s
e u odre
enom broju
slu
ajeva. Naravno, dosta zavisi od doba godine. Ne mog
u da budem pot-
puno siguran u ono to predvidim, ali, ve
inom pogodim. objasni vilenjk
razbijaju
i im iluzije o toj svojoj vetini.
Mislila sam da tu ima neka velika tajna. veoma
razo
arano re
e Frija
A ti, u stvari, predvi
a kao nai stari ljudi, samo ta
nije.
I oni bi predvi
ali ta
nije, da ive koliko mi, i da ima ko da ih podu
i u
toj vetini. jednostavno zaklju
i Kju.
Tada se i Un probudi, pa stade da se protee na svo
m improvizovanom
leaju, prosto mame
i prisutne svojim zanosnim telom.
Kju skrenu pogled, poto nije eleo da se zadravaj
u u blizini razbojnika, a
Frija samo proguta pljuva
ku i krenu da poslui doru
ak.
Brzo su pojeli obilan obrok od srne
eg mesa i masnog, krckavog keks-
hleba. Uhvatie konje koje je Kju jo pre svitanja,

im je utvrdio da su raz-
bojnoci dovoljno odmakli, pustio da slobodno pasu.
Natovarie ih svom
svojom skromnom imovinom i uzjahae. Ovoga puta nis
u se drali staze
nego su se kretali izma
u drve
a, paze
i da ne zaka
e glavom o neku nisku
granu. Posle nekoliko sati takvog, opreznog jahanja
, izbie na put, sigurni
da su zaobili vrlo mogu
u razbojni
ku zasedu.
Na irokom, zemljanom putu, koji se ve
prosuio pod jakim letnjim sun-
cem, poterae konje bre, mada jo uvek
ute
i i na opezu. Vazduh je post-
ajao sve topliji. Uskoro, Kju zbaci gornji deo svog
kostima, i nastavi da
187
jae nag do pojasa. Frija je odmah sledila njegov p
rimer. Nlju za miljenje
ljudi koje bi eventualno sreli, i onako nije bilo b
riga. Jahala je slobodno,
kupaju
i u vazduhu svoj oznojen torzo. Jedino je Un ostala
obu
ena,
objanjavaju
i da joj uopte nije vru
e, i nisu je slomile ni Frijine opo-
mene da
e od znoja usmrdeti kostim, pa
e narednih dana i
i gadna i
smrdljiva.
Oko podne zaustavili su se pored nekakve plitke re
ice, rashladili, oprali
neke stvari, odmorili se u hladu. Pojeli su srnetin
u, ponovo bez ikakvih
dodataka, jer je Kju smatrao da ni pe
eno meso ne moe dugo da stoji po
ovakvoj temperaturi. Ostalo im je jo malo, za ve
eru, a za sutra
e morati
nekako da se sna
u. To je zna
ilo da
e opet jesti vilenja
ku kau, kako bi
malo odmorili stomake. Posle obroka, neko vreme su
se ispruili u hlado-
vini, dok se ega nije malo smirila. Un se alila n
a ovo neuobi
ajeno toplo
vreme. Kju joj re
e kako su zadnjih sto godina najtopliji od kako su
vilen-
jaci doli na ovaj svet.
To je omogu
ilo vama, ljudima, da se u zadnje vreme razmilite m
nogo
dalje nego to su vai preci odlazili.
ujem da je kolonizovan Grenland, a
da pojedinci plove
ak do velikog zapadnog kopna koga vi zovete Vinland
.

Frija ispri
a kako je njen otac na Islandu upoznao neke ljude k
oji su sa
Erikom Crvenim ili na zapad, ali da tamo nije bilo
ni
ega to bi vredelo
plja
kati.
Kau da nema bogatih gradova i imu
nih seljaka, samo uma i divlja
,
isto kao i ovde.
Kju ovome nita nije dodao s obzirom da je o tim me
stima
uo samo od
drugih, a od onoga to o
i vide, do onoga to ljudi govore postoji
poprili
na razdaljina. Poto su se u pri
i opet dotakli udaljenih oblasti,
onih koje su bile toliko daleko, da je u njima sve
bilo mogu
e, devojke
okupie Kjua da im ponovo pri
a o vilinskom svetu.
188
ISTINA O BORORU I
OVEKU ZMIJI
Kju zaista nije mnogo voleo tu temu. Opet je trebal
o da pri
a o stvarima
koje nikada u ivotu nije video. Ne samo on, ve
ni njegov otac, ni njegov
deda. On zamoli svoje ti
enice da to ostave za umu Trolova gde je jo
bilo mogu
e prona
i vilenjake iz orginalne posade Imira, kao to je,
reci-
mo, Siret. Ali, devojke ostadoe neumoljive. Njihov
o zanimanje za Evelon
prevazilazilo je granice vilenjakovog strpljenja. N
a kraju je ipak morao
neto da im ispri
a:
Ve
sam vam rekao kako ja nisam prava osoba koja bi tr
ebalo da vam
pri
a o vilinskom svetu, jer ja nikada nisam hodao pod
purpurnom no
i
Evelona niti sam se divio stalnoj srebrnoj mese
ini njegovih meseca. Sve
to znam, poti
e iz nevezanih pri
a starijih vilenjaka i iz onoga to smo o
naem svetu morali nau
iti u nekoj vrsti kole.
Zar ti nisi nikada bio na vilinskom svetu? zain
teresova se Frija koja je
pri
u o osniva
ima razuma, od pre neku no
, delimi
no pespavala.
Ne, naravno da nisam, ro
en sam ovde, pod svodovima zemaljskih uma,
isto kao i vas dve. Kada me ve
tera da vam neto pri
am, mogla bi malo
i da slua, re
e vilenjak, savla
uju
i se da ne prasne.
Dobro, dobro, znam da si ro
en ovde, a ne pod plavi
astim svetlom
Araksa. Ali, ra
unam da si u svom dugom ivotu mogao da skokne i v
idi
odakle je tvoj rod doetao, odvrati mu tamnokosa
devojka, ose
aju
i da
e teko mo
i, a da se ne upetlja ako pokua da slae vilenjaka
kako je
predano sluala njegovo prolo izlaganje o vilinsko
m svetu.
Prvo, moj narod je doleteo, a ne doetao. Me
u zvezdama se ne eta,
obrecnu se ovaj.
Daj Kju, smiri se. Dobro, ako nisi mogao da odet
a zato nisi odleteo? I
onako kae da tvoja porodica ima velike posede tam
o. Ne bi morao da se
brine od
ega
e da ivi na tom Evelonu, pametovala je Frija.
Vi o
igledno ne razumete da je Evelon toliko daleko, da
vai umovi to
nikako ne mogu da shvate. Drugo, ne bih imao
ime da odletim tamo, jer
smo u bici sa Dilovima izgubili sve nae aparate,
koji bi nas mogli vratiti
nazad.
U borbi, sa kim ste izgubili appr..? ubaci se U
n potpuno zbunjena.
Sa ledenim divovima! Potukli smo se sa njima, jo
dok smo dolazili na
189
ovaj svet. pokua Kju da se spusti na ravan ljuds
kog razmiljanja.
Aaaa...! To su oni koji su po legendi hreli da sm
rznu
itav svet. Zar njih
nisu umlatili Bogovi, rue
i planine i nateravi mora da klju
aju?
Ne, ta god vai stari pri
ali, to smo zapravo bili mi. ...I Evelonjani
spasoe ovaj svet od propasti koja je ovde stigla z
ajedno sa njima...To je
bila naa obaveza, jer da se nije tako dogodilo, me
ne sad ovde ne bi ni bi-
lo, a verovatno ni vas. Naalost, tu mi izgubismo m
o
da letimo me
u
zvezdama.
Ali, zar mi ti nisi pri
ao kako je tvoj deda-stric, Finvar, odleteo put Irs
ke
u dobro napravljenom vilinskom brodu, sa jedrima za
oblake?
To je sasvim druga vrsta broda. Taj plovi po vazd
uhu kao po vodi, ali
me
u zvezdama nema vazduha.
Pa kako onda vilenjaci i ledeni dinovi, tamo gor
e diu? A, znam za vas,
vi moete bez vazduha sat vremena postavi Frija j
edno logi
no pitanje.
Pa ponesu ga sa sobom i stalno ga obnavljaju. p
okua da objasni Kju.
Kako, ga obnavljaju? Kad bi to moglo, niko nikad
se ne bi uguio,
zaklju
i Frija.
Vilinska magija! predupredi vilenjak dalja obja
njavanja.
Pa zar vi nemate neki drugi prolaz u va svet? U
naoj legendi pri
a se
da u neki vaim pe
inama postoje vrata za vilinski svet.
Naravno, jo jedna glupost o vilenjacima, rezig
nirano odgovori Kju.
Pa, to su tvrdili o
evici nije se dala Frija.
Kakvi sad o
evici?
Sluaj, Kju, svuda se pri
a kako su hri
anski kalu
eri zajedno sa gar-
dom kralja Otona sa Gvozdenom Kouljom, spasili dvo
je dece iz kandi
zlih vilenjaka. Oni su navodno bili na u tom vaem
udnom svetu gde ni-
kad nema sunca, a otrovne pe
urke rastu sa svih strana.
Tako je glasila zvani
na verzija koja je prepri
avana u marci. uklju
i
se Un, koja je sve seoske tra
eve i glasine poznavala daleko bolje od Frije.
Ma pazi, Boga ti. Kako da ja uopte ne znam za ta
kav slu
aj? ivo se
zainteresova vilenjak.
Bilo je to pre otptilike osam godina. Jau
i kroz umu u letnje posle-
podne konjanici kraljeve garde, koji su pratili nad
biskupa kad je iz Danske
dolazio da bi ven
ao kraljevu sestru sa nekim novoprizvedenim erlom,
spazili su dva
avol
eta zelene koe, kako se kriju pored malog jezera.
Na-
ravno, savesni kao to uvek jesu, oni naterae svoj
e velike konje u tr
ak i
golim ma
evima isterae male spodobe na svetlost dana. Ispos
tavilo se da
su to samo dva mala, gola deteta, podignute kose i
blago zelene koe. Za-
190
povednik htede odmah da ih pogubi, a njihova ne
ista tela spali, kako bi
istio umu od paganskih duhova, pod
iji su uticaj o
ito pali.
Nadbiskup verovatno nije imao nita protiv, ali sa
njim je bilo nekoliko
kalu
era, koji su, naprosto, bili ono drugo lice hri
anske crkve. Ono, koje
se opisuje u svetim knjigama. Oni uzee malu, golu
decu pod svoju zatitu.
Zavie ih u svoje mantije, i oterae vojnike od nji
h. Bili su to de
ak i
devoj
ica oko est, sedam godina starosti. Govorili su na
jezik, ali
prili
no, iskvareno sa mnogo izraza koje niko nije razume
o. Ispri
ali su
kako ne znaju ko su im roditelji i da su iveli sa
vilenjacima, u njihovom
svetu. Opise koje su oni dali, kalu
eri su paljivo zapisali i zaklju
ili da se
tu nedvosmisleno radi o nekom predvorju pakla, iz k
oga vilenjaci sa dru-
gim demonima sigurno izlaze na ovaj svet da prave v
ernima tetu i prob-
leme. Napravili su
ak i skice njihovih golih tela gde se lepo videlo d
a su
suvie lepo i pravilni gra
eni za ljudsku decu tog uzrasta.
Zvali su se Jen i Zara. U po
etku su bili jako plaljivi i stalno pitali kad
e
ih vratiti u umu, kod vila. Ali, kalu
eri su lepo postupali sa njima i
nau
ie ih molitve svevinjem, da ih oslobodi tih gren
ih misli, i krstie ih
oboje. Oni jo nisu bili zatrovani duhom pakla, to
se odmah lepo videlo,
jer su na kropljenje svetom vodicom po telu odgova
rali smehom i sre
nom
cikom. Slede
ih dana, ive
i pod nesebi
nom kalu
erskom brigom, i jedu
i
normalnu ljudsku hranu, njihova koa po
e dobijati normalnu boju, zelena
kosa im se spusti i postade ista kao i kod druge, o
bi
ne dece. Njihove due
behu spaene, jer postae dobri i smerni Hri
ani.
Potom ih nadbiskup odvede sa sobom za Dansku. Pri
a se da je hteo da ih
poalje direktno za Rim, da pokae koliki je stepen
preobra
enja na sever-
nom svetu on postigao, ali otac papa nije hteo ni d
a ih
uje, niti vidi, jer,
po zvani
nom stavu crkve, vilenjaci ne postoje. To je ta pri
a, sa sre
nim
krajem, i danas se svugde moe
uti da su se dogodile sli
ne stvari, napri-
mer u Irskoj ili u Frana
koj, ali to su sve izmiljotine. To se zaista dogod
i-
lo ovde, u naem kraljevstvu.
Da, da... Mislim da se se
am ta se stvarno dogodilo.
ujte sad nau
verziju pri
e: Pre desetak godina bila je jedna veoma jaka i du
ga zima na-
kon toplog leta koje smo te godine imali. Na golim
bregovima, blizu ume
Trolova, gde nita sem trave ne raste, naselila su
se dva brata, o
ito izg-
nanici iz nekog sela, koji su, bee
i od besa saplemenika ili krvne osvete,
stigli u ovu negostoljubivu oblast. Tu su sklepali
ku
icu, poluzemunicu i
iveli od neto sitne stoke koja je pasla po bregov
ima. Stariji je bio oenjen
i doveo je sa sobom krupnu enu sa dvoje male dece.
191
A onda je dola ta jaka zima.
opori vukova spustie se iz tundre da u
umama prona
u bilo ta za hranu. Izgleda da su ta dva nesretna
brata,
poavi po lepom danu da donesu jo drva za ogrev,
naletela na neki
opor,
jer, o
ito nenaviknuti na samostalni ivot nisu umeli da p
rocene koliko
e
im trebati. Tek, oni i njihov sitni nordijski konj,
dugog repa i grive, ne
vratie se vie u skromnu ku
icu. Temperatura je jako pala, a nai izvi
i
su retko osmatrali ta se deava na obodu nae teri
torije. Ozbiljno smo se
zabrinuli tek kada su javili da se ve
tri dana iz ljudske ku
e ne vije dim.
Odmah smo tamo poslali patrolu.
Kada su nai stigli u tu ljudsku
atrlju zatekla ih je slika uasa i o
aja.
Skoro sve u ku
ici je bilo mrtvo, uklju
uju
i i jako otporne vunaste koze.
Zgrada je bila vrlo loe napravljena za ovu klimu i
nai izvi
i su se sa
pravom pitali odakle su uopte doli ti ljudi? Izme
u krova i zidova bio je
otvoren prostor debljine balvana koji su drali kro
vnu konstrukciju.
itava
se ruka mogla provu
i tuda, bez ikakvih problema. Po temperaturi na koj
oj
se pljuva
ka ledila pre nego to padne na zemlju, ta ventilac
ija predstavl-
jala je fatalan gubitak toplote. Odsustvo vatre zap
e
atilo je sudbinu
uku
ana. Izgleda da je ena
vrsto verovala u povratak mua i devera, jer
ni jedna koirisna drvena stvar nije bila spaljena,
pa
ak ni ograda izme
u
dela za stoku i doma
nstva. Prosto, ta jadnica kao da nije shvatala ozbo
lj-
nost situacje u kojoj se nala. Sva sre
a da joj je materinski instikt koliko-
toliko radio. Stavila je decu u zadnji deo, koji je
bio ukopan u breg, natr-
pala je na njih najtoplije stvari koje je imala i l
egla je preko njih. Kada
smo doli nali smo ih ispod uko
enog tela njihove majke, bez svesti, ali
jo uvek ive. Scena je bila tako dirljiva da su sv
e vile, koje su bile u patro-
li, plakale.
Brzo smo zaloili veliku vatru i povratili ivot u
mala tela. Doou ih je spa-
so od promrzlina. Nismo im dozvolili da vide maj
ino telo, a oni su bili
suvie obeznanjeni da bi nas se plaili. Odvezli sm
o ih u Mag-Mel na
crvenim sankama koje su vukli irvasi oki
eni praporcima na laponski
na
in, tako da su se oni radovali i pljeskali ru
icama. Slede
e mesece pro-
veli su u dvorani Majke-Magle gde su se jurili i ig
rali sa naom decom, a
Glastiglel, vilin-vidarka koja ih je spasila, potpu
no je preuzela brigu o
njima. Posle nekog vremena, prestali su da pitaju z
a majku i nisi mogao da
ih razlikuje od druge nae dece. Data im je vilins
ka krv bez zvani
ne ce-
remonije, jer je tetka Glastiglel smatrala kako t
reba da odrastu u uve-
renju da su ro
eni kao viljenjaci. Iako su, jo kada su stigli, do
bilo toplu
vilnsku ode
u i obu
u, nisu previe voleli da se igraju napolju. Oboav
ali
192
su da se igraju murke u hodnicima gde smo mi gajil
i pe
urke, valjda zbog
infraljubi
astog osvetljenja koje je
inilo da sve boje na njemu izgledaju
druga
ije. Haldir je
ak morao da opomilje nau decu, zbog tete koju su
tamo izazivali. Preko pedeset malih vilenjaka i vil
a, koji su tutnjali
zamrenim hodnicima koriste
i sve prednosti subjektivnog vremena, ob-
avezno su prevtali zasade, obarali debala sa bukova
ama i razbijali lampe.
Drugo mesto, koje im je bilo posebno drago, bile su
pe
ine sa toplom vo-
dom. Tu su znali danima da se br
kaju i plivaju u velikim jezerima,
ak
mnogo bolje i matovitije od nae dece, sve dok ih
onako smreurane Glas-
tiglel ne bi isterala da odspavaju i neto pojedu,
plae
i ih da
e se pretvo-
riti u barske kornja
e. Zaklju
ili smo da su doli odnekud iz blizine neke
mirne reke ili toplog mora.
Njihova opsednutost vodom bila je tolika da su se
ak i napolju, u rano
prole
e, kupali u barama i jezerima ume Trolova po hladn
o
i po kojoj
naa deca nisu htela ni prst u vodu da zamo
e. Nikako nismo mogli da im
objasnimo da nisu sve vode za kupanje. Dok ih je gr
dila, uarenim tapom
skidaju
i im pijavice sa koe, Glastiglel je verovatno prok
linjala samu sebe
to im je, zbog sopstvene panike, u krv ubrizgala p
reveliku koli
inu
sredstva protiv smrzavanja koje ima nus-efekat, da
nikad ne ose
a
hladno
u, ali, naalost, ostaje u telu nekoliko stotina go
dina. Shvativi da
vilenjaci ne znaju za stid tela, Jen i Zara odlagal
i su svoje vilinske kostime
i tr
ali goli po umi po svakom vremenu. Vilinska deca,
koja se tako igraju
samo po toplom vremenu, bila su
ak ismevana od njih. iljatouhi su
zimogroljive kukavice, glasilo je zadirkivanje i
nije se jedan ponosni ma-
li vilenjak vratio spolja, u tople pe
ine, tresu
i se kao prut.
Tako pro
oe tri godine, a Glastiglel je smatrala kako
e to pro
i samo od
sebe i da
e sa sazrevanjem deca po
eti da se ponaaju kao i
itava njiho-
va grupa vrnjaka. Me
utim nevolja je bila u tome to su mali vilenjaci s
a-
zrevali daleko bre od ljudske dece pa su ona koja
su izgledala kao njihovi
vrnjaci bila nekoliko godina mla
a i lako prihvatala njihov autoritet. Ta-
ko su oni bili vo
e u svakoj igri, a Glastiglelin psiholoki pristup
se poka-
zao kao potpuni promaaj. Davala im je u hrani samo
velike koli
ine zele-
nog pigmenta, koji je ina
e vrlo zdrav za decu, kako bi ih u
inila to manje
upadljivim u umi, i kako bi otklonila opasnost zbo
g nenoenja vilinskog
kamuflanog kostima.
I pored svih tih predostronosti, bili su dovoljno
naivni da padnu u ake
grupi kraljevih konjanika koji su prolazili putem p
ored jugozapadne strane
ume Trolova. Umesto da se uhvate za korenje vrba i
sa
ekaju da opasnost
193
pro
e, kao to su to uradila druga vilin deca koja su s
e sa njima kupala u
jezercetu, oni istr
ae na put u glupom pokuaju da se dokopaju ume i
behu lako uhva
eni.
Glastiglel je odmah navalila na Haldira da napravi
spasila
ki upad pravo
na Herdubrajt, dvor kralja Otona sa Gvozdenom Koul
jom, ali moj otac
prvo sa
eka da
uje izvetaj naih uhoda sa dvora. Poto je saznao
da lju-
di lepo postupaju sa zelenom decom, on odustade od
krvoproli
a i saopti
da su se mali ljudi vratili svom plemenu. Glasiglel
mu to, do dana
dananjeg, nije oprostila.
Deca su predata crkvi na staranje i odvedena daleko
od nae zemlje, ali, tu
nije kraj pri
e...
ta je bilo sa Jenom, ne znamo, jer su, poto su st
igla u Dansku, deca bila
razdvojena. Zara je je dospela u Irsku, u neki ens
ki manastir, gde je imala
puno muke da se uklopi sa strogim reomom reda
asnih sestara kome je
trebalo da pripadne, ali, poto je bila jako inteli
gentan devoj
urak, brzo je
prola fazu iskuenice i kada je prvi put kao punop
ravna kalu
erica napol-
ju boravila sama, ostavila je svoju smenu odedu n
a vrbu pored reke i ba-
cila se naga u zelenu vodu. Crkvena naga
anja kretala su od samoubistva,
do toga da ju je pojeo neki irski vodeni demon, kao
zelenozuba Deni. U
stvari, jo istog dana dola je u kontakt sa Finvar
ovim vilenjacima i ubrzo
se vratila u umu Trolova, gde Glastiglel zamalo ni
je umrla od sre
e kad
ju je videla. To je bilo pre dva meseca. zavri K
ju vilenja
ku verziju pri
e
o zelenoj deci.
Zna
i, nita od prolaza u vilinski svet, razo
arano
e devojke uglas.
Bojim se da je tako. Njihovi opisi vilinskog svet
a svode se na nae pod-
zemne prostorije u Mag-Melu. re
e vilenjak.
Sluaj, u pri
ama se uvek koriste ti tajni prolazi u za
arane svetove. Oni
su obi
no u dubokom pe
inama, podzemnim jezerima i naputenim hramo-
vima is
ezlih carstava. Mora da postoji u tome neko zrnce i
stine? upita
Frija sa puno nade.
Pa, ovako, mi nikada nismo ovladali tehnikom tele
portacije, paralelnih
dimenzija i zakrivljenosti prostora. Za to je kriv
sam Boror koji nije otkrio
te tajne kada je ubio poslednjeg valuzijskog
oveka-zmiju, po
e vilenjak
da pri
a stvari koje su i njemu samom bile na granici razu
mljivog.
Para... ta? upita Un, veruju
i da verovatno nije dobro
ula ta je re-
kao.
Frija nije htela da raspravlja oko re
i koje nije razumela, i koje su po njoj,
valjda ozna
avale tehnike vilinske magije. Ne, vilenjaci nisu v
ladali tim,
194
verovatno nekim vrlo visokim magijama. Ona se zada
na lako shvatljivim
re
ima:
Niste ovladali zakrivljeno
u prostora? ta tu, pobogu, ima da se
savla
uje? Moja baba Hilda stalno je govorila: U meinu
od pola litra
ne moe staviti litar te
nosti kako god je krivio, zna
i, prostor je uvek
isti, kako god ga krivio.
Tu se radi o zakrivljenosti prostora izme
u zvezda. To i ja jedva mogu da
razumem.
ak i nai najve
i umovi vie naga
aju, nego to razumeju ta
se tu zbiva.
Ho
e da kae da je crkva u pravu kada tvrdi da je ne
bo svernog oblika
i da su zvezde zaka
ene za njega? upita tamnokosa, koja je navikla da

sva u
enja hri

anske crkve odmah odbaci.
Zvezde nisu zaka
ene za sveru, nego slobodno lebde u prostoru.
pokua Kju da joj na primitivan na
in objasni koncept svemira.
Da naravno, znala sam da je to greka. Crkva tvrd
i kako je zemlja ravna
kao plo
a, a mi znamo da je loptasta i da ima osu na kojoj
se dri idra-
zil. Kako bi ina
e nastajali zemljotresi, da zmaj Mithogar ne glo
e idrazil.
to se zvezda ti
e, one ne moraju da budu zaka
ene ni za ta, one su toliko
male da mogu slobodno da lebde u vazduhu. objasni
Frija osnovna geo-
grafska podu
avanja koja je kao dete dobila od svog oca Ulafa Ra
zvrat-
nog, ina
e
uvenog pomorca.
Kju ne prokometarisa prvi deo Frijinog objanjenja,
jer je bar neto od
toga bilo ta
no, ali se usprotivi njenim astronomskim gleditima
:
Zvezde nisu male. One su ogromne, samo su vrlo da
leko. Zna, to je kao
da gleda brod koji dolazi sa pu
ine. Dok se ne priblii, izgleda kao
ta
kica. Sunce je jedna od manjih zvezda. Zapravo vrlo
malih.
Sunce je zvezda?! Frija prosto zaneme. Ceo celc
ati poredak njenog
shvatanja vasione bio je uzdrman, iz korena.
Da, i Midgrad krui oko njega, a ne obrnuto. Jo
ti moram re
i da sunce
preko neba ne jure Odinovi vukovi, nego se kre
e samo od sebe. Uopte,
celo nebo je u neprekidnom kretanju, samo to mi sa
ovog sveta ne vidimo
jer su razdaljine ime
u nas i zvezda ogromne, vilenjak je bio neumoljiv
u
saoptavanju istine.
Frija nije postavljala vie pitanja, trebalo joj je
vremena da svari nove in-
formacije i da uobli
i u mislima taj novi poredak stvarnosti.
Un je podjednako dobro shvatila ono to je Kju obja
njavao, ali to kod nje
nije izazvalo nikakav ok, jer ona nikada ranije ni
je ni razmiljala o tako
nevanim stvarima kao to su vasionska tela. Jedino
ju je zanimalo da li
e
195
biti mese
ine, jer je valjanje po paprati sa momcima bilo mno
go zanimlji-
vije na svetlu nego u mrklom mraku. Za to je imala
neku vrstu kalendara,
pa je mogla paljivo da planira avanture.
Volve su joj govorile kako mesec ima veze i sa ens
kim krvarenjem i da je
samo u odre
ene dane sigurna, ali lepotica nije mnogo verovala
u to.
Njene mere predostronosti bije su druga
ije i zasnivale su se na provere-
nim receptima njene tetke Torgune koja je u svoje v
reme tako
e bila jedna
od najlepih devojaka u marci. Toliko o Uninom pozn
avanju astronomije.
Zadovoljan to je devojkama bar malo pojasnio ono
to se doga
a oko nji-
hove planete, Kju nastavi pri
u o magi
nom prolazu:
E sad, na vilenja
kom rodnom svetu nije postojala samo jedna razumna
rasa, kao to je bio slu
aj ovde, pre nego to smo mi i Dilovi doplovili,
tuku
i se me
usobno. Nai mudraci tvrde kako je vrlo mogu
e da je i ovde
bilo jo nekih razumnih oblika ivota, ali ta se s
a njima dogodilo, niko ne
zna.
Kojiko je meni poznato, ponovo se umea Frija
sem vas postoje jo:
trolovi, patuljci, uldri, divovi, goblini...
Divovi, i trolovi, i kadi demoni ljudski su nazi
vi za Dilove, narod koji je
doao sa nama na ovaj svet. Goblini su tako
e doli sa nama, ali vi mnogo
e
e koristite taj izraz za vilenjake koji prate Kut-H
eargovu umetni
ku
doktrinu. odgovori joj Kju nestrpljivo.
A, patuljci i uldri? nije se predavala zelenook
a.
Patuljci su ljudi sa poreme
ajem. odvrati spremno vilenjak Uldri? Ni
uz najbolju volju ne mogu se setiti da sam ikada
uo za njih.
Pitaj laponske amane, ko tamo ivi pod zemljom i
svojom bukom im
plai krda irvasa? superiorno odgovori Frija.
Vilenjakovo lice se smra
i, istovremeno poprimaju
i i izraz dosade:
Videla si moda nekog? Ba me zanima kako izgleda
?
Nisam, ali ljudi o njima vrlo intezivno pri
aju i tamo, u zemlji severnih
Huna, pla
aju svojim amanima velike pare da ih rasteraju. Zn
a, ti ljudi
su veoma veti u magiji. Mnogo vetiji od naih vol
vi i
arobnjaka. Samo
da vidi njihove magi
ne
vorove sa perlama na konim trakama! Znaju
cele mree da naprave od njih. U Upsali kau da im
sve letnje oluje koje
stiu preko Baltika alju finski magovi. Neki tvrde
da su krivi za svo loe
vreme u zemlji Gitsa.
Kau i za nas da smo demoni pakla, pa nismo. Uop
te, to to drugi ljudi
kau ne moe se uzeti zdravo za gotovo. re
e Kju ozloje
eno.
Tako govore svetenici nove vere. Ali, prost naro
d ne pri
a nikad takve
196
pri
e o vama. Mislim, nama. Oni tvrde da smo lukavi i o
pasni, ali kako
esto ho
emo da pomognemo svojom magijom i znanjima. Naro
ito starci
smatraju da je veoma korisno biti u dobrim odnosima
sa vilinskim svetom.
pokua tamnokosa da se opravda za svoju lakomisle
nost.
Dobro, vratimo se na vilinski svet vilenjak je
eleo da se to pre is
upa
iz lavirinta ljudskih verovanja. Energi
no je nastavio:
Kako sam ve
rekao, na Evelonu su ivele razne razumne rase. Na
jpoz-
natiji od svih, sem nas, naravno, jesu Rotbuni, koj
i nastanjuju oblasti po-
lova i hrane se mesom morskih sisara, koje veoma ve
to love. Posle dugog
perioda rotbunskih ratova, koji su opisanani u Gvo
zdenoj Knjizi mi smo
sklopili trajan mir sa njima i oni su redovno slui
li kao traga
i pri naoj
vojsci. Neki su
ak doli sa nama, na ovaj svet. Ljudi ih se uvek pl
ae i
brkaju ih sa bersercima, to je potpumo ludo, jer s
u oni prili
no krotka
stvorenja koja potpuno kontroliu sopstvene postupk
e samozakonikom.
Neki ljudi su bili toliko op
injeni njihovom pojavom da su svoje ratnike
obla
ili u medve
e koe da bi li
ili na njih. Naravno, oni su doprineli nji-
hovom loem glasu na ovom svetu.
Druga rasa koja je delila Evelon sa nama su Trigeri
. Oni su nai ro
aci
neto krupnije gra
e, a nai su ih mudraci dugo smatrali vrstom Elfa.
Me
utim iako mogu da govore i piu njihovi misaoni pro
cesi ne idu tako
glatko kao kod nas. U periodu naglog razvoja tehnol
ogije, krupni
sme
odlaki naglo su po
eli da zaostaju u obrazovanju. Ispostavilo se da je

nakomplikovanija stvar koju mogu da obavljaju vonj
a vozila, i pilotaa
letilica lakih za upravljanje.
ta su to vozila? zavikae devojke u glas.
Taljige bez konja i volova. I nema daljeg objanj
avanja, ako elite da
zavrim pri
u, odgovori im vilenjak otro. Kao to rekoh, o
ni nisu bili
nao
ito pametrni, a iako smo ih na Tir-Nan-Ogu tretiral
i kao sebi ravne,
teko su prihvatili na na
in ivota i razmiljanja.
Nai nau
nici ivo su se zaiteresovali za njihov problem, od
lu
ivi da ga
ree. Tada je utvr
eno da se njihova grana, niko ne zna zato, odvojil
a od
nas jo u periodu dok smo bili obrasli dlakom i iv
eli na drve
u, bez vatre.
Kada bi se ukrtali sa nama nisu nije bilo potomaka
.
ak ni neplodnih
meanace kakve daju konj i magarac. To je, moda, z
bog nihove uro
ene
tuposti i sre
na okolnost, jer ih nae ene smatraju odli
nim ljubavnicima i
vrlo rado se uputaju u avanture sa njima.
Trigerke su tako
e na glasu kod naeg mukog sveta, i smatra se da v
ila
nikada ne moe tako da igra kao pripadnica te srodn
e rase. Njoj, kako
197
kau, svako par
e tela moe da igra za sebe. Razlika izme
u nas ispoljava-
la se u jo nekim sitnicama. Nisu mogli da dosegnu
subjektivno vreme, ma
koliko ih mi trenirali. Me
utim, njihove prirodne reakcije bile su moda za
dlaku sporije nego nae u tom maksimalno koncentris
anom stanju, pa se to
tokom istorije ratovanja i nije mnogo prime
ivalo. Ali, priroda
nadoknja
uje ono to ti na drugom mestu uzima. Trigeri nikad
nemaju se-
kundu straha i uko
enosti, kao to nemaju pred publikom ni trunku trem
e
ili stida. Oni su to to jesu, i sasvim su zadovolj
ni time.
Ljudi ih, na alost, nikada nisu upoznali. Iz nekog
razloga nau
nici koji su
pripremali plan za kolonizaciju vaeg sveta nisu po
slali ni jednog Trigera
na I.M.I.R. Tako da ih ni ja nikada u ivotu nisam
video.
Sada smo doli do poslednje razumne rase sa mog sve
ta, zbog koje sam i
po
eo celu ovu pri
u. Legendarni mudri ljudi-zmije ili bolje re
eno ljudi-
guteri. Za razliku od svojih reptilskih srodnika,
koji su preveli sve pri-
rodne katastrofe na Evelonu, i
iji je mozak retko ve
i od zrna graka, ova
rasa ga je veoma razvila. Da li zato to su tokom s
vog razvitka nekoliko
puta menjali ivot na kopnu za onaj u moru i obrnut
o, ili su oni, jednos-
tavno odnekud doli na Evelon kao mi na Midgrad, te
k, ljudi-zmije bili su
najinteligentnija bi
a na naem svetu.
iveli su na Valuziji, tropskom kinom kopnu prevel
ikom za ostrvo, a pre-
malom za kontinent i odatle su samo povremeno nadle
tali Tir-Nan-Og.
Pri
a se da su nekada davno hvatali po neko nae dete i
odnosili ga sa so-
bom, ali u zapisanoj istoriji tako neto nije se do
godilo. Usmena predanja
govore, da je nekoliko elfskih robova jednom pobegl
o sa Valuzije, ali da su
se posle nekoliko meseci provedenih sa nama vratili
svojim gospodarima,
a da ih niko nije primoravao na to.
Dugo niko nije pokuao da ode na njihovo kopno, zbo
g strahu od mo
nog
oruja njegovih vladara, svetla koje je i elfe, i b
rodove, trenutno pretvaralo
u prah. Valuzija i njena olujna mora gotvo
itavu istoriju bili su tabu za
moj narod. Ali, priroda vilenaka nije ba toliko ra
zli
ita od prirode ljudi.
Pre ili posle, uvek se na
e neko ko iz
iste radoznalosti krene da prekri
tabu. Tu dolazimo do najve
eg heroja istorije Tir-Nan-Oga, a verovatno i
celog Evelona, Borora Silnog, Borora Odvanog, Boro
ra Pobednika i tako
dalje...
Jel to sve ista osoba, ili je to pleme? zainter
sova se Frija.
Boror je samo jedan i neponovljivi. U Pesmi Uasa
posve
eno mu je
ak
sedam pevanja. Niko drugi nema vie od jednog,
ak ni ukrotitelji zmajeva
i pobednici nad rotbunima. On je neka vrsta naeg I
gvara irokog Zagrlja-
198
ja i Ragnara Dlakavih
akira, zajedno sa Zigfridom, Herkulom, Leoni-
dom, Cezarom, Gilgameom i jo mnogim drugim heroji
ma i
vojskovo
ama iz vae istorije i vaih mitova. ponosno saop
ti Kju.
Shvatam, on je imao mnogo vremena da po
ini tolike podvige, jer vi
ivite mnogo due od nas. razlono zaklju
i Frija.
Pa, verovatno si u pravu, ali nisu samo podvzi u
inili Borora besmrtnim.
On je po tre
i put ujedinio Tir-Nan-Og i obezbedio period od tri
hiljade
godina mira i prosperiteta, sve dok nas naa lutanj
a svemirom nisu dovela
do stvorenja vrlo raspoloenih za rat... Ali, to je
druga pri
a. Vratimo se
Bororu.
Njegova ivotna saga skoro je neverovatna.
U njegovoj najranijoj mladosti grupu naih nau
nika koji su obitavali u
meteorolokoj stanici na polarnoj kapi Evelona, nap
ala je odmetnuta ban-
da rotbuna i pobivi ih sve, uklju
uju
i i njegove roditelje. Frija i Un
za
eno pogledae Kjua, zanesenog pri
om. Nisu ba shvatale o kakvoj
im to stanici govori, ali nisu elele da ga prekida
ju.
On sam bio je ranjen, pa se, sav krvav pravio mrt
av dok napada
i nisu
otili. Sre
a njegova da
ak i odmetnuti rotbuni potuju Samozakonik, pa
nikad ne jedu protivnike koje sami ubiju, ina
e bi meko de
ije meso brzo
stiglo na red. Kada su ga spasioci pronali bio je
gotovo smrtno iskrvario i
polusmrznut, te su ga jedva povratili u ivot.
Kao mladi
, vodio je buran i neobuzdan ivot heroja, po
inivi nebrojene
podvige. U Pesmi Uasa posebno su lepa pevanja koja
opisuju njegovu ve-
zu sa enom ratnicom Zirom i njihovim avanturama va
n Tir-Nan-Oga.
Zlobnici kau da ju je samo pratio, kao odani pas
uvar, to sigurno nije
bilo ta
no, jer ju je svojom snagom i hrabro
u doveo do trona Ponovo
ujedinjenog carstva. Zajedno su seli na Smaragdni p
resto i supruni
ki
vladali vie od sto pedeset godina. Na alost, nisu
imali dece, valjda zbog
onog Bororovog smrzavanja u detinjstvu, ali on nije
hteo da je zbog toga
lii sre
e materinstva. Me
u svojim najboljim prijateljima i saborcima,
odabrao je jednog izuzetno lepog i dobrog mladi
a, Gatona, da obavi taj
posao za njega. Slede
ih godina Zira je rodila troje dece, i iveli su sr
e
no
sve do Zirine tragi
ne pogibije.
Jednom prilikom, dok je Boror bio odsutan, pobuni s
e jedan veliki pri-
morski grad, Kreognar,
iji je vojvoda vrlo teko prihvatio to su pedeset
godina ranije izgubili samostalnost bez kapi proliv
ene krvi. Preko no
i su
pobili sve
inovnike carstva, a sutadan je njihova jaka flota,
koriste
i
obeleja tre
eg carstva, na prevaru napala i unitila skoro sve
ratne bro-
199
dove Tir-Nan-Oga okupljene u oblinjoj vojnoj luci,
Leho.
Zira je izgubila ivce, skupila ono vojske to je i
mala i navalila na
pobunjeni
ki grad. Umesto da postavi opsadu i sa
eka Borora da do
e sa
poja
anjem, besna kao ris, ona porui kapije i prva u
e u izdajni
ki
Kreognar. Tu pade, nedaleko od kapije, napravivi p
rodor u protivni
koj
falangi kroz koji njeni vojnici pokuljae u unurta
njost utvr
enja. Preiveli
pobunjenici povukoe se u vojvodinu palatu i tu do
ekae Bodora koji je
nedelju dana kasnije stigao i zatraio da se bezusl
ovno predaju. Tadanjeg
vojvodu,
ije je ime namerno izbrisano iz svih istorijskih kn
jiga sami nje-
govi vojnici bacie sa visokih zidina, Bororu pred
noge, u znak pomirenja.
Osvete ne bi. Sami gra
ani podigli su trideset metara visok kip carici Zir
i
od iridijuma, na mestu gde je herojsku pala. Boror
tada preimenova grad u
Zirang i on to ime nosi do dana dananjeg.
Iako je osveta izostala, Zirina pogibija mnogo je p
ogodila Borora. Bio je
slomljen, me
utim, zbog toga nije vukao nepromilene poteze u vl
adanju.
Neobuzdani mladi ratnik tokom zrelosti se pretvorio
u muku verziju kral-
jice Teride, samo to njegove suze nisu ruile grad
ove niti razbijale armije.
Njegov bol bio je njegova privatna stvar. On je al
io za svojom caricom,
ali nikoga nije ugrozio radi toga. Zirino telo pren
eto je u carsku kapelu u
kristalnoj umi gde je lealo est meseci da bi se
dobro balsamovalo. Dotle
je na Severnoj steni, ograomnom granitnom grebenu,
koje je razdvajao
Ledeno more foka od Olujnog mora, podigao ogromni m
auzolej u ivom
kamenu, sav iljast, izduen i kitnjast, neto kao
vae gotske karedrale...
Nisu nae! One pripadaju slugama raspetog Boga!
dreknu Frija besno.
Mislio sam sa vaeg sveta ljutito odvrati vilen
jak, nervozan zbog stal-
nog prekidanja Oko trideset hiljada radnika radil
o je est meseci da
ogroman greben, koji je tr
ao u nebo, pretvori u grobnicu. Tu je poloie,
u sobu od ada, gde par osniva
a tre
eg carstva lei i danas.
To je, ina
e, sada Dinovska grobnica porodice Gator i tu lee
svi potomci
pramajke Zire, osim nas, koji ostavismo kosti po dr
ugim svetovima. Tako je
ve
oko pet hiljada trista godina.
U godinama posle toga Boror stabilizova situaciju n
a Tir-Nan-Ogu pre-
dade Smaragdni tron Algaru, Zirinom najstarijem sin
u, kome dade vlast da
ga zamenjuje kao vladar carstva, pa se odade se svo
jim lutanjima. Jedan
od prvih njegovi poduhvata bee odlazak u Valuziju.
Svi njegovi savreme-
nici smatrali su to
istim samoubistvom, ali njemu nije ba mnogo bilo s
ta-
lo do ivota. Bio je odbacio sve savremene na
ine transporta, kao to su
lete
i brodovi ili brodovi na sopstveni pogon. Nije ele
o da ugrozi ivot ni
200
jednom
lanu posade.
Odjahao je put Valuzije na vodenom zmaju, kao to s
u to radili heroji od
davnine. Putovao je
etiri dana pre nego to je na uzburkanom moru ugle-
dao nepregledne kine dungle te zemlje. Zatim se d
anima lomatao po kli-
zavom blatu i tukao se sa ogromnim grabljivim ptica
ma
ije je meso bilo
ilavo i neukusno. Izmicao je
oporima krokodila koji tr
e i bore se sa po
tri metra duga
kim korpijama.
Otkrio je sedam velikih gradova koji kao da su bili
napravljeni od zelenog
stakla i
ije su iljate kule poput snopova cevi tr
ale u vis iz mnotva
gra
evina. Oko svakog je bila mrea od nekog srebrnkast
og metala koja je
leala iznad plitke vode. Bila je pod visokim napon
om i verovatno bi i nje-
ga spalila da nije video jednu grabljivu pticu kako
gori na njoj. Uprkos
svim tim predustronostima, gradovi su bili avetinj
ski prazni. Teledirigo-
vane maine
istile su prostoije, otklanjale kvarove, ali se ose
alo kako tu
ve
stotinama godina nije kro
ila noga razumnog bi
a.
Tele ta? upita Un.
Jao Tako mi svih Bogova vaeg Panteona, ovo
e biti strano teko ob-
jasniti. Maine su oru
a sastavljena iz vie delova koja pomau da se neki

posao lake odradi. Kao kad bi va razboj, na prime
r, po
eo sam da tka.
Pa to je magija!
Nije magija, samo mnogo ve
e majstorstvo u pravljenju stvari, koje mi,
vilenjaci, posedujemo, a vi jo niste stigli do nje
ga.
Un, ne prekidaj ga svojim glupim upadicama! Fri
ja isto tako nije im-
ala pojma o
emu Kju govori, ali je elela da ispadne pametna pr
ed vilen-
jakom. Sem toga, pri
a ju je zainteresovala. Ako ne razume ta je, on
da
je vilinska magija! A kad postane prava vila nau
e kako se izvodi! Kju,
molim te, nastavi pripovedanje, ne
emo te vie prekidati.
Kju samo rezignirano slee ramenima, uzdahnu i nast
avi pri
u.
Dakle, Boror je obilazio te gradove. Kona
no, u jednom od njih, pored
nekoliko redova diskastih letilica pronaao je jedi
nog stanovnika ovog
ogromnog ostrva. Bio je to skoro humanoudni guter,
prelepe sitne krljuti,
obojen tako intezivnim bojama da se
ak i premoreni Boror morao zadiviti.
Telo mu je bilo jarko zeleno, a grudi i stomak uti
. Donji deo lica i prednja
strana vrata, bili su mu svetoplavi. Dlanovi i stop
ala tako
e. O
i su mu
bile ute, kao i stomak, ali sa crvenom uzdunom ze
nicom. Nije ba imao
nos u naem smislu te re
i ali mu je lice u osnovi bilo humanidno, i za
udo,
imalo je nekakvu lepotu. Leao je ili ta
nije re
eno vrlo zavaljeno je sedeo
na nekolj vrsti poluloptaste naslonja
e koja se blago ljuljuka bez ikakvog
201
kontakta sa podlogom.
Kad ugleda Borora, on napravi grimasu sli
nu osmehu, ali na njegovom
licu mogla je to biti i pretnja. I pored sve svoje
legendarne hrabrosti Boror
ustuknu, jer primeti da dugi guterovi prsti po
ivaju na dugmi
ima sa
svetle
im zelenim i crvenim oznakama. Boror se sakri iza o
gromnog zla-
tastog diska, oprezno izviruju
i, jer koliko god on mogao da uspori vreme
nije mogao da bude bri od svetla. Kada je pogledao
,
ovekliki guter vie
nije bio na mestu gde ga je ostavio kada je sko
io u zaklon. ta li
e sad
uraditi, da li
e ga ubiti kao teto
inu koja se uvukla u njegovu ku
u?
Varvarine!, za
u se glas tik iza njega. On se tre, pa, savladavaj
u
i pa-
niku, polako se okrenu i na
e se o
i u o
i sa stranim valuzijskim
ovekom-zmijom. Imao je u ruci ma
na
ijem je titniku bila montirana
neka vrsta poluautomatskog pirolja, vrlo mo
no oruje kakvo vi na zemlji
ne pozanjete, ali strah nije mu dozvoljavao da ga u
potrebi. Jednostavno,
imao je ose
aj da
e, uradi li samo jedan nagao pokret, slede
eg trena biti
pretvoren u prah i pepeo.
ovek-zmija ponovo progovori:
Govorim li pravi jezik, varvarine, ili sam pogren
o procenio da si sa Tir-
Nan-Oga?
Uplaeni Boror odgovori energi
nom gestikulacijom, na ta se guter jo
dublje povu
e u svoj naslonja
rekavi:
Jadni
e, nem si. Kakav sam ja baksuz! Posle dve hiljade g
oina kona
no
sretnem jednog Elfa, a on je nem.
Nisam nem!, zaurla Boror, toliko glasno da je i s
amog sebe uplaio.
Odli
no onda, varvarine. Ja sam, da ti pravo kaem, na s
amrti i bi
e mi
drago da neko od vas, koji ste sada zauzeli ovu pla
netu, provede poslednje
dane sa mnom. Osim ako nisi doao da me ubije, var
varine, to
u ti mir-
no dopustiti, poto se moja budu
nost sada meri danima.
Dobro,... guteru, re
e Boror, povrativi svoju diplomatsku staloenost.
Namerno nije upotrebio re
ovek-zmija jer mu se
inila poniavaju
om.
Sada se ve
mnogo hrabrije obra
ao sagovorniku:
Ja sam doao na Valuziju samo da bih utvrdio ta s
e ovde dogodilo, poto
ve
skoro dve hiljade godina nema ni traga, ni glasa o
d vas, a za moj na-
rod, ovo ostrvo je tabu, niko mu se sme pribliiti
ni na trista kilometara. Ja
sam onaj koji je prekunuo tradiciju, ali uveravam t
e da nisam doao sa
loim namerama. Kako se ti zove? Moje je ime je Bo
ror.
Moje ime je Fjuud, ali mslim da ti to nita ne zna
i jer sam zaista pos-
lednji od svoje vrste. Moj je narod sebe nazivao Ka
a.
ini mi se da
e ti to
202
pomo
i da izbegne sve sitne neprijatnosti izraavanja p
reko zmija i dru-
gih gmizavaca od kojih se razlikujemo koliko vi od
vaih ro
aka, buboje-
da.
Mi smo u rodu sa... imiima?, zapanjeno
e Boror.
Poslednji izdanak roda Kaa, klimnu glavom sa svojim
zastrauju
im os-
mehom. Zatim dodade:
Zato to smatra pogrenim? Misli li da vrsta koj
a je imala dovoljno
ambicije da poleti, nije mogla da uloi dovoljno na
pora da postane ra-
zumna?
Ne znam, ba..., zbunjeno
e gospodar Smaragdnog Trona Nai
nau
nici tvde da smo mi nastali od jedne vrste majmuna.
Mudraci kulta
Araksa strano se protive toj teoriji, dok je Lelik
s svetenici podravaju,
jer smatraju da nas je troje osniva
a razuma odvojilo od sveta majmuna.
Potpuno je ta
no da ste vi postali od jedne vrste krupnih majmuna
, ali od
ega su postali majmuni? Vi ste tek zagrebali povri
nu znanja, a ve
mis-
lite da znate sve. To je
est problem kod vrsta koje se ubrzano razvijaju.
Uvek gledate problem iz samo jednog ugla, i uvek ga
reavate na isti na
in,
slepo veruju
i da je jedino taj na
in ispravan. Mislim da time samo sebi
optere
ujete ivot. I nai su to radili u svoje vreme. Kad
a ste se vi pojavili
kao razumna sorta ovde je zavladala panika. Smatral
o se da
e ratoborni
majmuni vrlo brzo prona
i neko strano oruje i do
i ovamo da nas sve
pobiju.
uj, sve nas, smeno. Kada sam se ja rodio bilo je o
stalo jo samo
esnaest pripadnika roda Kaa. A ni jedno nae dete
nije se rodilo dok se ja
nisam potrudio oko toga.
Ro
en sam pre dvanaest hiljada godina. Jo dok sa bio
dete uplaeni luda-
ci istrebili su sve primate na Valuziji, plae
i se da bi mogli evoluirati u
neto sli
no vama. Ovo je jedino mesto na ovoj planeti bez pr
imata, ako
izuzmemo polarne oblasti. Kada je vreme odnelo te u
sijane glave, ja sam
preduzeo neke korake na pru
avanju vae rase,
ak sam uradio neka ge-
netska poboljanja na vaim precima. Poslao sam gru
pu sa tim materija-
lom nazad na kontinent i to se rairilo kao pandemi
ja. Ujedno sam radio i
na produenju nae vrste, pokuavaju
i da vra
anjem naih mladih me
u
prirodne uslove podstaknem elju za parenjem. Ja sa
m, na alost, u to
vreme bio vezan za Kecel, a ona je bila neplodna. U
speo sam da dobijem
potomke od
ak tri para. Me
utim, onda se, pre nekih dve i po hiljade go-
dina, dogodila katastrofa.
Nai gradovi napajali su se energijom koju je, prav
ila ogromna svemirska
stanica koja krui oko Evelona, upijaju
i svetlost Araksa i alju
i je nama.
203
Ta je energija bila kori
ena za sve nae potrebe na Valuziji. Jedan meteor,
koji se predhodno bio sudario sa drugim, naglo je p
romenio pravac i uda-
rio je u antenu za odailjanje energije. Emitovanje
je iznenada prestalo
ba kad su cela naa i elfska populacija bile u tom
prelepom parku gde su
simulirani uslovi koji podsti
u elju za ivotom. O, kako smo bili glupi i
naivni!
Sva naa zatita zavisila je od jednog jedinog izvo
ra energije, onog koji je
tog trenutka postao nedostupan! Mree oko parka pre
stadoe da zuje, a
nae ru
no oruje nije radilo, jer je ostalo bez napajanja.
Jami-jami ptice
nagrnule su u stotinama dok smo se nalazili na sten
ama sa ukrasnim ras-
tinjem i plitkim jezercima koja su se presipala jed
na u druge.
Svo nae potomstvo bee rastrgnuto. Njih pertnaesto
ro, zajedno sa osmoro
odraslih. Poslednje troje koje je preivelo, i ja s
njima, zadobie teke po-
vrede ki
me jedinog dela tela koji se ne moe izle
iti.
Oko sedamdeset Elfa, koliko ih je ovde bilo doveden
o zbog mog projekta
sa njima, dohvatie otar batenski alat, pa krenu
e da zatite decu svojih
dobrotvora. Iako su ubili vie od stotinu jami-jami
ja oni izginue svi do
poslednjeg, a novi grabljvci gazili su preko leeva
ubijenih. Ceo taj pakao
trajao je samo petnaest minuta dok iz druge putanje
orbite nije stigla re-
zervna energetska stanica i po
ela da emituje enrgiju. Prekasno za vrstu
Kaa, koja je tog dana prakti
no prestala da postoji.
Vezani za ovakve lebde
e stolice pod budnim okom naih mehani
kih
bolni
ara, nas
etvoro polako smo umirali od tada, do danas. Kada j
e pre
oko dvesta godina umrla i Kecel, moj jr ivot je po
stao besmislen, i jedva
sam
ekao da i
ili iz mene. Naravno, setio sam se vas, rase koja n
asle
uje
ovaj svet i
iji su predstavnici tako nesebi
no dali svoje ivote
pokuavaju
i da nas zatite. Smatrao sam da vam moramo ostavit
i pos-
lednji poklon, kako hiljade godina razvoja ne bi sm
o uzalud protra
ili.
Na alost, nisam mogao da do
em i predam vam tajne, jer u ovom stanju
ne mogu da pilotiram letilicom. Skinuo sam atomatsk
u odbranu oko Valu-
zije i
ekao. Ali, vas prokleto dugo nije bilo. Kona
no, sada, kada je u me-
ni jo samo iskra ivota, neko je doao da primi po
klon starih gospodara
Evelona novima.
Ali, zato to
ini nama, koji smo vas se uvek plaili? U naim mi
tskim
pri
ama nacenjeniji je izmiljeni heroj, Vin, koji je,
navodno, ubio nekog
vaeg zapodenika spasvaju
i svoju izbranicu koju ste reili da pojedete.
Svi znaju da je to
ista izmiljotina, ali to je bajka koju majke najra
dije
pri
aju deci pred spavanje, uzvrati mu Boror u kome se
diplomatska
204
opreznost budila,
im bi mu neko po
eo da mae pred nosem, velikim a
ni
im zasluenim poklonom.
ovek-zmija se ne uvredi. Samo se, s blago
u, duboko zagleda u Bororove
i rekavi:
Zato, varvarine, to u prirodi postoji samo jedno
istinsko bratstvo.
Bratstvo po razumu. A vi ga imate.
Slede
a tri meseca Boror je proveo u
i i zapisuju
i sve to mu je Fjuud
objanjavao.
Tako je nastala
uvena Zlatna Knjiga, knjiga napretka. Za uzvrat,
on je
obradovao starca punom meinom boborova
e, jer mu proklete maine ni-
su donosile nita to ne bi bilo zdravo za njega. A
to mu je, razume se, sa-
mo jo vie ubijalo volju za ivotom.
Mnoge stvari koje mu je
ovek-zmija objanjavao, Boror nije shvatao, te
mu je ovaj ostavljao plo
e na kojima su ve
bila zapisana predavanja za
stru
njake raznih oblasti, unapred prevedena na glavni j
ezik Tir-Nan-Oga.
Bilo je dovoljno da se plo
a ubaci u mainu pa bi se u prostoriji pojavlji-
vao duh koji je nairoko i naduga
ko objanjavao zadatu temu.
Na kraju doveo je Borora do nekoliko neobi
no izuvijanih cevi koje su vi-
brirale stvaraju
i izme
u sebe neko
udno zamagljeno svetlo. To je bilo
ono o
emu ste me pitale. To je bio magi
ni prolaz u drugi svet.
Fjuud ga je zvao teleporterom i tvrdio je da se kor
isti samo za veoma veli-
ka rastojanja, kao to je putovanlje izme
u vrlo udaljenih zvezda. Sam
poslednji Kaa nije znao kako se rukuje njime, a lit
erature o tome ba i nije
bilo mnogo. Stru
njak za njegovu upotrebu, Feko, poginuo je za vreme

onog nesre
nog napada jami-jami ptica, ne ostavivi svoje znan
je za po-
tomstvo.
Negde na polovini
etvtog meseca Bororovog boravka na Valuziji, jedne
olujne no
i, Fjuud umre. Maine su ga jo dva dana drale u n
ekoj vrsti
kome, ali Boror je smatrao trenutkom smrti
as kada su prestale sve
modane aktivnosti poslednjeg izdanka rase Kaa.
Poto se nepovratno ugasila iskra ivota u Fjuudovo
m telu, mehani
ka
medicinska nega sama se isklju
ila. Boror ga uze sa njegovog leaja, pa,
ne htevi da ga ostavi da tu trune ponese ga sa sob
om. Poto mu je omilje-
na razonoda bila da veba pilotitanje letilicom lju
di-zmija on ga utovari u
jednu i polete u pravcu svoje prestonice.
Kada se ogroman zlatasti disk oko pola sata docnije
spustio na trg ispred
njegove palate, na ulicama i me
u Bororovom gardom nastade panika.
Vojska je za samo nekoliko sekudi izvukla najnovije
i naubojitije oruje,
205
uperivi ga u letilicu ljudi-zmija.
Narod je ve
gun
ao na ulicama, kako je ludi car avanturista, sasvim
si-
gurno probudio zlo koje spava u Valuziji, pa su nje
ni strani stanovnici
doli da se osvete.
Onda se vrata spustie i pojavi se car li
no, nose
i mlitavo telo
oveka
zmije u svojim snanim rukama. Okupljena masa zanem
e. Vojnici
poskakae sa svojih strelja
kih poloaja i salutirae. Pravi Vin kona
no se
pojavio, i bajka je postala istina. Car tre
eg carstva, Boror Nepobedivi,
inio je nemogu
e.
Ali strah je jo uvek tinjao u srcima onih koji nis
u ba svesrdano
podravali Borora. Neko viknu:
Dobro, ubio si jednog od njih i ukrao si im letili
cu, ali ta
e biti sa tvo-
jim narodom kad takvi diskovi prekriju nebo, care?
Niko ne
e do
i za mnom. Ovaj, u mojim rukama, bio je poslednji.
Valuzi-
ja je od sad naa, zagrme Bororov duboki glas.
Eksplozija oduevljenja u masi, mnogo ve
a nego na njegovom i Zirinom
krunisanju. Narod se probi do njega, odguravi gard
iste kao vihor suvo
li
e, postavi Borora na jednu tablu upozorenja koja je
doljacima ukazi-
vala da se ba u toj palati nalazi Smaragdni tron,
pa po
e da ga nosi po
ceom gradu, zajedno Fjuudovim leom, kli
i:
O, sretnog li dana za sve Elfe na svetu!
Boror je ubio poslednjeg
oveka zmiju!
Na car osvojio je Valuziju golim rukama!
Vin iz bajke kona
no se otelotvorio u naem Bororu!
Neka ve
ito ivi najve
i heroj i vladar koga je Tir-Nan-Og ikada imao!
Onda su hteli da obese ostatke poslednjeg Kaa na na
jve
em gradskom trgu,
ali im car to ne dozvoli, zapretivi da
e leteti glave, ako neko samo i do-
takne Fjuudovo telo.
Pokuavao je da im objasni kako on nije ubio posled
njeg
oveka-zmiju i da
mu je
ak postao prijatelj, ali niko nije hteo da mu veruj
e. Samo su ga
optuivali za laganje iz skromnosti. Kada se, kona
no, vratio u svoju pala-
tu, naredio je da se smesta okupe naju
enije glave njegovog carstva.
Poto je telo nesre
nog Fjuuda pod jakom straom poslao u kristalnu
umu na balsamovanje, on pokupi
etdeset i dvoje mudraca i ugura ih u
zlatasti disk, poto su se mnogi plaili da u njega
u
u. Isto ve
e polete pre-
ko Olujnog mora.
Odmah po sletanju, nau
nici su se razmileli po Fjuudovom gradu i narav-
no stigli su i do vrata svetova. Boror im objasni
ta je to, nadaju
i da
e
206
oni otkriti kako to radi. Naalost, oni izgubie mn
ogo vremena, ali, ne
otkrie nita.
ak je sedmoro nau
nika dobrovoljno zakora
ilo unutra, ne
bi li saznali neto vie o tome. Svi su odmah nesta
li, a nijedan se nikad nije
vratio sa druge strane.Ta vrata koja zuje dugo su b
ila nepopularna tema
me
u mudracima Evelona, a onda su, posle jedno dvesta
godina, odjed-
nom prestala da zuje, mutno svetlo je nestalo, i po
stala su obi
an izuvijani
ram kroz koji se moglo pro
i bez ikakvih posledica. Taj ram je zavrio
pored staklenog sanduka u kome je bilo izloeno Fju
udovo telo u Muzeju
kulture naroda Kaa, koji je Boror osnovao.
Eto, to vam je bila pri
a o jedinom prolazu izme
u svetova sa kojim smo se
mi, vilenjaci, ikada susreli i verujte mi, za razli
ku od mnogih drugih, ova je
potpuno istinita zavri vilenjak svoje dugo izlag
anje o stvarima koje ni
sam nikada nije video.
SUSRET NA GAZU
Poto je zavrio s pripovedanjem, devojke ga zasue
pitanjima, ali Kju im
re
e da su iz njegove pri
e mogle da saznaju ono najvanije.
injenicu, da
je magi
ni prolaz zaista postojao, ali da ga vilenjaci nika
d nisu koristili.
Nisu znali kako.
Un pomalo razo
arano zaklju
i, kako je o
ito da postoji magija mnogo
ja
a od vilinske, i da su ti ljudi-zmajevi po svemu su
de
i, bili najmo
niji u
tome.
Prvo, nisu zmajevi, pobuni se vilenjak Purpur
na knjiga prirode Eve-
lona, vrlo jasno definie zmajeve i
emu oni slue. To
e, kao to si ve
ula, morati da nau
i kada postane vila, jer su nai stari tako odred
ili, u
strahu da
e potomci kolonije na Midgradu, potpuno zaboraviti
na svet sa
koga poti
u.
Un nije bilo jasno zato u
iti o ne
emu to sigurno u ivotu ne
e videti.
Friji, sa njenom stra
u za porodi
nu istoriju, naprotiv, to je bilo vrlo
logi
no, te se tu zamalo ponovo ne razvi prepirka izme
u njih dve. Kju
prekide Un jednostavnim pitanjem:
Ti o
evidno mnogo voli pri
e o vilinskom svetu, kao i tvoja prijateljica?
207

Da, pa naravno. Tako su
udesne.
ak mnogo bolje od onih koje na na-
rod pri
a o tvom. odgovori Un.
Dobro, a ko
e da ih pri
a, kad svi vilenjaci koji su videli svetlo Araksa
budu mrtvi? Ako ne budemo pamtili na svet, kako
emo naoj deci da pri-
povedamo o njemu?
Un ostade po malo zbunjena. Bilo joj je poznato da
stari ljudi i ene znaju
pri
e, ali nikada se nije zapitala kako. Za nju su pri
e bile razonoda, nije
ih povezivala sa naporom u
enja. Bilo je bitno znati samo kostur doga
aja,
za ostalo bi se postarala mata. Ali... Izgleda da
je Kju prepri
avao
stvarne doga
aje, a oni se ne mogu menjati od jednog do drugog p
ripove-
danja. Sve to je
inilo stvari jo zamrenijom. Iskreno se nadala da
e u
umi Trolova uvek mo
i da na
e neku stariju vilu raspoloenu da umesto
nje deci pri
a pri
e.
Vilenjak se podie i objavi kako je vreme za pokret
. Siti i odmorni
askom
su izbili iz ume na put i zagalopirali po njemu, d
iu
i prainu, onako iz
istog zadovoljstva. Ubrzo zatim usporie konje, da
ih ne bi bezrazlono
upadali u o
i.
Bilo je divno, toplo popodne i pesma ptica odzvanja
la je iz kronji pored
puta. Nai junaci veselo su jahali, zbijaju
i ale i razgovaraju
i. Srca su
im bila puna. Kju je sada jahao sa Frijom, koja je
bila do pola naga kao i
on, pa se kontakt njihovih mladih tela pretvori u s
vojevrsnu igru erotskih
za
ikavanja i izazivanja. Un je sve to posmatrala sa o
smehom i
inilo se
da zaista nije ni malo ljubomorna.
Frija je bila potpuno sigurna da
e se na slede
em odmoritu njihov spasi-
telj kona
no prepustiti uicima ljubavi. Ose
ala je to po
vrstini vilenja-
kove mukosti ispod grubog platna donjeg dela kamuf
lanog kostima. Jed-
na od njih dve
e ga no
as imati, ali trebalo je sa
ekati ve
e. U takvom ve-
selom raspoloenju nastavie putem koji je sada vij
ugao niz udolinu re
ice.
Iznenada, iza jedne skupine mladih vrba, naletee n
a poprite skore bitke.
Bio je to irok, plitak gaz, sa velikom zaravni sa
jedne i dugim ljunkovitim
alom sa druge strane. Po tom gazu bila su razbacan
a tela ljudi i konja,
kao i razno upotrebljavano oruje. Prvo to su ugle
dali, bila su dva crna
riterska konja, o
ito iz ergele erla Hakona, koji su brstili travu po
red puta.
Malo nie, niz potok, pasao je veliki, utori
i konj u opremi ivih boja.
Na samoj obali re
ice leao je jo jedan Hakonov vranac sa glavom u v
odi
i groteskno ispup
enim stomakom. Na oslonjen na njega leao je, izgle
da,
jedini preiveli u
esnik bitke, u sjajno ugla
anom oklopu i pocepanoj
208
crvenoj odori sa utim grbom koji se nije vie moga
o prepoznati. On se ve
na prvi pogled razlikovao od svojih razbacanih prot
ivnika u crnim
verinja
ama, pa Kju zaklju
i kako sigurno nije odavde. Oni poterae
konje prema njemu, osvr
i se naokolo da vide nema li jo nekog ko jo
daje znakove ivota. Muve su ve
uveliko zujale oko ostalih leeva, kupe
i
se na ivicama velikih rana i po krvlju natopljenoj
zemlji. Jedan belac, u ne
tako sjajnoj opremi, leao je u re
ici, a pored njega, nasukan na kamenje
malog brzaka, bio je njegov jaha
u kratkom konom kaputu i crvenim
pantalonama. Kju stie do ranjenog viteza naslonjen
og na kojnjski le. Is-
pod gustih sme
ih ve
a pogledae ga dva umorna oka.
Vode, zavapi ranjenik.
Frija, koja je upravo sko
ila sa konja, dohvati
uturu i kle
e pored njega.
Paljivo ga dre
i za potiljak ona usu nekoliko gutljaja u njegova i
spucala
usta. Izgledalo je ironi
no da je on umirao od e
i svega dva metra od bi-
stre ume
e vode.
Hvala, plemenita gospo. prostenja vitez.
Na ono plemenita gospo Frija pocrvene i po
e hitro navla
iti gornji deo
vilinskog kostima. I ako teko ranjen, vitez je jo
uvek bio mukarac koji je
znao da prepozna izuzetnu lepotu. Kao mlad, na turn
irima se borio za lepe
gospe sa kojima zapravo nita nije imao. On re
e:
O, gospo, kako si lepa, ti mora da si vila!
Frija ne odgovori, nije eljela da lae umiru
eg
oveka. Kju to uradi
umesto nje:
Naravno da je vila. Mi smo vilinski narod. Moda
si
uo za nas?
Onda moda za mene i nije sve izgubljeno... Kau
da ste vi dobri i da
pomaete junacima u nevolji... Kad sam je ugledao p
omislio sam da je
valkira iz ovdanjih legendi, mada, sada vidim da b
i to bolje pristajalo
onoj drugoj lepotici, tamo, na konju. ranjenik je
i dale netedimice delio
komplimente devojkama.
Kju pogleda njegove noge i pomisli: E moja budalo
, moe se udvarati
koliko god ho
e, nikad vie ne
e okusiti radost ljubavi. Zatim ga ozbilj-
no upita:
ta se ovde zapravo dogodilo? Kako si se sukobio
sa Hakonovim nasil-
nicima.
Vitez re
e da se zove ser Alfred, i da je doputovao sa juga
u potrazi za ri-
terskom slavom. Ovde se ulogorio i zauzeo prelaz, n
ameravaju
i da iza-
zove sve riterere koji tu prolaze. Onda su naila t
ri oklopnika erla Hakona.
On im je prepre
io put namislivi da se sa njima ogleda. Erlovi lju
di kao
209
da nikad nisu
uli ni za kakva pravila vitetva. Navalili su sva t
rojca od-
lednom, ne sa namerom da ga izbace iz sedla, ve
da ga ubiju. Mada dale-
ko bolji borac, izveban na vitekim turnirima kral
jevstava na jugu, ser Al-
fred se naao u tekom poloaju. Mnogo mu je pomoga
o njegov odli
an
konj, koji je aktivno u
estvovao u bici ritaju
i i ujedaju
i ne samo
protivno
ke konje, nego i jaha
e.
Borba na gazu bila je u punom zamahu, voda je prska
la ispod konjskih ko-
pita, kada Alfredov titonoa, videvi da su svi vi
teki maniri odavno
naputeni, zgrabi neto rezervnog oruja i pouri u
pomo
svome gospoda-
ru. On navali na grupu koja se borila, i zabi sekir
u u le
a prvaom erlovom
oveku do koga je stigao. Drugi Hakonov oklopnik ubi
konja pod hrabrim
slugom i izgazi ga svojim. Dok je to radio, neoprez
no se otkrio, pa ga je,
iako ve
ranjen na vie mesta ser Alfred jednim zamahom ma
a ubio. Tre
i
severnja
ki riter za to vreme, zario mu je ispod tita, ma
u bedro.
Razlju
eni vitez potera svog dobrog konja, koji je grudima
gurao neprija-
teljskog vranca i jaha
a, sve dok ih ne srui na klizavoj obali. Ser Alfre
d je
celo vreme tog napada zasipao protivnika kiom udar
aca, od kojih su
mnogi prolazili kroz njegovu odbranu. Kada mu je ko
nj pao, erlov
ovek je
verovatno ve
bio mrtav, ili veoma blizu toga. Njegov crni konj
pani
no se
ritao sa zemlje, ispod nogu vitezovog ri
ana, pa ga ovaj, videvi da
e ne-
minoivno pasti, udari ma
em po izvijenoj glavi. To ga, me
utim, nije spas-
lo. U samrtnom ropcu vranac prebaci Alfreda i njego
vog konja preko sebe.
Vitez se u padu na
e ispod svog ri
ana, i tu teko ozledi ki
mu. Njegov
verni koj bar se nije povredio, ali nije mogao nika
ko da mu pomogne, osim
da ga njui i lie. Ser Alfred se jedva uspeo pomer
iti jedno pola metra kako
bi se udobnije namestio, jer su ga le
a strahovito bolela, a noge su mu bile
oduzete. Kju mu pogleda dostupne rane, pa onda odve
de Friju i Un na
stranu da se dogovore ta
e da rade.
Izgleda mi vrlo loe re
e on otvoreno
ini mi se da mu je povre
eno
ono jedino to mi vilenjaci ne znamo da zakrpimo.
Zar ne moemo da mu stavimo jedno, od ona dva vel
ika pad
eta dooua
koje imamo? Tebi je tako
e izle
ilo kost. re
e Frija sa puno nade.
Ali ovo je sasvim druga
ija kost. Ako je sr ki
me prekinuta, noge nikada
u ivotu vie ne
e pokrenuti. Isto kao Fjuud iz pri
e sa mog sveta. Ipak,
doou ne moe da mu kodi. Samo, mora
emo da ga ise
emo, jer
e nam
trebati jo na nekim mestima gde su rane izuzetno d
uboke. Kju napravi
raspored ukazivanja prve pomo
i Prvo moramo najnenije da mu skine-
mo oklop i halju. Sem toga, mora
emo dobro da pazimo kada ga budemo
210
okretali, jer mogli bi da napravimo vie zla nego d
obra na polomljenoj
ki
mi.
Jadna budala! re
e Un Ba je naao gde
e da se igra viteza. I to ba
sa Hakonovim ubicama!
Meni je to zaposedanje mostova i raskr
a od strane naobudnih vitezova
uvek delovalo kao
isto siledistvo. Potpuno je zasluio ono to mu se
do-
godilo. iznese vilenjak svoje poglede na vitetvo
, ni malo sentimentalan
zbog tekog stanja ranjenika. Ipak ta je, tu je.
Mora
emo da mu po-
mognemo.
Treba ga najpre pripremiti i lepo ga namestiti. N
ajvanije je da kada ot-
vorimo doou radimo brzo Frija otresito iznese svo
je vi
enje operacije
pomaganja.
Ima tu jo jedna stvar koja me brine. Mnogo je
iskrvario. Ja mislim da
u ovakvom stanju ne
e do
ekati ni zalazak sunca.
Mora postojati neki na
in da mu se pomogne. Ti mora da ga zna?
mole
ivo
e Frija, skre
i pogled ka ranjenom ser Alfredu, kad se odjed-
nom uko
i.
Kju munjevito pogleda za njom, svestan ne
ega neobi
nog. Na obali pored
vode koja je glasno uborela, razbojnici su stajali
oko ser Alfreda. Njihov
krupni mrki vo
a zakora
i ka vilenjakovoj grupi vi
i:
Odlazite odavde! Ovo je na plen. Na izvi
ga je video daleko pre vas.

Bilo je o
ito da je lagao, jer jer na njihovim daleko sporiji
m konjima, ni-
kako nisu mogli biti ispred Kjuove grupe. Vilenjaku
nije bilo do sva
e i
htede da im prepusti sav plen, samo neka mu dozvole
da neometano obradi
ranjenika i povede ga sa sobom. On pokua da se nag
odi.
Jo nije stigao ni da zausti prve re
i svoje ponude, kad iz pravca razbojno-
ka dopre bolan krik, koji se uguio u krkljanju. Hj
ort je kle
ao kraj Alfre-
dovog uzglavlja, a Kol se podizao vra
aju
i svoju kamu u korice. Oko njih
su stajali njihovi drugovi, prete
i gledaju
i prema vilenjaku. Frija je bila
preneraena, jer je bilo o
ito ta su uradili.
Odlazite, ludi vilenjaci! vikao je Urlik, mau
i svijom okovanom bati-
nom Ovo su stvari ljudi i vi nemate nita sa tim.

Kjuu ovoga puta nije padalo na pamet da se pokrene
sa mesta. Bio je be-
san i nije nameravao da tom olou
ini vie nikakve ustupke.
Zar mislite da
u se sa vama otimati oko opreme pokojnika,
ubradi le-
inarska? Jedino
u uzeti ri
eg vitezovog konja. Jer nije zasluio da do-
padne vaih prljavih aka. objavi Kju niskim glas
om, to je nedvosmisle-
211
no zna
ilo, onima koji su ga poznavali, da
e sada pasti krv. Urlikova
banda ga, na sopstvenu alost, nije tako dobro znal
a.
To nikako ne
e i
i! nasmeja se Urlik grohotno Taj konj vredi mno
go.

Kako se ser Alfredov konj nalazio pored Grona i Tor
ota, iza Kjua i Frije sa
zategnutim lukom, vilenjak spokojno re
e:
Ako ga ho
e, mora
e da do
e po njega.
Urlik na trenutak neodlu
no zastade. Jedan razboojnik iz grupe do
e da
ga podri, ali mu to nije mnogo pomoglo. Obojca nis
u zakora
ila ni korak
blie Kjuu. Tada se Kol pokrenu daleko pozadi, urla
ju
i i psuju
i:
Zar je mogu
e da se toliko plaite tih duguhih prokletnika? Vid
ite da sa-
mo blefiraju! Sada
u...
Frija otpusti tetivu. Vilenja
ka strela se skoro do plovine zabila u mesto na
Kolovim grudima, gde se, po devoj
inom miljenju, nalazilo srce razbojni-
ka. Ono je, dodue, bilo postavljeno malo vie ka s
redini, ali pogodak je
svejedno bio smrtonosan.
Kju se u tom trenutku ustremi na Urlika. Vo
in pomo
nik isturi koplje da
zaustavi vilenjakov nalet, ali ga ovaj prese
e kosim zamahom ma
a, kao
srp trsku. Crnobradi razbojnik po
e pani
no da se povla
i, odbacivi svoje
grozno oruje. To mu spase ivot. Jednim zamahom vi
lnja
kog se
iva, Kju
razreza verinja
u od konog okovratnika do izme
u nogu, gotovo ga ne
povredivi. Razbojni
ki vo
a odsko
i unazad, smeno podse
aju
i na ras-
pukli krastavac u svom rasparanom panciru. Kroz taj
iroki otvor, ispao
mu je ogroman, sneno beli stomak i sve onako
uture. Pri tom je iskida-
nim pokretima, u krajnjem strahu, pani
no mahao svojim prekratkim ru-
kama. ViIenjak se munjevito okrenu ka kopljaniku, a
li ovaj pade na zemlju
i pokri lice rukama, jau
i iz sveg glasa. Kju odvrati svoju panju od te
ljudske bede, pa ponovo sustie Urlika, nabivi mu
vrh ma
a u bradu,
ta
no pod grkljan. Nekoliko trenutaka dvoumio se da li
da rei taj
razbojni
ki problem kratkim trzajem ruke, ali, na kraju, odu
stade pa re
e:
ta je sad bilo silni
e? Ne deluje mi vie onako jarosno, kao kad tvoji
psi kolju ranjenike.
Samo smo mu prekratili muke! Njemu i onako ve ni
je bilo spasa. cvi-
lio je Urlik, ne veruju
i ni sam u ono to pri
a.
Da, duboka humanost vam je osnovni princip. To sa
m ve
primetio.
ini
mi se da ovde vidim jednog mogu
eg ranjenika, kome
e uskoro biti po-
trebna takva pomo
. Izgovorivi to, vilenjak zari ma
nekoliko milimeta-
ra u Urlikovu kou.
212
ta smo mi mogli? Mi smo hajduci, a ne vidari.
ak si ga i ti napustio i
ostavio da polako umre. plakao je vo
a, trude
i se da izgleda to uverlji-
vije.
Tebi ni balega nije ravna zaklju
i vilenak sputaju
i ma
sa razbojni-
kovog vrata.
Urlik je jo bio uko
en, prosto ne veruju
i da je ostao iv. Vilin ratnik je
stajao pred njim gledaju
i ga svojim neljudskim o
ima. Ledena hladno
a
izbijala je, kako se razbojniku
inilo, iz njegovih kristalno sjanih, svetlop-
lavih zenica. Smrtni strah je jo uvek, svojim kand
ama, drao vo
inu duu.
Videvi mu to na licu, Kju progovori:
Sad
e, poto si doao da leinari, sve poginule, posl
e plja
ke, lepo da
sahrani. U
ini li druga
ije, mnogo
e me naljutiti. Pokupi svoje
smrdljivce, pa na posao. Red je da jednom u
inite neto korisno za ljudski
rod, kome, na alost, pripadate.
Bradti razbojnik, otvorenih usta, stade klimati gla
vom kao da mu se pot-
puno oduzela mo
govora. Zaista je bio veoma uplaen, i spreman da
izvri svako nare
enje. Dok je gledao u vilenjaka, zenicama irokim k
ao
glava brodskog eksera, Kju se lagano okrenu i vrati
devojkama koje su
drale konje.
Sada su mogli mnogo bre da putuju. Svako od njih j
e imao svoga konja.
Kju uzjaha novog ri
ana, i utvrdi da nije tako svojeglav, kako se iz pr
i
e
ranjenika moglo zaklju
iti. Urlik se za to vreme odgega do svoje grupe, i
oni po
ee motkama i komadima oruja da kopaju rupu na oba
li re
ice.
Ne na tom mestu. doviknu im vilenjak Ne
ete valjda da mrtve stavl-
jate u blato? Kopajte gore, me
u onim drve
em, na bregu. To mesto je ba
lepo za groblje.
Razbojnici potr
ae uzbrdo kao da ih gone sami demoni pakla.
inilo se
da su vrlo ozbiljno shvatili Kjuovo nare
enje, i da su mislili kako im od
njegovog hitrog izvrenja koa zavisi. Videvi to,
Kju se nasmeja i re
e de-
vojkama:
Volim kada vidim da ljudi rade neto sa voljom. T
o je danas tako retko.
Zato si ih uopte poslao da kopaju? Presta
e
im budemo okrenuli le
a.
Ako nekoga i zakopaju, verujem da
e iz mrnje raskopati grob i uraditi sa
njegovim leom neku gadost. Znam ja dobro takvu sor
tu ljudi. prozbori
Un sa izrazom ga
enja na licu.
Iz
istog vica objasni vilenjak Sem toga, kada se d
obro umore od ko-
panja, bi
e mnogo manje orni da ponovo jurnu za nama. Tako sa
m ih
spre
io da plja
kaju leeve, dok smi jo uvek tu, i tako utede na
vremenu.
213
Siguran sam da ih ne
emo ovako lako skinuti sa vrata. Oni nas se plae,
ali isuvie nas mrze, da bi tek kako odustali. Nast
avi
e da nas prate,
pouzdaju
i se u to, da
e im njihova dobra sre
a, pruiti ansu da nas po-
kolju.
Kakve budale? zavrte glavom Frija Naplja
kali su sada dovoljno da
dobro ive do kraja ivota. Sam ser Alfredov oklop
vredi koliko jedno
osrednje selo! Sa vrednim stvarima koje imaju na sv
ojim ponijima mogli bi
od kralja ili nekog erla da kupe nekoliko sela i os
tatak svojih dana da pro-
vedu kao sitno plemstvo. Ali, oni
e sad da srljaju za nama, dok ih Kju ne
pobije do poslednjeg.
ta misli zato tvoj otac nije sa vojim blagom,
otiao kod kralja Ostrika,
Otonovog oca, i za novac kupio titulu sa feudom?
Uvek sam se pitala? re
e Frija zamiljeno Ja nisam smela nigde da
se pojavim sa nekim ve
im novcem. Ja sam slabo ensko i verovatno bi
vladar naredio da me ubiju i oduzmu mi novac. Feuda
lci su obavezni na
vojnu slubu kralju, a ja nemam ni bra
u, ni sinove oven
ane ratni
kom
slavom. Jednostavno, nisam mu potrebna.
Moe mi verovati, da bi tvoj otac naverovatnije
isto proao, re
e joj
vilenjak, pokuavaju
i da zvu
i pou
no I ako je bio poznati ratnik, nije
iza sebe imao ni jaku familiju, ni klan. Takvog
oveka je lako ubiti i
zadrati njegov novac ponu
en za feud. Ovde, na severu, skoro svaki vla-
dar bi tako u
inio. Shvati da su odnosi me
u plemstvom isti kao u onoj
razbojni
koj druini koja kopa. Samo su se oni ranije naplja
kali i zauzeli
pozicije koje ljubomorno
uvaju. Toliko o ljudima!
Frija se skrueno zagleda u zemlju. U dubini srca z
nala je da je Kju u pra-
vu. Svi, u pesmama opevani, ratovi, vodili su se zb
og plja
ke i otima
ine,
ali na mnogo viem nivou. Samo to su onda to bili
pohodi, naroda i ple-
mena, a ne bandi. Jedina razlika bila je u tome to
su razbojnici nedela
inili u sopstvenim kraljevstvima, a vladari preten
o van njih.
Un je zaustila da neto kae vilenjaku, ali re
i joj jednostavno nisu izlazile.
I ona je shvatila da je Hakon bio samo mo
nija i moda jo surovija verzi-
ja samog Urlika ili Hjorta. Bilo je malo obeshrabru
ju
e priznati da ivi u
takvom svetu.
Da bi prekinuo mo
no
utanje, vilenjak pogleda u nebo, pa obode konja i
ustro ga potera govore
i:
Ovde smo se i suvie zadrali. Planirao sam gde
emo ve
eras no
iti i ne
nameravam da odustanem od toga. Naro
ito ne posle najnovijih doga
aja.

214
Krenue mirno da se udaljuju sa mesta bitke, ali,
im su dovoljno odmakli
od razbojnika koji su kopali, naterae konje u galo
p po irokom putu. Ja-
hali su tako neko vreme, uivaju
i u brzini. A onda, sa smirivanjem
konjskog koraka, zapo
e razgovor.
Un direktno upita svoju ljubavnicu:
Frija, ti si sad prvi put ubila
oveka. Nisi ni okom trepnula. Ljudi pri
aju
da se
ak i ozbiljni mukarci potresu kad prvi put to u
ine?
Nala si pogrenu crkvu, da se Bogu moli. Prvog
sam ubila sa jedanaest.
Bilo je, on ili ja. Ubila sam slede
eg sa devetnaest, u stvari dvojicu, pod
sli
nim okolnostima. I ovu leinarsku ivotinju danas.
U stvari, svi su oni
bili ivotinje, i svaki put to je bila samodbrana.
ta je trebalo, da se krijem
iza Kjua, sa napetim lukom u ruci? Imao je on dosta
svojih briga i bez
mnene. odbrusi joj tamnokosa iznervirano.
Kju joj se osmehnu i dodade:
Ja sm prvi put plakao, kad sam ubio divlju ma
ku strelom. Nije odmah
umrla i morao sa da je dokraj
im rukama. Dva dana nisam mogao da se
smirim. Otad vie nikad ne ga
am sitne ivotinje kao mete, to obesni mla-
di vilenjaci
esto rade. Lovim samo za hranu i trudim se da pogod
ak bude
to precizniji.
to se mog prvog
oveka ti
e, nisu mi dali da razmislim o tome, iza njega
je ve
nailazio drugi, urlaju
i od besa sa podignutom sekirom, pa tre
i,
onda
etvrti. Ukratko, u toj kratkoj bici ubio sam petori
cu. Ostali su se po-
vukli, kad su shvatili da sa viljenjacima nema ale
. Tako smo odbranili
jedno vandsko selo, a napada
i su skinuli zmajevu glavu sa svog broda,
smatraju
i da nas je to u stvari naljutilo. Ljudi znaju da b
udu zaista
udni
neki put.
Un ne re
e nita, ali joj nije bilo pravo to je Kju branio
Vande, od ratnika
koji su o
ito bili neka vrsta njenih saplemenika. Frija nije
imala tako jasno
definisano miljenje o dobru i zlu. Poto je preiv
ela tragediju u detinjstvu,
za nju je neprijatelj bio svako ko potegne oruje n
a nju i njene bliske. Tu je
sve po
injalo, i tu se zavravalo. Na kraju krajeva, nisu
li ljudi koje je ceo
ivot poznavala, pre neki dan pokuali da je ivu s
pale, a spasilo je bi
e
koje,
ak, nije ni
ovek. Ona rei da promeni temu:
Ne
u da se pravim pametna, ali moram neto najozbiljni
je da te pitam,
re
e Frija oprezno ta ti bi da dva onako dobra Hako
nova konja ostavi
onim razbojnicima?
U pravu si. Sa jedne strane to je bilo glupo. Sa
njima, mogu daleko bre
da nas prate, nego na svojim ponijima. Me
utim, ja ra
unam da se oni
215
zbog sraha ne
e razdvajati, nego
e, ako se usude neto da pokuaju, kre-
nuti svi zajedno. po
e da objanjava svoje postupke vilenjak Sa druge
strane, ostavio sam ih, ba zato to su Hakonovi. I
ma neto to ovi
upljoglavci ne znaju. Svaki erlov konj igosan je
njegovim porodi
nim
grbom. Ako ih Hakonovi ljudi sretnu sa tim konjima,
ili pokuaju da ih
prodaju bilo gde u zemlji kralja Otona sa Gvozdenom
Kouljom, bi
e
uhva
eni i obeeni na prvo drvo. Konj ovog ritera sa jug
a, moda i ima
neki ig, ali on ovde nikome nita ne zna
i, pa se moemo svuda slobodno
kretati sa njim.
Frija ga pogleda zadivljeno, pa mu odmah to i saop
ti:
Nisam znala da si toliko lukav. Mislila sam da se
razume samo u umu,
vreme i rat. Sad vidim da si pun znanja. Ti dobro p
oznaje, pravo, trgovinu
i postupke vladarskih ku
a. Ima nepresunu ruznicu znanja. Ja, recimo o
ovom nisam imala ni pojma. Mene bi verovatno obesil
i, kao i te glupe raz-
bojnike. Stvarno se divim, celokupnosti tvoga znanj
a.
Jako mi je to znanje, pomisli Kju ali re
e samo:
Sluaj, Frija, ta
u ti sada re
i:
Kada sam odlu
io da vas spasem, nisam znao skoro nita o zakonima

vaeg kraljevstva, osim da se pred sudom govori u t
a
nim formulama. Pre-
vario sam jednog
oveka, u
enog u pravu, da mi kae formulu za sudski
dvoboj. Da je on posumnjao, ne smem ni da mislim t
a bi se desilo. Najve-
rovatnije bi uspeo da spasem samo jednu od vas. Mo
da bi smo svo troje
bili i mrtvi. Ali, u raznim situacijama uvek moe
da se sna
e, da pokua
drugim putem i ja to
inim. Zato mi se ne divi previe, jer za to nema ni
-
kakvog razloga.
Rekavi to, on odlu
no pojaha dalje dok su ga, ipak zadivljene, devojke

pratile.
IMIROVI ZUBI
Toga dana, vreme je, kako im se
inilo, vrlo sporo prolazilo. Izgledalo je
da popodne traje
itavu ve
nost. Kona
no, posle malo mrmljanja sebi u
bradu, Un se rei da razbije tiinu:
Gde idemo, kada se toliko urimo? Zar je toliko v
ano da no
imo ba
tamo?
Nekoliko sati jahanja ka severu nalazi se jezero
Ralk, koje se nastavlja u
bezbroj mo
vara i zalazi duboko u ovu umu. Na njegovoj isto
noj strani
uzdiu se Mrtvi bregovi. Izme
u njih su stare ruevine. Tamo
emo se
no
as ulogoriti. objasni Kju precizno.
216
Imirovi Zubi! povika Un, stresavi se od straha
Na tom mestu nema
ni
eg dobrog. Mra
ne sile vazda se tu okupljaju na prokletom tlu. To
je
stanite utvara!
Da, moda... Moe biti da va narod tako zove bez
imene ruevine na is-
toku. One kao da su oduvek bile tu. Ni moj narod se
ne se
a da ih je neko
upotrebljavao. Ali, veruj mi, one nemaju ba nikakv
e veze sa I.M.I.R.-om
smireno re
e vilenjak.
Ja ne
u tamo da idem! histeri
no odgovori plavua, zaustavljaju
i kon-
ja Tamo borave ne
iste sile i demoni! Poglavari mrtvih armija i njiho
ve
krvolo
ne vojske! Nema mesta na severnom svetu koga se vi
e plaim. Ni-
ko pametan nikada nije tamo zakora
io.
Osim graditelja zamkova, koji odatle odvla
e ve
obra
en kamen, koga
u ovom kraju nema danima hoda nadaleko. Oni po tom
kru prevr
u ve
decenijama i nita strano im se nije dogodilo. ta
mislite, od
ega je na-
pravljen Otolfov zamak? nasmeja se Kju
Strah, koji ljudi imaju od tog mesta, iskoristi
u protiv naih upornih pra-
tilaca. Odredio sam to mesto, kao idealan teren, da
malo ozbiljnije
popri
am sa njima. zlobno se smekao vilenjak.
Ja ne znam da iko odlazi tamo. Sem toga, kada su
ti tvoji gradtelji toliko
hrabri, zato ne podignu jedan zamak tamo, od nagom
ilanog materijala?
Kaem vam, to mesto je zaista prokleto! i dalje je
jadikovala Un.
Ja idem sa vilenjakom. Ako on kae da nije opasno
, onda i nije. I mene
su odgajili na stranim pri
ama o tom mestu. Ali pobogu, sada sam odras-
la, pa mogu sama da razmislim o tome, oglasi se F
rija ljutito Ti, ako
ho
e, vrati se u Urlikov zagrljaj. Nadam se da bi to
preivela bar neko
vreme.
Ti bi za Kjuom pola i u sam pakao, a da pre toga
ne pogleda kuda za-
pravo ide. Takva zaslepljenost, ve
dovoljno govori sama za sebe.
podsmehnu joj se Un.
ta fali paklu? sarkasti
no upita Frija Bar
u tamo imati mnogo za-
nimljivije drutvo i ne
u gledati glupava, obrijana, debela lica hri
anskih
crkvenih velikodostojnika, sa onim nakaznim frizura
ma.
Prekinite tu bespotrebnu raspravu! naredi im Kj
u, gube
i ivce Ide-
mo no
as do Imirovih Zuba, a ja vam garantujem da nikome
ne
e faliti ni
dlaka sa glave. Ja sam na tom mestu no
io stotinama puta, i nikad mi se
nita nije dogodilo. Za moj narod je izuzetno zgodn
o da tu spavamo, jer na
takva mesta ljudi no
u ne zalaze. Isto vai za groblja, druge sli
ne
ruevine i ostala razna prokleta mesta po svetu.

217
Ja se jo uvek plaim... zavapi Un kada samo
pomislim...
Nemoj nita da misli! Jai za Frijom. odbrusi
joj vilenjak Ja mislim
za tebe. Ako neto ne bude u redu, veruj mi, ja
u prvi da se plaim.
Glupa
o, moja. ulete Frija Zar si zaboravila koliko j
e Kju oprezan?

Kju htede da joj kae da ne vre
a svoju prijateljicu, ali plavua u tom
treanutku besno obode Grona, glasno frknuvi, i pot
era ga za Frijom na
Tororu. On zaklju
i kako tamnokosa mnogo bolje od njega poznaje Uninu

psihologiju, pa odustade od svakog komentara. O
igledno je prelepoj sel-
janki trebalo malo adrenalina, da bi pobedila strah
.
Produili su da galopiraju stazom. U sumrak izbie
na prve rukavce i
mrtvaje oko jezera. Krupni komarci okupe se oko nj
ih u rojevima, jer su
najaktivniji u to doba dana, ali vilenja
ka zatita savreno je radila,
ak i
tokom jahanja. Kju potera konje po malom prostoru i
zme
u ervara i
drve
a. Tu i tamo morali su ponovo zalaziti u umu, zbog
pojaseva trnovi-
tog bunja, na tom, pretno travnatom, terenu. Dugo
su ili uz metalno sivu
vodu pra
eni samo kreketanjem aba i kricima mo
varnih ptica. Onda se,
polako, drve
e razredi i izbie na puste livade.
ak i druga beskorisna
trava carevali su u toj oblasti. Zato na tim, blag
o zatalasanim, zelenim
povrinama nije bilo drve
a, to niko nije znao. Verovatno zbog toga su lju-
di ro
eni u umi smatrali mesto neprirodnim i prokletim.
Kju je terao svog ri
eg konja napred u suton, dok su poslednji odbljesci

crvenila sijali visoko iznad horizonta, na drugoj s
trani jezera. Kratkotraj-
nom egom sasuena, osetljiva trava, utala je isp
od okovanih kopita nji-
hovih bojnih konja. Svaki
as bi neki sitniji glodar mugnuo pred njima u
svoju dobro sakrivenu rupu. Crna jata ga
aka dizala su se i sputala
trae
i sigurnije mesto za preno
ite. Oglaavali su se svaojim runim gla-
sovima, zaguuju
i tihu pesmu zrikavaca. Nekoliko slepih mieva lete
lo je
po suludim putanjama, naspram sve tamnijeg neba, na
kome su se ve
vrlo
jasno videle zvezde. Vazduh je jo bio topao.
Proavi kroz udolinu izme
u dva brega nai junaci na
oe se pred najle-
gendarnijim od svih
uda severnog sveta. Pored obale jezera otegao se la
-
nac niskih, zdepastih kula, sastavljenih od velikog
, grubo obra
enog ka-
menja. Te nezgrapne gra
evine, ire nego vie, nisu imaje ni krova, ni pro-
zora, nego samo iroka krunita, dobro na
eta zubom vremena.
Neke su bila uruene i gotovo razgra
ene, jer su, kao to je vilenjak rekao,
ljudi tu lako dolazili do dobrog i besplastnog mate
rijala za svoje kamene
zamkove. Odatle, sa visine, videlo se da se tu neka
da izdizalo sedam kula,
218
prili
no udanjenih jedna od druge. Izme
u njih nalazilo se mnotvo us-
pravno postavljenog manjeg i ve
eg kamenja koje je poput neke armije ut-
vara virilo iz ledine. Neko od njh bilo je polomlje
no ili srueno, ali su se
na vrhovoma gotovo svakog jo uvek videle simetri
ne rupe za postavl-
janje rogova.
Posmatrano sa jezera, tako doterano kamenje je sigu
rno izgledalo kao sil-
na vojska koja
eka iskrcavanje neprijatelja. Ako bi se jo nekolik
o ivih
vojnika kretalo me
u njima, efekat bi bio potpun i zastrauju
i. Mogu
e je
da su graditelji utv
enja to bili napravili da bi prevarili narod koji j
e iveo
sa druge strane jezera i stalno gledao u njih. Po K
juovoj teoriji, to je bio
krunski dokaz da je Ralk nekada davno bio spojen sa
morem. Niski zidovi
koji su vijugali izme
u kamene armije i kula, verovatno su bili temelji k
u
a
ili manjih odbrambenih utvr
enja. Potpuno potopljeni kameni mol, bio je
neverovatno duga
ak. Izgleda da je na mestu gde se ra
vao levo i desno
postojalo neko ve
e kameno zdanje, od koga je sada preostala samo gom
i-
la kamenja koja je, kao neko ostrvce, virila iz jez
era.
Mora biti da je to mesto nekada bila zna
ajna luka u kojoj se odvijao veo-
ma iv saobra
aj. To bi objanjavalo prisustvo ovolike koli
ine kamenog
materijala, koga ina
e nije bilo nigde u blizini. On je, za potrebe grad
nje,
sigurno donoen vodom. U strmoj obali, koja se odse
no dizala na jedno
dvadesetak metara iza kula i nastavljala u mrtve br
egove, zjapille su jo
uvek velike rupe i ozidani ulazi u zemunice, koje s
u ve
inom odavno bile
zatrpane i ote
ene. Verovatno je iz njih sistem hodnika vodio u ku
le i ro-
vove izme
u zidova. Ta podzemna stanita o
ito su bila osnova iz koje se
razvio taj drevni grad, nazvan sada zbog svojih sab
lasnih, iskrivljenih ka-
menih straara, Imirovi Zubi.
Devojke i vilenjak ujahae u tu iskonsku luku. Smes
tie se u podnoju kule,
koja je na prvi pogled bila najbolje o
uvana. Od suvih grana retkog
vornovatog drve
a koje je raslo me
u kamenim ostacima tog naselja,
zaloie vatru u jednom uglu gde se polusruen zid
spajao sa kulom. Tu se
ulogorie. Kju se nasloni na ogromne, grubo tesane
blokove gra
evine i
umorno se zagleda u zvezdano nebo. Frija je bila za
poslena oko vatre,
kuvaju
i pe
urke i meaju
i ih sa vilenja
kom instant kaom. Un u tom
trenutku ostade sama sa svojim strahovima i uasima
. Nita nije govorila,
ali se tresla, ogrnuta prekriva
em za Torora, iako je bila veoma topla letn-
ja no
. Vilenjak to primeti, pa pokua da je smiri:
Plae te razni demoni koji obitavaju na ovom pust
om mestu? Utvare,
Trolovi, duhovi,
draugar
i crni vilenjaci?
219
Plavua nekoliko puta brzo klimnu glavom. Iracional
ni strah izbijao je iz
njenih proirenih zenica.
Sve su to gluposti, draga moja, re
e joj on neno, grle
i je nita od
svega toga ne ivi ovde, osim nas troje vilenjaka.
Ali, za ljude je i to do-
voljno, da bi, ako se slu
ajno sretnemo, stvorili jo jednu stranu pri
u o
ovom ukletom mestu. Upamti, jedina opasnost za ljud
e ovde smo mi, a ja
se nadam da
e posle susreta sa onim upornim razbojnicima, biti
ispri
ana
jo jedsna zastrauju
a legenda o crnim vilenjacima sa Imirovih Zuba.
Li
no
u se potruditi da njen uas nadmai mnoge druge str
ane pri
e.
Ona mu nije bas preterano verovala. Stari strahovi
i dalje su tinjali u njoj,
ali se u njegovom
vrstom zagrljaju ose
ala neuporedivo sigurnije, pa zato
nije nita protivure
ila. Mirno se sklup
ala uz njega.
Grad oko nas izgra
en je mnogo pre nego to je moj narod doao na
ovaj svet nastavio je da joj objanjava, nadaju
i se da
e, ako je natera
da razume ono to je za nju misti
no, uspeti da odagna njene strahove.
Izgradio ga je neki mo
an narod ljudi koji su, izgleda, lovili neke
ogromne morske ribe ili zmajeve. To smo utvrdili ka
da smo u zemunicama
nali ogromne okamnjene lu
ne kosti koje su sluile kao potpornici zeml-
janim hodnicima. One su, zbog svog oblika i veli
ine, mogle poticati samo
od takvih ivotinja. Taj narod nestao je pre mnogo
vremena i niko se ne
se
a njegovog imena. Ali, jedno je sasvim sigurno, bil
i su ljudi. Ni bogovi,
ni demoni, ni vilenjaci, ve
samo ljudi.
To se jasno vidi iz skulptura koje su pravili, gde
preovla
uju nama poznate
ivotinje i enski likovi. Zanimljivo je to da su s
voju umetnost razvijali sa-
mo na rezbarenju kostiju i nita nisu vajali, ni u
metalu, ni u kamenu. Zato
su ove njihove velelepne gra
evine bez ikakvih oznaka i ukrasa. Nigde na
njima nisu predstavljeni njihovi graditelji, ni nji
hovi bogovi. Nebi
no za
ljude, ali ipak o
igledno, oni se nisu trudili da ostave pe
at svoje civiliza-
cije i svog vremena.
Sve to su sagradili bilo je krajnje funkcionalno.
Naalost, kada su oni
sasvim nestali nije ostalo skoro nikakvog traga o n
jima. Ovo mesto stoji
prazno ve
hiljadama godina. Mo
da imaju neke veze sa ljudima, koji su
podigli prve zidine Meal-Durina. To nikada ne
emo saznati, poto, izgleda,
nisu imali nikakvog pisma da opiu svoju dravu i n
jene oblasti.
To lako moe biti, umea se Frija Meal-Durino
ve spoljne zidine na-
pravljene su od istih takvih kamenih gromada kao i
ove kule ovde. Ni tamo
nema ukrasa. Predanje kae da je narod koji je nast
anjivao zidine Meal-
Durina, iveo u konim atorima unutar njih, i nije
gradio nikakve druge
220
gra
evine. To zna
i da ili se tu naselio pronaavi ih, ili je ve
odavno za-
boravio kako se to radi. Tako su verovatno nastale
legende o demonstom
poreklu tih gra
evina, jer ni ljudi koji su doli, ni ljudi koji su
tu iveli, ni-
su bili u stanju da naprave tako neto, a to je ipa
k postojalo. U zemlji moje
majke, takve zidine nisu bile nikakvo
udo, ali ovde, na severu, gde ljudi
ive u malim neorganizovanim grupama, ravne su boa
nskom delu.
Sumnjam da
emo ikad vie od toga saznati odgovori Kju na nje
nu dis-
kusiju U Meal-Durinu odavno ive ljudi. On kao da
nikad i nije bio
naputan, osim moda posle napada ljudsko-vilinskog
saveza pod Erikom
Krvavim.
esto je prelazio iz ruke u ruku. Njegova unutranjo
st je bezbroj
puta ruena do temelja i mnogo puta spaljivana. I p
ored najbolje volje, ne
mogu da verujem, da je tu mogu
e jo uvek neto na
i od zaostavtine nje-
govih stvaralaca.
ak su i njegovi debeli bedemi puno puta krpljeni i
poja
avani.
U osnovi, njegova arhitektura vrlo je sli
na ovoj. Zidovi su debeli, niski i
vrlo jednostavnog oblika. Ali, ima jedna bitna razl
ika. Dok su Imirovi Zubi
gra
eni od prostog, paljivo slaganog gigantskog kamenj
a, Meal-Durin
ima gotovo srasle kamene blokove. Kao da su spojeni
lavom vulkana ili
rastopljenim kamenjem. Kako je to izvedeno ne smem
ni da pomislim.
Me
utim, mogu
e je da oba grada poti
u od iste civilizacije, samo iz
razli
itih perioda. Kako mi se
ini, Meal-Durin je ipak neto mla
i od
mesta na kome mi sedimo.
Posle ovog iscrpnog predavanja niko nita ne re
e, jer stvarno, nije se vie
imalo ta dodati. Malo kasnije, Frija pokua da pro
na
e temu za nastavak
razgovora:
Sluaj, Kju. Sada imamo vremena na pretek. Mogao
bi nam ispri
ati
pri
u o Eriku Krvavom i tvom dedi Vilin-kralju Arel-Gat
oru. Kao i to kako
je pao neprobojni Meal-Durin sa svojim silnim gospo
darem Sigvratom
Odvratnim i njegovom nepobedivom armijom...
Kju malo razmisli, pa ozbiljno re
e:
Uskoro
emo sti
i do ume Trolova. Tamo
e upoznati mog oca, Haldir-
Gatora. On je savremenik i u
esnik tih legendarnih doga
aja. Neka ti on
ispri
a sagu iz prve ruke. Tako
e
uti autenti
nu verziju. Mislim da je ta-
ko najbolje i najpotenije. Ipak si ti potomkinja E
rika Krvavog u pravoj
liniji.

ime
emo onda da ispunimo ovo dosadno ve
e, osim
ekanjem Urliko-
vih razbojnika? upita tamnokosa prili
no oneraspoloena vilenjakovom
odlukom da no
as ne pri
a zanimljive doivljaje predaka.
221
Ni
im! Sada je vreme da se prave pri
e, a ne da se pri
aju. Mirno odgo-
vori vilenjak ti
e sada da pokupi Un, nae konje, ve
inu opreme, i da
ode dalje na sever, pored vode. Tamo se ulogori, i
za onog brega, i ne pali
vatru. Onde me
ekajte do jutra. Ako ne do
em, same odlu
ite, ta
ete
dalje. Put ka severoistoku preko Golih brda vodi u
umu Trolova. Haldir i
moj narod lepo
e vas primiti,
ak i ako mu donesete vesti o pogibiji nje-
govog sina. U alosti bi
e sre
an da u
ini sve za moje prijateljice. Kao
prvo, na
ini
e od vas vile i dostojne pripadnice njegovog plemen
a. Takav
je na obi
aj.
Da idemo same kroz ovaj avetinjski grad? Ti si na
isto poludeo. Ja se
ne
u ma
i ni metar od tebe! estoko se pobuni plavua I
posle svega
toga, jo treba da te
ekamo u ovoj pustoi punoj demona?
Ovde, na alost, nema nikakvih demona da zaustave
Urlika, osim Kjua.
Sigurna sam da ni on ne
e mo
i da bude efikasan demon, ukoliko mu nas
dve budemo visile na vratu. to se mene ti
e, jedino se plaim onih razboj-
nika. re
e Frija pakuju
i stvari u vre
u Ne brini, ja
u te tititi od raz-
nih utvara i duhova. Oduvek sam najvie volela mrtv
e protivnike.
Ti si ena mojih snova! doviknu joj Kju, alju
i tamnokosoj lepotici
nedvosmislen gest usnama.
A ovo je, na alost, ena mog ivota! odgovori
Frija zajedljivo, vuku
i
Un za sobom u mrak prema konjima, dok se ova glasno
bunila i odupirala.
Ostavite ser Alfredovo sedlo! Ono vam ne
e trebati ako se ja ne vratim, a
dovoljno je krupno da stvara iluziju ispunjenog log
ora. doviknu Kju za
devojkama.
Nekoliko trenutaka potom, duboko, okovano, ritersko
sedlo dolete iz mraka
i tr esnu pored vatre. Kju se zaprepasti sa koliko
je siline Frija bacila tu, ni
malo laku, stvar. Mora da ju je Un dovela na ivicu
nernog sloma. Iz mraka
se
ula tiha nerazgovetna rasprava, koja je vie li
ila na siktanje razbes-
nelih zmija. Ipak, posle nekoliko minuta za
u se se kloparanje tekih oko-
vanih konjskih kopita. Zna
i, Frija je ipak nekako uspela da svoju ljubav-
nicu prizove razumu.
Vilenjak ostade sam pored vatre, u podnoju ogromne
kamene mase.
Konjski topot udaljavao se prema vodi. Sve to vreme
, Kju se nije ni pome-
rio. Hitro je, potpuno usredsre
en, smiljao reenja razli
itih mogu
nosti,
za slu
aj da mu neka od bitnih stvari po
e po zlu. Razmatrao je kako bi
iskoristio rovove koji vode u unutranjost kula i p
odzemne katakombe.
Namamiti sujeverne ljude u tako neto, zaista je pr
edstavljalo pravi podvig.
Padalo mu je na pamet da pokua neto sa imitacijom
glasova, ali jo je to
222
morao da uobli
i u jasan plan prepada.
Dok je tako razmiljao, gledaju
i u plamenove, iz daleka za
u glasove
razbojnika i tapkanje njihovih nepaljivih nogu. Kj
u je mogao da zahvali
samo svom otrom sluhu, to nisu oni njega iznenadi
li, onako zamiljenog.
ekivao ih je znatno kasnije, a to je zna
ilo da su prestali da kopaju od-
mah po njihovom odlasku i da su se dali u besomu
nu poteru, ni malo ne
tede
i konje kojima su raspolagali. Frija je ponovo bila
u pravu. Zaista je
poznavala ljude bolje od njega.
Sada nije mogao vie da se premilja, jer, iako ih
je opazio sa prili
ne
udaljenosti, oni bi ga, pri svetlosti vatre, uskoro
mogli ugledati. Zato sunu
u mrak. Tada se hitro po
eo kretati u pravcu iz kojeg su dolazili glasovi.
Uskoro se naao gotovo licem u lice sa njima. Brzo
se pruio iza jednog
niskog zidi
a, primetivi prvog iz grupe razbojnika, kako se sp
uta niz de-
setak metara udaljenu gomilu kamenja kraj ruevine
nekog visokog zida.
Sva sre
a da je pored njega raslo jedno omaleno, razgranato
drvo, pa ga
ljudi, koji pri ovakvoj svetlosti vrlo dobro vide,
nisu primetili. Uko
io se,
lee
i, i mirno sa
ekao da pro
u na svega nekoliko koraka od njega.
Razbojnici su se, bez re
i, unjali prema krugu svetlosti oko vatre. Ili su

pogureno, sa isukanim orujem u rukama. Kada je i p
oslednji proao
pored Kjua, on beumno ustade i krenu za njima, dr
e
i se dubokih senki.
Hjort, koji ih je predvodio, odjednom zastade, ispr
avi se, pljunu i opsova.
Urlik ga munu s le
a, to je zna
ilo da ga najstroe prekoreva za dizanje
buke. Ovaj se besno okrenu vi
i:
Zar ne vidi da su pobegli, glupane! Prostor oko
vatre potpuno je prazan.
Nanjuili su nas, i na vreme su zbrisali, smaglili,
nestali!
Kako? zabrunda Urlik, propinju
i se na prste da bi bolje osmotrio
istinu oko sklepanog ognjita.
Ostali razbojnici zagrajae pa u neredu istr
ae u vilenjakov logor. Tu su
stajali nekoliko trenutaka, gledaju
i u svim pravcima. Urlik se ose
ao kao
da je uleteo u klopku, ali to nije hteo da pokae p
red svojim ljudima. Hjort
se, naprotiv, u ovoj svojoj poteri ose
ao vrlo dobro i ve
je po
injso
sebe da smatra novim vo
om razbojni
ke druine. Zbog toga je bio jako
preduzimljiv.
Nisu mogli da pobegnu daleko, re
e on, smireno i razgovetno neke
stvari su im jo ovde. Moramo ih potraiti po okoli
ni.
Vrlo lukavo, primeti Rudgrim toliko puta kad
smo bilo sa njima licem
u lice, pustili smo ih da pobegnu, a sad
emo da ih jurimo po mraku.
Mislio sam da su mnogo ja
i. Me
utim, posle ovog neuspelog prepada,
223
i su mi se otvorile, po
e da objanjava svoju odluku Hjort Ove os-
tavljene stvari pokazuju da su se pokupili u krajnj
oj urbi. to zna
i da nas
se plae. Ostalo zaklju
i sam.
Ko bi beao od slabijeg protivnika? nasmeja se
Lambi Mora da su
mnogo slabiji od nas, kad nas se toliko plae, da s
u posle svega pourili da
izbegnu sukob.
Sve to su do sada protiv nas radili bio je samo
trik i blef. Nije bilo teko
ubiti Kola strelom sa odstojanja. Vilenjak jeste is
ekao Urlikov stari pancir,
ali ni kou nije smeo da mu zase
e. Ja mislim da nas se oni sa pravom
plae. Sami smo krivi to sa njima odavno nismo zav
rili. Svemu tome je
uzrok njihova vetina zastraivanja, naa glupost i
Urlikov kukavi
luk.
iznese Hjort svoja razmiljanja.
Urlik krgutnu zubima, ali nita ne re
e. On jednostavno pre
e preko ma-
sovnog odobravanja Hjortu, iskora
i napred, podie jednu zapaljenu gra-
nu iz vatre kao baklju, pa se obrati razbojni
kom skupu:
Mora da su se skembali negde u unutranjost kule.
Prona
u ih, makar
morao da je prevrnem, kamen po kamen. Za mnom!
Hjort, koji je sada hteo da dokae ne samo kako je
bolji strateg od vo
e,
ve
i koliko je pametniji, kao i hrabriji od Urlika:

ekaj malo. ta
e biti ako oni pokupe stvari i zbriu dok smo mi un
utra?
Moda oni uopte nisu u kuli? Onda smo ih zauvek iz
gubili. Jedan od nas
treba da ostane ovde, da
uva strau.
Lambi se javi kao dobrovoljac, uzevi luk i strele,
dok se ostali uputie u
podzemni ulaz, za svojim krupnim vo
om. Proavi kroz rov koji je zalazio
pod zid kule, oni nestadoe sa vidika.
Kju se za to vreme prikrao iza zida, do samog Lambi
ja. Ne
ujno se uspu-
zao uz kamene izbo
ine da pogleda kakva je situacija sa druge strane.
Razbojnik mu je bio okrenut le
ima i nogom je nabacivao sakupljeno drvo
na vatru. Vilenjak pri
eka da se udalji od plamenova, pa se onda, u potpu-
noj tiini, izvu
e na zid. Prvo je pomislio da upotrebi mali no, al
i se posle
sekunde razmiljanja, odlu
i za neto bolje.
Telo viljenjaka izvi se kao ma
ije, i on polete kroz vazduh, prema rtvi.
Bandit, naglo prutisnut vilenjakovom teinom i skok
om, pade potrbuke ne
uspevi ni da krikne. Kost jedne Kjuove podlaktice,
guila ga je jo dok je
padao, a aka druge gurala mu je teme prema njoj. U
kljeten izme
u tla i
napada
a, on se guio. Zahvat je bio neraskidiv. aka ruke
koja ga je davi-
la drala je rukav one koja ga je pritiskala. U tom
poloalu Lambiju je os-
talo sam jedno, da svim silama pokua da okrene gla
vu i vrat na levo, kako
224
bi smanjio pritisak na grkljan. Nekoliko trenutaka
se bezuspeno napinjao,
kad mu vilenjak, dre
i ga za kosu i bradu, okrenu glavu u istom pravcu.
Razbojnokov vrat pu
e kao suva grana. Kju ustade sa njega. Umiru
e o
i
gledale su ga sa zemlje, dok mu je stajao nogom na
le
ima. Bio je to stari
vilenja
ki na
in ubijanja, donesen jo iz dubina svemira, kao obu
ka elitnih
ratnika za borbu bez oruja. Ta je vetina bila skl
opljena iz svega i
sva
ega, to su humanoidi po univerzumu koristili kao e
fikasan na
in
borbe. Sastojala se pre svega od udaraca, ali polug
e, bacanja,
i
enja,
davljenja i pritiskanja nervnih centara nisu bili n
ikakva retkost. Vilinski
narod ju je zvao Per-Ring.
Jedan od prvih zahvata koje su po
etnici u
ili, posle samo
etiri godine
treninga, bilo je ubijanje naglim trzanjem protivni
kove glave u stranu. Ne-
brojeni domoroci su pali od te vetine sukobivi se
sa vilin-ratnicima. Per-
Ring se docnije proirio skoro po celom svetu i u k
ombinaciji sa doma
im
vetinama, dao bezbroj oblika borbe, naro
ito na istoku gde su se u starim
civilizacijama, ljudi mnogo sistemati
nije baviji takvim umetnostima.
Me
utim, u ljudskim verzijama ove umetnosti, izgubila
se jedna vrlo vana
osobina, a to je maksimalna efikasnost protiv neobu
enog borca.
Ljudi su, jednostavno, primenjivali istu vetinu je
dni protiv drugih,
nadme
i se ko je bolji, i tako razvili sistem nadmudrivan
ja koji je odno-
sio puno vremena i smanjivao broj veoma primenljivi
h tehnika, koje su se
mogle koristiti protiv onih koji nastupaju snagom i
jednostavno
u, sigurni
u svoju prirodnu nadmo
nost. Na alost, u podlednje vreme taj ljudski
takmi
arski duh uvukao se i u izvornu vilenja
ku vetinu. Svejedno, ona je
jo uvek bila najefikasniji na
in borbe na planeti.
Vilenjak se uputi prema ulazu u kulu. Pred samim ro
vom, on prebaci svoj
dugi ma
sa le
a za pojas, kako bi ga lake mogao izvu
i u slu
aju da se u
uskom hodniku susretne sa razbojnicima. Dok je to o
bavljao, svojim
ma
ijim vidom on opazi jo jedan takav rov u jaruzi sa
desna. Ovaj je
delimi
no bio sakriven retkim bunjem, koje je raslo na ka
menom kru, za-
to ga vilenjak nije odmah primetio. Kju odlu
i da je to bolji izbor, pa se
spusti u njega i uvu
e pod kamene zidine.
Bio je svestan da je ovaj hodnik bio
itav nivo nie od onog kojim su poli
razbojnici, ali se nadao da
e mu to omogu
iti da ih iznenadi. Rov se
produavao u uzak, ozidan hodnik pun izlomljenog ka
mena i drugog otpa-
da, a to je, zajedno sa komadima drveta, za vreme v
elikih kia nanela voda,
koja je kroz taj prolaz sigurno nekud oticala. Vile
njak se kreto oprezno, ne
zato to se plaio protivnika, nego da ne bi izazva
o buku prevrtanjem raz-
225
bacanog kra. To bi mu sasvim upropastilo prednost
iznena
enja.
Stie do nekih proirenja i ra
vanja, pa krenu onim pravcem koji je, po
njegovom miljenju, vodio u centar kule. U narednom
proirenju za
uo je
dobro poznate glasove. Oni su dopirali kroz nekolik
o irokih rupa na tava-
nici i delovali su izobli
eno i zastrauju
e. O
igledno akusti
ki trik starih
graditelja,
ija je namena ostala skrivena velom vremena. Ovo ni
je imalo
nikakvo dejstvo na Kjua, koji je sa zadovoljstvom z
aklju
io da taj gadan
ljudski soj vodi jednu od svojih beskrajnih sva
a.
Prepirka se vodila zato to je Hjort, videvi da je
unutranjost kule prazna,
odmah hteo da se vrati napolje i potrai Kjua sa de
vojkama po okolini.
Nasuprot njemu, Urlik, koji je tako hrabro poveo sv
oju grupu u kulu, hteo
je da ostane i pretrai svaki pedalj unutranjosti,
pokazuju
i time svoju ve-
liku hrabrost, jer su se gotovo svi razbojnici pla
ili tog ukletog mesta. U
diskusiju se bio umeao Rudgrim, koji je, savladan
strahom, najvatrenije
podravao Hjortov plan za izlazak. Svi odlu
ie da slede Hjorta. Urlik im
se naruga, nazvavi ih kukavicama koje se plae sop
stvene senke, i re
e da
e on, pravi mukarac, sam pretraiti kulu i uhvatit
i tu vilenja
ku gamad.
Njegova druina napusti ga i iza
e bez pozdrava, pokuavaju
i da ne slua
mnotvo pogrda kojima ih je stari vo
a zasipao.
Za to vreme, Kju se ve
uzverao kroz otvor na tavanici. Izdigavi se
mii
ima ruku i ramena, on se beumno spusti na kameni p
od glavne odaje
gra
evine. Tu se sklup
a izme
u velikih komada blokova palih iz zidova.
Polako prestavi da psuje, Urlik se okrenu dre
i svoju baklju. Me
u sen-
kama koje je bacala, vilenjak je bio nevidljiv, sli
an svakom drugom ko-
madu stene u mraku. Razbojnik mu se pribliavao, ne
prime
uju
i ga. Ur-
likov pogled lutao je daleko gore, po stazi u kamen
im blokovima koja se
spiralno pela ka vrhu kule. Gotovo hipnotisan tim p
rizorom, on pro
e na
samo metar od
urenog vilenjaka. Kju je samo
ekao na taj trenutak.
Dva puta je tom stvoderu oprostio ivot i tre
i put zaista nije ima ni malo
volje za to. Poja
avi koncentraciju, to mu, ruku na srce, i nije tr
ebalo, on
u deli
u sekunde sko
i na le
a vo
e razbojnika.
Desnom rukom mu za
epi usta, a levom rukom mu zari mali no izme
u
vrata i klju
ne kosti. Vilinsko se
ivo gotovo bez otpora pro
e kroz Urlikov
novi, crni, i
ani pancir i zari se pravo u razbojnikovo srce. Vo
a bande
samo se zgr
i, na trenutak, a zatim se opusti. Kju ga zada u r
ukama, pa
ga odvu
e do otvora, iz koga se izvukao, i baci u donju pro
storiju. Tup
udar odjeknu kada je Urlikov le stigao do dna, a v
ilenjak pouri za dru-
inom koja se vra
ala ka izlazu.
226
Hjort je sa svojim drugovima bio stigao do vatre i
sa uasom buljio u
Lambijev le. Ubijeni razbojnik zavrnute ije gleda
o je u nebo. Sva
etvorica su dobro znali da je to na
in ubijanja pomo
u crne magije. Bar
je takvo verovanje, u njihovom zaostalom svetu, ra
irila hri
anska crkva.
Znao sam! uzviknu Rudgrim preneraeno Znao sa
m, da
e nam vilen-
jaci navu
i demone na vrat. To je sigurno bio crvenokapi. Naj
straniji od
svih goblina! On se stalno muva po starim ruevinam
a i naputenim gra-
dovima. Posebno voli one u kojima su nekad
injeni veliki masakri i svire-
pi zlo
ini. Ovo mesto izgleda kao stvoreno za njega.
Gluposti! obrecnu se Hjort, mada je i njegovo s
amopouzdanje po
elo
da se ljulja pred prizorom Lambija koji je bio ubij
en na takav na
in. On
pokua da spre
i paniku me
u svojim drugovima:
Crvenokapi ubija ljude da bi svoju kapu uvek izno
va bojio njihovom
krvlju, a koliko ja vidim Lambi nije
ak ni zase
en, nigde. Sem toga, nisam
ba uveren da je to mra
no bi
e uopte vilenjak, jer kao to znate, trolovi
su vrhovni gospodari goblina. Vilenjaci, koliko ja
znam, vie vole umu,
reke i vodopade, nego stara i naputena ljudska nas
elja. Ako je to uopte
bio on, mada ne verujem da su istog roda, ni da su
ga oni pozvali.
Prokletstvo je na svima nama! slomljeno izjavi
Rudgrim Svejedno, da
li su ga, ili ne, doveli vilenjaci. Zna li bi
e koje bi moglo odraslom
oveku
ovako da zavrne vrat? To je demon ogromne snage, a
mi stojimo sada ovde,
protiv njega. Eto gde su nas nae mudre i hrabre vo
e dovele.
Nastade opta graja.
uli su se povici:
Ne
ekajmo ni trenutak. Beimo odavde!
Ma, sva ta natprirodna stvorenja su bra
a! Oni
e se uvek udruiti protiv
nas ljudi!
Demon ili vilenjak, svejedno! Meni ta granica, me
u njima, ionako nika-
da nije bila jasna!
Ja sam krenuo sa vama da bi plja
kao bogate ljude, a ne nekakva stvo-
renja pakla!
Hjort podie ruke i nekako, na trenutak, uspe da ih
umiri. Potom, upola se
plae
i za svoje novo mesto vo
e, a upola od nepoznatog, obrati se okupl-
jenima:
Vidim da je u ovoj situaciji jedino pametno reen
je da odustanemo, dok
jo neko nije nastradao. Nita mi drugo sa vama ne
preostaje, jer ste se
toliko uplaili, da bi vas sve savladao i onaj lepo
liki vilenjak, a nekmoli
neki demon.
Ko je kukavica? zarea jedan grub glas Daj mi
protivnika koga mogu
227
da
ujem, i vidim, pa
u da ti pokaem...
Nemojmo se, u ovakvom trenutku, jo sva
ati. i dalje ih je smirivao
Hjort. A tebi, Krok, savetujem da sa
uva tu svoju kura za demona, ako
ga na povratku sretnemo, poto odmah polazimo.
Uzmite zapaljenje grane. Demoni se plae vatre.
savetovao ih je Rud-
grim.
Vidim koliko je pomogla Lambiju! odvrati Krok m
au
i sekirom Je-
dino se se
elika svi plae. Urlik ne bi nikad... Gde je Urlik?
Pa pobogu,
on je jo u kuli!
Svi se zbunjeno pogledae. Urlik je ostao u kuli. N
iko od prisutnih nije
hteo da se vra
a unutra. Ipak je trebalo da neko to u
ini. Pade predlog da
krenu svi zajedno, ali on bi glatko odbijen. Reie
da
ekaju. Posle desetak
minuta po
ee da im poputaju ivci, i Rudgrim, koji se najvi
e plaiio vi-
lenjaka predloi:
Do
avola sa Ulikom! Neka nastavi da pretraule te prok
lete ruevine do
sudnjeg dana, ako ho
e. Hajdemo mi odavde!
Ve
ina prisutnih se dvoumila ta da u
ini, ali strah od Urlikove sirove
snage bio je prili
no sve u njima, pa se jo nisu usu
ivali na takvo otvo-
reno izdajstvo.
Pronicljivi Hjort shvati da je sada pravi trenutak
da izvu
e korist iz ove
situacije. Po njegovom miljenju, Lambija je bio ub
io Kju, (to je bilo sas-
vim ta
no), koji se sigurno sakrio negde napolju, i sad vr
eba iz nekog
bunja, koriste
i nevidljivost svog arenog kostima me
u vegetacijom.
Smatrao je da vilenjak nikako ne moe biti unutra,
jer se vilenjaci i demoni
mrze kao patuljci i trolovi. Sigurno je da bi se on
i sami izme
u sebe poubi-
jali, mnogo pre nego to bi sa
ekali ljude. Zna
i, mogao je mirno da ode i
mu
ki ubije Urlika, jer niko ne
e smeti da se vrati i utvrdi od
ega je stari
vo
a umro.
ak kada bi se to dogodilo, uvek je mogao krivicu da
svali na
vilenjaka, koji koristi oruje. Sada je bilo najva
nile da to tako i uradi, ka-
ko bi stekao to vie ugleda i u
vrstio svoje mesto privremenog vo
e
druine. On iskora
i, pa pogleda strogo u Rudgrima rekavi:
To, to ti predlae Vilhansone, u najmanju ruku
je ne
asno. Zar da pod-
vijemo rep, i napustimo naeg hrabrog vo
u, koji se izlae opasnosti za
nau stvar? Trebalo bi da se stidi, kao i svi koji
su tako neto pomislili.
Nau razbojni
ku druinu vezuju
ast i re
dostojnih ljudi koju dadosmo
jedni drugima, a ne nekakav ljudski zakon. Ako odus
tanemo od toga, nika-
kav red vie ne
emo imati i moemo odmah da se rasturimo. Moramo
prona
i Urlika i povesti ga sa nama.
228
Pa, onda ga trai sam, kada ti je toliko stalo do

asti zarea Rudgrim
Ja ne
u ni prst da pomerim!
Tako
u i da uradim re
e ponosno Hjort, dok su ljudi s nevericom bul-
jili u njega Od tebe, i tebi sli
nih, traim samo da me sa
ekate desetak
minuta i ne odmaglite sa svim plenom koji smo zajed
ni
ki sakupili.
Svi su se divili Hjortovoj hrabrosti i drugarstvu.
Smesta mu se zaklee ka-
ko
e ga
ekati sve dok bude bilo nade da je iv, ako zaista
misli da krene
po Urlika.
Mladi vo
a se osmehnu, u
e u prvi rov i dobaci im:
Ponosan sam to uz sebe imam tako hrabre ljude. V
e
ina drugih razboj-
nika bi pobegla
im se pomenu demoni i utvare! Vaa hrabrost je ogro
mna,
im se usu
ujete da tako dugo ostanete na ovom mestu. Momci, k
oje je Ur-
lik izabrao, neuporedivo su bolji ratnici od drugih
ljudi.
Hjort u
e u podzemlje siguran kako je ovim re
ima obezbedio da ga
ekaju do povratka, jer
e se te kukavice posle ovakve hvale stideti da je-
dan drugom predloe bekstvo. Nastavio je oprezno da
se kre
e kroz skoro
potpuni mrak, njue
i vazduh kao zver u lovu. Nije poneo baklju jer je
smatrao da bi njena svetlost samo opomenula Urlika
i privukla eventualne
demone. Neravno dno hodnika smetalo mu je, ali, bud
u
i da je ve
dva pu-
ta proao tuda, snalazio se dosta dobro. Kona
no je stigao do ta
ke od
koje je po
injala unutranjost kule. To je primetio po ogromno
m kamenom
pragu od neobra
ene stene. Hjort se tu zaustavi, pomislivi kako vo
stvo
nad ovako malom druinom ne vredi ovolikog truda. J
o uvek je mogao da
se vrati, ali bi ga onda, u slu
aju da se Urlik pojavi iv, svi ismejali kao
kukavicu i opet bi bio iza svog crnobradog rivala.
On isuka svoj kratki
ma
, duboko udahnu i zakora
i u mrak i neizvesnost.
Istim tim hodnikom, sa druge strane, unjao se vile
njak. Vrlo lako i na ve-
likoj udaljenosti opazio je Hjorta, koji je iz polu
tame zalazio u potpuni
mrak. Dodue, u toj situaciji video bi ga i obi
an
ovek kome su se o
i na-
vikle na tamu, a nekmoli no
ovidi vilenjak.
Kju
nu, zgurivi se uz kraj jednog oniskog zida, koji s
e, iz nepoznatih
razloga, pruao jedno desetak metara niz hodnik. Ra
zbojnik se pribliavao
pipaju
i, to je zna
ilo da vilenjakovo maskiranje u produetku zidi
a i
nije ba bilo neophodno. On je jednostavno postavlj
ao zasede, onako kako
je nau
io, i nije razmiljao o svrsishodnosti. Generacije
Evelonaca
razmiljale su o tome pre njega.
Hjort stie do skrivenog vilenjaka, oslanjaju
i se rukom o desni zid prola-
za. Kju ga drkom noa, jednim polukrunim pokretom
pogodi u dijafrag-
229
mu. Bandit se zgr
i i povi napred, preko Kjuovog ramena. Ovaj ga,
koriste
i taj poloaj, podie bez mnogo napora. Razbojnikov
kratki ma
ispade, zvonko zveknuvi o kamenje na podu hodnika.
Me
utim, vilenjak
jo nije bio zadovoljan. On razmahnu Hjortovim telo
m, i snano mu udari
glavu u zid. Improvizovana kaciga za
angrlja u sudaru s kamenom. Ona je
bila napravljena od lanca priivenog za konu kapu,
i mogla je lepo da
titi od se
iva, ali ne i od udarca. Tako Kju krenu nazad u kul
u, nose
i
onesve
enog Hjorta preko ramena.
Kada se krunom stazom popeo na krunite kule, nije
bio nita umorniji
nego kada je krenuo. Razbojnok je teio jedva ezde
setak kilograma, i
snani vilenjak nosio ga je kao igra
ku.
Kju odloi svoj teret na ivicu ograde i pogleda ta
se deava dole, kraj va-
tre. Trojica preostalih razbojnika stajali su jo u
vek nervozni, klate
i se, sa
orujem u rukama. Buljili su uplaeno u no
okre
i jedan drugome le
a.
Vilenjak oceni kako je u tom trenutku potrebna samo
sitnica, pa da ih nate-
ra u divlji beg. On stade buditi Hjorta vodom iz me
inice koju je nosio za
pojasom. Bandit s mukom otvori o
i. Kju ga dograbi, savi mu jednu ruku
na le
a, i uhvativi ga podlakticom za guu u bolan zahva
t, progura mu
glavu izme
u dva kamena grudobrana. Hjort ustuknu kad ugleda v
isinu na
kojoj se nalazi i otar kameni otpad pod sobom. Vil
enjak mu tiho
proaputa na uvo:
Reci onim svojim gadovima, da te je zarobio stra
ni demon, i da ih moli
da ti pomognu. Ina
e, tako mi Asinog mleka, zavrnu
u ti vrat kao Lambiju.

Neki veoma hrabri, ili vrlo glupi ljudi, spremni su
na to da se i u bezizlaz-
nim situacijama kockaju sa ivotom. Hjort nije bio
ni hrabar, ni glup, ali je
imao veliku strast za kockom.
ak i kada je ulog bila njegova sopstvena
glava.
Razbojnik je shvatio da
e povik raserati njegove ljude na sve strane, i os-
taviti ga bez najmanje prilike da ubije Kjua. Da je
vilenjak hteo da ga
ubije, on bi verovatno, to ve
u
inio. Svakim trenom Kjuovog oklevanja,
njegove anse su rasle. On odlu
i da sve reskira i pokua jo jednu preva-
ru. Malo pro
istivi grlo, to je trebalo sluaocima da nagovest
i kako ba i
nije u tako gadnoj situaciji, Hjort povika:
Hej, momci! Ovde je onaj gadni vilenjak. On je na
prevaru, ubio Urlika!
Do
ite ovamo daaa...
Kju odmah, pri pomenu re
i vijenjak, shvati izdaju, pa,
i iza raz-
bojnika, otpusti zahvat, spusti se na le
a i obema nogama snano ga gurnu
230
u ponor. Hjort zavesla rukama po vazduhu, kao da se
nada da
e poleteti
dok mu je plavi plat vijorio, pa zatim, urlaju
i, tresnu o kamenje ispred
same vatre, i umuknu. Ostatak bande koji je gledao
u pravcu odakle je ma-
lopre glas dolazio, jednostavno se uko
io od straha i iznena
enja. Ta
uko
enost trajala je nekoliko trenutaka, pa onda zadi
e u mrak, kukaju
i i
zapomau
i.
Sa svog uzvienog mesta, Kju ih je sa rado
u posmatrao, kako se sapli
u i
padaju po kamenom kru, skoro poludeli od straha. O
n se polako podie i
zaputi nazad u kulu, promrmljavi vie za sebe:
Kakav brzoplet i uspani
en narod. Bi
e pravo
udo, ako jo neko ne na-
strada dok stignu do konja.
Draug (mnoina draugar) u nordijskoj mitologiji d
uhovi, t.j. neumrli
leevi koji nastanjuju grobnice palih Vikinga i lju
bomorno
uvaju njihovo
blago. Mogu da ive na kopnu ili u vodi odakle dave
neoprezne pliva
e ko-
ji im se priblie.
231
UMETNOST, LJUBAV I BLUD
Oko polovine no
i, vilenjak je tumarao po bregovima sa severne stra
ne
naselja. Tamo gde je rekao Friji da ga
eka. Vukao je sa sobom gomilu
stvari, od kojih je najtee bilo sedlo ser Alfreda.
Stotinu puta je prokleo
sebe, to je ba njega ostavio pored vatre.
Predjutarnja sveina ose
ala se u vazduhu. Odjednom se za
u udaljeno
rzanje. Kjuov mezimac Toror, osetio ga je na veliko
m odstojanju. On si
e
sa brega, prate
i zov svoga konja, i za
e u ipraije koje je delilo livadu
od duge puste obale. Tu, na toj vrlo irokoj plai,
me
u kamenim groma-
dama, o
uvanim i sruenim, Frija je lukavo postavila svoj l
ogor. Gledaju
i
sa brega niko ne bi mogao da odredi ta su tela, a
ta kamena straila.
ak
je i konje naterala da legnu, da ne bi kretanjem up
adali u o
i. Ona i Un su
sedele u senci jednog ve
eg kamenog bloka. Kju tiho spusti svoj pozamani
prtljag, pa krenu ne
ujno da se prikrada, kako bi ih iznenadio. Bile su
zagrljrne zbog sveine i blizine vode. Strasno su s
e ljubile, a pokreti ispod
tankog kamuflanog pokriva
a, ukazivali su da im ni ruke nisu besposlene.
Dobar na
in da se odagna strah i ostane budan. pomisli Kju
pa gipko
sko
i na kameni blok iznad njih. Pritom kamen
i, pesak i drugo
ubre,
koje se nalazilo na ravnoj gornjoj stranici megalit
a, zakripae ispod vi-
lenjakovih mekih
izama. Frija munjevito isko
i iz pokriva
a i Uninog
zagrljaja sa dugim vilenj
kim noem u ruci. Stajala je tako, u tamnom
kamuflanom kostimu, zavrnutih rukava na jakoj mese
ini, opasna i nape-
ta kao struna. ispitiva
kim, besnim pogledima pokuavala je da prodre u
pomr
inu.
Svaka
ast za borvenu spremnost. Samo, gleda u potpuno po
grenom
pravcu. oglasi se vilenjak sa svoga mesta.
Kju! Kju! povika Frija i polete mu u zagrljaj.
Stani malo, devojko! Ne landaraj tim noem! Zar t
i nisam objasnio koli-
ko je otar i opasan? povika vilenjak uzmi
i.
Tamnokosa se na trenutak zbuni, vrati ga brzopleto
u korice, pa se onda
zajedno sa Un baci na Kjua. One ga izljubie i obor
ie na svoj leaj.
Miluju
i mu kosu iznad
ela, plavua mu se unese u lice i upita:
Zato si nam se prikradao, da nas plai? Zna do
bro koliko smo bile
uplaene bez tebe, same u mraku?
Prakti
na Frija, ne zaboravi ni u toj raspomamljenosti, na
vanije pitanje:
umski razbojnici! ta je bilo sa njima? Da li si
ih se otarasio?
232
Polovinu sam ubio. One najopasnije. Ostali su pre
stravljeni. Tako su od-
jurili sa Imirovih Zuba, da mislim da
e i njihovi potomci izbegavati ovo
mesto. Nova strana pri
a je ro
ena! nasmeja se vilenjak, a onda nastavi
blago Nisam mislio i vas da uplaim. Hteo sam sam
o izbliza da vidim,
kako se vi to same zabavljate
Ovo je zvu
alo vrlo iskreno.
To moe da vidi, kad god ho
e. re
e Un, razdraena i zagrejana,
zaboravljaju
i na sav stid i red. Dovoljno je bilo, da to zatr
ai.
Onda moram,
ini mi se, lepo da zamolim? promumla Kju, hvataju
i
zubima bradavicu dojke, koju je upravo oslobodio iz
Unine koulje. Lizao
joj je grudi polako u njoj bude
i trnce. Ona se pridie, i krenu prema nje-
mu, kako bi mu bilo zgodnije. Vilenjak prestade da
je gricka i snano usisa
bradavicu, dokle je mogao, uivaju
i u njenoj veli
ini i pravilnosti. U isto
vreme oseti, kroz pantalone, Frijine zube na svojoj
polupodignutoj
mukosti.
Ne
emo ti to pokazati no
as, nego neki drugi put, na svetlu. Za ve
eras
smo smislile neto drugo. Ti si, da se tako izrazim
, glavno jelo. progovori
ona mazno, gledaju
i ga odozdo preko ruku koje su se mu
ile razvezuju
i
donji deo njegovog kostima. On uzdahnu, pa posegnu
niz glatku Uninu
kou, prema toploj pukotini i dalje joj ljube
i krupne dojke.
Vilenja
ki kostimi vrlo su prakti
ni, osim kada u njima neko pokuava da
vodi ljubav. Dok se skinu i razveu svi zatvara
i i osigura
i, partnere pot-
puno pro
e erotska pomama. Zato vile i vilenjaci ljubav upra
njavaju
isklju
ivo goli, pa su posle brojnih susreta sa njima u pa
uzama te aktivnos-
ti, ljudi do
li do uverenja da se vijenjaci jako retko obla
e i da se po umi
kre
u isklju
ivo nagi. To verovanje, podgrevano pohotnom mukom
matom, naro
ito se uvreilo za vile.
Tamnokosa je prva uspela da razrei taj Gordijev
vor i oslobodi Kjuov
propeti ud. Njene tople, pune usne sklopie se oko
njega. Ona nekoliko pu-
ta pre
e jezikom preko vilenjakove alatke, kao da pokuava
da utvrditi
njegovu punu duinu, pa ga onda stee usnama i zapo
e sa pokretima,
gore-dole. Kjuovo telo zatrese se od zadovoljstva.
On halapljivo potrai
Unin buni
svilenkastih dala
ica. Zavukavi glavu u njene raskop
ane
pantalone, on prona
e izvor na kome
e utoliti svoju e
. Plavua se po
e
ritmi
no uvijati prema njemu, uivaju
i u njegovoj vetini. Po
ela ju je
upore
ivati sa vetinom svoje drage Frije koja je, mora s
e priznati, ipak
bila ve
a, jer je kao ena mnogo bolje znala gde se nalaze
osetljiva mesta
na devoja
kom me
unoju.
233
Frija! Gde je Frija?, pro
e joj kroz glavu i u trenutku je otrezni od suenja

svesti izazvane stra
u. Sa zaprepa
enjem primeti da tamnokosa radi vi-
lenjaku, isto to i on njoj. Plavua se sa zanimanj
em podie, da vidi kako
zelenooka to izvodi. Utvrdi da to uopte nije kompl
ikovano, samo se toga
trebalo setiti.
Tada Frija, svesna da je njena prijateljica gleda,
po
e da izvodi neke fi-
nese sa spiralnim kruenjem jezikom i blagim ugrizi
ma zuba. Un se obrnu
prema njoj, pritiskaju
i i dalje vilenjakovu glavu na mestu gde je bila, d
a
ne bi slu
ajno shvatio njeno mekoljenje kao znak da odustane
. Namesivi
se udobno pored samog lica zaposlene tamnokose, ona
upita:
Nisam znala da se to moe raditi i sa mukarcima?
Mislila sam da to
samo ene rade, jedna drugoj kada se vole, jer nema
ju ud pa ga zamenjuju
jezikom.
Isto kao i jezik, i usta mogu neto da zamene. Da
ti ja nisam pokazala ne
bi ti znala ni za ono prvo. odgovori kratko joj F
rija, uivaju
i u svojoj
nadmo
i.
A kako i od koga sam mogla da nau
im? Zna ti mladi
e iz naeg sela.
Kada te srue na le
a, samo gledaju da ti ga to pre strpaju. Kada to
kona
no urade, jau kao na konjskoj trci.
esto mi se
ini kako im je jedini
cilj, da uivanje to pre prestane. Niko od njih me
nije
ak ni omirisao dole.
Jedino su mi doputali, da im rukom povla
im ud napred nazad, dok me
oni svla
e. Neki ni to nisu radili, nego bi mi samo zadizali
suknju, kao Rep
na primier. Uglavnom, kada me do
epaju za grudi, i legnu preko mene, tu
je kraj svega. Nema nikakve raznovrsnosti. Ipak, i
taj divlji pristup, ima
svojih
ari, naravno, ako bi potrajao dovoljno dugo. ali
la se na svoju
zlehudu sudbinu, Un.
Ni ja se nisam nau
ena rodila. po
e da je tei Frija. Moja je majka,
koliko sam
ula, ovom vetinom dovodila mukarce do ludila. Ali
, na alost,
sa njom u grob su otili mnogi divni trikivi, koje
je ona sa sobom donela
na severni svet. Zna, one nae ku
e imaju jednu divnu osobinu. Pregradni
zidovi izme
u prostorija su od balvana koji se re
aju jedan na dugi. Oni
obi
no ne nalegnu savreno jedan na drugi. Graditelji t
o popune drvenim
otpadom, ali se na mestima gde se nazire svetlo pos
le
ekrpkanja noem
dobijala sasvim lepa pukotina za posmatranje.
Naro
ito, ako viri iz neosvetljene prosorije. Ja sam ve
oma dugo bila jedi-
no dete i ku
i pa su mi jedina razonoda bili razgovori i druge a
ktivnosti
odraslih. Tako sam u nekim situacijama gledala majk
u kako vodi ljubav sa
ocem, stricem ili Hudom. Naravno, kao njena k
i, nisam joj mogla biti di-
234
rektna u
enica, jer su se i u naoj razvratnoj ku
i, ipak potovala neka
ograni
enja. Velika teta to je Huda otila u grob zajedn
o sa njom, pa nije
bilo nikoga van ue porodice, da mi ta znanja prens
e. Uglavnom sam se
docnije oslanjala na kratka vizuelna se
anja, koja sam sama nasojala da
shvatim i usavrim. To mi je dalo kakvu takvu osnov
u, mada sam kao dete,
ipak bila okirana nekim stvarima. Recimo kad sam p
rvi put videla Hudu
da uzima stri
ev ud u usta, a otac joj prilazi straga, bilo mi je
gadno goto-
vo ceo dan. Ipak, neto me je vuklo da gledam to, p
onovo i ponovo. Kada
sam videla da se ni moja majka ne libi toga, i da t
o radi mnogo bolje i
strasnije od Hude, ja sam izgubila svako ga
enje prema tome.
Posle o
eve pogibije, ostala sam da ivim sa stricem, koji
je, kao neenja,
esto u ku
u dovodio devojke i ene. Me
utim, to su preteno bile grube
seljanke, koje jedva da su pristajale na neke profi
njenije stvari koje je As-
grim od njih traio. Ponaale su se gadljivo, i ua
snuto, i jedino su uivale
u klasi
nom galopu.
Ne
e nam sada valjda pri
ati epsku sagu o valerskim podvizima tvojih
predaka! zavapi Kju sa druge strane, na plavuino
nezadovoljstvo
prekidaju
i svoj posao.
Ne pri
am o njima! Nego o sebi! odvrati zelenooka povie
nim glasom,
pa nastavi:
Me
u ono nekoliko druga
ijih, bila je i neka Torela. Lepa, stasita devoj-
ka, divnih picastih grudi sa neobi
no velikim bradavicama. Ina
e, plavo-
kosa i sivooka, kao i sve ene naeg kraja. Ona je
uivala da me ljubi dugo
i predano, to je
inila svaki put kada je dolazila kod strica. Ja sam
tada
ve
imala trinaest godina i priznajem da su me takve s
tvari po
ele
uzbu
ivati. Danima sam je posmatrala kroz pukotinu, kako
uiva sa sricem,
i divila sam se njenim divnim jagodama. Jednom je p
osle iscrpljuju
e igre,
rekla stricu kako joj se jako svi
am i da me prosto eli dok je u krevetu sa
njim.
Na to se Asgrim samo nasmejao i reko joj je, da, ak
o to eli, prona
e neki
drugi na
in da me dovede u svoj krevet, poto mi je nablii
ivi ro
ak. Ona
se posle toga, posti
ena, okrenu i zaspa. Uzbu
ena, ja sam se jo malo
sama mazila, posmatraju
i njeno zanosno telo, kao to sam
esto
inila
tokom svake stri
eve avanture. Poto sam doivela vrhunac samo gleda
ju
i
nju kako spava, reila sam da sutra mora biti moja.
Do
ekala sam zoru
sva napeta, gotovo uopte ne spavaju
i.
Stric je ustao vrlo rano, da istera ono neto nae
stoke na pau, jer je pas-
tir, koji je za nadnicu, opsluivao nas i komilik,
bio ozbiljno bolestan.
235
Poto se vratio sa vedricom iz tale, hteo je da pr
obudi Torelu da skuva
mleko i prpremi mi doru
ak. Ja istr
ah iz sobe i zamolih ga da je ne dira,
obe
avaju
i kako
u sve sama uraditi. Asgrim me je gledao zapanjeno,
znaju
i da beim od ku
nih poslova kao
avo od krsta. Rekoh kako mi je
ova njegova ljubavnica vrlo draga, i da bih volela,
da u
inim neto za nju.
Simpatija je obostrana, nasmeja mi se on. Ista s
i kao majka. Sve vrste
ljubavi te zanimaju. Ne znam samo, da li da se brin
em, ili da se radujem
zbog toga. Sigurno si nas sino
pijunirala dok smo vodili ljubav? To ni
malo nije pristojno. Ali, ta drugo o
ekivati od k
eri Ulafa Razvratnog i
Ifis?, on zavrte glavom prekorno.
Jo mi je otac rekao, kako mukarci mogu biti opas
ni za mene, dok sam
mlada i dok me niko ne nau
i kako da se
uvam od za
a, rekoh,
gledaju
i u zemlju sa rukama na le
ima. Tako skruena, u no
noj koulji,
mora da sam bila prava slika
ednosti, to je bilo u velikoj suprotnosti sa
zahtevom koji sam postavila. Stric me dobro odmeri
i re
e:
Zna
i, moja curica misli da je dovoljno porasla da sama
odlu
uje sa kim
e le
i? Hajde, neka ti bude ovaj put. Torela je
ista i nena. Sa njom ti se
ne
e dogoditi nita zaista loe. Bolje tako, nego da r
adi to bez mog znan-
ja, i upadne u nevolje. Ve
ina ljudi ne bi tako blagonaklono gledali na to.
Hri
ani bi te verovatno, ubili ili osakatili. Gledaj da
ti to sa enama ne
pre
e suvie u naviku, i da potpuno ne zapostavi mu
karce, jer bi mogla
kasnije da mnogo propati radi toga.
Zatim se okrenu i iza
e rekavi, da
e se vratiti tek posle podne, jer ima da
zavri neka posla u selu. Odmah sam skuvala mleko,
i namazala komade
svee, prethodne no
i pe
ene, poga
e tamnim umskim medom koji je stric,
uopte ne znam kako, nabavljao od Vanda. Onda sam s
e umila i istrljala
put sa nekoliko vodenih cvetova. Obukla sam svoju n
ajlepu no
nu koulju
od svetoplave svile, izazovno je razvezavi, tako d
a mi je jedno rame izlete-
lo iz nje. Uzela sam srebrni posluavnik iz o
evog sanduka, koji je sigurno
bio dospeo do nae ku
e zajedno sa mojom majkom. Na njega sam
pore
ala grube kerami
ke i drvene sudove, jer nisam mogla na
i bolje.
Tako sam krenula, ponosna kao kraljica, u njenu sob
u. Kada sam ula, ug-
ledala sam je kako spava pokrivena samo u
kasto-belim lanenim
aravom, jer je bilo leto, kao i sada. Telo joj je,
pod njim, izgledalo bujno
i izazovno. Spustila sam posluavnik na sanduk pore
d kreveta i polako po-
pija olju toplpg mleka, da se smirim i odagnam ner
vozu. Ose
aju
i se
spremna, prila sam joj i poljubila je u obraz.
Torela neto promrmlja, misle
i sigurno da je to Asgrim, i okrenu se na
236
drugu stranu kako bi nastavila da spava. Posle po
etnog razo
aranja, ra-
zumela sam situaciju i privila sam se neno uz nju.
Lube
i je po zatiljku,
po
ela sam preko pokriva
a da je nadraujem jednom rukom, isto onako
kao sam to radila sama sebi. Ona se izvi i isprsi g
rudi, jo uvek ne
otvaraju
i o
i. Moja druga ruka stade kliziti njenim torzom, tam
o-ovamo,
dok se na kraju ne zaustavi gotovo je grubo uhvativ
i za dojku. Taj potez je
moda bio prejak i o
ito joj je naneo bol, jer se ona u trenutku rasani.

Dodue ja sam te njene sise elela od prvog trenutk
a kad sam je ugledala
golu sa stricem, i bilo mi je vrlo teko da kontrol
iem strast.
Asgrime, nemoj tako..., zausti ona dok se okretal
a prema meni, a onda,
poto je otvorila o
i, zamuknu tako naglo da je kraj re
enice li
io na
mjauk. Zaprepa
eno me je gledala razroga
enih o
iju, dok sam ja naba-
cila najneviniju mogu
u grimasu, spremivi se da kaem, ako neto po
e
po zlu:
Nita teto, samo sam htela neno da te probudim.
Me
utim, posle nekog vremena takvog, uko
enog posmatranja, dok sam se
ja igrala vezicama svoje koulje, Torela je izgleda
shvatila da ne sanja.
Dograbila me je i zalepila mi je takav poljubac da
zamalo nisam izgubila
vazduh.
Najdraa moja, od kud ti ovde?, promucala je, osl
obodiv
i me.
Jedna dobra vila sino
je
ula tvoju elju!, odgovorih vragolasto,
iskoristivi taj trenutak da sa njenog divnog tela
smaknem laneni pokriva
,
jer je na poloaj postao nedvosmislen. Ona me prit
isnu svojim krupnim
telom, dok su moje pohotne ruke bile pune njenih si
sa.
Rairila je mi je butine, daleko tanje od njenih, p
a se ubacila me
u njih
kao mukarac. Dok smo se grizle i ljubile kao izbez
umljene, ona po
e po-
mamno da se kre
e, tr
aju
i svoju ma
kicu o moju. Bile smo vrlo uzbu
ene
i nije nam trebalo mnogo do vrhunca. Moja prva part
nerka oseti
blaenstvo, i to tako burno, da je uz krikove po
ela da rastre posteljinu
oko mene. Ja je zamolih da jo malo nastavi tu divn
u kretnju, a ona
produi bez odmora rekavi:
Za tebe, an
ele, done
u i zlatne jabuke iz Azgarda.
Ja nisam mnogo kasnila za njom, i sladostrasni gr
doiveh poudno
sisaju
i jagode koje su me toliko fascinirale. Tada se ona
ponovo
nadraila i nije htela da prestane. Poto mi je bio
potreban trenutak pre-
daha, a njena daleko ve
a teina posle vrhunca ve
je po
ela da me gnjavi,
ja se opravdah kako ho
u da skinem koulju, koju mi je ona samo bila za-
digla. Poto je svukoh, na svetlo dana izletee moj
e grudi koje nisu bile
237
ba male, iako su tek pupile. Naravno, u pore
enju sa ostatkom mog tela.
Torela po
e mazno da ih lie, uzimaju
i ih povremeno cele u usta. Istovre-
meno joj se moj prst pra
akao u kao lan plavoj ma
kici. Dugo joj je treba-
lo dok me nije izlizala i izljubila, od glave do pe
te.
Mogu li ja sad tebe da poljubim, onako kako ja zna
m?, upitah je neno.
Ona potvrdi sa velikim oduevljenem. Ja joj liznuh
donju oblinu dojke, pa
nastavih da klizim niz njen gladak lepo oblikovani
torzo, sve do pupka. Tu
se zadrah neko vreme, nadrauju
i ga spiralnim pokretima vrha jezika.
Kada se njen ravan stomak po
eo tresti, ja napustih taj divan dukat i nas-
tavih da se sputam prema grivi njene enskosti. On
a tiho zaje
a. Po
ela
sam pokretima kraja svoje brade prili
no snano masirati breuljak obras-
tao mekom dlakom. Zatim joj rairih butine, pomogav
i se rukom da joj
rastavim stidne usne i polagano ubacih jezik.
Torela glasno kriknu, zgr
i se i napola sede. Lizala sam sredite njenog
uivanja, naro
ito obra
aju
i panju na zrnce veli
ine trnjine, za koje sam,
iz sopstvenog iskustva, znala da je vrlo vano. Kom
binovala sam lizanje,
ljubljenje i sisanje, to je moju ljubavnicu dovodi
lo do ludila. Ona se kopr-
cala i bacala po krevetu uvijaju
i se neprestano.
Uhvativi ritam koji joj je odgovarao podigla sam r
uke i zgrabila je za
grudi, koje je ve
po
ela sama da nadrauje. Ne znam kojiko je puta
doivela lepotu vrhunca, ali ja sam joj to toliko d
ugo radila, dok se nije
sasvim umorila. Tek tada sam spustila ruku u sopstv
eno me
unoje, da se
zadvoljim. Zatim se digoh i pruoh se pored nje, do
k smo obe hvatale dah.
Osetih da u ustima imam nekoliko Torelinih opalih d
laka. Nisam elela da
pljujem pred njom, nego ih isprah
aom jo uvek toplog mleka. Zatim se
vratih u njen zagrljaj.
Divna si!, re
e mi ona. Gde si to nau
ila?
Ne znam... Sama..., slagah ja, ne ele
i da pri
am kako su to Ifis i Huda
to istovremeno radile jedna drugoj, jer bi to bilo
irenje tra
eva o sopstve-
noj porodici.
Plavua me pogleda skoro sa nevericom.
elo joj se nabralo od
enja.
Ja iskoristih tu pauzu da podignem posluavnik i st
avim ga na krevet. Tako
smo jele i mazile se. Mleko me opet podseti na njen
e krupne, divne
jagodi
aste bradavice, pa ve
premorenim ustima stadh da ih sisam, dok je
ona iscrpljena uivanjem polako jela. Obrazi su me
boleli od napora, jer
nisam navikla da ih toliko dugo napreem, pa uskoro
i pored sve svoje ne-
zasitosti osustadoh i legoh pored nje grle
i je. Toreli se, me
utim, od tog
mog grickanja vratila snaga. Ona obrisa usta podlak
ticom, razmazsavi
238
med po gotovo neprimetnim svetlim dla
icama, pa me upita:
Ho
e me podu
iti kako to radi? Ja sam ve
i ranije bila sa enama, ali
su sve one smatrale da se samo ruka stavlja na tako
prljavo mesto.
Njen varvarski postupak dade mi ideju. Medom iz drv
ene
inijice dobro
sam namazala me
unoije ne zaobilaze
i ni unutranjost ma
kice. Zatim
joj svoje zamazane prste gurnuh u usta, da ih o
isti jezikom, i rekoh:
To je vrlo lako. Samo se poslui. Najtei deo tog
ume
a je da savlada
ga
enje na po neku opalu dlaku u ustima.
Moja u
enica je odli
no savladala tu lekciju.
Od tada smo
esto uivale u naim zabranjenim strastima. Budu
i da je
ona poznavala dosta ena istih sklonosti, prernela
je tu umetnost dalje. Ja
sam se prosto iznenadila, kada sam nekoliko godina
kasnije srela devojke,
vrlo izvebane u tome.
Naredme godine, kada sam imala
etrnaest, reila sam da imam svog
prvog mukarca. Ali, to je ve
druga pri
a.
Da re
e Un a mogla bi to sa mukarcem sada i prakti
no pokazati,
Frija ponovo uze u usta vilenjakov ud, i po
e sa veoma jakim pokretima,
reena ovog puta da ga dovede do vrhunca. Kako je K
juovo uzbu
enje ras-
lo ona je nadraaj smanjivala, kako bi to vie pro
duila igru. Ali, u vilen-
jakovom telu ko
nice su nepovratno bile otputene, pa su je plodovi
njenih
napora ubrzo poprskali po licu. Un je o
isti svojim poljupcima, pa produi
rukom da nadrauje predmet njihovog zadovoljstva. O
n, za
udo, nije pao,
pa, poto je osetila njegovu punu
vrstinu, plavua poele da oproba novi-
tet. Hrabro ga primi u usnu upljinu i polako stee
usnama. Osetila je da
je gladak i ljigav od semena, ali se stidela da odu
stane pred svojom tam-
nokosom u
iteljicom. Kju u kome su se upravo smirili marci o
d
malopre
anje strasti, uvide tu promenu, pa ugrabi priliku
da zapita Friju:
ta se dogodilo sa tvojom dragom Torelom? Da ji j
o ivi u selu, ili joj je
biskup Tojstolf doao glave, kao to je pokuao i t
ebi?
Nita od svega toga. nasmeja se zelenooka Mla
da je izgubila mua, a
Asgrim nije hteo da je oeni, plae
i se da se ja suvie ne veem za nju,
ako budemo ivele u istoj ku
i. On je stalno strahovao da potpuno ne na-
pustim mukarce, to je bilo sasvim ludo, jer je If
isina krrv u mojim vena-
ma podsticala gotovo podjednaku
enju moga tela za oba pola.
Ona je, ive
i slobodno, otila na jug nekim svojim ro
acima koji su iveli
pokraj Labe. Tu ju je zatekla provala nekog uasnog
nomadskog naroda.
Kau da su to bili Lui
ki Srbi? U svakom slu
aju, bili su neki tamnokosi i
crnooki ratnici, poznati po tome to kuju vrhove st
rela od
elika, a ne od
239
gvo
a, i po malim,
upavim, veoma izdrljivim konjima, koji su je pokup
i-
li iz same ku
e nemilosrdno tragaju
i za lepim enama.
Oteli su je za nekog svog vo
u sa istoka. Pri
a se da je on, oduevljen nje-
nom lepotom, priredio svadbu koja je trajala
etiri dana. Zatim se sa njom
vratio na istok, uz zagluuju
u buku njihovih divlja
kih instrumenata i
ogromnu pratnju surovih ratnika. Narod je morao na
ulicama da kle
i u
praini kako bi je pozdravio, ako nije eleo na seb
i da oseti krvoedne
otre noeve isto
njaka. Hroni
ari tvrde da je ona potpuno ovladala
pame
u svoga mua i sudbinom njegovog naroda. A ja sam s
asvim sigurna
da se bezobzirno okomila na vrele crnodlake ma
kice njihovih ena,
umeno koriste
i svoj vladarski poloaj.
Lui
ki Srbi? re
e Kju zamiljeno Pa oni su Vandi. Zato ih onda
opisuje kao, recimo Crne Tatare?
Ne znam. Na sre
u, nikada nisam videla ni jednog. Ja samo pri
am ono
to sam
ula. Poto sam kupila, po to sam i prodala. Ali, to
liko strani i
ratoborni Vandi... To mi nekako ne ide.
Bi
e da je neko tu neto, estoko pobrkao. odgovori
vilenjak, kome u
ovoj situaciji ba i nije bilo do razgovora.
Un,
iji je jezik u tom trenutku ja
e radio oko Kjuove alatke, poele da
oseti njegovu
vrstinu u sebi. Odmah sede preko njega, tako da je
vilenjak
imao
itavo njeno prelepo telo na dohvat ruku. Zatim se,
i, malo
podie, dograbi ga za ud, i svom snagom se naglo na
bi na predmet svoje
enje. Galop otpo
e. Vilenjak, koji je bio ve
prili
no nadraen njenim
ustima, nalazio se mnogo blie cilju. Frija to uvid
e i rei da odmah po-
mogne plavui, kako ne bi ostala razo
arana. Ona se zavu
e izme
u njih i
svojim palacavim jezikom pomognu Kjuovom organu. Li
zala je Unin klito-
ris, prate
i njihove razuzdane pokrete.
Zvuk istiskivanja vazduha, sli
an kloparanju, izbijao joj je u lice. Ona
po
e rukom da nadrauje otvor jaha
icine stranjice, to je jo vie
uzbu
ivalo vlasnicu iste. Pod tim Frijinim tretmanom, on
i doivee sre
u,
naizgled istovremeno. Ali, raspomamljena Un nije ht
ela da napusti svole
mesto.
Ona se bezo
no, poput bahanalkinje, bacila na Kjuovu iscrpljenu
mukost,
i ako je samo trenutak ranije doivela vrhuhunac. O
n omlitavi, ali mu Fri-
ja rukom ne dade da ispadne. Za to vreme se ve
bila oslobodila gornjeg
dela svog kostima, pa je po
ela jezikom i dojkama da opisuje krugove po
goloj koi vijenjakovih grudi. To je imalo toliku e
rotsku mo
, da Un oseti
kako se Kjuu vra
a deo snage. Tamnokosa mu udeli jo nekoliko strasn
ih
240
poljubaca, zavla
i mu jezik duboko u usta, i, vilenjakov pribor je p
onovo
bio sasvim upotrebljiv. Plavua zajaha strasno, ne
trude
i se
ak ni da uh-
vati ritam sa njegovim kretnjama. Kjuu nije ostalo
nita drugo nego da je
prati. Ona se izvijala kao guja, balila i tresla si
sama. Ono to je bio berse-
rak u borbi, to je Un umela da bude u krevetu. Nara
vno, ako joj se pri
e
kako treba. Zbog toga ju je tamnokosa toliko i vole
la.
Gledaju
i ta dva lepa tela u akciji, Frija vie nije mogla
da izdri. Svukla
je iroke pantalone, pa poto strasno poljubi vilen
jaka, sela mu je na lice.
Njegovr usne se gotovo automatski zalepie na otvor
njenog me
unoija.
Jezikom prodre unutra. Frija zabaci glavu i podie
pogled prema zvezda-
ma, urlaju
i kao vu
ica. Bacila se grudima napred, u zagrljaj svojoj Un
,
koja je doivljavala vrhunce u serijama. Time se sp
ojie u trougao, koji je
iveo kao jedno bi
e. Do jutra ostadoe tako povezani, na razli
ite na
ine.
Rumenilo zore pojavi se iznad niskih bregova. Jata
crnolikih ptica, koje su
letela preko jezera, ispunie vazduh zagluuju
im graktanjem.
Nikada ne bih rekla da pusto moe da bude ovolik
o bu
na, promrmlja
Frija, navla
i platno kamuflanog pokriva
a preko glave sebi i svojim
voljenima. Nekako pregurae tu larmu, i odspavae j
o nekoliko sati pre
nego to ih probudi toplina sun
evih zraka.
Ono je ve
bilo odsko
ilo vrlo visoko, kada se ljubavnici kona
no
iskobeljae iz svog leaja, goli i pospani. Un, ona
ko usporen,a ode na ob-
alu da se napije vode, dok je njena tamnokosa prija
teljica uzela da prevr
e
po bisagama, ne bi li pronala neto za jelo. Doru
kovae u tiini, dok su
im se mozgovi vra
ali u normalno stanje. Kao da ih je preterano
ulno
uivanje dovelo u stanje obamrlosti. To je, naravno
, bio samo privid, zbog
umora i blaene rastere
enosti.
Izmenie nekoliko re
enica o pravcu puta i udaljenosti ume Trolova. Kju

im tada potanko ispri
a kako se reio razbojnika, to kod devojaka izazva

smeh i oduevljenje. Spustie se do vode da se okup
aju, ali voda velikog
jezera je
ak i u to najtoplije doba godine bila veoma hladna.
Tako su se
oprali, pljuskaju
i se, dok su stajali u pli
aku. Devojke su morale da
nu,
da bi zaprale itimne delove. Kju ih je gledao, ose
aju
i nenu vrstu krivice,
zbog njihovog pa
enja na hladno
i. One su to stoi
ki podnele, bez
gun
anja i prenemaganja, to je u sutini bio odraz nji
hove hrabre i nepo-
korne prirode. Jo se
estito nisu osuili, a sunce zaklonie visoki oblac
i.
Navukoe najneophodanije delove ode
e, pa po
ee da raspremaju logor.
Frija privede konje i osedla ih. Kju je za to vreme
zbog ko zna
ega, poku-
pio i sakrio sve tragove njihovog boravka. Sivooka
je sve meine napunila
241
vodom i oka
ila ih je na konje. Tada uzjahae, te ktenue u pra
vcu Mrtvih
brda, ili, ta
nije re
eno, Mrtvih bregova.
Putovali su kroz stvarno pust predeo, u kome se nij
e moglo videti nita sem
sitne, sparuene trave. Bilo je gotovo neverorovatn
o, da je ona rasla pod
istim suncem i istom kiom, kao i praume iz kojih
su ovi putnici doli.
spustila se omorina, gue
i i jaha
e i konje. Nije bilo ni daka vetra u toj,
ina
e vetrovitoj, severnoj zemlji.
Vazduh je bio nepokretan. Frija zapu
e razgovor kako bi odagnala mu
nu
atmosferu. Po
ee da pri
aju o vetru i Kju re
e, kako ga voli samo kad je
na brodu, a i tada umereno. Ina
e, dodade on, kao umsko dete bio je na-
vikao da ivi na vazduhu koji se samo blago pomera,
stoga ne voli ni da
uje ni da vidi vetar.
Polako, sa teme na temu, razgovor se vrati na sino
ne doga
aje. Un i Kju,
odae Friji priznanje, za zadivljuju
u vetinu i talenat. Ona ponosno izjavi
da je samo nadgradila dobre korene, koji su ve
postojali u njenoj porodici.
To stalno isticanje porekla, i predaka, izazva Un,
pa joj ova odgovori:
To to si toliko dobra u vo
enju lubavi, moe da zahvali samo tome, to
si vrlo rano po
ela, a to se i ne ra
una ba kao neki kvalitet.
A sa koliko si ti op
ela? odmeri je Frija.
Sa esnaest... Ovaj, petnaest. Ali, to nije bilo
mojom krivicom. Jednog
dana doao je...
Znam ja tu pri
u! prekide je tamnokosa Imali ste zlog
iku u
komiluku. I on ti je prevario, iskoristio, i oduze
o ti nevinost kao da je to
neki trofej? Jer tebi, u to vreme, ni na pamet nije
padalo, da se zanima za
ono to de
aci imaju u pantalonama, i diskretno glade zape
em ruke, dok
pi
aju o nama u poverenju.
Nije tako! pobuni se plavokosa Ja sam se zalj
ubila. Samo u
pogrenog
oveka!
Naravno! Docnije si utvrdila, da oni pravi, u stv
ari i ne postoje. Da li si
ti zaista volela njega, ili sebe? Na kraju krajeva,
da nije bio on, bio bi ne-
ko drugi. Nekokako mora da se po
ne. Ih, te devoja
ke tragedije. Muka mi
je vie da ih sluam. Kako ih ja nisam imala?
Zato, to si prora
unata, i prili
no bezose
ajna. Izvini, dobro
kontrolie ose
anja. Jesam li pogodila? do
eka je Un spremno.
Ej mala, pa to sam te ja u
ila! Nije lepo da sad to koristi protiv mene.
Naro
ito, kad sam ti potpuno otvorila srce. odvrati Fr
ija tuno.
Izvini, nisam htela da budem gruba. Samo sam htel
a da ti napomenrm, u
kom pravcu tvoja pri
a ide. Prihvati da nisu svi kao ti. Nekima ovde, zn
a
e
242
stvari koje su tebi smene. odgovori sivooka lepo
tica pomirljivo.
Nevolja sa Frijom bila je u tome, to je za nju pos
tajao samo jedan ispra-
van pogled na svet. Njen. Ona se obrati vijenjaku:
Hajde, Kju, reci nam, kojiko si puta ti bio tragi
no zaljubljen?
Jednom, i to nije bilo za smeh. odgovori ovaj m
ra
no.
Ispri
aj nam, mojim te, tu tvoju veliku tragediju. Moda
e nam pomo
i
da ovo dosadno vreme u pustari bre pro
e, re
e Frija, ne prime
uju
i
promenu u vilenjakovom glasu.
Vilenjak je ozbiljno odmeri, duboko udahnu, pa otpo
e pri
u...
ZLATOKOSA MORSKA LASTAVICA
Samo jednom sam silno voleo, a bio sam mlad, vrlo
mlad. Ona se zvala
Rusala. Bila je norveka plemkinja, koja je zbog bo
rbe za vlast, i sva
e sa
bratom, postala gusarka. Iako je imala tek devetnae
st godina, hrabro je
vodila flotu zmajolikih brodova iz pobede u pobedu.
Vikinzi njenog pokoj-
nog oca, uvre
eni izdajstvom njenog brata Tezonda, koji je priao
neprija-
telju, Dancu Onundu, prosto su je oboavali. Tako j
e uspevala da ih obuz-
da i vlada grubim severnim piratima.
O njoj su se u to vreme po Norlandu pri
ale lepe i stane pri
e. Zvali su je
Morska Lastavica, sa simpatijama, ali i sa strahom.
Za mene,
etrnaestogodinjeg vijenjaka, to su bile zanimljive
pri
e ludog ljudskog
naroda, u kojima, kako sam
uo od roditelja, postoji samo poneko zrnce
istine. Poto sam bio ve
dovoljno spretan i jak, kao i svaki vilinski de
ak,
odlazio sam
esto na duga lutanja van teritorije ume Trolova po
se
uju
i
udaljene ro
ake i ljudske prijatelje. Tokom jedne takve skitnje
, posetio sam
starog Gulira, siromanog ribara
ija je porodica tradicionalno bila u do-
brim odnosima sa vijenjacima.
On sam, prosto nas je oboavao, jer su nai vidari
spasli sigurne smrti
njegovu voljenu enu koja mu je potom izrodila mnog
o snanih sinova.
Neki od njih krenuli su za raznim vo
ama u pohode na jug, jer im je more
bilo u krvi. Najstariji od njih, Helgo, prili
no se sku
io od plja
ke i doveo
sebi crvenokosu enu iz Irske. On podie dobru ku
u pored oca i nastavi
iveti u doma
instvu sa njim, kao da se nita nije promenilo. Usk
oro se
bra
a okupie oko njega i tako ni
e malo naselje opkoljeno visokom ogra-
dom od balvana, radi odbrane od napada sa mora. Hel
go je imao sinove,
Ragnara i Sotija, koji behu moji vrnjaci. Iako raz
li
iti po rasi i izgledu,
243
jer ja sam ve
bio krupan kao neki osamnaestogodinjak, brzo smo
se spri-
jateljili.
Oni me jednog jutra nagovorie da po
em sa njima i njihovim dedom na
ribarenje, pri
aju
i mi kako
emo moda u rano jutro videti morsku zmiju,
sli
nu onoj koju je Tor pogubio. Navodno su je vie put
a videli iz
amca,
dok su ribarili u ranu zoru. Mlad i naivan, odmah s
am pristao, unapred se
raduju
i zbog onoga ta
u imati da ispri
am, kada se vratim u umu mog
oca. Krenuli smo dok je jo bio mrak. Gulir je sede
o na pramcu, dok smo
nas trojca svojski veslali u nadi da
emo na vreme sti
i za jutarnje pojavl-
jivanje morskog
udovita. Kada se razdanilo bili smo prili
no odmakli na
sever i naselje se vie nije videlo. Sa desne stran
e, dosta daleko, uzdizale
su se visoke, gole stene koje su kao zid tr
ale iz vode i tek se na vrhu pret-
varale u jelovitu obalu, kakva je okruavala njihov
dom.
Starac objavi kako je vreme da se po
ne ribolov. Oni su hitro bacali mree
i vuku
i ih neko vreme pod vodom, opet su ih vadili napolj
e, raduju
i se
zbog ulova. Ja, umsko dete, nisam delio njihovo od
uevljenje. Stajao sam
na ivici
amca i lukom ga
ao krupnije ribe oko nas. To je bila vrlo zabav-
na igra, jer sam stalno morao voditi ra
una o prelamanju svetlosti, i pro-
cenjivati pravi poloaj ribe. Stra
io sam gotovo sve strele koje sam poneo
na pecanje. Nekoliko puta sam i pogodio, ali nije m
i se ulazilo u hladnu
vodu, jer su moji prijatelji svojom mreom imali ta
ko dobar ulov, da je ceo
pod sijao od srebrne riblje krljuti. Taman sam se
okrenuo da ih pitam ta
misle o mojoj vetini podvodnog ga
ana, kad se iza hridina pojavie tri
Drakara obojena ivim bojama. Plove
i niz vetar, punim jedrima, brzo su
napredovali prema nama. Ragnar se uhvati za ruku sv
og dede i viknu:
Gusari! Gusari! Neka nam se Odin smiluje!
Bio sam zapanjen tako kukavi
kim gestom nekoga ko nosi tako slavno ime.
Pogledah Gulirarovo bledo lice, i tek tada svatih o
zbiljnost situacije. Sta-
rac, koji je o
ito bio mnogo vie zabrinut za sudbinu de
aka nego za svoju,
pokua da ih smiri:
Mi smo samo siromani ribari. Od nas nemaju ta da
plja
kaju. Verovat-
no im treba neko obavetenje, ili naa riba, kako n
e bi gubili vreme da je
love. Mislim da
emo najverovatnije ostati ivi.
Zar se ne
emo boriti?, upitah razo
arano, nametaju
i jednu od preos-
tale tri strele na tetivu. Ja mogu, prvom strelom,
ubiti njhovog vo
u.
Gulir me ljutito prekori:
Onda bi nam svima izrekao smtnu presudu. Ne zabora
vi,
ak i ako nas
odvedu u ropstvo, moemo odande pobe
i, a ako umremo, povratka vie
244
nema.
Spustio sam luk i razmiljao o tome da sko
im u more i koriste
i svoje spo-
sobnosti odronim do obale. Smatrao sam da bi bilo p
okvareno da ostavim
prijatelje na cedilu, ma kolika bila opasnost. S dr
uge strane, oni su o
ito
bili kukavice, a ja sam, zbog toga, bio veoma ljut
na njih. Jo uvek sam se
dvoumio da li da ubijem vikinkog vo
u. Moju dilemu prekide jedan
pogled na
eoni brod. Na pramcu, dre
i se jednom rukom za zmajevu
glavu, stajala je lepa Rusala. Sa visoko uzdignutim
ma
em, izvikivala je
nare
enja vikinzima, usemravaju
i ih kako da opkole
amac rtava. Plava
kosa vijorila joj je oko glave, dok je jurila uz u
m punih jedara, a grudi u
beloj tunici nadimale su joj se kao krupne jabuke s
a Elbe. Mene odmah
pro
e volja da ga
am neprijateljskog vo
u, pa odbacih luk i mirno
sa
ekah svoju sudbinu. Kada su nas drakari ve
natkrilili, starac nam re
e:
To je Morska Lastavica. Imamo sre
e. Ona nije previe krvolo
na, ne
ubija rado ljude koji nisu u slubi kralja Onunda u
zurpatora. Ponaajte se
prema njoj kao prema pravoj kraljici i najverovatni
je
e nas pustiti da se
vratimo ku
i.
Nekojiko bradatih ratnika sko
i u na
amac, pa, poto ga privezae za
brod, po
ee nas grubo vu
i na palubu. Dok su me izguravali preko
ograde na drakar, jedan
ovek, iroke crvene brade uhvati me za podignu-
tu kosu i po
e me vu
i silno se smeju
i.
im sam stopalima dotakao palu-
bu ja mu se oteh, oborivi ga. Njegovi drugovi pote
goe oruje, ali ih Ru-
sala zaustavi govore
i:
Pustite mladi
a! Mukarac koji dozvoljava da ga svako
ubre zlostavlja i
nije
ovek. A tebi Skagi, tako mi mog zatitnika, Nojda,
jednog dana
razmrska
u glavu veslom.
Zatim lepotica ode, kre
i se graciozno
u ma
ke, do svog irokog
sedita pokrivenog medve
om koom i, uzevi svoj veliki ma
u zlatom
iaranoj crvenoj kaniji, udobno se zavali na njemu.
Nas dovukoe ispred
nje. Gulir i njegova dva unuka padoe ni
ice na daske palube pred njom.
Ja sam iako gurnut nekoliko puta rukom u le
a, i dalje stajao gledaju
i je
pravo u prelepe o
i boje mora. Robustan
ovek, koji je stajao sa leve
strane njenog improvizovanog prestola, u ceremonija
lnom rogatom lemu i
pacir koulji skupocene izrade, re
e joj tapu
i sekiru za pojasom:
To su ti posledice blagosti Rusala. Malo pre si ga
spasla, a on sada odbi-
ja da ti ukae potovanje. Na tvom mestu ja bi mu p
rvo odsekao noge, da
nau
i...
Tiina Felmirde! Nisam ti dala pravo da govori,
odbrusi mu ona mrzo-
245
voljno. Zatim, jo uvek ne skidaju
i pogled sa mene, upita:
Ko si ti tvrdoglavi mladi
u? Nikada nisam videla
oveka sa takvom ko-
som i uima. Sem toga, na
in na koji si savladao Skagija bio je vrlo
udan.
Samo si ga uhvatio za zglob ake i on je tresnuo re
brima o palubu.
Ja sam Kjuil-Gator, vilenja
ki princ. Moj narod ivi daleko na istoku, u
umi Trolova. Ovo su Gulir i njegovi unuci Ragnar i
Soti, osvedo
eni pri-
jatelji mog naroda, pritom teatralno pokazah rukom
na tri prilike koje su
drhtale od straha prostrte po palubi, to izmami je
dan divan Rusalin os-
meh. Zatim nastavih ozbiljno:
To, to nisam pred vama kleknuo, kao oni, ne zna
i da vas ne potujem.
Mi ina
e ne kle
imo pred svojim kraljevima, pa zato bi onda kle
ali pred
kraljevima smrtnih ljudi? Moj otac Haldir nikada ni
od koga nije to zahte-
vao. Ako vilenjak klekne pred vama lepa ratnice, bu
dite sigurni da sprema
nekku prevaru. Na kraju krajeva, ja sam izdanak Vil
in-kraljevske loze Ga-
tor i nalazim da
ak i po vaoj ludskoj kraljevskoj etikeciji, mogu d
a vam
se obra
am kao ravnoj sebi. Osim toga, smatram da bi vi mog
li da
pokaete malo vie potovanja, budu
i da kad pristajete, skidate zmajeve
glave sa brodova da bi se zatitili od besa kopneni
h vilenjaka.
Rusala je sa zanimanjem posmatrala moje odelo i opr
emu, pa mi se onda
obrati kroz smeh:
Ja nikada ne skidam zmajevu glavu, kao to ni ti n
ikada ne kle
i. Ba
dobro da smo se sreli!
Potpuno ste u pravu to to ne
inite, lepa gospo
ice, jer nikakve vajde od
tog ljudskog verovanja nema. Mi smo kao i svaki dru
gi narod. Ratujemo
samo sa onima koji nam se nato zamere, a tada sa g
lavom, ili bez, nai
protivnici uvek pro
u isto, pokuavao sam da u isto vreme budem ljuba-
zan i naglasim superiornost svoje rase, to je zvu
alo prili
no nespretno.
Da li privu
ena mojoim neljudskom lepotom, ili pri
ama o velikoj mo
i i
hrabrim delima vilenjaka, Rusala me pozva da sednem
pored nje, to je,
naravno, izazvalo opte gun
anje kod okupljenih vikinga. Izgledali smo
gotovo kao vrnjaci i bili smo iste visine. Samo je
moja uzdignuta kosa da-
vala laan utisak da sam ja vii od nje. Po mojoj
mudrosti i u
enosti,
Zlatokosa Lastavica zaklju
ila je da sam daleko stariji. Verovatno je na
njenu odluku da se upusti u vezu sa mnom, osim simp
atije, delovala i
injenica da
e joj ljubav sa vilenjakom doneti jo vie ugleda,
i napraviti
od nje jo ve
u legendu. A moda nita od toga i nije ta
no. Moda je to
bila
ista mladla
ka estoka ljubav, kao i kod mene, koja je bila sam
o po-
krenuta mojom neobi
no
u. Tek, Rusala se estoko zagledala u mene.
246
Kasnije smo, u i dalje zaneseni u razgovor, sili u
podpalublje, gde sam je
ja, ne obziri
i se uopte na autoritet njenog kapetanskog poloaj
a, prosto
oborio na gomilu zaplenjene robe, slue
i se pritom samo prstima i jezi-
kom. Onda smo, po njenoj elji, preli na ono pravo
. Sve to mi uopte nije
bilo teko, jer od kako sam mogao da postignem orga
zam, sa jedanaest
godina, stalno sam uivao sa enama i dobro sam isp
ekao tu nauku. Jo i
ranije, za vreme trogodinjih umskih sve
anosti, privu
en nagim enskim
telima priklju
io sam se masi koja je orgijala, slue
i se rukama, ustima i
neplodnom de
ijom erekcijom. Rusala nije bila devica, ali nije b
ila ni
previe iskusna, zbog svoje mladosti, pa ju je moja
vetina prosto osvojila.
Posle nekoliko dana, volela me je istim arom kao i
ja nju. arom de
aka
zaljubljenog do uiju.
Odmah je pustila moje prijatelje, po kojima sam ocu
poru
io kako sam
reio da se malo due zadrim na krstarenju. Oni od
oe, presretni to su se
izvukli i nisu pravili vie nikakve probleme oko to
ga, plae
i se besa
Morske Lastavice. ta im je Haldir posle toga rekao
, ne smem ni da pomis-
lim, ali on bar nije tako lako skidao glave prijate
lja.
Rusala i ja uivali smo, jure
i iz avanture u avanturu.
ak smo se u naoj
ljubavi i po istom brodu kretali svuda zajedno. Moj
luk je stalno pevao u
bitkama kose
i njene neprijatelje neverovatnom brzinom i precizn
o
u.
Pri
alo se da vredim za stotinu strelaca. Naravno, posa
da njenih brodova
tome se divila i prhvatila je miljenje, da takav d
ragulj kakva je Morska
Lasta Rusala ne moe sebi na
i ravnog me
u ljudima, pa sam ja, natpi-
rodno bi
e, idealan izbor za nju.
Ve
ina drakara nema palubu, ve
su to samo veliki, duga
ki
amci, gde bi
svi, zajedno sa oplja
kanom robom, stajali na otvorenom. Ali postojali su
i
takozvani kraljevski drakari, koju su bili neka vrs
ta prelaznog oblika pre-
ma nezgrapnim brodovima drugih naroda. Oni su imali
nisko podpalublje,
a sama paluba je bila odignuta do visine glave vesl
a
a, da se ne bi suvie
produbio gaz broda i da bi mogao da plovi bilo gde.
Rusala je u svojoj flo-
ti imala pet takvih. Jedan je bio njen, naravno, ka
o to ste pogodii iz pred-
hodne pri
e.
Nas smo dvoje danima vodili ljubav u malom ispustu
koji bi dvojici
vesla
a sluio da tu dre svoje oruje i opremu dok su na
putu ili, even-
tualno, da se sklone od kie ako se sklup
ani zavuku u njega. To udubljenje,
sklepano od golih dasaka, ogra
eno sa tri strane, a sa
etvrte otvoreno
prema seditu, titu, veslu i moru, ostalo mi je na
jlepa uspomena u ivotu.
Bilo je uasno neudobno, ali nama nije smetalo. Bil
i smo mladi. Vodili smo
247
ljubav i po pet puta dnevno,
uvaju
i se trudno
e u njene plodne dane,
jednostavnim prekidom kontakta pre orgazma. Tada sa
m je nau
io onome,
o
emu bi ti, Frija, ispri
ala celu sagu. Za nas nisu postojali problemi oko
mensturacije i glavobolje. Voleli smo se estoko, k
ao zveri u estrusu. Tako
sam proiveo dve godine. Najlepi period u mom ivo
tu.
Naravno, moj otac ne bi bio onaj koji je, da nije b
io zabrinut i da nije
pokuao da me vrati pod kronje Astara, to jest um
e Trolova. Jednom,
dok smo se spremali za neravnopravnu bitku sa nekim
danskim erlom koga
je njegov ro
ak Onund nahukao na nas, pojavie se na horizontu
visoka,
tanka jedra malih vilenja
kih ratnih brodova sa po dva tanka trupa i viso-
kom palubom izme
u nijh.
Iako smo tada uzmicali sa svega sedam drakara proti
v erlove sile od de-
vetnaest, nismo se preterano bojali, jer smo planir
ali da ga navu
emo na
mesto gde bi nam se pridruilo jo tuce Lastinih br
odova. Me
utim, neupo-
redivo bri vilenja
ki brodovi,
askom nas stigoe i prepre
ie nam put.
Videvi da je njihova posada relativno malobrojna L
asta htede da odmah
zapodene bitku, kao ne bi izgubila mnogo prednosti
nad Dancima. Ja joj
ne dozvolih i rekoh da
u li
no da pregovaram sa njima. Sa palube blieg
obrati mi se Nim, Haldirov veliki prijatelj:
Kjuil-Gatore, nasledniku gospodarstva nad Tir-Nan-
Ogom, otac ti
nare
uje da se mane stvari ljudi, i vrati sa nama u nj
egovo kraljevstvo!
Lasta je kiptela od besa. Bacala je nervozne pogled
e prema liniji neprija-
teljskih brodova, za koje je znala da su svakog tre
nutka sve blii. apnuh
joj na uvo, Spusti ma
i zagrli me. Ja nju tako
e stisnuh uz sebe, to je
posadi vilin-brodova bilo dovoljno objanjenje.
Aha, zna
i to je u pitanju. Pretpostavljam da ne moemo nit
a da uradi-
mo, da se ti predomisli? U tom slu
aju, kada budete imali vremena dovedi
tu lepoticu da je upoznamo, i da pro
e kroz obred zavilenjenja, re
e Nim
ozbiljnim glasom. Potom i on pogleda ka liniji Josm
ovikinkih drakara. A,
oni tamo dole, izgleda da vas jure? Dobro. Ako ho
ete, sredi
emo to za
vas?
Ja rukom pokazah pobi sve i vilenja
ke la
e se brzo razdvojie da
zaobi
u nau formaciju, vi
i pri tom:
Pozdrav Rusali, budu
oj gospodarici Astara! Lepa gospo, do skorog
vi
enja!
Zatim se punom brzinom uputie u susret erlovim dra
karima.
Ti si stvarno vilin-princ? Mislila sam da to govor
i samo da bi na mene
ostavio ja
i utisak. Ja bih bila zadovoljna i sa obi
nim vilenjakom. Reci mi,
248
molim te, kako si tako uspeno pregovarao, kad ni j
ednu re
nisi rekao?
Neki gestovi govore vie nego stotine re
i, a oni su morali brzo da shvate
situaciju, odgovorih ja, ponosan na svoje pleme.
Lasta pogleda za njima, sa aljenjem u o
ima, pa iskreno prozbori:
Hrabre budale! ta njih a
ica mogu da urade Dancima? Nadam se da
e uspeti da ih zade bar koliko nas, mada bih vie
volela da pobegnu na
svojim brzim brodovima.
Plaim se da ono to
e se sada dogoditi nije ni za tvoje o
i, iako su vi-
dele mnogo bitaka, odgovorih ja spokojno. Ona me n
a to pogleda sa ne-
vericom.
Petnaestak minuta docnije, ceo isto
ni horizont bio je u plamenu. Goreli
su ljudi, goreli su brodovi i, to je najstranije,
gorelo je more. Tanka tam-
noplava jedra vilenja
kih brodova promicala su oko vatre kao prete
a pe-
raja ajkula. Rusala je zajedno sa svojom posadom bi
la u oku. Kona
no
progovori:
Oni su... Oni su to mogli i nama da urade!
Mislim da ne bi. Ali ipak moram da napomenem kako
moji zemljci nisu
osobe sa kojima se treba aliti. Kada
ete vi, ljudi, shvatiti, da je naa mi-
roljubivost, izraz dobre volje, a ne slabost, odgo
vorih ponosno poznatom
re
enicom moga oca. Rusalini saborci od tad su me gled
ali sa mnogo vie
potovanja i ukazivali mi sve kraljevske po
asti, kao i njoj. Neke su bile
glupe, a neke prijatne. Tek, niko vie nije smatrao
da sam ja samo Rusalin
ljubimac, koji je, usput, neverovatno nadaren sa lu
kom.
Vremenom sam saznao za ta se borimo, i ta je razl
og ogor
enja moje
voljene prema svojoj rodnoj zemlji. Posle smrti kra
lja Rijega, presto
Norveke ostao je upranjen. Njen brat Tezond, kao
najblii kraljev ro
ak
po mukoj liniji, trebalo je da po obi
ajnom pravu slede
i stupi na presto.
Onda se, odnekud, pojavio Danac Onund, mo
an plemi
i jo poznatiji
berserk
. On je po
eo dokazivati neko svoje nepostoje
e pravo na presto, o
kome je iluzorno i govoriti, i uplaenom Tezondu pr
osto je oteo tron.
Drugi plemi
i se sa tim sloie, jer je bilo o
igledno kako taj
ovek, koji im
je ina
e bio dalji ro
ak, ima izuzetne sposobnosti da vodi zemlju, kada j
e
na tako zapanjuju
e drzak na
in doao do krune. Tada Rusala odlu
i kako
se takva uvreda vie ne moe trpeti i da mora osvet
lati
ast porodice. Njen
brat se nevoljno sloi. Ona skupi sve odane o
eve ljude i opremi
osvetni
ku flotu. Jedno vreme bila je gotovo potpuno presek
la veze izme
u
Norveke i Danske. Skoro godinu dana ni jedan knor
ne zaplovitim putem.
Samo su ili drakari, koji se nisu vra
ali. Govorilo se da je Morska Lasta
249
potpuno zatvorila vrata Baltika.
ak su se i Gitsi, koji nisu uopte imali
nita sa tim sukobom plaili da tuda plove svojim t
rgova
kim brodovima.
Onda kralj Onund podie velike flote protiv nje i n
jenog brata. Ve
posle
prvih neuspeha, Tezond, sa tri broda, prebee na kr
aljevu stranu i predade
mu se, trae
i od dobrog gospodara amnestiju, i obe
avalu
i mu pomo
protiv svoje sestre. Onund ga rado prihvati, jer je
to zna
ilo da se ovaj Ru-
salin ustanak ne
e proiriti dalje po zemlji, poto je njegov glavni
suparnik
poloio oruje. On ukaza Tezondu silne po
asti, i naimenova ga za svog
najvieg vazala i prijatelja. Tako su oboica bili s
re
ni. Tako je Morska
Lastavica, izdana i odba
ena od svih, nastavila da gusari, stavljena pot-
puno van zakona.
Takav ivot bee lep ali i opasan. Gde je tanko tu
se najpre i kida, kau
mudri ljudi. Moda smo u poslednje vreme imali i pr
evie uspeha u svom
teranju inata. Jednog jutra iz magle izroni Tezondo
v brod. Onund, koji je
shvatio da trpi veliku tetu zato to smo untili s
vaki njegov brod koji smo
nali na moru, poslao ga je u pregovore. On istaknu
tit na jarbol, kao
znak da dolazi u miru, pa, pristavi uz bok sestrin
og broda, gromko najavi
kako govori u ime kralja Onunda Uzurpatora.
Tada je po
eo da moli i bogoradi kako bi je privoleo da odusta
ne od os-
vete. To je potrajalo satima. Na kraju re
e da joj garantuje ivot, i da je
postao veoma uticajan u Oslo fjordu, pa
e lako srediti da je izvu
e iz
ropstva i poalje u Britaniju sa hri
anskim misionarima. Tamo moe mirno
da provede ostatak ivota u nekom enskom manastiru
, daleko od osvete
Danaca. Rusala, koja je dotle
utala, obrati mu se glasom koji je drhtao
od srdbe:
Ti, bedni psu! Proklinjem Freju to nas je stavila
u utrobu iste majke! Ni
Loki nema crnje srce od tebe! Malo ti je, to si me
napustio dok sam se bo-
rila za tvoju krunu, ve
ho
e da me preda svom razbojni
kom gosposaru?
Za to
e dobiti tapanje po glavi i kosti sa sopstvenog s
tola. Na alost,
ne
u ti prirediti to zadovoljstvo da mae repom pred
Onundovim nogama.
Idi nazad i poru
i mu, da, iako ti jesi pas, ja nisam kuja, mada smo
od is-
tog kota!
Tezond tada povika da
e svi ljudi sa gusarskih brodova koji budu pomogli
da uhvati Rusalu, dobiti amnestiju od kralja i uz t
o novac i zemlju. Niko se
ne poma
e, Hteo sam odmah da ga ustrelim. Me
utim, nisam mogao, jer
mi je Morska Lasta istrgla luk, govore
i kako ipak ne
e da ubije brata.
Zatim je naredila da se zaletimo pramcem na Tezondo
v brod, to posada
oduevljeno prihvati. Norveani, lojalni novom kral
ju, nisu stigli ni da se
250
pomere, kad behu strahovito pogo
eni u bok. Brod im se po
e brzo puniti
vodom, pa su bili prinu
eni da spas potrae plivaju
i prema obali. Tezond
bi ispra
en porugama i uvredama. Vikinzi su mu dovikivali da
nisu zemljo-
radnici nego moreplovci i da obavezno olie noge sv
om gospodaru. On
besno, otrim zamasima, otpliva kroz hladnu vodu.
Posle toga imali smo jo jedan estok susret sa kra
ljevom flotom, ali su
njegovi zmajski brodovi bili nemo
ni protiv drakara Morske Valkire, kako
su u strahu zvali moju malu Morsku Lastavicu, Rusal
u.
Nekoliko dana docnije pojavi se na horizontu ogromn
a Onundova Flota,
vo
ena Tezondom i
uvenim gusarom, koji je u bezbroj naleta opustoio
Britaniju, Litvingom Uasnim. On se priklju
io kraljevoj floti privu
en
ogromnom nagradom, koju im je ovaj ponudio u slu
aju da pobede tu bes-
nu vodenu Amazonku. Sa sobom je poveo sedam brodova

ija se posada
sastojala od samih bersraka i surovih pirata prekal
jenih u mnogim ratovi-
ma. Uz njih su plovila dvadeset i
etiri broda sa uzurpatorovim grbom. Mi
smo imali samo esnaest brodova, ra
unaju
i i na, komandni.
Lasta je nekoliko trenutaka razmiljala, pa je onda
zaklu
ila da je pamet-
nije beati nego se sukobljavati sa tolikom silom n
a otvorenom moru.
Okrenusmo drakare, uhvatismo vetar i po
esmo da uzmi
emo pred nepri-
jateljem. Nisam je krivio za takav postupak, jer je
morala da ra
una na
sr
anost ljudi na svojim brodovima. Mnogi od njih bi z
adrhtali na sam
pomen imena Litvinga Uasnog, jer su u mladosti sa
njim plovili u plja
ke.
O njegovoj surovosti pri
ale su se legende.
Dva dana trajalo je gonjenje. Nekoliko brodova je p
reko no
i pobeglo iz
nae flote. Kona
no stigavi do obale, blizu mesta gde smo se upozna
li,
Morska Lasta me pozva sebi:
ta misli, dokle
emo ovako beati? Ja ne mogu vie, re
e ona ljube
i
me u usta. Misli li da smo dosta iveli?
Ne!, odgovorih, Dve godine sa tobom prole su ka
o tren. Ni dugi
vilenja
ki ivot nije dovoljan da se nauivamo u naoj luba
vi.
Tako i ja mislim. Zato sam doplovila do ovde. Ko p
reivi dananju bitku,
mo
i
e da potrai spas u gustim umama Norlanda. Mislila
sam najvie
na tebe, lepi moj umski vilenja
e.
Govori gluposti!, pobunih se ja, Zna sigurno d
a
u pasti pored tebe,
ako ti ostane na brodu. Nadam se da
emo oboje pobe
i u ume i nastaviti
tamo da ivimo, sa mojim narodom. to se kraljevih
ljudi ti
e, ti
nespretnjakovi
i nikada ne bi mogli da uhvate vilenjaka u umi,
ak i kad
bi im
ao na grani iznad glave. Mogli bi smo oti
i do ume Trolova,
251
potraiti pomo
u ljudstvu i naim brzim brodovima i ponovo zagosp
odari-
ti morem, pretvaraju
i Onundove drakare u prah i pepeo. Zato to odmah
ne uradimo? Obala je tako blizu!
I ja bih volela da vidim tvoj narod i ume o kojim
a si mi toliko pri
ao.
Naro
ito sada, kada me na moru
eka samo smrt. Ali, ja sam vikinki vo
a.
Ne mogu da ostavim svoje ljude koji su za mnom kren
uli protiv svog kralja,
sada, kada treba ginuti. To nikada sebi ne bih opro
stila, dok sam iva. Ka-
ko bih i jednom od ljudi iz mog kraja pogledala u o
i? Moje je da pobedim,
ili umrem sa njima. Moda
u na kraju bitke, kada sve ve
bude izgubljeno,
imati pravo da potraim spas. Samo to treba doivet
i, vilenj
e, re
e ona, i
po prvi put u ivotu mi se, jecaju
i, obesi o vrat. Zatim, kroz nemi pla
,
promuca:
Gledaj da do kraja ostane iv, lepi moj umski pr
in
e. Ako ja danas
padnem, nemoj poginuti uzalud. Pamti svoju gordu Mo
rsku Lastu.
Sre
emo se valjda jednom ponovo u Valhali.
Nemoj slutiti na zlo, proaputah ja ljube
i je. Moda
u danas samo ja
pasti... Moda
emo se oboje izvu
i.
Ni meni ne treba mnogo ivota bez tebe, nastavi o
na mnogo odlu
nije,
kao da se neka nova snaga probudila u njoj. Sada n
e treba tugovati. Sada
se treba boriti. ive samo oni koji se bore!
Pa, to je ono to najvie volim da radim. Osim da
budem kraj tebe, na-
ravno, mra
no se nasmejah, i pritom podigoh svoj strani luk.
Njemu su
Rusalini borci
ak i ime nadenuli, verovale vi to, ili ne.
Rusala se pope na pramac i povika svojim kapetanima
:
Ne
emo vie beati ispred tih sitih kraljevih pasa! Ne
daleko odavde nala-
zi se jedan mali fjord, sakriven me
u stenjem. Tu
emo uploviti i
ekati da
nam prilaze u formaciji nita ja
oj od nae. Tako se moemo boriti. Ko
preivi, neka pri
a o ovome!
Sa svih trinaest preostalih brodova zaori se:
Dan je divan za umiranje, gospodarice!!!
Ja sam do tada skoro i bio zaboravio da su se ovi s
mrtnici nadali izuzetno
povla
enom statusu u zagrobnom ivotu, ukoliko umru sa or
ujem u ruci.
Zato su se svi gurali da stignu ba u Odinovu dvor
anu, a ne recimo u To-
rovu, ili Nojdovu? To je, za mene, zauvek ostalo mi
sterija, ali u tom tre-
nutku nije mi bilo do teolokih gledita Vikinga. J
edino je bilo vano da su
svi oni bili spremni da umru za svoju gospodaricu,
Morsku Lastu, Rusalu.
Uvukosmo svoju flotu u procep me
u stenama i prepre
ismo moreuz dra-
karima koji su se skoro dodirivali bokovima. Stran
ji deo tog malog fjorda,
252
nije bio od visokih kamenih litica kao prednji, neg
o je imao iroku, blago
uzdignutu, ljunkovitu plau, na koju se odmah nast
avljala
etinarska
prauma to je prekrivala sva brda u pozadini. Bio
sam zadovoljan time,
jer je to zna
ilo da smo ja i moja voljena obezbedili dobr put za
bekstvo, u
slu
aju prili
no izvesnog poraza.
Pojavili su se i kraljevi brodovi. Naravno, oni Lit
ingovi bili su na
elu.
Kada se njegov drakar pribliio, redovi ratnika na
naim brodovima
uskomeae se. Njegovo je ime zna
ilo strah. Uro
enim instiktiktom vo
e,
Rusala je znala ta treba u
initi. Ona mi doviknu da ustrelim gada koji se
epurio na pramcu. Bio je izvanredno dobro opremlje
n i prili
no daleko.
Predaleko za ljudske strelce. Ja mu zabih jednu str
elu izme
u vrata i grud-
nog oklopa. Pogodak koji je proao kroz svu tu njeg
ovu gvozdenu odbranu,
bio je u paraboli i pronaao je ta
no ono mesto koje je za posmatra
a zak-
lanjao tit. To izazva oduevljenje na naim brodov
ima. Litingovi ratnici su
bili zate
eni
injenicom da je njihov strani vo
a, ubjen jednom jedinom
strelom, jo pre po
etka bitke. Oni po
ee, potpuno zbunjeni, da se muvaju
po palubi, a najve
i deo okupi se oko tela da vidi pogodak.
Vikinzi se ba nisu mnogo pouzdavali u strele. Niho
ve vojske imale su vrlo
mali broj strelaca i pra
kaa. Severnjaci su mnogo vie voleli da se pouz-
daju u ma
i sekiru. Nasuprot tome, ja sam prili
an broj Lastinih ljudi bio
obu
io u streli
arstvu, i napravio im duge lukove od tisovine.
ak i oni ko-
ji su bili ravni onim
uvenim britanskim, nisu ni iz bliza imali domet mog
a
luka. Zato su Litingovi saborci bili, takore
i, u oku. Kako im je brod bio
prvi na klinu kraljeve flote, oni i ne primetie ka
da su dospeli na normalan
strelomet. Rusala spusti ruku s odlu
no
u i hladno
om jedne valkire.
Strele sa naa tri broda zasue palibu Litingovog s
a svih strana. Paluba im
se zacrvene od krvi. Samo je oko
etvrtina posade jo uvek stajala na no-
gama, a i oni su bili preteno izranavljeni. Taj je
brod bio jednostavno
izba
en iz stroja. U narednih nekoliko trenutaka, svojim
strelama pobio
sam najja
e preivele na njemu. Tada i ostali neprijateljski
brodovi stigoe
na strelomet. Oblak strela polete sa obe strane, al
i se ve
ina odbi o titove
i drugu zatitnu opremu. Mnoge promaie
ak i brodove neprijatelja, pa
su bezopasno pljutale po vodi. Ja sam iz svog zakl
ona, u osnovi zmajske
glave na drakaru, sejao smrt preciznim pogocima. La
sta kao da je na tre-
nutak zaboravila svoj poloaj vo
e. Kle
ala je pored mene i dodavala mi
svenjeve strela, zadivljena mojom brzinom i efikas
no
u.
Borba strelama potraja jo nekoliko minuta, a mi sm
o, zahvaljuju
i naim
dugim lukovima, naneli neprijatelju neuporedivo ve
e gubitke. Tada se Li-
253
tingov drakar, ostavi potpuno bez kontrole, ispre
i izme
u nas i nadiru
e
kraljevske flote. Nekoliko njihovih brodova, koji s
u kasno primetili njegovu
promenu pravca, nalete na njega svojim kljunovima,
prakti
no ga
potopivi. Ostali su, manevriu
i, nastojali da zaobi
u tu gomilu izlomlje-
nog drveta, neprezno nam otkrivaju
i bokove. Mi to iskoristismo, dodue,
pri tom pokvarismo formaciju i uskoro je jo est n
eprijateljskih brodova
tonulo, a samo jedan na. Me
utim, na mesto potopljenih napada
a dola-
zili su novi i uskoro otpo
e borba prsa u prsa.
Litingovi berserci, iako ostali bez vo
e nisu se ni malo obeshrabrili. Pod
komandom svojih odvanih kapetana oni su naputali
tonu
e drakare, pre-
lazili na druge i bili ponovo u prvim redovima Onun
dove borbene maine.
Nai brodovi po
ee jedan po jedan tonuti. Ve
smo izgubili
etiri. Moja
Morska Lasta isuka ma
i naredi da zaplovimo u najve
u guvu bitke. Na
veti krmano, Skagi zari drakar u bok nave
eg protivni
kog broda. Grupa
Lastinih ratnika odmah presko
i na njega i napade mnogobrojnu posadu.
Moje strele i dalje su kosile sada nezati
ene neprijatelje koji su bili zau-
zeti borbom sa njima.
U po
etku su nai imali dosta uspeha, ali, vremenom, es
tina njihovog na-
pada po
e da slabi. Rusala povede novi napad, li
no sko
ivi na
protivni
ki brod. Za njom presko
i jo jedanaest ratnika. Nisam krenuo za
njima, jer sam smatrao kako je efikasnije da joj da
m podrku strelama.
Ustrelih petoricu protivnika moje drage, a ona sama
pose
e jednog i
dotu
e dvojicu ranjenih, koji su se nekako jo drali na
nogama. Onda se
vrati na na brod, jer je na napadnutom voda stigla
do polovine palube.
Pokuali smo da se izvu
emo manevrom unazad, ali se nekoliko kraljevih
la
a ve
ustremilo na nas. Prvi do nas stie omanji drakar
sa prugastim,
uto-crvenim, konim jedrom. On zbog naeg manevra
nije dobro procenio
ugao napada, pa samo skliznu niz na bok lome
i naa i svoja vesla. Poto
je njihova paluba bila nia, mi ih zasusmo kopljima
i strelama u trenutku
kada su bili jo potreseni od sudara. Gotovo polovi
na njihove posade izgi-
nu od toga. Neki od njih bacie kuke na na brod,
to je u takvoj situaciji
bilo neto najgore to su mogli da u
ine. Felmir u stilu pravog berserka
presko
i na njihov brod, a za njim jo desetak najsr
anijih. Na malom dra-
karu nasta haos. Borbu nisu odlu
ivale minute nego sekunde.
Dok je Lasta pratila pokolj na nioj palubi, ja sam
se okrenuo novom bro-
du koji nas je sa druge strane napadao. Izgleda da
se posada sastojala od
samih berseraka. Najverovatnije su pre borbe uzeli
haluciogene gljive da
ih dovedu u stanje borbene mahnitosti. Potpuno otvo
reni stajali su,
254
igraju
i i mau
i orujem, ne osvr
i se na koplja i strele.
etvorica
naih strelaca ve
su bili ubili nekolicinu. Neki loe pogo
eni stajali su,
na
kani strelama, i pretili nam sekirama, potpuno nesv
esni da obilno
krvare.
Za mene je to bio pravi raj. Usporivi vreme do mak
simuma, odapeo sam
poslednjih esnaest strela, svakom ugasivi po jeda
n ivot. Hteo sam da
uzmem jo koju od nae posade, kad primetih da oni
upaju neprijateljske
iz bokova broda i slue se njima. Tada mi sinu da s
am ja sve njihove strele
sigurno ve
davno potroio. Viknuh Rusali na uvo da smo napadn
uti sa
druge strane, dok sam sa vrata zmajeve glave skidao
dve strele koje su iz-
gledale prili
no
itavo. Ona okrenu ljude na drugu stranu, a ja ustre
lih jo
dvojicu najkupnijih bersraka.
Udaljenost izme
u naa dva broda iznosila je jo samo nekoliko meta
ra
kada se na palubu ispe Felmir sa jo trojcom preiv
elih iz svoje grupe.
Mali drakar otplovio je, prekriven leevima, kao ka
kav avetinjski brod iz
najdubljih komara. Kljun neprijateljskog broda pog
odi nas i svi posrnus-
mo od toga. Moj ma
kliznu iz korica, kao leptir koji iz
aure izlazi na
svetlost dana i radost ivota. Tako udarih prvog ma
hnitog napada
a koji je
presko
io na na brod da se srui kao gromom pogo
en. Dok su drugi ber-
sarci preskakali, ja posekoh jo jednog zapenualog
protivnika.
Za divno
udo, valjda zbog umora i stalne blizine smrti, nai
ljudi nisu ih
se plaili. Oni ih do
ekae hladni i
vrsti, kao gvozdeni zid, preciznim
udarcima odbijaju
i njihove sumanute napade. Bersarci se povukoe na
kratko i ja utvrdih da ih je svega
etvrtina od prvobitnog broja. Ovaj neus-
peli napad i moje strele uzeli su veliki danak od n
jih.
Tada se jo jedan brod zabi u na bok. Svei ratnic
i pokuljae. Felmir se
naao u samom centru tog napada. Svojom tekom seki
rom prosto je na-
punio dno broda telima napada
a, ali ubrzo pade sa nekoliko kopalja u
svom grudnom panciru. Ni smrtno ranjen, lee
i na palubi, nije se preda-
vao. Odsekao je nogu do kolena neprijateljskom kape
tanu, a onda ga tela
zaklonie. Berserci ponovo navalie. Brodovi su nam
sada bili malo raz-
maknuti, ali oni to u svom stanju ne primetie, pa
petorica od njih upadoe
u vodu. Jedan se gotovo sam nata
e na koplje naeg umiru
eg krmanoa
koji ga je jedva drao, ali ostali napadoe sa est
inom koja je odgovarala
njihovom imenu. Rusala i ja za
osmo im sa le
a ubijaju
i ih iznena
ene,
jer su zbog malobrojnosti svi bili u prvom redu. Za
nama je krenulo jo ne-
koliko naih sa pramca. Vie se nije znalo ko su be
rserci, a ko normalni
ljudi.
255
Ve
sam pomislio da
emo ja i Lasta utopiti svoju mladost u toj krvavoj
vrevi, kad uz na drugi, zdravi bok pristade jo je
dan brod. Bio je to Olaf
Silni, jedan od najsposobnijih Rusalinih kapetana,
iji je nadimak posle
ove bitke bio promenjen u Olaf Strani, i to od str
ane samih naih neprija-
telja. On je tm svojim manevrom, razbio bok jo jed
nog kraljevskog draka-
ra, koji je pokuao da nam pri
e sa krme. Otklonivi tu opasnost, Olaf sa
svojim ratnicima polete da nam pomogne.
Morska Lasta! Morska Lasta!, zaori se pokli
iz preko pedeset grla, dok
su on i njegovi ljudi upadali na na brod seku
i sve pred sobom.
ak se i
preiveli berserci na
oe uzdrmani ovim iznenadnim estokim napadom.
Njihov vo
a, Hagum Nos Kao Kuka, krenu na Olafa da zapodene m
egdan
izme
u berserka pod uticajem pe
uraka i jednog prirodnog. Mada su svi
prisutni od tog sudara mnogo o
ekivali, Olaf ga rei gotovo u trenutku.
Takvom je silinom spustio svoju teku sekiru na Hag
umovu gvozdenu kaci-
gu, da su se plavi plamenovi i varnice razleteli na
sve strane.
Bitka se tada nastavi i pamti se da se sa broda bes
raka, posle nje, nijedan
preiveli nije vratio u Norveku. Poto smo, udrue
nim snagama, za neko-
liko trenutaka po
istili na ote
eni drakar od neprijatelja, mi provalismo
na brod kraljevih ljudi. Kako im je dobar deo posad
e ve
bio izginuo,
pruaju
i podrku bersercima, tu otpor bee slab. ta sam j
a u tom tre-
nutku pomislio, i zato sam krenuvi za Olafom dozv
olio da se rastanemo,
to ni danas ne
u razumeti. Verovatno se u toj silini njihovog napa
da, rodi-
la u meni nada za pobedu, i ja sam krenuo besno na
neprijatelja, ele
i
samo da ga odbijem to dalje od moje mile Rusale.
Uz taj drakar pristao je jo jedan, ele
i verovatno da brodu u borbi po-
mogne popunom ljudstva. Mi presko
ismo i na njega. Tu stvarno nai
osmo
na estoke borce, i sa oduevljenem se uhvatismo u
kotac sa njima. U
naim redovima rame uz rame sa Olafom, nalazio se i
jedan vitez u oklopu
od nepobojnih plo
a, nekakav ser Grej. Njega je Lasta zarobila nekoli
ko
godina ranije, dok je putovao iz Kaledonije za Hamb
urg. Ubrzo je odusta-
la od ideje, da za njega trai otkup i priklju
ila ga je svojim gusarima, jer
joj se njegovo u
tivo ponaanje, neobi
no dopalo. Momak, koga su se-
vernjci zvali Sergrej, izgovararaju
i to kao jednu re
, veoma dobro se uk-
lopio, verovatno podstaknut eljom da nau
i neto vie o ratovanju na mo-
ru. I jedini problem bile su povremene tu
e, zbog bezobraznih vikinkih
aluzija na njegove titule.
Sergrej je bio junak bitke na tom novopridolom bro
du. Krenuo je napred
preko ograde, i nastavio da se po palubi probija u
stilu bradatog bika,
256
bore
i se velikim, tekim ma
em. Mi smo se skupili iza njega i kao klin za-
bili u ilavu odbranu. Presekavi ih tako na dva de
la, krenuli smo da ih po-
tiskujemo ka krajevima broda. Uskoro razbismo posad
u na krmi, dok je
Sergrej, pra
en nekolicinom, uporno navaljivao na jaku skupinu n
a pram-
cu.
Tada, da li zbog manevra, da li zbog napada, pored
nas se pojavi jo jedan
brod. Najve
i kraljevski drakar koga sam video u ivotu. Olaf s
e sa gru-
pom koja ga je pratila zalete na njega. Onako u zam
ahu bitke, odmah su
po
eli da ubijaju neprijatelje, ali videlo se po odnos
u snaga da to ne moe
dugo trajati. Ja se uhvatih za donji kraj konog je
dra i presekavi njegovu
vezu sa bokom drakara, prebacih se u irokom luku n
a krmu tre
eg broda.
Tu prvo posekoh zbunjenog plavokosog mladi
a, koji izgleda nije ni shva-
tio da se nalazi usred bitke, pa se zatim ustremih
da pomognem mojima.
Dvojica krupnih, crvenobradih ljudi prepre
ie mi put. Imali su sjajno
iaranu opremu i grube plo
aste min
ue u uima. Kose i brade bile su im
svezabe u gomilu pletenica, a u nihovim debelim ruk
ama sa gvozdenim
grivnama o
ito je leala ogromna snaga. Gledali smo se nekolik
o dugih
trenutaka. U dranju crvenobradih divova o
itavao se neverovatan spokoj.
To u meni izazva pravu plimu besa, pa ih estoko na
padoh vrte
i ma
na
obe strane, kao kad sam se borio u vaem selu. Orij
ai su neko vreme od-
bijali moje napade a onda poklekoe pod kiom esto
kih udaraca. Nihove
dvosekle sekire nisu uspele ni da me dotaknu, jer s
am, koriste
i subjektiv-
no vreme promicao pored njih kao duh.
Za to vreme Olaf bi ranjen i prenesen na drugi brod
. Grupa njegovih vi-
kinga na
e se u vrlo nezavidnoj situaciji, jer su se drakari
neposredno
posle toga nekako razdvojili. Oni su se sada borili
za goli ivot i ginuli sa
Lastinim imenom na usnama. Oko njih se ve
napravio pravi bedem od te-
la njihovih protivnika, ali su i oni padali. Ja im
krenuh u pomo
, tr
i
izme
u telesa mrtvih i umiru
ih. Krivudaju
i tako, dogodilo se da stanem
na drvenu reetku koja je zatvarala prolaz u unutra
njost broda. Ona se,
ito trula, provali podamnom, i ja padoh u brodski m
agacin, odska
i
niz drvene stepenice, gotovo ne razumevaju
i ta se deava.
Poto sam se munjevito podigao na noge, potpuno izb
ezumljen od bola,
straha i mrnje, po
eh da se
em sve oko sebe. Bio sam potpuno zasleplen
krvlju koja mi je curila u o
i, tako da pred sobom nisam video ljude, nego
samo mutne senke koje su vritale. Kada poslednji o
d njih pade, ja stadoh
lelujaju
i se na nesigurnim nogama. Zaustavih maramom obilno
kvarenje
sa
ela i um mi se razbistri. Bila je to grupa preteno
nenaoruanih ljudi,
257
sluga i ranjenika. Me
u njima je bilo i nekih vrlo mladih, to sam poznao

po gotovo enskim krikovima. Ubiti dete u mom narod
u zna
ilo je prok-
letstvo, isto kao i ubiti enu. Ja sam prekrio taj
zakon, to je zna
ilo da
e
me susti
i velika nesre
a.
Ni trenutak nisam pomislio na sebe. Lasta, sinu mi
kroz glavu. ta je u
ovom trenutku sa njom? Poleteh uz grube da
ane stepenice ka izlazu na
palubu. Tada se na tom jedinom komadi
u plavog neba koji se iz
unutranjosti video, pojavi ogromna crvenobrada pri
lika. Izgledao je kao
ro
eni brat one dvojce koje sam poslednje ubio na palu
bi, samo je bio jo
bogatije opremljen. Grudi mu je titio plavi
asti pancir od spojenih
plo
ica, a sa tekih ramena sputalo mu se medve
e krzno. On zakora
i na
prvi stepenik koji je vodio u unutranjost, pa prog
ovori:
Reci mi svoje ime ratni
e! Da pri
am, poto te ubijem, ko je bio toliko
lud, da skoro sam napadne Tagnarov brod?
Prepoznao sam
udan akcenat Gitsa. Zna
i, Onund je ovu flotu skupio sa
koca i konopca, po celom severnom svetu. Htedoh da
mu kaem da se vrati
u svoje mo
vare pune komaraca, ali ovakvo otvoreno pitanje je
trailo di-
rektan odgovor:
Kjuil, izabranik Morske Lastavice, Rusale! To ime
dobro zapamti, da ga
kae Odinu, kada te bude pitao ko te je poslao u V
alhalu, zareah ja
pove
avaju
i koncentraciju.
Bradonja se grohotno nasmeja, iz dubine svog veliko
g stomaka stegnutog
krznom i kaievima, tako da su mu se ukrasni visulj
ci koji su visili na kra-
jevima rogova njegovog iaranog lema, tresli i okr
etali. Kakva budala,
pomislio sam, ko se, pobogu, bori u ceremonijalnom
lemu sa rogovima?
Pa oni smetaju u borbi i koriste se samo za religis
ke sve
anosti i sahrane.
U redu. Bi
e to njegova sahrana. Ba zgodno to ga je stavio.
Potr
ao sam na njega iznenada, koriste
i svu brzinu koju sam u trenutnoj
psihi
koj rastrojenosti mogao da postignem. Moj ma
, koji je, na alost,
bio ljudski, a ne vilenja
ki, guran napred sa obe ruke probi plo
ice nje-
gove pancir koulje i zabi se jedno desetak santime
tara u njegovo telo. Ali,
na nesre
u, nisam pogodio dijafragmu koju sam ga
ao, nego sam probio u
utrobu verovatno prosuvi eludac i povredivi mu j
etru irokim se
ivom.
Tagnar se ne zgr
i, kako bi se to prirodno o
ekivalo, nego uspravno stoje
i
gotovo u istom trenutku uzvrati udarac odozgo, svoj
im dugim ma
em po
mojoj glavi.
Kaciga sa sokolovom krilima, koju mi je Rusala pokl
onila, zazvone kao
hiljadu zvona. Ne osetivi toliko direktno udarac,
padao sam, a da nisam
258
razumeo zato padam. Moj um i
vrsto telo eleli su napolje, tamo gde se
nalazila mola draga ljubavnica, ali neka veza o
ito je nedostajala. Jo ne-
koliko trenutaka batrago sam se na tim prokletim st
epenicama, nastoje
i
da nekako uspostavim kontrolu nad neposlunim telom
, koriste
i se pritom
vie sumanutom eljom, nego stvarnom izdrljivo
u organizma, a onda
potonuh u mrak.
Kada sam slede
i put otvorio o
i, bio sam vezan za jarbol sa jo dvojcom
Olafovih boraca. Tresao sam se od hladne vode, kojo
m su me polivali da
me probude. eleo sam jo da spavam, ali me slede
i mlaz vode potpuno
osvesti. Po
eh da se prise
am situacije u kojoj se nalazim. Bilo mi je muka
i noge su mi drhtale. Obazreh se oko sebe i pored n
ekoliko zlobnih brada-
tih lica u blizini zapazih Tagnara koji je leao na
prostirci od krzna podig-
nutoj na sanduke. Kada je primetio da se pokre
em on sa mukom pomeri
ka meni svoje sitne zelene o
i i tiho progovori:
Nije mi ao to mi je sudbina odredila da umrem o
d tako mo
nog ratnika,
kakav si ti, Rusalin
ove
e. Ipak, doveo sam te ovamo da bi mogao da
vidi ono to sigurno ne bi eleo da propusti, pro
past Lastine gusarske
flote.
Pogledao sam po fjordu. Svuda su nai brodovi tonul
i. Na nekima su se jo
uvek vodile bitke. Pani
no potraih pogledom na komandni brod. On je
bio skoro potpuno potonuo, a Rusala se jo drala n
a njemu. Upravo je sa
svog uzvienog poloaja, kod zmajeve glave, ma
em udarala jednog do po-
la golog napada
a koji se guao sa nekim njenim
ovekom. Iz njegove
rane, preko leve klju
ne kosti, izbi pravi vodoskok krvi, a tanak mlaz i
knu
metrima u vis. Naalost, devojka nije imala ni tren
utak za ose
aj trijumfa.
Na nju se ustremi drugi protivnik sa ma
em i titom, napadaju
i, uz sada
ve
iskoenu palubu.
Gusarka je imala samo ma
, a nikakav oklop nije nosila. Ona ga podie,
dra
i ga sa obe ruke, da odbije napad protivnikovog oru
ja, na na
in ko-
jem sam je ja nau
io. Rogati ratnik napade i u stranom zamahu pogodi

oruje svoje krhke protivnice, odbijaju
i ga u stranu. Desno rame njenne
bele tunike zacrvene se. to je nepobitno zna
ilo da ga je ma
zahvatio.
Kraljev viking zamahnu odmah sa druge strane, razma
huju
i titom kako
bi mu bilo to zgodnije da opet zada jak udarac. U
tom trenutku, Rusalina
noga pogodi ga pravo u genitalije. On naglo poklekn
u, ispustivi vrlo
smean zvuk, u koji se pretvorio njegov zapo
eti borbeni poklik. Lasta
snano zamahnu sa obe ruke i udari ga irokom osnov
om se
iva, odozgo, u
vrat. Glava mu se otkotrljala niz palubu i pljusnul
a u vodu, me
u komade
259
drveta i nekoliko ljudi koji su se tu jo uvek bori
li. Rusala, uvidevi da je
bitka kona
no izgubljena, str
a do vode i sa le
a pose
e jednog od nepri-
jatelja. Tu je neko vreme stajala i dozivala me :
Kju! Kju! Gde si sada moj ludi vilenja
e! Zar ti nisam rekla da ne umire
sam?
Unezverno je bacala poglede na sve strane bojita d
ok joj je bela tunika,
umrljana krvlju i brosdkim katranom, vijorila na ve
tru. Ja joj se nisam
javljao, plae
i se da ne nastrada u nekakvom ludom pokuaju da me

spase. Ipak, i tako se predugo zadrala trae
i me i vikom skre
i panju
na sebe. Kada se jo neki brodovi po
ee pribliavati njenoj olupini, ona,
izgubivi svaku nadu da
e me ponovo videti, odbaci se
ivo i naglava
ke
sko
i u vodu. Me
utim, bilo je prekasno. Njen brat, Teznod, opazi je
, pa
usmeri svoj drakar za njom, lud od elje za osvetom
zbog ponienja koja je
doiveo.
Tu se Kju zagrcnu od suza koje su mu bez jecaja tek
le iz o
iju, a Friji bi
ao i zbog Lastine sudbine i zbog vilenjaka kojega
je, tako nepromiljeno,
naterala da
ka po starim ranama. Un, kojoj je cela pri
a bila strano
dosadna i potpuno beskorisna, tako ju je streljala
pogledom da se ova ose-
tila jo krivljom zbog nastale situacije. Zato tamn
okosa pritera svoga kon-
ja vilenjakovom i neno ga zagrli.
Nisam znala da te to toliko boli. Mislila sam da
je to bila neka ljubav ko-
ja se zavrila normalnim raskidom.
ini mi se da bi se ta tvoja Morska
Lasta i meni vrlo dopala.
Sve je u redu re
e vilenjak nisi ti kriva to sam ja preterano ose
tljiv
na neke stvari. Od tada je prolo poprili
no vremena i mislim da bi svako
normalan sada pri
ao o tome kao o nekom davnom istorijskom doga
aju.
Ali, avaj, ja nisam takav...
Potom, Kju nastavi:
Rusala je, prirodno, nastojala da se to vie uda
lji od broda koji se ras-
padao, brzo plivaju
i ka umovitoj oblasti. Ubrzo je primetila da je do
spe-
la pod pramac broda svoga brata. On joj nemilosrdno
doviknu da je sama
izabrala svoju smrti i upita je da li se se
a kupanja koje mu je priredila
nekoliko dana ranije. Ona zastade u vodi, uvi
aju
i da vie nema beanja,
jer joj je Tezondova surova, izdajni
ka narav bila dobro poznata.
Ubi me kopljem, kao ratnika, zamoli ona o
ekuju
i od njega bar tu mi-
lost.
Da li bi gospo
ica moda htela i sahranu na brodu, dostojnu vikin
kog
vo
e?, zlobno joj se nasmejao.
260
Nisam ba u mogu
nosti da ti to pruim jer si izgubila gotovo sve sv
oje
brodove. Poto ih vie nema, posla
u te na dno bez njih. Udavi
e se kao
ku
ka koju ljudi veu u dak i bace u vodu, jer se sta
lno koti.
Rekavi to, okrutni brat naredi svojim vikinzima da
je potapaju veslima
dok potpuno ne potone. Rusala je bila jaka, a vesla
i nedovoljno spretni,
mada su sa svim arom i oduevljenjem prionuli na p
osao. Agonija potraja
vie od pola sata. Ona je stalno pokuavala da im b
ar na trenutak izmakne,
a oni su je brodom pratili u stopu i stalno iznova
poga
ali tekim veslima...
Moju malu Morsku Lastavicu. Ja... Ja sam vezan staj
ao, sve to gledao i
nisam mogao da joj pomognem. Urlao sam i drmao kata
rku u slepom be-
zumnom nastojanju da se oslobodim i prisko
im joj u pomo
. Gotovo sam
udavio drugu dvojicu zarobljenika koji su bili veza
ni zajedno sa mnom.
Bezuspeno sam pokuavao da pokidam debele konopce
od upletenih
konih traka ili da i
upam jarbol, ma koliko vam ludo to danas izgledalo.
Ima situacija u ivotu kad vie ne moe da razmil
ja. Kada ose
anja
nadvladaju um. To se meni tada dogodilo. Svaki moj
gr
radovao je Tag-
nara, jer je bio siguran da mi je priredio najve
e mogu
e mu
enje. To je
samo razjarivalo duhove ludila koji su kidali moju
duu. Tog trenutka bio
sam spreman da poloim svoj ivot i ivote celog mo
g plemena, za luk to-
bolac i bar tri minuta vremena. Mrzeo sam mrnjom o
ajnika i nije bilo
cene koju ne bih platio za Lastin spas i Tezondovu
propast. Ali, istina je
bila druga
ija. Udarci i umor polako savladae moju Lastavicu.
Kada je
poslednji put podigla glavu iz vode
ini mi se da me je spazila. Samo na
trenutak video sam njene umorne o
i, a onda je ponovo potonula gurana
veslom u le
a. Visio sam na konopcima i plakao kao malo dete.
Tezond je trijumfovao, ali je to je bar malo pokvar
ilo njegovu osvetu. On
se zakleo da
e je poslati na dno. Rusalino mrtvo telo, ma koliko
ga gurali
pod vodu uvek se vra
alo na povrinu. Bilo je neobi
no plovno, skoro kao
par
e suvog drveta. Na kraju, posle mnogo pokuaja, ost
avie je da plovi
izme
u brodova, zlatne kose rasute po povrini vode. Nek
o vreme su svi
pobedni
ki drakari kruili oko njenog lepog tela, kao da ni
su mogli da po-
veruju da je stvarno mrtva. Njenog brata tada njego
vi ro
eni mornari
prozvae Tezond Okrutni, to se njemu dopalo, jer
je zvu
alo
zastrauju
e.
Rusalino posmrtno plutanje postade legenda u Norve
koj. Vikinzi su dobro
znali da telo utopljenog izlazi na povrinu tek nek
oliko dana posle davljen-
ja, kada gasovi zbog raspadanja izdignu le iznad v
ode. Zato Lastinu ne-
potopivost objasnie, Nojdovom zabranom moru da pro
guta telo njegove
261
miljenice. To je bio razlog to su ga neoskrnjavlje
no ostavili na povrini
iako je njen brat hteo da bar glavu odnese svom gos
podaru.
Kraljeva flota, u kojoj je sad bilo ostalo samo dev
et brodova, iza
e iz fjor-
da i zaplovi ka pu
ini. Krenuli smo direktno za Oslo Fjord, gde je Onu
nd
pripremao pobednicima sjajan do
ek. No
je pala i mi se usidrismo pored
obale, jer se nisu nikuda urili, a mnogi su eleli
da se dobro odmore posle
bitke, i pripreme za prijem na dvoru. Sutradan ujut
ru, Tagnar izdahnu.
On je eleo da me pokae ivog, da bi se Onundu poh
valio, kako mu je us-
pelo da uhvati Rusalinog vilenjaka. Njegova posada
se nije slagala s tim.
Naro
ito neki Skojd,
ijeg sam
etrnaestogodinjeg brata ubio u
unutranjosti broda. Nita mi ne bi vredelo da govo
rim kako sam samo go-
dinu dana stariji od njega. Zato sam
utao i
ekao svoju priliku. Vie nego
ikad eleo sam da ivim. Da ivim i ubijam. Mrtvac
ne moe da se sveti, a
ja sam imao podui spisak koji je po
injao sa Tezondom, a zavravao se
samim kraljem, Onundom Uzurpatorom. Zato sam se opu
stio prave
i se
utu
en i bezvoljan, napola glume
i, a napola stvarno u alosti za mojom
dragom Lastom.
Odvezali su nas i jednog po jednog, ruku sapetih na
le
ima vodili do
ograde, gde je
ekao Skojd sa svojom sekirom. Prvog nesre
nika odvukoe
i ovaj mu odrubi glavu, tako da ona pade pravo u mo
re. Drugi se cimao i
otimao, ali i njega privedoe tamo i namestie mu g
lavu na ogradu. Sekira
ponovo udari. Sada je na mene doao red. Ostavili s
u me zadnjeg kako bih
se najvie plaio. Dvojca jakih momaka prosto me po
nesoe ka Skojdu, ko-
ji se cerio. Reih da primenim stari trik Per-Ringa
, naglu promenu nivoa
aktivnosti mii
a. Ako pomae kod davljenja, pomo
e i kod otimanja.
Kako sam se onako, sav mlitav prosto vukao po palub
i, ja rairih noge iza
svojih delata i naglim trzajem tela unazad, oborih
obojcu.
Oni me, padaju
i, instiktivno pustie, a ja napravih kolut unazad
i odmah
se na
oh na nogama. Protr
ah, onako vezan, izme
u njih i ustremih se
pravo prema Skojdu. On leerno podie sekiru da me
do
eka. Sigurni je
mislio da sam se na njega zaleteo glavom ili telom.
Ali, naravno, prevario
se. Sko
io sam naglo u vis i nogom ga pogodio ravno u lice.
To je bio toliko jak, iznenadan napad, da delat pa
de onesve
en u vodu.
Ja se munjevito kliznuh za njim preko ograde, savij
aju
i se to nie da iz-
begnem neko eventualno koplje. Naavi se pod vodom
, bio sam spaen.
Skojd se u moru nije osvestio, a koliko sam mogao d
a procenim izgleda da
ga je onaj moj iznenadni udarac bio dobro povredio.
Nekoliko njegovih
drugova krenue da ga vade, poskakavi u vodu, ali
ja mislim da mu za-
262
pravo vie nije bilo spasa. Odmah sam, rone
i, po
eo da se udaljavam od
broda. Nisam smeo da izronim i bacim pogled na nepr
ijatelje, jer sam se
plaio njihovih strela.
Sigurno su ra
unali da sam se, onako vezan, udavio kao moja Lasta
, ali,
na njihovu nesre
u, ja nisam bio
ovek. Bio sam vilenjak, daleki potomak
jaha
a morskih zmajeva na nemirnim morima Evelona. Mogao
sam pod
vodom da se kre
em oko sat vremena, koriste
i kiseonik iz tkiva sli
no
vaim morskim guterima sa juga. A, ako bih mirovao
to je moglo potrajati
i tri puta due.
Dva sata docnije, poto sam se oslobodio veza, zadn
jim snagama izvukao
sam se na kamenitu obalu. Talasi su me zanosili i r
uili, dok sam bauljao
po pli
aku.
inilo mi se, onako fizi
ki i psihi
ki slomljenom, da se nikad
ne
u dokopati jelove ume. Kona
no, onako mokar zaao sam, posr
i,
pod stara stabla gde, bacivi se na opale iglice, o
dmah zaspah. Taj je san
bio posledica velike iscrpljenosti i mnogo mi je po
mogao da se povratim u
normalno stanje. Sem toga tada sam bio mlad vilenja
k, nedovoljno prekal-
jen i otporan da podnesem tolike napore bez odmora.
Kada sam se probudio, bila je no
. Ose
ao sam stranu hladno
u. Ustao
sam i potpumo besciljno krenuo na jug. Prava svrha
bila je jedino da se
zagrejem i odagnam obamrlost iz udova. Lutaju
i po obali do
ekao sam
zoru. Sada sam ve
imao neki plan. Trebalo je da prona
em Gulirovo na-
selje i odatle poaljem glasnika ocu po pomo
. Tek tada sam mogao da
planiram osvetu. Dok sam tako razmiljao, vuku
i se po obali, nedaleko od
mene se pojavie dva drakara. Odmah sam
nuo iza stene, da me po-
morci ne bi primetili. Iz tog zaklona bolje sam osm
otrio brodove. Mom
iznena
enju nije bilo kraja, kad sam na tim brodovima prim
etio ratne ste-
gove Morske Laste.
Mojim otrim vilenja
kim vidom, spazio sam na palubi, mnoge poznate
ljude. Me
u njima le bio i Olaf Strani, bled i ispijen, sa j
ednom rukom i
ramenom u povezu. Jo dosta vikinga je bilo izranav
ljeno. Nije bilo sumlje,
to su bili nai koji su se probili kroz neprijatelj
sku armadu. Sko
io sam na
stenu, i skinuvi gornji deo svog lisnato farbanog
kostima, po
eo sam da
maem i vi
em prema njima. Tolikoj sre
i nisam mogao da se nadam ni u
svojim najoptimisti
kijim matarijama. Ve
sam imao sa kim da pripre-
mam osvetu.
To isto pre podne bio sam na pramcu Olafovog broda,
koji se ve
bio zapu-
tio prema Norvekoj. Saznao sam kako se desilo, da
su ono preiveli pro-
past u fjordu. U jeku bitke, poto je zadobio ranu,
Olaf je shvatio da pored
263
Lastinog, imaju jo tri zdrava broda, od kojih su d
va zauzeli u onom
nezadrivom juriu posle bitke sa bersercima. Nared
io je da se napusti
bitka i pokua proboj, s obzirom da je imao drakare
koje je mogao da
rtvuje u sudarima. Pokrenuli su sva
etiri broda ka izlazu iz zaliva. Ratni-
ci Onunda Uzurpatora, odmah su krenuli da im presek
u put.
Olaf je svesno reio da rtrvuje drakar na kome se
nalazio, kako bi ostali-
ma otvorio prolaz. Me
utim, nepredvi
ene stvari uvek se deavaju. Njegov
drakar, proao je kroz grupu neprijateljskih brodov
a, kao igla kroz tkaninu,
prosto prepolovivi zmajsku la
u koja mu se ispre
ila na putu. Naalost,
ostali, koji su bili njime ti
eni zaglavili su se. Osetivi ukus slobode i nade,
njegovi mornari nisu hteli da se vrate i skon
aju, u ve
izgubljenoj bici.
Njihov ranjeni kapetan Olaf, nije mogao da ih prisi
li na to.
Malo se umirio, kada je primetio, da se iz opte gu
ve izvukao jo jedan
drakar. Tek kilometrima kasnije utvrdi je o da Last
a nije na njemu. Tada
ve
nita nije koristilo da se vrati u fjord. Pitao se
kakav je to prokleti pak-
leni duh opsedao njegovu duu, uverenjem da je Rusa
la sigurno na onom
drugom brodu.
Verovatno je to bila posledica tolikog oboavanja,
i naeg odbijanja da
prihvatimo kako je naa Lasta izgubljena. U nedosta
tku ikakve mogu
nosti
da joj pomognemo, jednostavno smo ostavili nadu da
ivi, ne pokuavaju
i
da je proverimo. Time je nae razo
aranje bilo ve
e, a svest nas vie mu
i.
Ali to je bo mehanizam odbrane razuma, pod
ili smo uticaj neoprezno pa-
li.
Tako mi Olaf ispri
a, kako se desilo da preivi biku, stide
i se toga, to je
jo uvek na ovome svetu pod suncem. Nisam znao ta
da mi kaem; da li
da ga smatram brzopletim herojem, ili da ga nazovem
izdajnikom. Rekoh
mu kako je Lasta zavrila, i to ga potpuno slomi. M
islio sam da
e se ubiti
od o
aja. Ipak prihvatio je moje miljenje, kako treba 
iveti radi osvete.
Teio sam ga, pokuavaju
i da dokaem kako nita pogreno nije uradio i
kako se nita ne bi promenio, ni da je ostao da umr
e. Ja, koji sam u svojoj
mladala
koj gluposti zaboravio da od Rusale napravim vilu,
iako je bila u
stalnoj ivotnoj opasnosti. Da je imala vilinske mo
i, sre
no bi isplivala
negde daleko, kao i ja. Za sat vremena ronjenja, mo
gla je zavarati i nau-
pornije neprijatelje. Sem toga bilo bi joj dovoljno
da se spusti, i uhvativi
se za neki kamen na dnu, pri
eka da neprijatelji odu misle
i da se udavila.
Zbog toga krivim sebe, i krivi
u se do svojih poslednjih dana.
To ve
e umre Sergrej. Jo se razgovetno se
am njegovih poslednjih trenu-
taka. Leao je na otvorenom sa nama, i uskladiteni
m namirnicama, jer
264
ovo je bio klasi
an drakar i nije imao podpalublja. Posada je stalno
bila
izloena suncu, ili vremenskim neprilikama. Pored n
jega je bio njegov
iskidani oklop, koga pored sve njegove
vrstine i masivnosti, pobedie
severnja
ke sekire. Grudi su mu bile zavijene belim krpama,
kroz koje su
rane uvek ponovo krvarile, ma koliko puta ga nai r
anarnici previjali. Na-
ravno ja, blesavi de
ak, nisam kod sebe imao dooua da mu pomognem.
Tako je umro, steu
i u ruci svilenu maramu koju mu je Lasta na njegovo

izrazito insistiranje poklonila. Na samrti je mrmlj
ao re
i nekog nerazuml-
jivog jezika, i mi se malo uplaismo da nam ne navu
e na vrat neku
nesre
u, mole
i se svom raspetom Bogu. Me
utim, u tome nije ni jednom
spomenuo neko od imena koja hri
ani koriste u svojim molitvama, pa mi
odahnusmo i zaklju
ismo da je on, uprkos loem vaspitanju, do kraja os
tao
dobar i
astan
ovek.
Takvima je mesto u Valhali, sa potovanjem objavi
Olaf, jer, iako se
ukaljao Hristom, ponaao se kao veliki ratnik!
Mora
emo ga lepo otpraviti, re
e neki od prisutnih vikinga.
Poto smo te no
i imali jo nekoliko mrtvih, ujutro reismo da rtv
ujemo
jedan
amac. Tako ser Grej otplovi u zapaljenoj barci, mad
a je ceo taj ob-
red izgledao skromno i nategnuto. Mali
amac sa est leeva dopunjavao
je lou sliku. Posle toga, celog dana bili smo sumo
rni i loe raspoloeni.
Uve
e se okupismo blizu krme, da odlu
imo kako
emo pokuati osvetu.
Svi su jednoglasno bili za to, da se Tezond Okrutni
mora ubiti bez obzira
na rtve. Ja rekoh, da je veoma tuno to je Rusala
na takav na
in poginu-
la, jer je njen idol, princeza Sela, tako
e velika gusarka, pala od ruke Jit-
landskog vojvode pokuavaju
i da osveti brata. Kakva je surova ironija
sudbine bila, da je nova Morska Lasta, umorena ba
od ruke svoga brata
za
iji se presto borila.
Olaf re
e kako zna gde Tezond prebiva, jo od kako su Onund
ovi ljudi spa-
lili tvr
avu njihovog oca, prvih dana njihovog ustanka. On j
e iveo na
isto
noj Agridskoj obali, u grupi ku
a za ribarenje. One su mu bile zgodne,
jer je odmah pored njih imao dok za svoje brodove,
a od kako se sprijatel-
jio sa kraljem Onundom Uzurpatorom, nije se morao p
laiti nikakvog na-
pada sa kopna.
Tu je tada bilo izraslo jako imanje, sa dosta ena
i posluge, jer su njegovi
ratnici, odani kralju, teili da iskoriste svoj pol
oaj kako bi pove
ali svoju
udobnost. Tezond je bio veoma siguran u svoj ugled
i veli
inu, koja je, ka-
ko je smatrao, trebalo da obeshrabri svakog potenci
jalnog napada
a. U
Norvekoj ga niko ne bi napao. Onund je bio izuzetn
o potovan i u Dans-
265
koj, a Islan
ani su potovali norvekog kralja. Tako su pravu op
asnost
predstavljali samo potpuno slobodni gusari odmetnic
i, koji nisu imali do-
voljno velike druine da ugroze njegovu
vrstu odbranu.
Zbog toga je napad na to nezati
eno naselje, predstavljao prili
no lak
poduhvat. Mnogo tee
e biti odbraniti se od razjarenih Tezondovih ljudi,

posle prvog iznena
enja. Ja predloih da se iskrcamo koju milju junij
e od
naselja, i da se polako, peke, uvu
emo u Tezondovu jazbinu. Olaf re
e ka-
ko to nije dobra ideja, jer su u zale
u naselja torovi sa ovcama, pa bi nae
prikradanje otkrili
obani i njihovi opasni psi. Neko predloi da se usi
dri-
mo malo dalje, i uz samu obalu, pri
emo
amcima sve do brodskog doka.
Ovo svi prihvatie sa oduevljenjem, jer je napad s
a mora bio njihova sta-
ra igra, koju su odli
no poznavali.
etiri dana kasnije stigli smo u blizinu Tezondovog
imanja. Sakrili smo se
u jedan mali fjord, tako re
i kanali
me
u stenama, i tu sa
ekali no
. U
gluvo doba ukrcasmo se u tri
amca, nas ukupno
etrdeset i osam. Nismo
poveli nikoga ko bi se dvoumio ili plaio. Bili su
to sve nepokolebljivi os-
vetnici, koji su, kao i Olaf, smatrali kako je nemo
gu
e iveti u sramoti.
Veslali smo na beuman na
in, uz samu obalu, izlau
i se to je manje
mogu
e pogledima sa kopma.
Uvala Tezondovog naselja pojavi se pred nama. Ta us
amljena grupa ku
a
delovala je mrtvo i naputeno, ali mi smo dobro zna
li da su uspavani itelji
na oprezu, i da je u njima sigurno preko stotinu ra
tnika. Doveslali smo do
doka, koji se, prili
no visok, uzdizao pred nama u mraku. Uz njega su bi
le
usidrene dve velike zmajske la
e bez strae. To nam se
inilo kao izuzetno
dobra prilika za brzo bekstvo iz naselja. Olaf nare
di dvojici da potope je-
dan drakar, jer nas je malo i prilikom povlja
enja verovatno ne
emo mo
i
da prikupimo posade za oba. Bilo je pitanje, da li
emo posle borbe uopte
imati dovoljno ljudi i za jedan, ali je na vo
a, ponesen ovom po
etnom
dobrom sre
om, o
ekivao za nas povoljan ishod.
U savrenoj tiini poli smo ka zgradama od balvana
. One su bile tako
postavljene, da su imale vrlo irok prolaz sa stran
e doka, koji se nastavljao
u veliko dvorite opkoljeno ku
ama. To je bilo izuzetno zgodno zbog nji-
hove prvobitne namene, suenja i skladitenja ribe.
Uli smo u taj irok
prostor utabane zemlje, ne znaju
i na koju stranu prvo da po
emo. Stajali
smo neodlu
ni, izme
u nekog sklepanog drvenog
nunika
i irokog polja
za stoku sa druge strane. Mladi Edmund predloi da
prvo zapalimo naselje,
a onda napadnemo ratnike pometene poarom. Olaf re
e kako je to
ne
asno, ali ve
ini se to u
ini kao dobra ideja, te dvojica krenue ka senu
266
nagomilanom, pod nastenicom, uz bok zgrade. Kad su
mu se pribliili na
par koraka, jedan se zgr
i a drugi potr
a nazad, vi
i:
Klopka! Klopka!
Za njim je tr
alo nekoliko naoruanih ljudi. Trojica su za to vre
me, noga-
ma pritisli na zemlju njegovog palog druga, i ritmi
no zabadala svoja
koplja u njega, kao da ne veruju, da je od nekoliko
uboda dovolno mrtav.
Istog trenutka na nas se, sa svih strana, razli pop
lava svetla. Ono je dola-
zilo iz otvorenih drvenih kapaka prozora punih stre
laca. Ipak, njihove su
i u prvim trenucima bile slepe. Gledali su sa mnogo
ja
eg svetla u sla-
bije.
Nasuprot tome, njihovi jasni obrisi su za nas bili
odli
na meta. Tu prednost
smo, i pored sve zbunjenosti, dobro iskoristili. Ja
sam se, poto ubih trojcu
progonitelja, odmah okrenuo tim lakim metama, i ods
trelio ih ukupno se-
dam. Od naih ljudi, sa mojim dugum lukovima svaki
je ubio najmanje
dvojicu, to je iznosilo vie od dve tre
ine Tezondovih strelaca. Tada
navalie neprijateljski ratnici, skriveni svuda oko
nas. Nai ih do
ekae jo
jednom salvom strela, ali kako je ve
ina ga
ala u raznim pravcima, nepri-
jatelj je nesmetano nastavljao, i pored gubitaka.
Bilo je krajnje vreme da se potegne i drugo oruje.
Edmunda, koji je
tako
e lukom ga
ao nadiru
e neprijatelje, ubi ratnik prikriven u nuniku.
On ga probode ma
em kroz stomak dok je mladi
jo stezao napeti luk.
Razgnevljeni Olaf Strani, koji je stajao kraj Edmu
nda, udari protivnika
postrance, sekirom u vrat usmrtivi ga na mestu. Na
stade borba prsa u
prsa, to nas je donekle zatitilo od strelaca sa p
rozora koji su tek sad
po
eli da razaznaju neto u mraku dvorita. Ne znam ko
je uopte smislio
tu glupavu zasedu, ali nisam siguran da li je ta go
mila Tezondovih strelaca
uspela u celoj borbi ikoga da ubije.
U optoj guvi, poslednjom strelom koju sam imao, u
strelih jednog
lukonou na krovu zgrade i on, zapomau
i, pade na zemlju. Odbacih taj
surogat pravog vilinskog luka i potegnuh ma
, koji sam bio uzeo od pokoj-
nog Sergreja. Naa glavnina sada se povla
ila ka doku. Krenuo sam za
njima. Me
utim, nekako se na
oh u naje
em okraju. Tezondovi vukovi
navalili su na Olafa, pretpostavljaju
i da je on vo
a. Jedan krupan
napada
nasrnu na mene, vitlaju
i ogromnim ma
em. Blokirao sam ga
svojim se
ivom pa mu u dijafragmu zabih no, jedino vilin-oru
je koje sam
jo posedovao. Dok je, pridravaju
i se za mene krkljao umiri
i, ja svatih
kako je bitka izgubljena i da se treba spasavati.
Pognut i vilinski brz, protr
ao sam, krivudaju
i, izme
u nekoloiko besnih
267
ratnika koji su se besomu
no udarali sekirama, i sklonih se u poljski
nunik. Tu sam, privremeno zaklonjen, zastao i posm
atrao bitku. Slede
eg
trenutka sve mi je bilo jasno i u
inio sam jedino to sam mogao da bi spa-
sao ivot. Spustio sam se u septi
ku jamu.
Zapahnuo me je neverovatan smrad u trenutku kad sam
pljusnuo u kal.
Zaglibio sam se do vie pojasa. Tu sam se umirio uz
zemljani zid jame i
ekao kraj boja. Dugo su te no
i po dvoritu odjekivali glasaovi Tezondo-
vih boraca. Iz nevezanih odlomaka razgovora, i povi
ka saznao sam da se
oko dvadesetak naih izvuklo ukrcavi se na neote
eni drakar, a da su
njihovi gonioci doiveli gadno iznena
enje kada im se sopstveni brod pod
nogama po
eo puniti vodom.
Uprkos domiljatoj zasedi, kraljeva vojska doivela
je velike gubitke. Izgu-
bili su preko stotinu ljudi, mada je ve
ina njih bila iz poja
anja koje je
Onund pruio svom vazalu, znaju
i da ga verovatno o
ekuje osveta besnih
Lastinih pristalica. Bez obzira na te, prili
no povoljne novosti, ja sam se
ose
ao veoma loe. Smrad je po
eo da mi izaziva mu
ninu i jedva sam se
uzdravao da ne povratim i tim zvukom odam svoje sk
rovite. I z jednog od
unutranjih depova izvadio sam maramu, koja je nam
a, vilenjacima,
sluila da prilikom no
nih prepada i prikradanja utiamo zvuk disanja. Ve-
zao sam je preko nosa i usta, Ta krpa sa arom nali
k li
u pomogla mi je
koliko-toliko. Navukao sam i kapulja
u preko glave, trude
i se da je to
vie stisnem, kako bi mi donji krajevi posluili ka
o maska. Sve mi je to vrlo
malo pomoglo i ja sam stajao na ivici nesvestice. N
a nogama me je drala
jo samo
injenica da
u, ako ne izdrim, potunuti u izmet.
Proklinjao sam svoj narod, to pored usporenja vrem
ena nije izmislio i
ubrzanje, za ovakve nesre
ne prilike. Sati su mi prolazili u tom smrdljivom
paklu. Tupo sam buljio svojim no
ovidim o
ima u suprotnu stranicu jame,
koja je bila puna crva i druge gamadi. Pred jutro,
u
oe dvojca straara i
pomokrie se, isprskavi me. Zatim je po
elo da svi
e. Sivo svetlo pojavilo
se na daskama krova koje su se videle kroz okrugli
otvor rupe. Petlovi
po
ee da kukuri
u. Dvorite se polako ispuni uobi
ajenim zvucima. Nika-
da ranije nisam primetio da je svakodnevni ivot to
liko bogat zvucima. Sa-
da sam, u trenucima muke i dosade, svojim otrim sl
uhom zapaao glasove,
koje pre nisam ni prime
ivao. Zapo
e jutarnji defile kroz nunik. Sva sre
a
da je septi
ka jama bila dosta iroka, tako da sav taj izmet ni
je padao di-
rektno na mene. Mnogo gore je bilo sa mokra
om, koja je u rupu trcala
pod svim mogu
im uglovima. Pored svih tih uasa, naiao je i jeda
n nov. I
ene su koristile isti nunik. Moete zamislite kak
o mi je bilo posmatrati
268
svu tu silu enskih stranjica u najbludnijim polo
alima, a da nisam smeo
nita da pipnem kako se ne bih odao. Ubrzo sam zbog
svog tog jada i ne-
prijatnosti po
eo da padam u apatiju, pa sam tupo gledao u suprotn
i zid
udiu
i smrdljivi vazduh jame. Morao sam disati, jer kad
jednom budem
izaao odavde, jedini spas
e mi biti voda. Tu
injenicu sam dobro znao,
pa sam prisiljavao sebe da diem i skupim rezerve k
iseonika u tkivu, ma
koliko smrdljive bile.
Sati su prolazili. To poslepodne za
uo sam Tezondov glas u blizini nunika.
Razgovarao je sa jo nekoliko ljudi, upore
uju
i Litingovu pogibiju u
proloj bici, sa Baldarevom mitolokom smr
u. Lastin surovi brat
pokuavao je da dokae kako je Rusala bila sam Loki
u ljudskom obliku, i
zato je instistirao na tom pore
enju. Objanjavao je kako je Lokijev prin-
cip da u takvim situacijama uzima enski lik, pretv
orivi se u njegovu ne-
pokornu sestru, kao to je proli put uzeo oblik pe
inske orijakinje. O
ito
da je Tezond progalaavaju
i tu svoju pobedu, pobedom protiv samog Bo-
ga zla, pokuavao da na
ini od sebe legedu jo za ivota i opravda svoj
divlja
ki
in ne
asnog pogubljenja sopstvene sestre. Jedino je bio z
abora-
vio, da ja nisam slepi Bog, Hother, nego otrovidi
vilenjak, sposoban za
strelja
ke poduhvate kakve smrtnici ne mogu ni da zamisle.
Osim toga
svima je bilo dobro poznato da je Liting, kao i svi
ljudi, bio ranjiv i kako
nikakav
mistilteimm
nije bio potreban za taj zadatak. Zato njegova nov
a
teorija nije imala ba mnogo pristalica, to ga je
prili
no uzrujavalo.
Glasovi se za
ue vrlo blizu i meni srce bre zakuca od nade da j
e ba on
krenuo u nunik. Poto je svojim nepoverljivim sago
vornicima izneo jo
neke argumente, Tezond opsova, okrete se, pa u
e u taj primitivni toalet.
Tri ili
etiri sagovornika udaljie se, negoduju
i. Rusalin brat uzdahnu,
zadie plat obmotavi njegove krajeve oko struka,
pa stade razvezivati
svoje sme
e pantalone. Ja sam sve to posmatro kroz rupu
avca
neprime
en, jer je on sa svetla gledao u mrak jame. Nisam p
rosto mogao
da poverujem u toliku sre
u. Dolo mi je da po tom kalu ska
em od radosti,
to bi verovatno i u
inio ali sam morao obratiti panju da ne poplaim
svoju rtvu.
Kraljev najvii vazal
nu ta
no iznad mog se
iva. Zadnjica mu je bila
sneno bela, kao i kod njegove sestre, samo ua, mi
i
avija i gusto obrasla
plavim dlakama. Po
eo je da se napinje, ali, ti prvi pokuaji nisu dal
i ni-
kakve rezultate.
ekaj, da ti ja pomognem, proaputah zlobnu dosetku
dok sam sa obe
ruke snano gurnuo ma
navie. iroko se
ivo prodre kroz
mar, cepaju
i
269
beiku, creva i druge unutranje organe. Njegov vth
zavri negde u
plu
ima, to se moglo zaklju
iti po itavom jauku koji dopre odozgo. Tada
uhvatih za krstasti titnik ma
a i svom snagom ga zaokrenuh u rani. To
izazva jo jedan gr
eviti urlik, koji zamre u tihom je
anju. Potoci tamne
krvi. izmeani sa sadrajem creva curili su mi niz
ruke i ramena. Ja sag-
nuh glavu da bar lice zatitim od te pogani.
Ljudi i ene koji su se zatekli u dvoritu, kako sa
m kasnije saznao,nisu re-
govali na krikove iz nunika jer su pomislili da je
unutra stari Torgeir koji
je patio od uasnih hemoroida. Posle velikih pijank
i on je redovno pla
ao
danak svom zadovoljstvu, pa su njegovi krikovi iz n
unika bili uobi
ajena
stvar. Zato niko ni ne do
e da proveri ta se doga
a.
Poto je moja hipnotsanost dobro izvedenom osvetom
prestala, po
eo sam
razmiljati kao da se izvu
em iz rupe. Odgurnuo sam drhtavo Tezondovo
telo u stranu i mii
ima ruku izvukao sam se kroz otvor u kabinu nunika
.
Tek kada sam spustio kolena na crvoto
ne, prljave daske poda, is
upao
sam ma
iz svoje proburaene rtve. Nisam se usudio to ran
ije da uradim,
jer bih ga onda morao izneti kroz rupu nunika dre
i ga u ustima, poto
su mi obe ruke bile zauzete izvla
enjem, a to zaista nisam eleo.
Ispravio sam se u polutamnoj kabini, dok je izmet p
omean sa krvlju kapao
sa mene. Noge na kojima su se uhvatili slojevi razl
i
ite gustine i starosti
nisam smeo ni da pogledam. Podiu
i o
i primrtih da Tezond, i ako u vrlo
tekom stanju, jo uvek daje znakove ivota. On bi
svakako umro sat ili dva
kasnije, ali hteo sam mu se naplatiti za sve to sa
m u septi
koj jami
doiveo. Odloih ma
u ugao, pa ga, do
epavi ga za noge, spustih u rupu,
da se onako nemo
an udavi u izmetu.
Vidi, ima mnogo gadnijih stvari od morske vode, i
nadam sa da te tako
smrdljivog ni Loki ne
e primiti za svoj sto. Ali to te ne
e oalostiti, poto i
onako tvrdi da si ga ubio u divnom Rusalinom telu.
Zna, osveta Boga zla
zna da bude jako gadna, naro
ito ako je sprovode vilenjaci. A tvoja pokoj-
na setra mogla je da im postane kraljica, ogor
eno sam mu aputao, dok
sam ga slao u propast, mada je postojala velika mog
u
nost da me, zbog
svog stanja, uopte nije
uo. Sekundu kasnije, pljusak objavi da je Tezond
Okrutni stigao na kraj svog ivotnog puta.
Tada sam, prvi put od kako sko
ih u jamu, ugledao pravu svetlost dana.
Kroz otvor iznad vrata video sam dvorite. Jedan
ovek se krupnim,
uurbanim koracima pribliavao mom skrovitu. Njego
va odlu
nost me
uplai. Odsko
ih u nazad, dohvatih ma
, i postavih ga u nabolji mogu
i
poloaj da dobro zamahnem poto se vrata otvore. To
se, me
utim, ne do-
270
godi.
ovek je po
eo pesnicom tu
i o vrata, vi
i iz sveg glasa:
Ako ima neko unutra neka pouri, jer ja imam strah
ovitu potrebu i ne
u
mo
i jo dugo da izdrim!
Tamo je stari Togeir, doviknu mu debela ena koja
je prala ve u blizini.
Zna i sam koliko se on mu
i u nuniku. Ne pokuavaj da ga pouruje.
Nita ne
e posti
i. Idi negde iza ograde pa se olakaj.
Kada gospodar ne bi pravio dumbus zbog svake gomi
lice ljudskog izme-
ta u okolini!, uzdahnu krupni
ovek. Poznato ti je kako kanjava svakog
ko obavlja nudu na drugom mestu, jer pokuava da n
as u tim navikama
izjedna
i sa zemljama juga. Ponekad mislim da ovde konji i
psi imaju ve
a
prava od nas, njegovih vikinga...
Jadna mi je to kultura kad se tako u
i!, zaklju
i debela ena podbo
ivi
se, to izazva provalu smeha svih prisutnih, ena i
mukaraca.
ovek pred
vratima ih pogleda sa nestrpljenjem, pa se opet okr
enu ka nuniku i pono-
vo povika:
Sluaj ti, matori jar
e! Ako odmah ne iza
e odatle, ima tako da te izubi-
jam, da
e ti guzica i pored te tvoje bolesti biti najzdravi
je mesto na telu!
Ja tek tada shvatih da se vrata otvaraju samo iznut
ra, pomo
u jedne pri-
mitivne drvene reze. Zato, odredivi tehniku koju
u primeniti,
nuh i
smakoh je. Idu
eg trenutka pojavi se ozareno
ovekovo lice, koje se uko
i
kada ugleda arenu spodobu, od glave do pete prekri
venu krvlju i izmetom,
kako rei na podu nunika. Naglo sam ustao, odbaciv
i tim pokretom ma
sa kuka na gore, na na
in isto
nih vilenjaka. Taj potez je kod uvebanih
boraca imao toliku snagu da je mogao prese
e osrednje brezovo drvo.
Zatitna ode
a, od tvrdo utavljene koe, koju je nosio nestrpli
vi
ovek,
nije bila nikakva zatita protiv takvog udarca. On
se srui u stranu skoro
prepolovljen, a ja potr
ah po dvoritu usporavaju
i subjektivno vreme.
Draug! Draug! Jedan draug doao je iz mora!, oril
o se sa svih strana.
enski vriskovi pratili su me dok sam tr
ao rasteruju
i ivinu. Lepa crve-
nokosa devojka, skamenjena od straha, na
e se pravo ispred mene. Prlja-
vom rukom je gurnuh u stranu, prosuvi kr
ag koji je nosila, pa napadoh
mukarca iza nje. Se
ivo ga doka
i po spoju vratra i ramena. On pade na
kolena, obliven bujcom krvi.
Njegov drug, crnobradi mladi
koji je do pola go sekao drva, zamahnu na
mene sekirom. Hitro vrdanje telom spase me pogotka
tog junjaka, koji je
sigurno kao dete bio doveden sa nekog pohoda da bud
e sluga, sve dok se
nije potpuno saiveo sa vikinzima i postao jedan od
njih. Zamahnuh ka
njemu ma
em koji sam drao jednom rukom, irokim pokretom u
stranu.
271
Taj pokret je bio potpuno neekonomi
an, ali mi je u tom trenutku nekako
legao, jer sam ga puno puta video u borbama ljudi.
Glava crnobradog
momka odlete u luku, a ja sunuh nizbrdo, prema doku
za koji su sada bili
privezani samo ribarski
amci. Dok sam grabio prema vodi, jedno neprija-
teljsko koplje prolete oko dva merta levo od mene,
to je zna
ilo da su se
Tezondovi ljudi pribrali i te uskoro mogu o
ekivati poteru. To me nije
naru
ito brinulo, jer sam ve
u slede
em trenutku tutnjao daskama doka.
Me
utim, na putu mi se ispre
i nekolicina ribara, koji podigoe mreu da
je bace na mene. Mora da sam im zaista izgledao kao
demon kad su reili
da me zaustave takvom metodom. Zastao sam i pogleda
o u pli
ak sa strane.
Odmah sam procenio da skakanje u njega ne bi donelo
nikakav spas, jer bi
me poklopili mreom pre nego to bi uspeo da se uda
ljim od obale. Nije
bilo drugog izbora nego da pokuam ono to najmanje
o
ekuju, to je
zna
ilo proboj, pravo ka njima. Pojurio sam, uz divlji
vrisak vitlaju
i du-
gim, tekim britanskim ma
em. Njegovog parnjaka, ma
koji su tako
e
iskovali veti britanski kova
i kale
i ga u ulju, ser Grej je bio poklonio
Lasti i ona ga je nosila sve do svoje smrti. Njegov
a teina bila je pozamna,
poto je sluio za borbu protiv oklopnika, a ser Gr
ejov primerak nije bio
nita laki.
Tezundovi ljudi stajali su mirno,
ekaju
i pravi trenutak da bace mreu.
Znali su da sav uspeh akcije zavisi od procene tog
trenutka. Stigao sam na
kriti
no rastojanje. Oni viknue. Mrea polete u vazduh.
Ja u tom trenutku
bacih svoj teki ma
, i to ne pravo u mreu, nego na gore, prema ivici
sa
nanizanim komadima drveta. Negova teina i ugao let
a vratie je
prakti
no na njene baca
e. Dok su se oni koprcali i ispetljavali, ja se bac
ih
rukama napred u centar nemirne mree. Napravih sklo
pku pa, poto se
snano odrazih od ivice doka, kao harpun uleteh u v
odu nekojiko metara
dalje. Skok u prelomu nije napravio skoro nikakav p
ljusak, a ja sam, noen
velikom inercijom, odmah nastavio da velikom brzino
m ronim ispod
povrine vode.
To izazva veliku zbunjenost i pometnju kod vikinga
koji nikada nisu videli
takav ulazak u vodu, pa se i i ne setie da pokuaj
u ponovo da bace mreu
za mnom. Mrmlaji su da je to vodeni demon, najverov
atnije Rusalin draug,
koji je doao da se osveti podpomognut zlim Bogovim
a. Ubrzo je nastala
legenda o Lastinoj odmazdi, i njenom posmrtnom poja
vljivanju iz mora.
Nas dvoje smo u to vreme bili gotovo iste visine, a
onako zakukuljen u vi-
linski kostim iz koga su se samo o
i videle, sav prekriven izmetom i krvlju,
verovatno sam im delovao kao truli le uniten more
m. Jedini trag koji sam
272
ostavio, bio je ma
identi
an onom koji je na o
igled svih Rusala bacila u
debelo more, neposredno pre svoje pogibije. Moje be
kstvo zaokruilo je tu
pri
u o morskom demonu-duhu nesre
ne Laste.
Toga istog dana kralj Onund sa svojom svitom bio je
stigao iz Osla da bi
Tezondu
estitao pobedu. Naao ga je tek izva
enog iz jame sa uasnom
grimasom bola na licu, dok su mu iskola
ene irom otvorene o
i, bile
uprljane izmetom. U isto vreme Tezondovi ratnici pr
ineli su mu Lastin
ma
koji je prona
en na doku i ceremonijalno je trebalo da pripadne
Onundu kao pobedniku. Kada mu rekoe ta je to, on
ga uplaeno ispusti,
pa pite
im glasom naredi da mu ga nose sa o
iju.
To je zaista strano delovalo na kralja i on za iv
ota nikada vie nije zap-
lovio morem. Sva njegova estina i neustraivost ne
stali su pred
udovitem koje je napalo sa takvog mesta na kome se
, po njemu, nijedan
iv
ovek nikada ne bi sakrio. Kralj Onund Uzurpator pov
ukao se u svoj
dvorac i tu je iveo u stalnom strahu od Lastinog d
uha. Pri
a se da je do
kraja ivota vrio nudu u no
nu posudu, a zatim slao nekog odvanog
ratnika sa jakom straom da to prospe. Ni na morsku
, ni na re
nu obalu
vie nije smeo da iza
e, a njegova manija strano bi se pogoravala tokom

belih no
i severnja
kog leta.
Tada se taj, nekada mo
an, ratnik zatvarao u sobu, zamra
uju
i prozore, i
sa uasom
ekao da pro
e vreme kada duhovi i sene lutaju po zamrloj pri-
rodi i misti
nom sumraku. Tako je do
ekivao svaki praznik Jola na opti
potsmeh svojih ratnika koji su se u to vreme odaval
i gozbama i pijankama.
Iste no
i kad sam ubio Tezonda, isplivao sam na udaljenoj o
bali, odbacio
svoje smrdljivo odelo i potpuno nag zavukao sam se
u
etinarsku umu.
Slede
ih nekoliko dana proveo sam sede
i u jednom toplom izvoru, misle
i
kako se nikada ne
u osloboditi smrada, koji sam u onoj jami nakupio.
Mesec dana kasnije stajao sam ispred oca u svojoj
umi Trolova. Bio sam
propao i sav u dronjcima, ali rane na telu mnogo se
lake le
e od onih u
srcu. Odmah sam zatraio od njega da opremimo nekol
iko brzih
vilenja
kih brodova. Hteo sam na njima da odjedrim za Oslo
Fjord, da ga
spalim i poruim, te da uhvatim samog kralja Onunda
Uzurpatora i da ga
li
no pogubim, poto ga predhodno stavim na muke. Otac
me je dugo
zamiljeno gledao, pa mi onda polako odgovori:
Ti i ona ste sami krivi za vau nesre
u, sine. Da si je doveo ovde, u nau
umu, da nekoliko godina ivi sa nama, postala bi m
o
na kao i mi.
Koriste
i naa lukavstva lako bi potukla kralja i brata, ka
ko na moru tako
i na kopnu. Ti, me
utim, nisi tako uradio. Vanije su ti bile avanture
i tre-
273
nutna zadovoljstva. Ti je zapravo nisi voleo, jer j
e nemogu
e da nekoga
voli, a da se ne brine o njemu.
ak ni tablu dooua nisi imao da je zakrpi
ako nastrada, a ili ste iz bitke u bitku. Ti si vo
leo sopstveno zadovoljstvo.
Ne govorim ti to da bih ti slomio srce, nego da ti
se tako neto idu
i put ne
dogodi, jer jo si mlad i nepromiljen.
Ne
e biti idu
eg puta!, zaridah ja, osetivi se naputen od svih
, od svoje
porodice i svog naroda, u koje sam toliko verovao.
Ali to nije bilo najgore
od svega Ovu o
evu pridiku je podrala i moja majka koja je bila p
ozna-
ta po otrini jezika i potpunom ignorisanju tu
ih ose
anja:
I ne treba da ljubavie ako ne zna sa kim to ra
d, balav
e nedorasli!
ta trai sa raznim divljim smrtnicama pored tolik
o plemenitih vila koje
samo
ekaju na tebe? Samo bruka gospodarsku ku
u Gator i nau vrstu!
A ti si bila jako plemenita seoska preljubnica kad
a te je otac doveo na
izrebareni tron? obrecnuh se ja, iako sam znao da
je takav ton neprime-
ren vilinskom dvoru.
Bar nisam bila razbojnica ogrezla u krvnoj osveti,
koja se rugala smrti
bore
i se protiv zakonitog suverena svoje zemlje, vuku
i i svog plemenitog
ljubavnika u opasnost! Kada je tvoj otac mene spaa
vao to je bio plemenit
viteki
in i nije imalo nikakve veze sa vaim gusarenjem iz
niskih pobuda.
Ve
vidim da
e zavriti kao i tvoja tvrdoglava sestra, samo ako
se bude
meao sa ljudskim sojem!
Jedini odgovor koji sam u tom trenutku mogao Azgard
i da dam, daleko je
prevazilazio ono to se i na navarvarskijim atorsk
im dvorovima jaha
a sa
Istoka u sva
ama izgovaralo, pa ja sa
uvah dostojanstvo i krenuh ka izla-
zu iz prestone dvorane. Ve
sam bio reen da ih sve zauvek napustim, kada
otac odlu
nim pokretom ruke u
utka majku i nastavi da mi objanjava
blagim glasom:
Bi
e, novih ljubavi sine moj. I treba tako da bude. Vr
eme brie svaki bol.
Mada vrlo sporo. Ti sada eli samo osvetu, ne gled
aju
i ko su krivci. eli
da razori Oslo i pobije mnogo nevinih ljudi, ena
i dece. Neke od devo-
jaka me
u njima bile bi bez sumnje jako sli
ne tvojoj Rusali, jer su istog
roda. Sve to da bi kaznio jednog bezna
ajnog vladara, koji ju je povredio,
otevi presto njenom kukavi
kom bratu. Trai od mene da po
inim toliki
masakr, kako bi vilin-princ mogao da iskali svoj be
s. To li
i na ljudsko be-
zumlje, a ne na vilenja
ku mudrost. Sve je to tvoja tatina.
Ti si se, ubivi Tezonda prakti
no osvetio. to se tog malog kralja ti
e, sag-
lasan sam da bi ga stvarno trebalo ubiti. Saznaj ak
o bude nekud putovao.
Odmah
u ti dati ratnike da ga prepadne. To moemo da ura
dimo, ali da
274
napadnemo Oslo snagama kojima trenutno raspolaemo,
nikako. Ja ne
mogu danas da skupim vie od sto dvadeset strelaca,
ako izuzmemo vile i
decu. Pokuaj da se zauzme veliki vikinki grad, ve
rovatno bi za na narod
bio uasna bitka, ako ne i poslednja. Nisam spreman
da to rizikujem samo
zato, da bi u budu
nosti majke u Norvekoj plaile decu imenom moga sin
a.
Da ruim gradove uz pomo
vatre koja puca, ni na pamet mi ne pada. Niko
od vilenjaka ne voli da ubija, ne gledaju
i ko su rtve. To je sve to imam
da ti kaem. Razumem tvoj bol i tvoj bes. Stvarno m
i je ao, to nisam imao
prilike da upoznam tvoju Zlatokosu Morsku Lastavicu
. Ose
am da bi je
na narod zavoleo.
Tako je govorio moj otac Haldir, tog jesenjeg dana
dok je li
e u umi po
injalo da uti, i pruio mom srcu mudrost, nadu i u
tehu. Me
utim, kao to
sam ve
rekao, kralj Onund bio se zatvorio u svoj dvorac i
nikuda nije pu-
tovao. Poto se sam, dobrovoljno utamni
io, ja nisam dobio priliku za nas-
tavak svoje osvete. Dodue, bio sam stupio u dodir
sa tvrdoglavim Olafom
Sranim, koji je skupivi novu posadu, sa svoja tri
drakara pod Lastinim
stegom i dalje sejao strah me
u kraljevskim mornarima. Zajedno smo izve-
li nekoliko smelih akcija protiv obnove kraljevske
flote, i to vrlo uspeno.
Prvo je bila ura
ena savrena sabotaa u kraljevskom brodogradilitu
, pri
emu je svih devetnaest skoro zavrenih drakara izgo
relo, a kraljev nad-
zornik radova bio iv skuvan u vrelom katranu. Majs
tori brodogradnje ta-
ko su se uplaili od toga, da su se razbeali na sv
e strane Norveke, i ni-
kakve pretnje ni molbe nisu ih mogle ponovo sakupit
i. Onund tada pozva
stru
njake iz rodne mu Danske, ali njih na putu presrete
Olaf Strani.
Jednog jutra njihove bradate glave osvanue nabijen
e na ko
eve u pli
aku
Oslo Fjorda. Drsko i surovo od Olafa, ali psiholok
i vrlo efektno. Ponovo
su po
ele pri
e o Lastinom duhu i vojsci drauga koji ga prate. Ne
maju
i
kud Onund rei da kupi od Gitsa ve
gotove drakare, po vrlo visokoj ceni, i
posla svoje najbolje ljude da ih preozmu i dovezu.
Naravno, li
no sam se,
sa Nimom, postarao da ni jedan ne stigne u Oslo. Pr
esreli smo ih i spalili
zajedno sa posadom.
Uh, kako sam ih tada mrzeo! Dok su goreli dovikivao
sam im da idu
pre
icom u Valhalu, jer su imali sve too je za to treb
alo. Tako je Onund
Uzurpator ostao jedini severnja
ki kralj, koji godinama nije imao svoju
flotu i njegove trupe su se drale samo
vrstog kopna. Kada je Olaf pono-
vo skupio eskadru od sedam drakara, ja prestah da m
u pomaem i vratih
se u rodne ume, smatraju
i besmislenim da se borim za steg moje drage,
dok ona trune negde na morskom dnu. Od svega toga o
sta samo pesma ko-
275
ju speva moj narod u spomen na Morsku Lastu i nau
veliku ljubav.
Vreme ipak po
e da le
i rane i ja sam posle
etiri godine ponovo spavao
sa enom, jer je prirodna potreba pobedila alost z
a Rusalom. Na kraju
krajeva, sigurno ona sama ne bi elela, da do kraja
veka ivim kao ispos-
nik. Kao to to ni ja njoj nikada ne bih poeleo.
Zar vie nema elju da ode i da je osveti? v
atreno upita Frija Ako
ikako uspemo da sakupimo vojsku, ja bih pola u ops
adu Osla, da ti po-
mognem!
Vilenjak je zabezeknuto gledao nekoliko trenutaka,
pa se onda nasmeja i
re
e:
E, hvala! Samo to je bilo pre sto
etrdeset godina!
276
UMA TROLOVA
Nastavili su da jau u tiini. Vilenjakova pri
a ostavila je ukus gor
ine u
vazduhu i dok su njega pritiskale bolne uspomene, d
evojke su postale
svesne surovosti ovog sveta na koju su posle divnih
no
anih doga
aja go-
tovo potpuno zaboravile. Krivudali su izme
u bregova dre
i se neke samo
Kjuu poznate staze. On je jahao napred nasvom vilin
-konju uspravan i
zamiljen.
Frija po
e da ose
a kako je on ipak odvojen od njih velikim jazom ras
e i
godina. elela je najvie od svega u tom trenutku,
da spre
i to udaljavanje
vilin-princa, pa makar morala da se potpuno poistov
eti sa njim. Me
utim
ono je nastajalo potpuno podsvesno. a ni on, ni one
nisu na njega mogle
voljom da uti
u. Pitala se, kako je Lasta uspela da ga toiko voli
, ako je i
njoj na momete postajo tako tu
i dalek? Mogao je Kju biti divan, blizak i
paljiv, kao recimo no
as, ali Friji je mnogo smetala hladno
a koja je bri-
sala oko njega u trenucuma duhovne odsutnosi. Tada
se se ose
alo da su
oni bili bi
a
ije su postojbine bile razdvojene nepremostivim dub
imama
svemirskog ambisa. U tim trenutcima ona je a doivl
javala vilenjaka kao
nekakvo vie bi
e koje je razmilja o stvarima nedostupnim ljudskom
umu i
to ju je povre
ivalo. Zaklela se tada sebi da
e proniknuti u tajne vilin-
due i nau
iti da ga bez kompleksa voli.
Dan se i dalje sporo vukao po pustom, blago zatalas
ananom zemljitu.
Prigueno svetlo, koje se probijalo kroz oblake, mu
tno je osvetljavalo ob-
zorje. Vreme je prolazilo, a predeo se uopte nije
menjao. I dan kao da je
uvek bio isti.
inilo se da se nevidljivo sunce ne pomera po nebu,
nasuprot
svoj logici. Izgledalo je da su se vreme i prostor
stopili u svojoj momotiniji.
Tiina. Nije bilo
ak ni dosadnog zujanja insekata.
uli su jedino teko
disanje sopstvenih konja i bat kopita.
Goli bregovi su pre zasluivali ime Mrtvi bregovi.
Nigde nije bilo ni jednog
drveta ili
ak krljavog buna da obraduje due ljudi ro
enih u umi.
Pusto se prostirala svuda oko njih. Grupa se, me
utim, uporno kretala
prkose
i optem mrtvilu. Tako su ili dok nisu potpuno izg
ubili ose
aj za
vreme. Sumrak ih je gotovo iznenadio. Ulogorili su
se i zaplili komad vi-
linske smole, jer nisu imali nita drugo od
ega bi mogli da zaloe vatru.
Plavo-bela svetlost obasjavala ih je dok su pojeli
na brzinu sklepanu
277
ve
eru. Razgovor je bio kratak i bezvoljan. Opta atmo
sfera tog mesta
igledno je uticala na njihovo raspoloenje. Onda Kj
u ispri
a nekoliko
ala i dosetki o putnicima koji su se kretali sli
nim terenima, to devojke
nasmeja i oraspoloi. Vijenjak i Un su zapo
eli sitne golicave
arke, ali
Frija nije imala ni malo volje da im se pridrui. O
na se uvi u pokriva
i
okrenuvi se od njih zaspa, slomljena putem i psihi
kim naporom koji je
izazvao ovaj neobi
ni krajolik. Drugo dvoje su kratko vodili ljubav,
bez
mnogo radosti, i odmah zatim zaspae,
vrsto zagrljeni.
No
je kratko trajala, to je u ovo doba godine bila n
a tom podnrblju nor-
mana stvar, pa su nai junaci bili sre
ni to su je bar iskoristili da se dobro
naspavaju. Jutro je opet bilo sivo i obla
no, ali, valjda zbog dobrog odmo-
ra, raspoloenje se znatno popravi. Krenuli su sat
kasnije ivo
razgovaraju
i i smeju
i se. Kju je upravo pri
ao da ljudi vrlo daleko na
istoku, za ovakve terene koriste ogromne koze bez r
ogova sa dve
upave
grbe na le
ima i kako je njih vrlo teko jahati naro
ito kad su u trku. Frija
re
e, da on to izmilja kao bi ih zabavio i da tako gr
ozna ivotilja ne postji.
Kju se na to naljuti i re
e, da
e joj dovesti jednu,
im bide putovao do-
voljno daleko na istok, tamo gde dolaze karavani sa
solju iz Hazarije. Ali
dodade, da
e je onda naterati da se brine o njoj. Na tu pretnj
u Frija zapi-
ta ta
e raditi ako se tolika ivotinja popne uz drvo, kao
to to koze
esto
ine u potrazi za mladicama? Vilenjak odgovori da se
ona ne penje, jer je
preteka, ali zato ima dug vrat kao labud i nema ni
kakve potrebe za tim. Tu
obe devojke prasnue u smeh, i nije vie mogao da u
bedi kako takva
ivotinja uopte postoji.
Kona
no, vilenjak die ruke od rasprave sa njima i poter
a konja u galop.
Njih dve su ga sledile. Frija koja je ovog puta jah
ala Torora, prestie ga
kao od ale. Onda krenu da mu svojim konjem pre
i put. Kju uzviknu otru
komandu na vilinskom jeziku i Toror lee ne obziru
i se na naredbe
jaha
ice. Tamnokosa devojka na
e se u praini i zasu Kjua bujicom psovki
i pogrda. Sve se zavri u smehu i veselju, jer je z
elenooka imala sklonost
da burno reaguje re
ima i bez neke velike ljutnje.
Tog su dana prili
no napredovali bez obzira na sumornu atmosferu oko
njih. Oko podne izbie na zapadne obronke Golih brd
a. Ispevi se na pos-
lednji breg oni ugledae nepregledan okean tamnozel
enog drve
a
proaran tu i tamo plavi
astim vodenim povrinama jezera i reka. Vegeta-
cija se prostirala u nedogled.
uma Trolova, ili kako je mi nazivamo Astar, zato
to nas je Asa, najve
a
majka naeg naroda, dovela da ivimo ovde poto do
osmo na ovaj svet.
278
Ovo je dom viljenjaka na severnom svetu. Tu jo uve
k vlada plemenita
gospodarska loza Gator. Skoro hiljadu trista godina
od kako napustie svoj
posed Zemlju Mladih, Tir-Nan-Og. izrecitova Kju,
prosto rastu
i od po-
nosa, pred svojim saputnicama.
Kako
emo u
i u to vae divno kraljevstvo? upita Un zabrinuto
, jer se
u njoj probudi staro nepoverenje u bliskost ljudi i
natprirodnih bi
a. Pu-
tovati sa Kjuem,
ak i voleti ga, bilo je u redu, ali za
i u vilinsko kral-
jevstvo bilo je neto sasvim drugo. To je zna
ilo potpuno napustiti svet lju-
di. Zato joj se nije ba urilo da za
e pod kronje Astara. Ja odavde ne
vidim ni jedan put ili bar stazu koja ide prema um
i ili izlazi iz nje.
Vrlo lako! Postoje mnoge staze i prolazi vilinski
h stvorenja veto sakri-
veni od pogleda ljudi, kako na zemlji, tako i na
vornovatim kronjama
drve
a. Osim toga ima jedan lep veliki, ure
en put koji vodi do sredine li-
vade u umi, Mag-Mora ili Velike poljane, odakle ni
je teko sti
i do Mag-
Mela gde je naselje vilinskih stvorenja. Najbolje
e biti da krenemo tim pu-
tem, jer
emo tako ubrzo sresti moj narod koji ga stalno dri
pod straom.
Ulaz na taj put je jedno tri kilometara zapadnije,
ako se ne varam, tamo
ispod onog brda sa utom travom. Hajdemo, ne gubimo
vreme! odgovori
joj vilenjak o
igledno vrlo uzbu
en blizinom svoga zavi
aja.
On odmah obode konja i potera ga po hrbatu brega u
pravcu koji je poka-
zao. Frija, koja je umirala od radoznalosti, krenu
odmah za njim. Un ba
nije delila njihovo oduevljenje, mada je navikla d
a ivi ispod kronji sto-
letnog drve
a. Odavde gledano ta uma joj se
inila neprijatelska i prete
a.
Lagano, ona po
e da ih prati.
Utabana staza videla se u useku izme
u dva brega kuda se sputala do zi-
da drve
a. Tu je po
injao umski put, irok i poplo
an ravnim belim kame-
nom. Njegov ulaz nalazio se izme
u dva drevna drveta, ogromnih stabala
prekrivenih mnogim runama i crteima. Prueno koren
je drve
a formiralo
je prag, od koga je po
injala bela kamena povrina od paljivo uklopljenih

komada,
esto vrlo nepravilnih. Ta veto napravljena staza s
ekla je umsku
tamu svojom belinom kao metalno se
ivo. Nai junaci stupie na nju. Frija
zastade pored iaranog debla, ali morala je priznat
i kako ove rune ne ra-
zume. Kju se nasmeja njenoj samuuverenosti i re
e da to nisu nikakve vilin
rune, nego obi
ne samo pisane jezikom od davnina. Urezane su bile
u do-
ba kada su ova stabla bila mlada.
To su re
i opomeme dodade on ozbiljno u davna vremena, m
noge
plja
kake horde, raznih nacija, upadale su na ovu terit
oriju, misle
i da
ovaj lep put vodi do nekog bogatog grada koji sakri
ven u ovom pustom
279
kraju
eka ba njih da ga poharaju. Nikada nijedna takva r
atoborna sku-
pima nije vie izala na svetlost dana. Kada su u
umu Trolova Krenuli
Huni, doli su u neverovatnom broju. Moj narod je t
ada bio mnogobrojniji
nego danas, ali naao se u vrlo neprijatnoj situaci
ji. Ubijanje je potrajalo
danima, i nismo imalu nikakve milosti prema tim kri
vonogim, pogrbljenim
spodobama koje su same sebi palile lice usijanom gv
o
em, da bi spe
ile
rast brade. Sve nam se to zaista smu
ilo. Bilo je tu vie hiljada leeva koje
je trebalo je pokupiti, po umi i mo
varama, a zatim ih na jednom mestu
sve spaliti. Posle velike vatre koju zapalismo, ost
a zgarite na sredini
kr
evine, koju nazvasmo Mag-Mor, Velika Poljna. To mes
to posta livada
gde vie ne dozvolismo drve
u da raste. Tu na
inismo zborno mesto, ne
samo za vilenjake, nego i za ljude iz oblinjih kra
jeva, u
ast vilenja
ke
pobede.
Jednom u svake tri godine, ljudi koji nas potuju d
olaze belim putem na
Mag-Mor. Tu se onda odravaju njihova vra
anja, savetovanja, obredi i
kona
no umske sve
anosti koje prerastaju u meovite orgije. Tokom tih

nedelju dana, mi le
imo njihove bolesne, u
imo ih korisnim stvarima i
dajemo im savete za vo
enje njihovih plemena.
esto i izvan tog
odre
enog vremena njihovi predstavnici dolaze na to mest
o da trae
pomo
u sluaju gladi ili bolesti. Ponekad amani ili od
vani ratnici do-
laze ovamo pojedina
no da mole za neku uslugu ili savet.
Zato nai preci napisae na mladicama, koje na kapi
ji belog puta zasadie:
ONI, KOJI OVDE DOLAZE SA DOBROTOM U SRCU VIDE
E I
DOIVE
E NAJLEPE, MOGU SE NADATI SVAKOM DOBRU I
POMO
I, SAVETU I ISCELJENJU, na jednoj mladici i ...
ONI, KOJI OVDE U
U SA ZLOM I MRNJOM, BAHATI I SILNI, NEKA
JO OVDE ZNAJU DA SE IZ DOMA VILIN-NARODA NI JEDAN
ZLOT-
VOR NIKADA NIJE VRATIO IV, na drugoj.
Rekavi to, Kju potera Torora poplo
anom stazom u unutranjost ume.
Potkovice krupnih riterskih konja, koje su devojke
jahale, strahovito
zazve
ae po beloj podlozi. Taj zvuk se, kao ilo, zabada
o u umsku tiinu.
Pogledavi dole tamnokosa re
e:
Pa to je kremen. Kako su samo uspeli tako da ga i
seku i poravnjaju?
To danas od naih vie niko ne zna. Tu tajnu odne
o je Kut-Hearg sa svo-
jim planinskim vilenjacima kada smo se razdvojili.
Smatra se da je to bila
neka sprava na bazi gorionika, koji nam omogu
avaju da neverovatnom
brzinom pravimo kanale i sklonita u zemlji i kamen
u. To je on mnogo
bolje znao, jer je obra
ivao kamen. Kada smo se razdvojili, poneo je pet
280
takvih naprava, poto je krenuo u planine, a nama s
u ostala tri. Docnije,
kada se Finvar uputi u Irsku, on je poneo dva, jer
je u toj travnatoj zemlji
morao da pravi sklonita pod zemljom, i u kamenitim
bregovima, a nama
je ostao jedan. S obzirom na to da je bio sam u nep
rijateljskoj zemlji Fin-
var nije mogao da rizikuje sa samo jednim gorioniko
m, jer bi u slu
aju
kvara ostao bez ikakve mogu
nosti da skloni svoj narod ispred besnih
Hri
ana. Jedan koji je nama ostao, stoji u domu moga oc
a i briljivo se
uva, poto se moe desiti da nam u budu
nosti zatreba. objanjavao je
vilenjak stvari koje devojke o
ito nisu razumele.
Nastavie da jau, uz otar zvuk metala i kamena. U
brzo se na njega
navikoe i nije im vie toliko parao ui. Toror je,
me
utim, bio tako potko-
van da njegov kas po plo
ama nije prizvodio nita ja
i zvuk nego na travi.
Dugo su ili tim putem pre nego to po
e da se smrkava. Po beloj stazi
mogli su nastaviti kretanje i pri svetlosti zvezda,
ali nisu morali da se ure,
sada, na kraju puta. Stadoe kod jednog ispusta od
sitnih belih plo
a, koji
se nalazio po strani. Na njemu se nalazio sto od pa
nja nekog veoma veli-
kog drveta koje izgleda da je bilo prese
eno jednim ravnomernim potezom,
sa
etiri ukrtena, prepolovljena balvana umesto klupa.
Pored te zaravni
nalazila se neka vrsta brvnare bez jednog zida, nap
ravljena da se ljudi i
konji sklone od nevremena. Frija se iznenadi toliko
m brigom vilenjaka za
putnike u njihovoj umi, a Kju objasni da se samo n
jihovi prijateli usu
uju
da za
u u umu Trolova. Takvi objekti postoje na svakih s
edamnaest kilo-
metara puta. Un upita kako to da jo nisu sreli nik
oga od njegovog pleme-
na od kako su uli u umu? Vilenjak odgovori da oni
ive mnogo dublje i
kako nema nikakve potrebe da dre strae danima dal
eko od svojih naselja.
Onda Kju dtade neto da petlja oko zida namerni
kog sklonita i vilinsko
svetlo odjednon se rasu po zapanjenim devojkama. Tr
i ogromna razgrana-
ta drveta oko stola zasvetlee o
aravaju
om plavo-ljubi
astom svetlo
u.
Stotine sitnih svele
ih ta
kica blistale su sa svake grane. Prizor je bio toli
-
ko veli
anstven da Un i Frija prosto nisu mogle da progovor
e od divljenja.
Svetlo Araksa tako zovemo to veta
ko osvetljenje koje postavljamo
po mestima gde obitavamo. Boja tih malih svetiljki
identi
na je onoj koju
je imalo sunce na Evelonu. Osim to je lepo, slui
nam da mladi narataji
vilenjaka steknu bar povrnu sliku o lepoti svoje p
rapostojbine. pohvali
se vilenjak ponasan na rasko svetla koje su te tri
kronje davale.
Nikad nisam pomislila da
u videti vilinska svetla! Kada sam te bolje
upoznala i shvatila da koristi ma
i vatru kao i mi, mislila sam da su ona
samo legenda. prva uspe da progovori Un. Iz njeno
g spontanog govora
281
bez glumljenja devoja
ke naivnosti, videlo se da je ona jedna trezvena
osoba, sa obe noge na zemlji. Moda jo realisti
nija nego Frija.
E, sada ne samo da si ih videla, nego
e provesti dobar deo svoga
ivota pod njima. hvalisao se dalje Kju.
Tako su divna... mucala je Frija zanesena prizo
rom svetle
ih kronji.
Pa onda dodade prakti
no pitanje:
A, zato niste vie drve
a osvetlili njima? Mogli biste da ih postavite iz-
nad belog puta, pa bi onda moglo da se putuje i no
u.
Zato to te male svetiljke rade samo na oko pedes
t, ezdeset metara od
izvora koji ih snabdeva energijom za pravljenje sve
tla. Zna koliki bi po-
sao bio osvetliti ceo put i koliko bi energije treb
alo za to. A, zato? Moj na-
rod vidi u mraku. Nai konji tako
e. Kome da osvetljavamo put? Naim
neprijateljma moda?
Frija nije prihvatila ovu raspravu. Shvatila je da
je ovo vilinsko svetlo sa-
mo ukras, ali je i dalje bila op
injena njim. Svim srcem je elela, da nekad
tamo u budu
nosti, pohvata nekoliko zadrtih hri
anskih svetenika, a i
one koji potuju stare Bogove ako nai
u, pa da ih dotera u Astar i pita, da
li se njihov raj, ili
ak Valhala mogu pohvaliti takvom lepotom? Znala je
da bi ti smutljivci na licu mesta izmislili lai da
veli
aju svoje idole, ali
zaista je elela da vide kako na ovom svetu postoje
i mo
nije sile od onih
za koje oni misle da im slue.
Ve
erae ostatke Kjuovih zaliha, ni malo ne tede
i, jer je cilj puta bio vrlo
blizu. Posle toga devojke ostae za stolom i dalje
se dive
i vilinskom svetlu,
dok ih je Kju zadirkivao kako
e morati ujutru da ih le
i, jer
e im se
uko
iti vratovi. Rastere
eni svih briga na kraju su vodili ljubav na tom is-
tom panju na kome su ve
erali, u punoj raskoi vilinskog svetla. To ve
e je
po Friji
ak bilo bolje od onog preksino
nog, jer nije bilo one uurbane
grozni
avosti. Devojke su ispunile Kjuovu elju na svetlu,
a on ih je posle
toga toliko izmorio da su obe bile u goloj vodi od
znoja. Na kraju se
povukoe u zaklon, da spavaju, jer su sa drve
a po
eli da padaju razni in-
sekti, koje je svetlo privuklo u neverovatnom broju
, i lepe se za njihova go-
la, znojava tela.
Ujutru, slede
eg dana, izjahae uopte ne gube
i vreme oko sre
ivanja
stanita i sakrivanja tragova boravka. Kako Kju re
e, ipak je on ovde bio
neki princ i kada je bio u urbi neko bi to uradio
za njega. uma je lagano
postajala sve gu
a i prolaz je sada li
io na zeleni tunel. Visoka stabla uz-
dizala su se gusta i isprepletana, svakim korakom s
ve mra
nija i deblja.
ak se i zveket metala o kremen po
eo gubiti u toj tekoj biljnoj zavesi.
282
Kju, me
utim, nije bio ni malo zabrinut.
Njegovo srce pozdravi drve
e boje Frijinog kostima. On oseti toplinu u
dui, kakvu ose
a putnik koji se vra
a u svoj kraj, godinama mu
en
snanom
enjom za zavi
ajem. uma je bila mrka sve do kasno popodne.
Onda mostom od tamnozlatastog metala pre
oe neku iroku vodenu
povrinu, koja se sa obe strane prostirala u nedogl
ed. Na drugoj obali
drve
e se razredi i mutno zelena svetlost prosu se svuda
po okolini. bunje
nije vie guilo stabla tiskaju
i se i uvijaju
i oko njih. Tepih utog, uvelog
li
a pruao se svuda oko puta. Odjednom su se za
ue glasovi, zvonki i
daleki, pra
eni neobi
nom muzikom. Oni su bili thi, jedva razumljivi, ali

stalno prisutni i postojani. Pratili su ih satima,
ine
i se sluaocima,
as
blii,
as dalji. Kju im nije poklanjao nikakvu panju, iak
o su, o
ito, bili
vilin-porekla. Devojkama se dizala kosa na glavi zb
og njihove misti
ne
neodre
enosti.
inilo se kao da ih neko pevaju
i prati, uvek van granice
njihovog vidokruga. Frija na kraju ne izdra, pa se
obrati Kjuu:
Zato se niko od tvog naroda ne pojavi, kada nas
ve
toliko prate? Nije
mogu
e da nas se ovde u njihovom domu plae? Ako ne
e, ja
u sama da
ih potraim po ovoj pitomoj umi.
Onda
e samo da se izgubi, skenuvi sa staze, i da me p
rimora da te
traim po umi. Nema tamo nikakvog mog naroda. To j
e samo pesma koja
se
uje iz velike dvorane u Mag-Melu, Ugodnoj Poljani.
Iz te akusti
ne
sale nazvane dvorana Sina Zore, kroz sistem cevi zv
uk se nekoliko puta
poja
an prenosi u razne krajeve ume. Ti prenosnici su d
obro ukopani u
krti
njake ispod uvelog li
a, i izvedeni kroz iva stabla u kronje drve
a.
Kako na zemlji i nad njom, otvori za glas su vrlo m
ali i mnogobrojni, tako
se dobija rasut zvuk za koji se ne moe odrediti iz
kog pravca dolazi. Pri-
rodno da su najbolje ozvu
ena mesta stalne staze i sastajalita vilinskih
stvorenja. Beli put nije nikakav izuzetak. To je ta
jna vilinske pesme u pus-
toj umi. Samo ona nije izmiljena da bi se uplaio
neki protivnik, niti da
bi se usamljeni putnik naveo na krivi put i izgubio
, nego da bi na narod
uivao u pesmi svojih peva
a,
ak i kad je daleko od Mag-Mela. ispri
a
gordo vilin-princ, oduevljen dosetljivo
u svog naroda.
Friji se takva strast za sluanjem pesme u
inila nenormalnom i na
isto na-
stranom. Sem toga, glasovi u pustoj umi njoj su sa
mo izgledali sablasno.
Prolo je mnogo vremena pre nego to je ona, ive
i se vilenjacima navikla
na tu muziku. Tek kada je sama nau
ila te pesme i pevala ih zajedno sa vi-
lama, njena dua je po
ela jezu, kada za
uje udaljene zvonke glasove, da
zamenjuje rado
u.
283
Sumrak se ve
po
eo hvatati kad se pred njih iz oblinjeg zakamuflir
anog
sklonita iskotrljae
etiri vilenjaka. Svi su bili obu
eni u tamne, arene
kostime, identi
ne onom koji je Frija nosila, koj kao da su se stap
ali sa ve-
getacijom ume Trolova. Prepoznavi Kjua oni zavika
e, pobacae lukove i
skidoe ga sa konja da ga, ni malo neno, izljube.
Tada me
u njih, odne-
kud sa drve
a, pade jo nekoliko pripadnika vilin-naroda, muki
h i enskih.
Svi su se gurali, vukli i smejali, tiskaju
i se oko Kjua. Poto su se izgrlili
sa njim, oni prihvatie konje za uzde i povedoe ih
dalje niz beli put u
bu
noj veseloj gomili.
Friji se prosto zavrtelo u glavi. Toliko vilenjaka
na jednom mestu, nikada,
ni u svojim snovima, nije mogla da zamisli. A svi o
ni bili su veoma razli
iti
od predstave koju je o njima imala. Uvek ih je zami
ljala kao, mudre, dos-
tojanstvene, gospodare ume, stvorove sli
ne starom drve
u, mislioce koji
ne govore ako nemaju neto dubokoumno da kau. Sada
je uvidela da vie
li
e na buljuk razdragane dece, odbegle sa nekog ozbil
jnog posla u igru.
To donekle na
e njena duboka uverenja o njihovoj mudrosti, i odne
se deo
generacijama usa
ivanog potovanja prema toj natprirodnoj (stranoj)
rasi.
Obe devojke su bile za
ene to se niko ni jednom re
i nije njima obratio,
mada su im vodili konje i ljubazno su im se osmehiv
ali.
Ubrzo skrenue sa puta i po mnogo uoj stazi od ist
og belog kamena,
nastavie uz neki potok koji je tekao ispod metalno
g mosti
a ukraenog
mnogim kipovima, koji su pridravali ogradu. Vilin-
narod se utia i po
e u
koloni po jedan brzo da napreduje. Nije prolo ni p
ola sata kad se umoviti
teren po
e izdizati. Javie se prvo blagi bregovi sa obe str
ane potoka, i on
stade krivudati izme
u njih. Zatim se, sa desne strane, ukaza brdo padin
a
otro odse
enih prema potoku. Ispod gusto isprepletanog korenj
a drve
a
na tom odseku pojavi se kamen. Sa leve strane naglo
se irila zaravan
izme
u dva obrasla brega. Tu se nalazilo vilenja
ko naselje.
Zna
i, sad smo uli u vilinsko kraljevstvo na severnom
svetu. Mestu
odakle su se, po Kjuovoj pri
i, vilenjaci razili na sve strane Midgrada.
Pobogu, mislila sam da
emo nai
i na zidine od bronze i kule od srebra.
Ali, izgleda da je na novi dom kudikamo skromniji.
Verovatno postoji neki
ozbiljan razlog za to... zaklju
i Un pomalo bojaljivo.
Da, izgleda da je to, to! Ipak, o
ekivala sam neto malo neobi
nije i
mnogo raskonije skoro razo
arano
e Tamnokosa, osvr
i se oko sebe.
Sada nam vie nema povratka. Kjuov svet je od sad
i na.
284
NA DVORU VILIN-KRALJA
Vilinsko naselje uopte nije bilo tako veli
anstveno, koliko su to smrtnici
ekivali. Mnogo tamnih otvora na prili
noj visini zjapila je iz litica. Iz
nekih od njih pruali su se vise
i mostovi ka stoletnom drve
u sa druge
strane, gde se nalazio
itav sistem ku
ica u kronjama. One su bile vrlo
razli
ite po obliku i veli
ini. Neke okrugle, sa kupastim krovom, neke kva-
drataste sa krovom na
etiri vode, ve
e i manje sa razli
itim doksatima i
terasama, povezane me
usobno na naj neverovatnije na
ine.
Jedno pravilo zapaalo se svuda. Sredinji stub ku
e uvek je
inilo ivo
drvo, a oko njega je oblikovana gra
evina
iji se kosi, iljasti klrov stapao
sa deblom. Sve zgrade bile su isklju
ivo od drveta, divno izrezbarenog i
onojene u jarke boje sa posrebrenim i pozla
enim arama i detaljima.
Me
u njima uzdizale su se prostrane platforme, majstor
ski smetene u
ra
ve drve
a gde god je to bilo mogu
e.Te su ku
e bile spojene mosti
ima
i lestvama, to je zavisilo od njihovog broja i pol
oaja na drvetu.
Un paljivo prebroja sto dvadeset i jedan takav obj
ekat sa leve i sedamde-
set rupa u litici sa desne strane. Iza tog
udnog seoceta potok je pravio
vodopad i punio jedno prozirno ovalno jezerce, koje
je jednim svojim de-
lom zamicao pod podkopanu stenu. Ono je delovalo ka
o usa
eno tu jer je
sa tri strane bilo opkoljeno kamenom, a samo sa jed
ne otvoreno prema
umi. Bilo je gotovo neverovatno da voda, u tom rav
ni
arskom kraju, na
e
mesto ba uz jedino ozbiljno uzvinje u okolini. Is
pust u steni, koji je jed-
nim delom nadkrljavao njegovu kao staklo mirnu povr
inu, o
ito nije mo-
gao nastati erozijom. Postojanje tog jezerceta bilo
je jednako
udno kao i
postojanje ovog stotinak metara visokog kamenog brd
a dobro obraslog
drve
em. Svakom promo
urnijem posmatra
u palo bi u o
i da su vilenjaci
285
od davnina, prepravljali prirodu po svom ukusu i po
trebama. Me
utim ni
Un, ni inteligentna Frija nisu primetile da raspore
d kamena, ume i vode
moe da bude vrlo
udan. Za njih su te stvari iz svakodnevnice, bile r
azba-
cane slobodnom voljom Bogova i mogli su zauzimati b
ilo koji me
usoban
odnos. Ko bi se jo obazirao na to.
Vilenjaci ih provedoe pored jezera i nastavie dal
je, kroz umu. Nekoliko
stotina metara od naselja nai
oe na iroki proplanak. Tu, u podnoiju
jednog gorostasnog drveta sa iroko razgranatim kor
enovima, koji su do-
sezali skoro polovunu ljudske visine, sedeo je Vili
n-kralj.
Kjuov otac bio je snaan vilenjak, iroko razmaknut
ih o
iju, svetle la-
vovske grive koja se zavrala bogatom iljatom brad
om. Na glavi mu se
nalazio venac od sveeg zelenog li
a i crvenih bobica. Bio je obu
en u
dugi ogrta
lisnatog dezena samo to to kod njega nije bila ka
muflaa.
Zlatno li
e sa crvenim ilicama sijalo je na tamo plavoj podl
ozi, a devoj-
kama je kroj njegovog ogrta
a bio potpuno nepoznat.
Nije nosio nikakvog znamenja niti nakit po kome bi
se naslutio njegov sta-
tus.
ak je i njegova ode
a bila prili
no izbledela i o
ito starija od kosti-
ma drugih vilenjaka. Ali, bilo je jasno da se oni o
dnose prema njemu sa
velikim potovanjem, iskazuju
i mu uvaavanje prilikom obra
anja. Frija
zapazi da su mu o
i neboplave kao i Kjuove, a ne sive, zelene, sme
e, ili
ak crvene, kao kod ostalih vilenjaka. Ona tada jo
nije znala da Evelonci
ra
unaju plemenitost po boji fosforescencije o
iju, a ne po njihovoj boji na
svetlu, pa zaklju
i da je to plavetnilo klju
njihove vlasti nad ostalim vilen-
jacima.
Stari vilenjak delovao je blago, i samo se po vrhov
ima njegovih duga
kih
uiju koje su provirivale iz guste kose boje meda,
moglo zaklju
iti da on
nije neki dobroduni druid, koji je svoj ivot posv
etio le
enju bolesnih i
smirivanju gneva Bogova. Ipak, jedan detalj davao m
u je stranu veli
inu
pravoga vladara.
Ogroman drveni presto na kome je sedeo bio je prekr
iven rezbarijama
zastrauju
eg izgleda. Runa i zlobna vilenja
ka lica smenjivala su se s
dugim, neverovatno mravim rukma, komadima tela i u
asnim prizorima.
Taj stravi
ni duborez bio je grozniji od same slike pakla, kak
vu su je pres-
tavljali hri
anski misionari. Frija je bila zadivljena tim drevn
im tronom,
mnogo vie nego Vilin-kraljem. Zastrauju
a svirepost tih izobli
enih gla-
va delovala je na nju gotovo hipnoti
ki. Nije ni primetila kad se Kju odvo-
jio od njih i stupio pred oca.
Ove godine vratio si se iz skitnje, mnogo bre ne
go to smo te ja i majka
286
ekivali. Nije ti valjda dosadilo sa zabrinjava sta
re roditelje? re
e
Haldir, smeju
i se, dok je ustajao da zagrli sina.
Da ti pravo kaem, imao sam na vratu vrlo nezgodn
u rulju koja ima lou
naviku da mae sekirama, pa sam se naglo ueleo top
line roditeljskog do-
ma. U stari Astar, teko da
e se iko od ljudi sa kojima sam u zavadi usudi-
ti da kro
i. odgovori sin, visoko podiu
i Vilin-kralja hvatom oko struka.
Obojica prasnue u smeh, a ostali vilenjaci pridru
ie im se veselom gra-
jom. Kada se bu
ni skup malo utia, Vilin-kralj upita, jo uvek jed
nom ru-
kom steu
i Kjua uz sebe:
Nije teko pogoditi zato si u bekstvu. Sigurno s
i ove dve lepotice oteo
nekom kralju. Kai mi gde si ih samo pronaao?
Kju se, prate
i Haldirov pogled, okrenu prema devojkama, koje su
zbunje-
no stajale usred razdragane gomile vilin-naroda, os
e
aju
i se veoma ne-
prijatno.
Nisu one nikakve plemkinje, ako re
plemenit kod ljudi uopte neto
zna
i, jer se ne vidi nikakva razlika me
u njima. Pokupio sam ih u jednom
selu marke Harolda Surovog. Mislim da se zove Lugha
jm. Tamo su hteli
malo da ogreju ruke na vatrici zaloenoj njihovim l
epim telima. Meni se ta
ideja nije ni malo dopala, i poto su me one podra
le ne protive
i se da
po
u sa mnom, otili smo ostavivi im nekoliko leeva
u zamenu, kako ne
bi ostali bez goriva. To je mnogo raalostilo bisku
pa Tojstolfa, koji uiva
samo u toplini vatre od lepih zarobljenica, pa smo
se nali u vrlo neprijat-
nom poloaju. Eto, to je zapravo razlog moog prevre
menog povratka u
rodni kraj... Uzgred, Hageni su nas potpuno zaborav
ili. Sada su zadrti
Hri
ani. ukratko iznese mladi vilenjak svoje najvanij
e doivljaje iz pos-
lednje sedmice.
Vidim da si ih vrlo lepo izabrao. Ako su bar upol
a pametne koliko dobro
izgledaju, bi
e pravo uivanje deliti Mag-Mel sa njima... Hodite
ovamo,
deco moja. pozva ih stari vilenjak blagim pokreto
m ruke, dok se ugodno
zavaljivao nazad, na svoje iroko sedite.
One bojaljivo pri
oe. Frijin pogled stalno je prelazio sa Haldirovog
lica
na sablasne rezbarije njegovog trona. Kao da nikako
nije shvatala kakva
je me
usobna veze izme
u njih. Vilin-kralj je shvatao ta joj je na dui.
Na
kraju krajeva, ona nije bila prva osoba zbunjena ti
m prizorom. Zato se
odlu
i da joj prui objanjenje, pa progovori:

udi te ukrasni rad na ovom prestolu, a verovatno i
zato je toliko irok?
Odmah
u ti dati odgovor. Taj tron napravio je ludi umetni
k Kut-Hearg, u
vreme dok je jo iveo sa nama. On je na njemu, na
sebi svojstven na
in,
287
simbolizovao snagu i mo
. Uradio ga je za naeg prvog gospodara Kotal-
Gatora. Neobi
na irina prestola poti
e od toga to je i Asa, zagrljena sa
vladarom,
esto sedela na njemu pa su stvaraoci morali da im o
bezbede
dovoljno prostora. Zbog uspomene na taj par naih s
pasilca, i roditelja
naeg naroda,
uvamo ga i koristimo sve do danas. Kako bi smo mogl
i da
zaboravimo one koji nas dovedoe na ovaj svet i por
azie trolove, dok smo
mi jo spavali?
Zar trolovi nisu tako
e vilenjaci? upita Frija zaprepa
eno.
Nikako! Taj narod koji vi zovete Trol, a mi Dil
ima samo jednu dodirnu
ta
ku sa nama. To je
injenica da smo, na alost, zajedno doli na ovaj
svet. Oni su imali neverovatnu elju za ubijanjem,
kako ljudi, tako i nas vi-
lenjaka, ali njihova mo
bila je slomljena pre nego to su svoje pogane
noge spustili na sneg sevrnog sveta. Asa ih je pora
zila, a Kotal je ubio nji-
hovog vo
u. Zatim nai preci zapodenue bitku sa preivelima
, od koje su
se planine ruile, a jezera klju
ala dok se ne bi pretvorila u paru, jer u to
doba i mi, i oni, bejasmo mo
ni. Tu ih do nogu potukosmo i oni postadoe
ono to i danas jesu. Plaljivi divovi koji se skla
njaju od ljudi i od nas, ali
u
ijim srcima gori neopisiva mrnja prema svima.
Kada su se ugasile vatre obra
una na poprite stigoe ljudi. Oni po
ee da
skuplaju delove naih istopljenih borvenih maina,
smatraju
i
elik veli-
kim blagom. Mi ih pustismo jer od toga nismo vie i
mali nikakve koristi.
Oni nas tada nazvae Bogovima i zahvalie nam na po
klonu, njima,
Boijoj deci, kao i spasu njihovog sveta od snenih
divova koji htedoe da
ga unite. Uspomene na to vreme ostale su dan danji
u vaim pri
ama i
legendama. Tada se razi
osmo.
Vremenom su ti Bogovi rastu
i u ljudskoj mati ,postali neto mnogo vie,
a mi, koji smo u bici izgubili dobar deo svog znanj
a i opreme, postadosmo
za va narod vilenjaci. Natprirodna bi
a koja slue Bogovima za samo
njima znane ciljeve.
Frija osta zate
ena tako iscrpnim odgovorom, pa, iako jo nije uspe
vala
da povee stvari na pravi na
in, bilo joj je jasno kako je o mnogim stvari-
ma imala vrlo pogrne stavove. Zato ona promeni tem
u, dok o poreklu sve-
ta i Bogova ne bude bolje razmislila:
Potovani kralju ree tamnokosa doljakinja, sa
takvom pompopom u
glasu da se i sam Haldir nasmeja, jer su ga njegovi
sunarodnici vie sma-
trali stareinom porodice nego nekakvim kraljem u l
judskom smislu te re
i
Nije mi jasno kako je taj Kut-Hearg nakupio tolik
o mrnje u svojoj rez-
bariji, ako je iveo me
u vama i sam bio jedan od vas? Tako crno sce vie
288
bi odgovaralo nekom trolu nego veselom vilenjaku.
ta se zapravo desilo
sa njim?
Umetnost je k
i trpljenja. Mislim da je to rekao neki va ljudski
mudrac,
jo vrlo davno. Kut-Hearg bio je jedan od sinova As
e i Kotala. Jo u mla-
dosti, dok se zvao Vilir, po
eo je pokazivati sklonost da bude naro
it. Bijo
je najja
i od sve bra
e. Oduevljavao se juna
kim delima i varvarskim
postupcima. Prvi je po
eo da jede rukama kao zemljani, ree
i kao vuk ra-
di imitiranja zverske prirode.
Te njegove igre vremenom su po
ele da prerastaju u neto to bi se moglo
nazvati posebnim pogledom na ivot. Zabavljao se u
asavaju
i starije i
rue
i sve norme i kanone. Na njegovu alost, mi ih imam
o vrlo malo, pa
mu tu nije ostalo mnogo prostora da se razmahne. Se
m toga, mi smo vrlo
tolerantan narod, pa su uskoro svi gledali sa simpa
tijama na njegove kere-
feke. Tada se dosetio da kreira sebi posebno mra
an izgled, i pogazi sta-
vove klasi
ne umetnosti, smatraju
i je suvie lirskom i potpuno lienom
lepote grubosti. Tako je po
eo da stvara nakazne skulpture, ispunjene sna-
gom i zlom. Uradio je drveni presto za oca i majku,
utkavi u njega likove
iz svojih namra
nijih fantazija.
Kotal je sa iskrenom zahvalno
u primio poklon, smartaju
i da
e takav
tron izauvati strahoptovanje me
u ljudima. Svi su bili oduevljeni i
zaklju
ili kako je dobro da se Vilirova negativna energija
jednom tako do-
bro iskoristi. Me
utim, ve
ina naih umetnika nastavila je da radi po sta-
rim principima, oslanjaju
i se pre svega na estetiku. Tako su kod nas
po
ele da ive dve umetnosti.
Ali, i Vilir je imao svoje pristalice. Deo njegovih
vrnjaka i prijatelja,
podravalo je njegova shvatanja, kao izraz mo
i mladih i prilago
avanja
uslovima na novom, surovom svetu.
Jednog dana Vilir odbaci svoje ime, jer mu se
inilo suvie nenim i poets-
kim, pa se nazva Kut-Hearg. Njegovo drutvo po
e ga tako zvati i mnogi
su tako
e izmenili svoja imena da bi delovali grubo i opasn
o. Njihova po-
pularnost je rasla. U njihovom zastrauju
em izgledu, prevladavala je jed-
na crta kasnije definisana kao lepota divlje zveri
. Neobi
ni i opasni, bili
su toliko druga
iji od drugih mladi
a, da im je to kod devojaka donosilo
znatnu prednost.
Kut-Hearg, koji se to vreme po
eo obla
iti samo u crno krzno i metal, hva-
lio se da nema devojke koja nije bila zaljubljena u
njega. To bi svakako
kod vas ljudi izazvalo nerede, ali nama je ljubomor
a potpuno stran pojam.
Svi vilenjaci su lepi i niko od njih se ne ose
a ugroenim, ako je devojka sa
289
kojom je spavao, ode u avanturu sa nekim drugim. To
je, po naim
obi
ajima, osnovno pravo svakog pojedinca i svake pojed
inke. Mi ljubav
odvajamo od telesnog uivanja. Mnogi kod nas ive u
parovima sa svojim
potomstvom, ali to je ljubav, a ne pravo posedovanj
a. U takvim okolnosti-
ma Kut-Hearg nije postigao bog zna ta, ali popular
nost mu je godila.
Jedne jeseni Kotal nastrada u velikom lovu. Sa jo
dvojcom vilenjaka
naao se pod kopitama krda bradatih bikova. Subjekt
ivno vreme im nije
pomoglo i svoju greku platili su ivotima, jer doo
u nije bio od nikakve
pomo
i tako izmasakriranim telima, sa razmrskanim lobalj
ama i izdrobl-
jenim ki
mama. Posle tog tunog doga
aja, Kut-Hearg okupi svoje prista-
lice i re
e kako je reio da se preseli u planine, jer eli d
a radi u kamenu,
materijalu koji je ve
an, a ne u drvetu koje truli i mora se stalno titi
ti.
Njegove pristalice izjavie da
e ga pratiti, poto je njegova umetnost os-
nov novoga ivota vilinskih stvorenja. Tada se oko
etiri stotine vila i vi-
lenjaka uputi prema planinskom masivu na drugoj str
ani kontinenta, poto
su iz pri
a saznali da je on najve
i i najvii. Kut-Hearg je patio od mega-
lomanije, pa je krenuo prema Alpima, a ne pema blis
kim Skandinavskim
planinama. On se spustio kroz zemlju Germana i uao
u Keltska podru
ja,
bezobzirno rue
i spomenike svake domoroda
ke kulture na koje bi naiao.
Latenska i Posthalistatska umetnost posebno su stra
dale od njega.
Na kraju je, promaivi Alpe, odveo svoj narod u Pi
rineje, odakle su se
docnije rairili po junoevropskim planinama. U nar
ednim vekovima, oni
su kao i svaki vilenja
ki narod, vrili uticaj na primitivne domoroce, sa
ko-
jima su dolazili u kontakt. Vie plemena Gala i Ger
mana palo je pod nji-
hov uticaj. Od njih su najzna
ajniji Vandali, koji su postali prava deca
Kut-Heargove filozofije. To se odmah prime
uje iz njihovog simbola
konjske glave nataknute na motku, to neodoljivo
podse
a na glavu vi-
torogog muflona, istaknutu na isti na
in, to je bio znak Kut-Heargovih
sledbenika. Posle smo imali vrlo slabe kontakte sa
njima, pre svega zbog
velike udaljenosti.
Oko pet stotina godina docnije, jedna grupa od pede
setak planinskih vilen-
jaka prola je kroz Astar na putu za gvozdene plani
ne severa, gde su se
odlu
ili nastaniti. Njihova oprema od crne koe i sjajno
g metala, jo je
podse
ala na odelo u kome je Kut-Hearg otiao, ali su se
na njima
zapaali mnogi prakti
ni detalji koji nisu imali samo ukrasni karakter.
Oja
anja na kolenima i laktovima prekrivena metalnim ni
tnama, teke,
vrste okovane cipele, kuke i karabini smeteni na k
aievima ili koom
obloenim lancima, koji su se ukrtali na grudima.
To je o
igledno bilo
290
namenjeno pentranju po tekim terenima i ivotu u k
amenitim pe
inama.
Jo uvek su nosili iroka, krznom postavljena ramen
a i zastrauju
e sjajne
kacige od izgla
anog
elika, ali su sve vie po
eli da ih prilago
avaju zah-
tevima prakse. Tako su koni kostimi postali izuzet
rno topli, a kacige su
dobile nalepljene pokriva
e od crne koe kako ne bi suvie upadale u o
i.
Zadrali su se kod nas vie od mesec dana, da se do
bro odmore i pozajme
jo neto opreme, da im se na
e na putu. Bilo je smeno recimo videti su-
lude kombinacije naeg i njihovog odela, ali oni su
to smatrali sasvim pri-
rodnim, jer smo, u sutini, isti narod. Primetili s
mo da se njihov jezik do-
nekle izmenio i da ima mnogo re
i i izraza koje ne razumemo. Tako jedva
razumesmo da nameravaju u planine Skandinavije, jer
su ih nazivali Sae-
vo-Mounts. Naj
udniji nam je bio njihov naziv za Dansku, od koga s
u i
najre
itiji me
u nama hteli prosto da i
ae jezik. To je zvu
alo neto kao
Chersonescs Cimbrica.
Pitali smo ih otkud to da se vra
aju na sever, i naputaju glavni Kut-
Heargovu druinu? Oni rekoe, kako je tridesetak go
dina ranije njihov
vo
a nastradao. Pokuao je, pri
ali su, da za opkladu uzjae medveda, jo
mamurnog od zimskog sna. Kut je bio veoma snaan vi
lenjak, sav mii
av i
kosmat. Bio je za glavu vii od najkrupnijih
lanova svoje druine. Mogao
je da obori konja stiskom svojih butina. Zato su se
mnogi kladili i
podravali njegovu odluku da se ogleda sa medvedom
kapitalcem. Ali,
medved nije konj. Izbezumljen prisustvom vilenjaka
na svojim le
ima,
posle nekoliko bezuspenih o
ajnih pokuaja da ga se otarasi udarcuma o
kameni zid pe
ine, on pojuru napolje i zaslepljen svetlom posle z
imskog
sna, strmoglavi se u preko hiljadu metara dubok pon
or odnevi sa sobom i
oamu
enog Kut-Hearga.
Tako se njegova umetni
ka karijera zavrila, ali ipak ne bez rezultata, je
r
su za njim ostala brojna deca njegove doktrine. Smr
t Kut-Hearga zna
ila
je postepeni raspad njegovog plemena. Jedni ostae
u velikom sistemu
pe
ina i rudnika u kojima ga sahranie. Obrazovali su
tu svoje naselje
pored podzemnog jezera iz koga su dobijali ribu, je
r je kroz njega o
ito
prolazila neka ve
a ponornica. Odluili su da budu
uvari uspomene na
svog vo
u, i bavili se preteno vajanjem u podzemnim hodnic
ima koje su
dogra
ivali uz pe
inu. Oni su vladali lokaknim stanovnitvom koje im
je
pla
alo danak, plae
i se gospodara podzemlja.
Druga frakcija krenula je prema Alpima, privu
ena veli
inom tih
sredinjih planina. Ta grupa je bila najmnogobrojni
ja, jer su se, za vreme
beskompromisne Kut-Heargove vladavine prili
no razmnoili, poto su,
291
esto ratuju
i, doli do mnogih lepih zarobljenica, koje su se m
nogo lake
odlu
ivale na potomstvo nego vile.
Tre
a grupa, od oko sto pedest pripadnika vilinskog nar
oda, bila je zal-
jubljena u obradu metala i pravljenje oruja. Toj s
kupini pripadali su i
nai gosti. Kreuli su za dobrim gvo
em. Usavravaju
i umetnost njegove
obrade, u svojim podzemnim kova
nicama iveli su u vrlo dobrim odnosi-
ma sa ljudima, pretno trguju
i sa njima, pa
ak uzimaju
i potpuno van
rodbinskih odnosa u
enike koje je zanimala dua metala. Onda se pritisa
k
Hri
anstva poja
a, a sa druge strane postojali su stalni sukobi sa
nekim
divljim planinskim narodom, pa su, zanemaruju
i kontakte sa ljudima,
po
eli da se raseljavaju sa Pirineja.
Jedan deo te grupe, koji se nije plaio prelaza pre
ko ravnih i naseljenih
krajeva, jer nisu zaboravili da su oni u osnovi um
ski narod, zaputi se u
planine Gitsa (ve
ana) gde ima dosta dobrog gvo
a. Tako su nai ro
aci
stigli nazad, u svoju prapostojbinu, i kad krenue
dalje obe
ae da
e i
dalje sa nama odravati kontakt. Oni odoe prema Up
sali.
Me
utim, kontakt izme
u dva ve
po malo odro
ena dela naeg naroda
imao je i druge dimenzije. Mladi koji se nikada ran
ije nisu videli izmeae
se i poto je ta grupa planinskih vilenjaka nastavi
la svoj put prema zapadu
mnogi krenue sa njima. Tu je tuna pri
a o mladi
u Grandelu koji se zal-
jubio do uiju u planinsku vilu Terr-Morg i odvojiv
i se od grupe sa kojom
su krenuli, stigao sa njom na skanijsko poluostrvo.
Tu su napravili svoj
dom, po uzoru na ku
e vodenih vila, u koje se moglo ulaziti samo rone
i
kroz vodu. Zato mu je bilo neophodno znanje o razni
m vrstama plastike i
izolacije, kako bi od toga pravio sve to im je bil
o potrebno za podvodni
ivot. Njegova majka, koja je bila ve
stara vila i nije vie mnogo uivala u
radosti ljubavi, ode da mu pomogne, jer je to znanj
e donela jo sa rodnog
Evelona. Tako su oni sre
no iveli u podvodnom sklonitu, dok Gren kao i
sva deca vrlo starih roditelja nije po
eo da pokazuje znake neopreznosti i
neuravnoteenosti u kriznim situacijama.
Jedno ve
e, posmatraju
i iz vode kako se ratnici kralja Hrohara ludo za-
bavljaju sa lokalnim devojkama, dok je on
amio samo sa jednom vilom,
on ne izdra i uvu
e se u zamak Heort da se pridrui veselju. Me
utim,
ljudi ne behu vilenjaci. Poto otkrie da nije njih
ov oni, onako pijani,
navalie da ga ubiju. Nastade estoka tu
a u kojoj on u svom besu ubi tri-
naestoricu. Tada mu svi Josmovikinzi postade nepri
jatelji, i ubrzo uz
pomo
stranih pla
enika, posebno prljavim trikom, do
oe mu glave.
Pozvae ga na potenu borbu bez oruja, i tu ga izr
anjavie sa preko stoti-
292
nu srela, a onda mu neki snani rva
iz Upsale slomi ki
mu dok je ve
umirao. Posle toga se straan sukob do te mere rasp
lamsao, da se jedino
Terr iva izvukla iz njega uspevi kona
no da smrsi konce ubici svoga
muia. To je stajalo neopisivo puno napora i sredst
ava, pa je ostala jedna
vrlo tuna pri
a koju sada ne
emo pri
ati, mada se ljudi
esto ponose
njom nazivaju
i je epom o Beovulfu, kako se Gicki rva
zvao.
Uglavnom, tamni vilenjaci otili su u Skandinaviju
gde su i dalje
usavravali svoje zanate, uslovljavaju
i tako nove poglede lokalnog
stanovnitva na trolove, jer su oni sva natprirodna
bi
a tako nazivali. U
svojim podzemnim sklonitima nai ro
aci i danas prave oruje za potrebe
celog vilinskog sveta severa i zapada.
Vila Morgan, kada je sa svojih nekoliko pratilja, s
tru
njaka za podvodna
stanita, u
enicama Grendelove majke, otila da zaposedne Vels,
ponela je
nekoliko ma
eva kovanih po obliku i dimenzijama sli
no ljudskim, da
podmiti tamonje vladare sa njima. Neki lokalni vo
a, Uter, primio je je-
dan posebno uspeo. Preko njega smo uspeli da izvri
mo uticaj i na njego-
vog sina. Mada se danas o tim doga
ajima me
u Britima, dosta druga
ije
pri
a. Naravno, pod uticajem hri
anske crkve na predanje.
Tako Haldir zavri svoju dugu pri
u o Kut-Heargu i njegovim pristalicama.
Zatim, uo
ivi koliko se raspri
ao, upita sina i go
e:
Voleo bih da
ujem neto novo o doga
alima van vilinskog sveta. Posle
tolikog puta vi mora da ste dobro obaveteni. Uzgre
d, oprostite meni,
brbljivom starcu, to se toliko raspri
am
im se taknu minuli doga
aji.
Nadam se da vas nisam mnogo zamorio?
Gluposti! viknu Frija skoro ozloje
eno Tako ste divno govorili! Mog-
la bih da vas sluam danima.
Kju je tako
e bio pogo
en ovim Vilin-kraljevim izvinjenjem, pa se obrati
ocu re
ima:
E sad mi je dosta tvog izmotavanja i izigravanja
skromnog nemo
nog
starca! Ponaa se kao da si Kotal-Gator li
no. Pa ti si u najboljim godi-
nama. To svi prisutni znaju!
Haldir prasnu u smeh. Zatim namignu i re
e:
To ja radim da bi ostavio ve
i utisak kod go
i. Mora uzeti u obzir da
one dolaze iz jednog gerantokratskog drutva. Vie
bih voleo da odgovori
na pitanja koja sam ti postavio, nego tu da se rasp
ravlja sa mnom i rui
mi autoritet kod tako armantnih devojaka.
Nema tu mnogo ta da se kae! nastavi ozbiljnij
e Kju porodica Teri-
na Hagena na
isto je zaboravila na zavet koji nam je dala kod Me
al-
293
Durina. Mnogo sam muke imao dok sam erla Otolfa mal
o prizvao svesti.
Raspeti bog i njegove uvrnute sluge danas vladaju s
koro svim gospodari-
ma ljudi i truju njihove due. Od ostalih stvari, H
akonove siledije i dalje
prave svinjarije po Norlandu, ali to nije nita nov
o.
uo sam dosta o
doga
ajima u drugim zemljama. To
u ti ispri
ati ve
eras, za vreme gozbe,
kad nam pamet bude oputena, a due razigrane, jer
su to stvari koje se
mnogo nas ne ti
u.
U redu, i onako imamo vremena koliko ho
emo. Bilo bi pametno da se
moj sin i njegove prijateljice dotle, dobro odmore
od puta. Sada bi mogli
da se vratimo svojim svakodnevnim poslovima, i sata
nemo se opet ovde
kada mesec iza
e. zaklju
i Vilin-kralj skup, pa se njegov narod stade
smesta razilaziti. Ostali su samo mladi vilenjaci i
deca koji su u svojoj
neobuzdanoj radoznalosti pre
ula ovaj Haldirov savet.
Kju je i dalje stajao ispred oca kao da neto o
ekuje. Haldir tada pokretom
ruke pozva jednog de
a. apnu mu nekoliko re
i i ovaj ot
a ska
i i
prevr
i se od sre
e to je ba njemu poveren tako vaan zadatak. Vi
-
lin-kralj se obrati sinu i njegovim izabranicama:
Tvoja Majka Azgarda, Gospa od Astara, otila je s
a Anunel i Tis duboko
u umu da obi
e pokrivene vrtove, jer je Anunel prijavila neke pr
obleme u
vezi sa njima. Poslao sam mladog Krtola da ih obave
sti o tvom dolasku.
Haldir ih zatim povede prema naselju i pokaza im je
dnu dosta prostranu
ku
u u kronji. Bila je
etvrtasta i imala je prostranu verandu ispred ulaza
.
Tu
ete odsesti, dok vam ne na
emo neto prikladnije. Kako je u zadnje
vreme na narod postao malobrojan, mnoge od tih gra
evina slue nam
kao magacini. Slobodno moete odabrati neku drugu a
ko vam se vie svi
a.
Mi
emo je isprazniti i spremiti ve
do sutra. Obzirom da tvoje ljudske ne-
veste Kju, nisu navikle na na na
in ponaanja, namerno nisam hteo da
vas smestim u zajedni
ko sklonite. elim da ih potedim nekih
iznena
enja i neprijatnosti vezanih za nae obi
aje. Kju se pope na ve-
randu ku
e i pomoe devojkama uz merdevine.
Zar vi nikada niste umorni, kada se vratite sa ra
da ili dugog putovanja?
prokometarisa Frija ovaj strmi uspon, sa eljom d
a se bar malo ra-
spravlja, kako bi sebi dala oduka od ovog napornog
prilaza. Vilenjak joj
nita ne odgovori, jer je smatrao da nikakva dalja
objanjena o prirodi
njegovog naroda nisu potrebna. Umesto toga on zbaci
svoj kostim i u
e u
neto metalno to je li
ilo na ogromnu posudu za destilaciju, a bilo je
postavljeno uz samo ivo stablo drveta. Devojke zin
ue od
uda, kad se iz-
nutra za
u jak um vode. One radoznalo otvorie vrata i oset
ie prskanje
294
kao da su na jakom letnjem pljusku. Frija ih smesta
zalupi, dok je iznutra
dopirao gromoglasni Kjuov smeh. On ih pozva da se s
kinu i pridrue mu
se. Tamnokosa razveza svoj mokri kostim i u
e u drugu sli
nu metalnu na-
pravu. Me
utim odmah uvide da je to neka vrsta nunika. Izal
a je besno
rekavi da se neke stvari ipak ne rade u drutvu, a
li onda za
u veselo kiko-
tanje Un koja je ula u pravu komoru. Trenutak docn
ije i ona je bila na
prijatno toplom pljusku sa svojim voljenima.
Taj brzi vilenja
ki na
in kupanja toliko joj se dopao, da ga je otad prime
n-
jivala i po nekoliko puta dnevno, sama ili u drutv
u. Godinama docnije
kada bi bila van ume Trolova, uvek je alila za ti
m na
inom odravanja
higijene. Ali kako sam vilinski narod kae Na dob
ro je lako navi
i se.
Posle kupanja nai junaci su uivali u prijatnoj un
utanjosti vilinske ku
e.
Ubrzo su polegli po prostranim ktevetima, i poto s
u, uz kupanje, ve
bili
vodili ljubav, prerpustili se
arima odmora. Toplina sunca koje je prodira-
lo kroz dignute kapke i um li
a svuda oko njih, uspava ih ve
posle neko-
liko trenutaka.
Kada se Frija probudila bilo je ve
predve
erje. Sumrak se polako po
eo
hvatati. Ona nehajno navu
e svoj prljavi kombinezon sa lisnatim motivom
i spusti se niz merdevine, da od Kjuove familije po
trai neto za jelo. Izala
je na
istinu ispred litice i priklju
ila se grupi vilenjaka koji su se tu skupi-
li. Tek tada primeti da je tu Kju, kao i njegov ota
c, Vilin-kralj. Oni je samo
pogledae, to je zna
ilo da je ve
prihvataju kao svoju, jer je tokom svog
boravka na zemlji, vilinski narod ive
i u malim grupama izgubio naviku
da se izme
u sebe pozdravlja. To se koristilo samo u izuzetnim
prilikama,
naravno. Svakodnevni susreti nisu kod njih zahteval
i nikakav formalni gest.
Svako je u toj prilici zapo
injao razgovor onim to mu je bilo na umu, bez
ikakvog uvoda. Frija je sela uz svog vilin-princa i
taman je htela da ga za-
pita o ve
eri, kada primeti da svi gledaju u istom pravcu, ka
o da neto
i
ekuju. Pratila je poglede njihovih o
iju i primetila talasanje duge trave
i ae pored potoka.
Nekoliko trenutaka kasnije iz tog mora zelenila poj
avie se tri vile. Bile su
prelepe. Skup tako atraktivnih ena svugde bi izava
o divljenje, osim me
u
vilinskim narodom, gde je njihova lepota bila je po
tpuno normalna. Vilen-
jaci su se okupili na
istini ispred pe
ine iz sasvim drugog razloga. Oni su
susret majke i sina, posle due odsutnosti, doivlj
avali kao neto izuzetno
dirljivo, a poto se ovde radilo o gospodarici ume
Trolova mnogi su sma-
trali kako takav trenutak nipoto ne treba propusti
ti.
udno je vilenja
ko shvatanje lepote i vrednosti, tako da ljudi retk
o razu-
295
meju njihove postupke. Ni jednom
oveku ne
e biti jasno, kako to
ak i
strani Kut-Heargovi planinski ratnici, smatraju uz
vienim tako detinjaste
stvari. Kju tada pritr
a i izljubi maku i obe vile, mada se sa ovom posled
n-
jom, zelenokosom, samo trenutak zadrao u zagrljaju
. Zatim, pra
en njima,
po
e u oblinju pe
inu gde posede za duge stolove. Vile posluie nek
o
krupno, slatko vo
e, koje su donele sa sobom iz tih vrtova.
Frija nikada u ivotu nije jela nita sli
no. Velike krike divnih boja i miri-
sa, prijatno su osveavale. Jedini problem je bio
to je neveta u upotrebi
tih plodova, polila i dodatno uprljala celu svoju o
premu. Prosto je zavidela
Un koja se setila da koketno se
e krike na male kockice i stavlja ih cele u
usta ne uprljavi se uopte. Kada je zavrila sa vo
em, tamnokosa se ona-
ko mokra i ulepljena podie od stola i zatrai net
o da se o
isti. Ohen, sta-
rija vila koju su ostali vrlo potovali povede je u
drugi deo pe
ine. Tu je
bila gomola malih bazen
a u kojima je topla voda brzo strujala. Ohen se
obrati Friji:
Skini se i operi se, dete, a taj tvoj kostim daj
meni jer
e ina
e uskoro
po
eti da smrdi kao kuga.
Tamnokosa se bez stida svu
e i usko
i u najblii bazen, prethodno, sa
potovanjem, predavi vili svoju opremu. Kada je kr
oz nekoliko trenutaka
isplvala
ista, ve
su je
ekali
ist kostim, identi
an onom koji je nosila,
samo ne toliko irok, uglancane meke
izme i tanke arene
arape. Toliku
brigu nije imala jo od vremena kad su Ifis i Huda
poginule, prosto je i za-
boravila kako izgleda kad se neko brine o njoj. Nek
o drugi tu panju goto-
vo ne bi ni primetio. Un na primer. Ali, Frija je z
aista bila duboko dirnuta.
Nekoliko suza, bez jecaja, skotrlja joj se iz o
iju. Ose
ala se ponovo kao
dete. Devoj
ica koja je opet nala dom. Htela je da se zahvali
Ohen, ali
vila je ve
odavno nestala tr
i za svojim poslovima. Sama se vratila u
dvoranu sa stolovima. Tamo je Kju pri
ao svojoj majci sve to je u pos-
lednje vreme doiveo, a prisutni vilenjaci su se up
litali u pri
u sa svojim
pitanjima. To je bio razgovor koji Friju nije mnogo
zanimao, pa ona usme-
ri panju na svoju budu
u svekrvu i njene pratilje.
Azgarda je bila skladna plavua na
ijoj lepoti godine nisu ostavile nika-
kav trag. Kosa joj je bila podignuta kao kod dugih
vilinskih stvorenja, ali
ui su joj bile male i oble, a ne izdiene i iljas
te kao njihove. To podseti
Friju na Kjuove re
i da mu je majka nekada bila obi
na ena, kao to su
ona i Un. Bila je obu
ena u dugu belu tuniku od materijala koji se na pre
-
vojima
inio zlatan, jer je to o
ito bila donja boja tkanine. Po njoj su, jar-
ko crvenom bojom bile izvezene rune, grupisane tako
da izgledaju kao irit
296
oko ivica i avova te gospodarske odore. Zlatni poj
as, irok i ukraen
mreom li
a koje je na sve strane tr
alo, drao je tuniku stegnutu u stru-
ku. Noge su joj do iznad kolena bile u laganim
izmama od tamnocrvene
jelenske koe preko koje je ila zlatna mrea ident
i
nih biljnih motiva kao
na pojasu, samo to u ovom slu
aju li
e nije tr
alo, da ne bi smetalo pri
hodanju.
Na glavi joj je bila zlatna dijadema sa motivima ma
lo druga
ijeg li
a i tri
velika, kao krv crvena, draga kamena. Oni su bili u
glasto brueni, to ljudi
nisu znali da urade u to vreme, ali njih su stvoril
e vredne ruke vetih vi-
linskih draguljara. Zbog toga je koli
ina svetlosti koja se prelamala zadi-
vila
ak i Un koja se u drago kamenje uopte nije razumel
a. Srednji kamen
bio je najve
i. Imao je veli
inu sovinog jajeta. Preko svega toga je bio
preba
en plat, spolja zelen, a iznutra bljete
e crven, od nekog glatkog i
sjajnog materijala dosta debljeg od svile. Imao je
veliku kragnu, koja se
zatvarala zlatnom kop
om, u obliku obliku lista naravno. Dve masivme
zlatne iroke narukvice izgravurane vilinskim runam
a spajale su plat sa
ru
nim zglobovima gospodarice. Za njenu opremu mnoge s
evernja
ke
kraljice ubile bi ro
eno dete, a ona ju je nosila sa toliko leernosti k
ao da
se radi o kecelji za ku
ne poslove.
Govorila je, za
udo, norladski ali sa tekim kotrljaju
im akcentom. U toj
blistavoj opremi Vilin-kraljice, ova ena je izgled
la toliko sjajno, da niko
ne bi pomislio da je nekada bila obi
na lepukasta seljanka iz Skanije. Ne-
kima preljuba uniti ivot, a onima bezumno sre
nim kao Azgardi, otvori
put u raj na zemlji, jedini raj koji stvarno postoj
i. Tako se to deava u
ivotu.
Pored nje su bile dve vile Tis i Anunel. Tis je bil
a najsitnija od svih. Skoro
za
itavu glavu nia od Anunel. Sneno bela kosa tr
ala joj je na sve
strane kao zrela maca masla
ka. Bila je izuzetno iva i pokretna. Svetlo
plave o
i, identi
ne Kjuovim, stalno su skakale sa jednog predmeta na

drugi. Od nje se irio neki optimizam, razdraganost
i smeh. Kao da je ta
ose
anja zra
ila iz sebe. Bila je odevena u komotan vilinski kos
tim sli
an
Frijinom samo jo tamnijih nijansi, a nije nosila n
ikakav nakit. Ona nije
bila ro
ena u Astaru, nego je bila dola iz mra
nih pe
ina visokih planina
juga i poticala je direktno od Kut-Hearga u pravoj
liniji, to se nedvosmis-
leno videlo po njenim o
ima. Kao mala je stigla sa jednom ekspedicijom
tamnih vilenjaka u Astar, i kako joj se ivot ovde
mnogo vie svideo od
zlopa
enja pod zemljom, tako je tu i ostala.
Visoka, stasita Anunel imala je najplemenitije dra
nje od svih. Iz svakog
297
njenog pokreta izbijao je arm, ali i odmerena hlad
no
a. Uivala je veliko
potovanje zbog svojeg dostojanstva. Nije imala nak
ostreenu vilin frizuru
ni kamuflani kostim, nego se trudila da se odeva k
ao ljudske ene. Svetlo-
zelena kosa ure
ena u dve debele pletenice, padala joj je niz ramen
a i
grudi, a male iljate ui bile su joj dobro skriven
e u kosi. Na sebi je imala
dugu lanenu haljinu iste boje kao njene vlasi, ispo
d koje se divno nazirao
pun oblik njenog zanosnog tela. Ta prosta ode
a bila je ukraena jednos-
tavnim vezom, skoro geometrijski pravilnih ara, ko
ji je mnogo podse
alo
na irsku predhri
ansku umetnost.
Na nogama je nosila sme
e kone sadale sa kaievima koji su se peli uz
list, to je bio za
uju
i detalj na tom podneblju gde su vladale
izme i
teke cipele. Nosila je upadljivo puno nakita, ali
nije bio velike vrednosti.
To su uglavnom, bile perle i prosti ukrasi od drvet
a i pe
ene gline, vrlo
ukusno napravljeni i obojeni. Iz cele njene pojava
izbijao je utisak kako se
veoma trudi da se ni
im ne razlikuje od neke izuzetno lepe ljudske ene.

Izuzimaju
i boju njene kose.
Lice joj je bilo ovalno izdueno i u svojoj lepoti
skoro nedodirljivo hladno.
itavom njenom pojavom vladao je neki dostojanstven
mir. Zbog suprot-
nosti izme
u njene lepote i hladnog dranja delovala je naupad
ljivije od
sve tri vile.
Frija se prosto uplai te zadnje pojave i mogla se
zakleti da joj je bila da-
leko otu
enija od ostalih vila nakostreene kose. Me
utim, Un kao da nije
ose
ala nita sli
no. Sela je pored nje i zapo
ela srda
an razgovor. Mada
je prve re
i bila prinu
ena da joj, tako re
i, izvla
i kljetima, plavokosa
lepotica uskoro na
e teme koje su zanimale ovu
udnu vilu. Frija je imala
utisak da ne vidi u tim raskonim pojavama budu
e prijateljice, ve
samo
otre suparnice koje odmeravaju snagu. Zato ona obr
ati panju na Tis koja
je sedela preko puta. Pogleda je u njene o
i sijamske ma
ke i upita:
Jel ti to prirodna boja kose ili je nekako boji
, kao to to rade ene na
sredozemlju pomo
u kane i jo nekih biljnih boja?
Ne bojim je i ne znam kako se to radi, mada sam
ula da ostarele rimske
bludnice to rade, jo dok sam ivela u Lombardiji.
Mi, vile, imamo sasvim
drugu metodu da bismo dobile eljenu boju dlake. Uz
imamo posebne leko-
vite prakove,
iju tajnu pravljenja su vile odrale svo ovo vreme
od kako
do
osmo na ovaj svet. Ima ih raznih vrsta i dovoljno j
e ih po malo uzima
uz hranu pa
e ti sve dlake na telu postati one boje koju oni od
re
uju. Ja
uzimam praak za belu, ve
dosta dugo, pa mi je
ak i ten postao neto
svetliji od prirodnog, odgovori joj mala vila uz
draestan osmeh.
298
Frija pomisli da je to sjajno. Uz pomo
praka mogla bi da postane bela i
plava kao Un. Ali, onda se priseti da je to na ovom
podneblju sasvim
uobi
ajeno, pa je tu ideju ostavila za vreme kada
e moda pokuati da se
uvu
e u Lughajm i uzme o
evo blago. A moda je bolje da ga ne dira i da
ga ostavi zazidano ispod pe
i? Severnjaci retko rue tako dobro napravl-
jene stvari.
ak i kada bi ku
a potpuno izgorela, napravili bi novu oko te
kamene pe
i. Onda se tre iz tog toka misli pa nastavi razgov
or sa
simpati
nom vilom:
Bela je kod nas boja starosti. Ipak, tebi lepo st
oji i
ak isti
e tvoju
mladala
ku nenost. Mislim da nisi ni malo pogreila to si
je izabrala.
Da vidi samo, kako mi stoji, kad obu
em crnu kou i srebro. Taj otri
kontrast me
ini privla
nom i u nasumornijim pe
inama. pohvali se Tis.
Bledozelena boja koju ima Anunel, je l i ona od
nekakvog praka? upi-
ta devojka vilu.
Svakako, praak za zeleno su nai preci napravill
i prvi. Ima ga u bezbroj
varijanti. Prvi je nastao Dete trave koji je neve
rovatno brzo boijo i kou
i dlaku. On se, preteno, koristio u vojne svrhe. T
o je prualo odli
nu
kamuflau,
ak i bez ode
e, jer su na naem svetu ume uglavnom zelene,
isto kao i ovde. Od njega su kasnije nastali mnogi
drugi koji deluju na dla-
ku, kosti, o
i i drugo. Onda su stvorili
itavu paletu nijansi koja se kre
e
od one nene, koju koristi Anunel, do tamnozelene k
oja se koristi samo za
kamuflau u borovoj umi. Osim toga zeleni praak j
e izuzetno zdrav.
Mnogi ga uzimaju sa vremena na vreme, isklju
ivo da bi se bolje ose
ali.
Naro
ito ga
esto daju deci i to onu najja
u varijantu koja boji i kosu i
kou. objasni joj ova veoma iscrpno, mada se, po
na
inu na koji je to iz-
govorila videlo kako pokuava da omalovai Anunelin
superijorni izgled.
I pored takvog nipodatavaju
eg stava prema drugoj vili, a verovatno i
ro
aki, Friji se izuzetno dopade mala vila i ona shvat
i da joj ne
e biti
teko da me
u Kjuovim narodom prona
e sebi prijatelje. Taman je otvorila
usta da zapo
ne novu re
enicu, kad pod svodove pe
ine utr
a jedan
vilenja
ki de
ak vi
i iz sveg glasa:
Vilin-kralj je naredio da gozba po
ne! Odmah svi do
ite u umu! Do
ite
svi u umu!
Vile i vilenjaci radosno poskakae od stolova uz ve
selu graju i po
oe ka
ulazu. Po njihovom raspoloenju, Frija zakju
i da je to vie dozvola nego
nare
enje, ali Haldir se izgleda trudio da bar u verbaln
oj formi o
uva svoj
poloaj neprikoslovenog suverena. Nai junaci ili
su na za
elju kolone
razgovaraju
i u parovima. Kju sa majkom, Un sa Anunel, a Frija
sa Tis.
299
Desetak minuta kasnije stigli su do proplanka gde s
u gorele velike vatre
nad kojima se vrtelo pe
enje.
Osim plamenovima, mesto je bilo osvetljeno sa bezbr
oj okruglih raznoboj-
nih svetje
ih kugli, koje su vilenjaci ka
ili na drve
e pomo
u duga
kih
motki. U samom centru tog prostora, uz jedno staro
drvo na svom izrezba-
renom prestolu sedeo je Haldir. Oko i ispred njega
bile su postavljene
mnoge koe i krzneni jastuci izme
u kojih se nazirao red niskih stolova,
sandu
astog izgleda, na kojima je bilo postavljeno pi
e i razno zlatno
posu
e. Velike, masivne
inije patkastog izgleda bile su pune kola
a i hle-
ba najfinije vilinske izrade. Prazne kupe i tanjiri

ekali su u redovima da
budu upotrebljeni. Vilenjaci se razmilee na sve st
rane i po
ee se sluiti
bez ikakvog uvoda.
Azgarda pri
e svom muu i sede mu u krilo poljbivi ga. Takvo p
onaanje
je bilo pomalo suvie slobodno
ak i za Notlan
ane koji su se ra
unali u
ljudske narode koji se nisu mnogo brinuli oko toga.
Un se zaledi i ozbiljno
zacrvene, a Frija zajedno sa okupljenim vilenjacima
prasnu u smeh. Zatim
nagovori Kjua da on pokua da poljubi svoju plavoko
su izabranicu pred
svima. Koriste
i subjektivno vrene, vilenjak je poljubi i uzma
e pred nje-
nom pesnicom. Friji je ta ala po
ela da izgleda suvie ozbiljno, pa do
epa
svoju Un i prosikta joj u uvo:
Znam da se te stvari kod nas ne rade ovako javno
osim na ven
anju, ali
ovo je druga kultura. Ti, glupa
o, svojim postupkom vre
a Kjua pred ce-
lim njegovim plemenom. Kakav je on mukarac kad ga
i ro
ena izabranica
odbija? Zato ga sad lepo polubi pred svima, ili
e no
as spavati pored
naeg kreveta!
Un pogleda oko sebe u sve o
i koje su bile uprte u nju, proguta pljuva
ku,
pa strasno poljubi Kjua, onako kako ju je to nekada
Frija nau
ila. Uzvici
odobravanja razlegoe se sa svih strana. Zatim oni
zagrljeni sedoe pored
Vilin-kraljevog trona. Ostali iz njihove grupe pose
dae za njima uz samo
podnoije istog. Frija nastavi razgovor sa Tis kada
je plavua namerno
munu petom u butinu.
ta je sada? okrete se Frija, u pola re
enice, sa izrazom dosade na licu.
Ne
u ti ovo tek tako oprostiti, ma ta ti mislila o pr
ilago
avanju
obi
ajima. Ve
eras spava sa druge strane Kjua. objavi Un osvet
ni
ki.
Na to Frija samo odmahnu rukom, rekavi leerno:
Zar ti stvarno misli da
emo mi no
as biti za neto, tako predrani i pi-
jani?
Nije jo zavrila re
enicu, a ve
se ugrizla za jezik, znaju
i da mala vila to
300
slua. Kako je samo mogla da bude tako nepromiljen
o oputena? Sada
e
Tis znaju
i za njene sklonosti, pobe
i od nje misle
i da joj se nabacuje, a
ona je zasad jedino simpati
no stvorenje koje je ovde upoznala. E sada,
ta je tu je. Tamnokosa lepotica se hrabro okrenu d
a preivi i tu neprijatnu
stranu ivota. Tisino srcoliko lice, bilo je moda
samo dvadeset santimeta-
ra udaljeno od njenog i pretvoreno u upitnik naravn
o. Ona trepnu i upita:
Ti i ta devojka, ovaj... Kako da kaem? Vi imate
neki specijalni odnos?
sad se Tis pribojavala da ne povredi neki ljudski t
abu.
Jeste! re
e Frija suvo Zbog toga su i hteli da nas spale u
naem selu.
Kasnije smo se obe zaljubile u Kjua. Tako da je ta
pri
a sad malo suvie
komplikovana.
Pa to je divno! viknu Tis i pljesnu rukama pa
vi se svi volite! To mora
da je divan ivot!
Zelenokoj se u prvom trenutku u
ini da pogreno
uje. Zatim joj pade ka-
men sa srca. Kad bolje razmisli, Kju nikada nije re
kao nita loe za ljubav
izme
u nje i Un. Ali, on je imao neposredne koristi od t
oga, pa je mogao
da bude tolerantan. Me
utim izgleda da je ta, velika tolerancija bila
klju
na osobina vilinskog naroda. U redu, bi
e lepo iveti sa njima. Pogled
joj pade na njenu ljubavnicu, koja joj se jo mrti
la iz vilenjakovog
zagrljaja. Frija uzdahnu i odgovori belokosoj vili:
Pa sad, kako se uzme. Sa dva partnera mnogo su ve
e anse da neko u
ku
i bude neraspoloen, kao na primer sada. Nekad u sv
a
i ima dvoje
protiv sebe. Ali ima i lepih trenutaka koji sve to
nadoknade. stade Frija
da postavlja to filozovski.
Da! Da! Sve je lepo dok ne proba. Tako sam i mis
lila. Ja, za sada, ne-
mam stalnog partnera. Imala sam nekoliko glupih raz
o
arenja.
ini mi se
da niko nije dovoljno brz da prati moj ritam ivota
. Ma, bolje mi je bez
obaveza.
Tamnokosa nita ne odgovori.
inilo joj se nemogu
e, da neko ko pleni to-
liko kao Tis, bude bez oboavaoca. Poto nije mnogo
znala o tome kako
vile zaista ure
uju svoj ivot,
inilo joj se najpametnije da
uti.
Tis je to malo pogreno razumela. Ni ona nije mnogo
znala o ljudskom
ponaanju, osim da imaju gomilu tabua, vezanih za l
jubav i brak. Ona
pomisli da je njena sagovornica za
utala, jer se uplaila da joj se ne
umea u vezu sa prelepom Un, pa stade da se pravda:
Zna, probala sam ja to sa drugom vilom, ali nije
me Bog zna koliko za-
dovoljilo. Nije ba toliko dobro kao sa mukarcima.
Meni vie li
i na mas-
turbaciju u drutvu. Ako si mislila da pokuavam...

301
U prvom trenutku Frija htede da joj kae nisi nai
la na pravu umetnicu,
a onda se prenu, jer shvati kako i vila pokuava da
spasi njihovo tek us-
postavljeno prijateljstvo.
Sluaj slatkiu, meni, trenutno, treba samo prija
teljica. Neko sa kojim
u
mo
i dobro da se ispri
am i saznam neto vie o vaim obi
ajima od ono-
ga to mi je Kju pokazao. Mislila sam samo na to ka
d sam ti prila.
Tis munjevito pogleda svoje telo, pa onada bujnu Un
. Onda jedva
ujno
uzdahnu sa razumevanjem. Sa iskrenim osmehom pogled
a Friju diu
i me-
talnu kupu:
Prijateljice! i dva pehara, puna kupinovog vina
, sudarie se.
Svi se dohvatie pi
a, a ubrzo stie i divno za
injeno toplo pe
enje. Vilin-
kralj spusti svoju gospu na iroko sedite pored se
be, pa se i oni prihvatie
hrane i pi
a. Muzika odnekud zasvira, a nekolicina mladih otpo
e da za-
bavlja ostale, izvode
i vrlo temperamentan gotovo akrobatski ples.Oni su
igrali je svako za sebe stvaraju
i utisak guve i haosa kakav verovatbo pri-
ja samo bi
ima pridolim sa drugog sveta.
Tis odbaci oglodanu kost, iskapi kupu jakog kupinov
og vina, pa krenu ka
igra
ima vuku
i za sobom Friju koja je jo uvek vakala.
Ho
e da nau
i igru tamnih vilenjaka, dodue u neto blaem obl
iku?
Onda se opusti i prati me. Predaj se ritmu i ponaa
j se kao da si drebe na
livadi. viknu ona na uvo tamnokosoj devojci, kako
bi nadja
ala veoma
glasnu muziku. Zatim sko
i u vis i ispravi se sasvim postrance, pra
nuvi
se kao riba u vazduhu. Frija se prenu, jer joj se
inilo da posle ovoga
neizbeno ide vrlo teak pad na rebra, ali vila se
u padu nekako uvrnu i
do
eka na obe noge u
em poloaju. Odmah je izvela novi skok, sa ru-
kama i nogama rairenim u stranu, tako da su se dot
akle u najvioj ta
ki
leta. Umesto da komotno aterira, jer je sad bila u
neuporedivo boljem
poloaju nego malo pre, ona se otkotrlja po zemlji
i sko
i spiralno se
okre
i oko sebe. Frija je stajala zapanjeno, kada oseti
ne
iju ruku oko
svoga struka. Bio je to nao
iti vilenjak koji se predstavio kao Naaz. On joj
sa dobro
udnim smekom re
e:
Pusti Tis. Ta vratolomna igra je njena specijalno
st. Niko joj me
u nama
nije ravan u tome. Ako bude gledala nju nikad se n
e
e usuditi da zaigra.
Zato gledaj nas. Vani su brzi odse
ni pokreti u ritmu. Skokove i razne fig-
ure izgradi
e sama, ili
e ih nau
iti od drugih, ali najvanije u ovom ple-
su je da se ose
a slobodno, jer ni
im nije strogo ograni
en. Hajde,
pokuaj da uiva sa nama.
Frija se opusti i pokua da ih prati. Ve
posle dvadesetak minuta,sasvim
302
ponesena ritmom, igrala je kao da je bila ro
ena u umi Trolova i da je
ceo ivot provela uz vilenja
ke gozbe.
Kada se otprilike sat i po kasnije, sva umorna i zn
ojava, vratila zagrljena
sa Naazom, razgovor u krugu oko prestola bila je u
punom zamahu. Haldir
se zanimao za doga
aje van Norlanda, pa mu je sin pri
ao ta je o tome
uo po gradovima i selima.
Onaj oholi siledija, kralj Harold Modrozubi, pos
lao je svoju flotu da
proiri posede na severu, kao da mu je nedovoljna p
lodna zemlja Ska-
niskog poluostrva. U svojoj sumanutoj pohlepi htede
da otima goleti
Noveke i mo
vare Gitsa. Ali taj pohod mu po
e po zlu. Gladni vuci ne
ustuknue pred njegovom uhranjenim silom, nego stad
oe da brane svaki
pedalj svoje zemlje i svog mora. Zlo se provedoe J
osmovikinzi. Izginue
masovno kod Jorundfjorda, a od Upsale se niko ne vr
ati iv da pri
a o
tome. Kralj je posebno bio oalo
en zbog svog ljubimca, Stirbjorna, koji
pade u tom pohodu. Cela Danska ga je alila vie ne
go svoje mrtve, jer su
u tom mladi
u videli oli
enje ratnika iz davnine, i proricali su mu da
e
postati veliki vo
a svog naroda, i u njegovo ime odneti velike pobede
.
Dobro je da je neko natrljao nos tom uobraenom d
ebelom apcu.
Suvue se osilio u zadnjih dvadesetak godina. Jo n
e mogu sebi da opros-
tim to sam ga pustio da pobegne, kad smo se ono pr
e esnaest godina su-
kobili, dok se vra
ao iz neke krvave plja
ke po zemlji Slovena. zarea Vi-
lin-kralj ogor
eno.
ta moe. Ve
je bio daleko odmakao, a na ramenu je imao mladu
vandsku enu, pa ga nai strelci nisu hteli ga
ati. Javi se Nim, Haldirov
vrnjak i drug iz skoro svih bitaka.
Ej, zna
i ona mu je spasla ivot. Ba sam se
udio, kako to da mu se jed-
na ena zove Tova od Obodrita i da ima punopravnu d
ecu sa vandskim im-
enima. Ona je sada jedna od kraljica Danske. Ali, k
ad bolje razmisli, zar
je imala izbora? upade Kju.
Nita, nita. Samo se nadam da
u do kraja njegove krvave vladavine
imati priliku da mu rase
em stoma
inu. odvrati gospodar Astara.
Velika nesre
a to i on nije poao sa svojim brodovima. Da je sa
mo tako
postupio, sada bi njegova glava bila na nekoj motki
u pli
acima kraj
Norveke obale dodade Kju.
Nadam se da je bar izgubio dosta ljudi. Mnogo vi
e nego njegovi protiv-
nici. To su bile ba potpune pobede. nastavio je
Haldir da likuje.
Vie od est na jednoga. To je taman kojiko jedan
Norveanin vredi vie
od Josmovikinga. Dodue, kau da su se na norvekoj
strani borili i neki
303
Islan
ani, predvo
eni Hoksultom, ljubavnikom majke sadanjeg norveko
g
kralja, a oni su strani ratnici. Ne plae se ni be
rseraka. re
e njegov sin,
zlobno se cere
i.
Tada Azgarda ustade i vrisnu:
Kako se usu
uje, ti tene jedno nedoraslo, da pljuje sopstven
i narod.
Pa u tvojim venama te
e krv Ragnara Dlakavih
akira! Mora znati da
su tvoji zemljaci veliki ljudi i da njihovoj floti
pla
aju danak
ak i ratobor-
ni kraljevi Irske! Njihov vladar, Harold Modrozubi
je vrlo mudar i sre
an
kralj. On vlada ve
skoro trideset godina, to je za ovo vreme, ispunj
eno
ratovima, ogroman period. Bio bi red da za svoje i
moje pretke ose
a ma-
lo vie potovanja, ako je ve
nema za zemlju iz koje ti je majka.
Ja se u celosti ose
am kao vilenjak, a Astar je moja jedina domovina.
re
e Kju namrgo
eno Li
no, smatram da nemam nikakve bliskosti sa tim
narodom koji govori kao da ima vru
zalogaj u ustima. I da zna, to tvoje
svojatanje Ragnara Dlakavih
akira nije nita novo. On i Igvar irokog
Zagrljaja pominju se kao preci svih zna
ajnijih porodica u Norvekoj, Up-
sali, Danskoj, Islandu, Grenladu, Jitlandu, Gotland
u pa
ak i ovde, u Nor-
landu.
ovek stekne utisak da se u to staro vreme niko dugi
nije ni
razmnoavao ovde, na severu. Verujem da je svaki od
njih, poto bee ju-
nak na glasu, mogao obljubiti mnogo ena, ali da je
bilo ba tako, teko da
bi imali snage i vremena za bilo kakvo juna
ko delo, a kamo li da po
ine
tolike podvige po kojima su poznati.
Samo Ragnara ne diraj! zapenua njegova majka o
d besa Ni ti, ni
tvoj otac, koji te je tako lepo vaspitao, niste mu
ni za mali prst. On je pod
starost umro u borbi, kao pravi mukarac, a ne osam
ljen u umi i pregaen
od ivotilja, kao va znameniti predak.
A ta ako ti kaem da je taj Ragnar, kle
ao i ljubio zemlju pred Kotal-
Gatorom? To su nai hroni
ari zabeleili, crno na belo. mirno
e Haldir
sa osmehom.
To je zato to ga je prevario nekim prljavim trik
om, pa je ovaj jadnik
mislio da je Kotal bog. Vi ste od vajkada bili stra
no nepoteni, a sva vaa
mo
je bila prevara i opsena. Moj predak je tu bio obm
anut i ponien, to
mi daje za pravo samo da budem jo vie ljuta. sa
opti Azgarda nepo-
mirljivo.
Koliko mi je poznato, Ragnar Dlakavih
akira je imao sina Sigruda,
ovaj k
i Helgu, ona sina Ignjalda, on sina Ojafa Belog, on
sina Tortajna
Crvenog, on k
i Trogerdu, ona sina Hoksulda... pokua Frija da
se ta
no
priseti Ragnarevog porodi
nog stabla, kada je Kju otro prekide:
304
Frija nemoj sada!!! Ovde razgovaramo o vanijim s
tvarima, kao to je
iznenadno rodoljublje moje drage majke, koja je izg
leda zaboravila da da-
nas pripada vilinskom narodu.
Sad je dosta! Pale su neke isuvie krupne re
i da bi ovo bio prijatan raz-
govor pokua Haldir da ih umiri bolje da sada p
ri
amo o ne
emu dru-
gom. Ti, Azgarda, dobro zna da Kju mrzi Dance zbog
kralja Onunda
Uzurpatora, koji je iz Skanije stigao na dvor u Osl
o fjordu. Ne bi trebala
da ga
ka tamo gde je osetljiv i da ga prekoreva to se
ne poistove
uje
sa tvojim narodom.
Ostaje mu samo da tugujem to imam takvog sina
re
e biva Dankinja
On prezire svoju lozu po maj
inoj liniji. Zar mi je trebala ve
a kazna da
je doivim. Ali je sasvim jasno zato je on takav.
Ti, kao njegov otac, nika-
da nisi rekao lepu re
za moj narod. Sumnjam, da si ga
ak sistematski
hukao protiv Danaca. Naravno u tome je znatno pomo
gla i ona norveka
razbojnica, koja mi je zavela maloletno dete! Sve j
e to posledica loeg
drutva, i pogrenog vaspitanja.
Majko! sko
i Kju tresu
i se od besa Zar ho
e da me natera, da ti
donesem na poklon glave svih Danaca koje sretnem?
Mir tamo! pokua Vilin-kralj da bude autoritati
van. Ja nisam vaspi-
tao naeg sina da mrzi narod svoje majke. To je pro
isteklo iz njegovog
li
nog iskustva, mada mislim da ne postupa racionalno.
Ja nisam mrzeo
Dance, kada sam Azgardu doveo sa Skanije. Svi stari
ji su mi svedoci za to.
to se ti
e mene i Harolda Modrozubog, tu se vie radi o li
noj antipatiji
prema njemu i njegovom postupcima.
Sem toga, on je kao vrlo mlad primio hri
anstvo i otevi vlast, ponovo
time zarazio celi Dansku. Oni su se pre njega taman
oporavili od predhod-
nog pokrtavanja, i sve hri
anske misionare su ili pobili, ili prodali kao
roblje na sajmovima van zemlje. Poto vam je sigurn
o poznato moje
miljenje da kralj koji se pokrsti, prestavlja najb
ednije mogu
e stvorenje
na ovoj nesre
noj planeti, smatram da moj stav prema njemu ne mor
am
vie da objanjavam, i time smo zavrili ovaj razgo
vor.
Ti si ga zavrio, ali ne i ja! graknu na njega
gospodarica Kralj Ha-
rold je veliki vladar i mnogo je u
inio da proiri slavu Danske. Moe sa-
mo da ga mrzi iz zavisti, jer za tebe, dragi moj V
ilin-kralju skoro niko i
nije
uo!
Stvarno misli da je nama, vilenjacima, stalo da
se o nama pri
a po sve-
tu? Pa mi se ve
preko hiljadu godina trudimo da ljudi ne budu sigu
rni,
postijimo li ili ne. odgovori Vilin-kralj smekaj
u
i se.
305
Frija ne izdra a da se ne umea u raspravu:
Ja u svemu tome neto ne razumem. Kako taj kralj
Harold ima vie pu-
nopravnih ena kada je Hri
anin? To ne moe tako kod te religije, sigurna
sam.
E, pa to se nijedan njihov svetenik nije usudio
da mu kae. Naro
ito od
kada je Danskog biskupa raspelom umlatio namrtvo, j
er mu nije pomogla
molitva protiv zubobolje. objasni Kju Haroldov od
nos prema religiji.
To je ba lepa smrt za jednog biskupa. Verovatni
se obreo u hri
anskom
raju i pored svih svinjarija koje je radio. Sluaj,
ubijen je simbolom
sopstvene vere! smejala se Frija iz sveg glasa
Pa zato se onda Harold
uopte pokrtavao?
Pokrtavao se on do sada tri puta. I svaki put su
mu za to platili po san-
duk srebra. Uvek kad mu ozbiljno zafali para, on se
doseti svojih pagans-
kih korena, a svetenici raspetog boga se uspani
e da
e opet izgubiti
Dansku pa bre-bolje skupe novac. Za njega je crkva
krava muzara.
smejo se Kju.
Ipak on je pustio svetenike raspetog Boga da slo
bodno vrljaju po zeml-
ji. Njegova suruvost ih za sada dri pod kontrolom,
Ali, ta
e biti ako
posle njega do
e neki vladar slabije volje? Oni
e po
eti da vladaju i sude
Danskom kako im bude bilo drago. zabrinuto dodade
Haldir.
ta, bre, ti ho
e? narogueno
e Azgarda ne valja ti kad je
Hri
anin, ne valja ti kada nije? On je jako mudar kralj
koji donosi korist
svojoj zemlji. Zna, to se zove politika. Neto to
ti u ovoj tvojoj umetini
nikad ne
e nau
iti!
More, trebalo je da ga uhvatim pre esnaest godin
a, makar polomio noge
od tr
anja. Pa onda da ga nateram na zamenu ena. Tada bi
mogla da
uiva u njegovoj slavi i mudrosti koliko god ho
e. Ta Tova je, izgleda,
neko veoma krotko stvorenje,
im je preivela toliko dugo sa njim. Ali ne
verujem da bi on preiveo sa tobom...
Uh kakve krupne re
i! nasmeja se gospodarca jedan gospodar
umskog bespu
a, menjao bi enu sa pravim kraljem. Pa ta, bre mi
sli da
si ti?
Ovo je bilo mnogo
ak i za
eli
ne ivce elfa. Bura negodovanja podie se
me
u vilenjacima. Neki povikae:
Haldir poseduje silu da u svakom trenutku moe da
otplovi i razori Ros-
klind koji je taman na kraju Ketingerskog zaliva..
Zna ti dobro ta bi Ha-
rold dao da posevuje toliku mo
.
Pamtimo mi Dance od kako je Grendelova porodica n
astradala kod
306
njih.
Azgarda, kako moe da uzdie tog silnika, plja
kaa i ubicu dece?
Na Haldirov pokret rukom buka se umiri, pa gotovo c
eo skup utonu u
mu
no
utanje. Tada Kjuova majka primeti da je doao trenu
tak da pono-
vo ugrize svoga mua i njegov narod za posebno ranj
ivo mesto:
Vae vreme je prolo, dragi moji vilenjaci. Velik
a dela koja ste po
inili,
sada su samo maglovite legede. Sada dolazi vreme lj
udi. Nesta
ete sa ovo-
ga sveta kao i to ste doli, a i ja sa vama.
Zna
i, budu
nost je u stvarima za jednokratnu upotrebu. Na Evel
onu su
odavno shvatili ekonomsku korist od toga. Ali, pot
o ubrzo nisu znali ta bi
sa svim tim
ubretom, brzo su odustali. pokua Nim da bude sar
kasti
an.
Bojim se da
e vreme ljudi biti prekriveno njihovom krvlju i nji
hovom
glupo
u, koja
e kroz veru u samo jednog Boga kulminirati. Me
utim,
smatram da je nae vreme nezavisno od njihovog. Mi
smo ilav narod i jo
dugo
emo biti prisutni na ovom svetu. odgovori Haldir,
usiljeno mirno.
Ovaj narod je vrlo plemenit, gospodarice. To si m
ogla i sama da shvati,
s obzirom na na
in kao si stigla ovde. zauze se Frija za stvar vi
lenjaka,
jer se ose
ala kao
ovek koji iskoritava svoje dobro
initelje, pored Az-
garde
ije je ponaanje prevazilo svaku meru, to je
est slu
aj sa starijim
enama kod ljudi.
O javila se i jedna budu
a napovilna? Iz kojeg te je samo brloga moj lu-
di sin izvukao i doveo u moje lepo kraljevstvo? Lep
o sam mu jo pre vek i
po rekla kako
e pro
i ako se bude vukao sa ljudskom enom, a on se vra-
tio sa dve! Toliko o njegovoj mudrosti i poslunost
i. skoro sa ga
enjem
e Vilin-kraljica.
Haldirova ruka se u deli
u trenutka na
e ispred Azgardinih usta, daju
i joj
najotriju elfsku opomenu da umukne, tako ozbiljnu
da ni ramaena napo-
vilna Dankinja nije mogla da je previdi. Uz to suve
ren Astara joj se obrati
neto izmenjenim glasom:
Ne
e ti, biva Skanijko koju sam li
no ja postavio da deli sa mnom
izrezbareni tron, vre
ati go
e moje ku
e i izabranice moga sina. U ovom
kraljestvu sam jo uvek ja vladar i to potuj ako 
eli da ostane u njemu!

Izgleda kako je ova pretnja imala jako veliku tein
u jer se svi prisutni
utae, a zapenuala Vilin-kraljica se naglo smirila
.
Tiina koja je posle nje nastala bila je gotovo bol
na.
Tamnokosa devojka koja je ustala kako bi govorila o
stala je usamljena na
istini. Ona skupi hrabrost da dovri zapo
eto pa makar je to stajalo glave,
307
ili Kjua razlaza njegovih roditelja. Ponovo se obra
ti kraljici:
Ne
u da se meam u vae privatne stvari, ali mislim da
njima duguje
sve lepo to si doivela u ivotu.
Ima pravo, ali ja sebe zapravo i ne smatram vie
enom, nego vilom, i
ne odvajam sebe od njih. ta mogu kad me mu i sin
nekada ovako
zajedni
kim snagama povuku za jezik, pa im onda kaem svat
a... re
e
Azgarda samokriti
no.
Nismo se mi naljutili ma nju! Pa ona je naa. Sam
o
injenica da nekad
ima mnogo nezgodan jezik, povikae vilenjaci sa s
vih strana smeju
i se.
Frija, koja je odrasla u svetu ponosnih ratnika, gd
e se svaka re
pre izgo-
varanja merila na vagi, ose
ala je jo uvek gorak ukus od onoga to je
gospodarica ve
eras izgovorila. Zato se obrati budu
em svekru:
Htela bih neto da vas zamolim, Vilin-kralju. Po
to sam nova me
u vama.
Zanima me da
ujem pravu verziju pri
e o Meal-Durinu i pogibiji Arel-
Gatora. Erik Krvavi Vilin-prijatelj bio je moj pred
ak u pravoj liniji, re
e
Frija, vie da skrene razgovor na neke druge teme,
nego da zadovolji
sopstvenu radoznalost, koja bar to se ticalo tog l
egendarnog doga
aja,
nije bila mala.
Haldir je pogleda sa neskrivenim zaprepa
enjem. Nekoliko sekundi je os-
tao u tom poloaju, pa onda munjevito prenese pogle
d na Kjua koji se sa-
mozadovoljno smekao. Zatim ga opet vrati na tamnok
osu devojku i pro-
govori:
Zato mi to ranije nisi rekla? Ti ovda ima vie
prava na gostoprimstvo,
ljubav i po
asti, nego bilo ko drugi od smrtnih ljudi. Ne doga
a se
esto
da nas pose
uju potomci naih osvedo
enih prijatejla od davnine.
Onda teatralno ustade sa trona i viknu:

ujte vilin-narode! Frija, Kjuova izabranica, koja j
e danas dola me
u
nas, vodi poreklo od od Erika Krvavog, pobratima mo
g oca Arel-Gatora!
Vilenjaci na te re
i poskake na noge i prekinue svoje veselje. Svi s
u stali
da se guraju oko prestola, trude
i se da to bolje osmotre Friju, kao da je
ona neko
udo koje samo sada imaju priliku da vide. Mnogi od
onih
najbliih pruie ruke da je dotaknu. Jedna vila, k
ojoj su se svi obra
ali sa
potovanjem, prokr
i put kroz masu radoznalaca. Bila je to ista ona Oh
en,
koja joj je dala
istu presvlaku u pe
ini. Gledala ju je nekoliko trenutaka,
pa kroz suze progovori:
Dobrodola k
eri, dobrodla u dom koji je Erik nekada davno napu
stio.
Da tvoj predak nije imao toliko jako ose
anje odgovornosti, ti bi sada bila
vilinska k
i. ona zagrli Friju i pritisnu je na svoje, jo u
vek jedre, grudi.
308
Videlo se da je ovaj susret njoj zna
io mnogo vie nego ostalima.
Un
iji je mozak u ovakvim situacijama, radio jo bre
od Frijinog, sagnu
se i apnu Kjuu na uvo:
Izgleda da nam je ljubavnica nala nesu
enu prababu.
Dosta pobogu, Ohen! Pusti devojku da se malo sna
e. Ni pojma nije im-
ala do sada da nam je toliko bliska. povika Haldi
r trude
i se da usposta-
vi red.
Vilenjaci se malo razmakoe. Frija, koja je i dalje
bila u centru panje,
za
udo se nije ose
ala ni malo nepijatno. Uvek se u ivotu ose
ala
naro
itom, ali mislila je da je to zbog majke sa juga. P
rava istina je u
stvari leala ovde, duboko u umi Trolova. Ona pono
sno pogleda Vilin-
kralja ravno u o
i i re
e mu:
Sada, kada sam saznala da vam moje poreklo toliko
zna
i, nadam se da
ete mi dopustiti da vam ga objasnim. Ja sam Frija,
k
i Ulafa Razvratnog,
sina Ozura Moreplovca, sina Gudelfa Hromog, sina Fr
idriha Mudrog, sina
Morta Ubice, sina Hoksulta Neopranog, sina Olafa Be
log, sina Arnolda
Divljeg, sina Erika Krvavog. saopti Frija sve
ano.
Kakvo pam
enje! Kju veselo dobaci, namiguju
i Un nikada ni jednog
ne ispusti.
Ali, me
u okuplenim vilenjacima niko se ne osmehnu na njego
vu dosetku.
To su za njih bile isuvie ozbiljne stvari. U njiho
vim pogledima o
itavalo
se duboko potovanje prema Friji. Haldir se polako
spusti na svoje mesto
pa progovori:
Sedite, dragi moji vilinski podanici. Sada bi bil
o najbolje da udoviljim
zahtevu pripadnice naplemenitije loze me
u smrtnim ljudima. Iako sam
kao mali bio savremenik tih doga
aja smatram kako je naverodostojnija
verzija koju je stari Siret zapisao i koju
e mo
i da
uju budu
e generacije
elfa i onda kada nae kosti budu izbledele. Ko zna
moda
emo mi na
ovom svetu jednog dana imati svoju midgardsku Pesmu
Uasa, a oda ovaj
doga
aj
e sigurmo biti jedno pevanje u njoj
I Vilin-kralj, udobno zavaljen, otpo
e svoju pri
u.
LEGENDA O ERIKU KRVAVOM - PRVI DEO
Erik Krvavi, glavni junak ove pri
e, bio je sin Ulbjorna, Odinovog
svetenika, koji je kao duboko religiozan
ovek, redovno ubijao hri
anske
misionare i veao ih na brestovo drve
e. U doba kada se upoznao sa vi-
linskim svetom, Erik je bio de
ak od svojih
etrnaest godina. Izrastao je
visok i jak kao i svaki de
ak koji nije imao ni o
emu drugom da misli,
309
osim da mu se neka koza ne izgubi u umi, ili da mu
pas ne napadne
slu
ajnog prolaznika.
Jednog proletnjeg dana njega i njegovo malo stado u
hvati strahovito ne-
vreme sa kiom i gradom. On se skloni u oblinju pa
stirsku kolibu, koja je
ve
pruala uto
ite drugim pastirima i njihovoj stoci. Sklonite j
e, na svu
sre
u, bilo prostrano, a mladi
obani su na brizi imali samo neto sitnije
stoke, jer su onu krupniju i vredniju u ta nesigurn
a vremena
uvali dobro
naoruani ratnici, pa je bilo dosta mesta za sve. U
kolibi se na
oe i trojca
ljudi koji su krenuli u Erikovo selo nekim trgova
kim poslom. Oni, kao
gra
ani neke ve
e varoi, pokazae svoj prezir prema stoci besno je

razgonivi iz ugla u kome su smestili. Tu su nastav
ili da psuju vreme, cede
svoje platove i briu oruje.
Njihovo gun
anje i meketanje koza bilo je zaglueno umom pljus
ka i do-
bovanjem grada. Krkljanja i tresci gromova bili su
u
udnoj neslozi sa
plavi
astim bljeskom munja, koji je svaki
as prodirao kroz otvor ulaza.
Erik je stajao, nasljen na motku, pored nekoliko sv
ojih vrnjaka koji su se,
uplaeni, bili zbili uza zid kolibe. Sluao je slin
avog de
a,
obanina,
koji se alio na drugog starijeg
obanina koji ga je zlostavljao. Pri
a tog
klinca ubrzo mu dosadi i on se tupo zagleda u polut
amu kolibe udiu
i
sve vazduh koji je dopirao sa ulaza.
Na trenutak mu se u
inilo da je na ulazu, pri svetlosti neba koje se ce
palo,
ugledao ljudsku senku. Slede
eg trenutka nije nita video u polutami pa je
zaklju
io da mu se to pri
inilo. Plava svetlost ponovo sinu i sada dvuml-
jenja vie nije bilo. U vratima je stajao neki
ovek. Tiha prilika zadra se
na tom mestu neko vreme, gledaju
i okupljen svet u kolibi. Bila je odevena
u pantalone i kaputi
od jelenje koe sa malom pelerinom koja se nastavl
-
jala u kapulja
u to mu je sakrivala lice. U ruci je imao dugi luk
, a za po-
jasom no i tobolac. Kada mu se u
inilo da je dobro sagledao unutranjost
on bez re
i ili pozdrava u
e u kolibu i sede u jedan udaljeni kutak.
Dok je prolazio sredinom kolibe stoka mu se sama uk
loni sa puta, a Erik
primeti da ni jedan pastirski pas ne zarea niti za
laja na njega. Putnici u
drugom delu kolibe digoe se na noge i zagledae se
u njega zajedno sa
seoskim deranima. Doljak je nepomi
no sedeo na podu pognute glave,
odloivi jedino dugi luk sa masivnim rukohvatom po
red sebe. Sa odela i
310
kapulja
e slivale su mu se kapi kie, ali on ih izgleda nij
e prome
ivao, kao
ni prisutne u prostoriji. Tri putnika stadoe da se
neto dogovaraju ispod
glasa. Kona
no, najkrupniji me
u njima, momak u sme
oj dolami i pla-
vom platu, odvai se da mu pri
e. On malo bolje namesti kratki ma
koji
mu je visio sa pojasa i oprezno mu se priblii. Do
ljak ga i ne pogleda.
Pogreno tuma
i tu reakciju kao kukavi
luk,
ovek stade pred njega,
udarivi nogom o zemlju. Zatim mu se prete
i obrati:
- Kako si lepo uetao ovde, nikome se ne obrativi
niti upitavi za dozvolu.
Mi, ljudi iz Grasboka, ne volimo takvo ponaanje! -

- Da vi niste slu
ajno vlasnici ove tale, toliko daleko od vaeg dom
a na
Labi? Koliko vidim, sklonili ste se ovde kao i ja p
a nisam duan da vam
ukazujem bilo kakve po
asti - , odvrati pridolica i dalje gledaju
i u stoku
ispred sebe.
- Mogli bi ljudi sa Labe da te nau
e ljubaznijem opho
enju. Kako se ne bi
neprijatno iznenadio ako dospe u nae krajeve - ,
re
e krupni mladi
prilaze
i jo jedan korak.
ovek na podu polako podie glavu i laganom pokretom
obe ruke zabaci
kapulja
u unazad. Iznad njegovog glatkog, skoro de
ijeg lica pojavi se
sme
a nakostreena kosa i picaste vilenja
ke ui.
Silni momak odsko
i unazad, prepadnut saznanjem koga je to izazivao.
Njegovi pratioci ispustie uzvik iznena
enja i tako
e ustuknue. Tako su se
gledali neko vreme pre nego to se vilenjak ne okre
nu mirno na svoju stra-
nu i zagleda ispred sebe. Mladi
se tiho vrati svojoj grupi trude
i se da ne
napravi neki suvian um. Stao je uz dvojicu svojih
prijatelja i blenuo u
vilenjaka, dok je najstariji od njih sa zbunjenom n
evericom stalno opipa-
vao svoje uvo. Bilo je o
ito da on u svojem sredove
nom ivotu nikada nije
sreo nekog od legendarnog vilinskog naroda.
Atmosfera u kolibi posta teka i ispunjena strahom
i neprijateljstvom.
ak
su i Erikovi drugovi preli na drugu stranu prostor
ije udaljvaju
i se od
pridolice kao da je kuan. Erik ga je tako
e posmatrao, ali sa mnogo
manje straha i vie interesovanja. Njega su uvek za
nimale vilinske pri
e iz
predanja i bio je sretan to je sreo nekoga iz tog
misti
nog sveta.
311
Vreme je prolazilo, a kia je neprestano padala. Si
tuacija se i dalje njie
menjala, jer niko nije smatrao da je bolje kisnuti
nego biti na oprezu. Sa-
mo je vilenjak jednom ustao i otiao do vrata da ba
ci pogled na mra
no
nebo, a zatim se vratio na svoje mesto. No
je ve
dola i glad se javi u
stomacima prisutnih. Putnici izvadie hranu iz bisa
ga svojih ponija pa je
prostre na neku klupu i posedae oko nje. Pastiri
su iz svojih bisaga izva-
dili par
e luka i suve govedine, pa su to jeli
i ili stoje
i, naviknuti
na obroke sa nogu. Vilenjak ne izvadi nita, jer o
ito nita kod sebe nije ni
imao. Ostao je nepomi
an ignoriu
i ono to ljudi rade. Najmla
i
obanin
pojevi svoju uinu oseti da je jo gladan. U torbi
ci mu je preostao samo
jo jedan krupan komad ovsene poga
e, koja je bila prili
no neukusna ako
se jede sama. De
ic skide vedro za vodu koje je visilo na jednom dir
eku
konstrukcije kolibe, pa u njega pomuze jednu od svo
jih koza. Na miris
mleka vilenjaku prelete blagi trzaj preko lica. On
munjevitim pokretom
pomeri glavu u stanu nekoliko santimetara i tu se u
ko
i, o
igledno se
estoko savla
uju
i. Zatim se vrati u prvobitan poloaj nastavljaju
i da
meditira kao da se nita nije dogodilo.
Ali, otro Erikovo oko nije mogao da prevari. On je
vrlo dobro shvatio da
o nekom duhovnom miru nema ni govora, jer je u polu
tami zapazi da su
mii
i na vilenjakovom licu zategnuti. Samo se na trenut
ak pitao ta je
izazvalo takvu reakciju kod tog - natprirodnog - b
i
a, a onda se seti starih
pri
a da se vilinska stvorenjia najlake mogu odobrovol
jiti ili primamiti uz
pomo
mleka, koje oboavaju. Isto se tako pri
a da su voljni prihvatiti se
bilo kakvog tekog posla ako bi im za platu ponudio
dovoljnu koli
inu ne-
kog dobrog mle
nog prizvoda. Erik je smatrao da su to prazna nakla
panja
baba koje su u svom umu traile na
in da zagospodare ne
im to je bilo sa
one strane realnog sveta. Me
utim, sada je uvideo da su te pri
e nastale
na osnovu iskustva ljudi koji su dolazili u kontakt
sa vilenjacima. U svojim
dugim skitnjama vilinski ivalj je
esto ostajao bez hrane daleko od svojih
oblasti pa je bio prinu
en da se snabdeva od ljudskog naroda. Tako je pa-
dala u vodu ona logi
na primedba, koju je postavljao svaki inteligentnij
i
slualac: to sami ne gaje stoku kad ve
toliko luduju za mlekom?.
U me
uvremenu,
oban
e je ve
bilo nadrobilo svoju poga
u u svee mle-
ko i stalo je halaplivo jesti. Erik sa
eka da malia zavri, zatim uze vedro
od njega i opra ga na kii koja je i dalje pljutal
a nesmanjenom estinom.
U njega pomuze
ak dve svoje koze da bi bilo puno do vrha, pa uzev
i svo-
312
ju torbicu u ruku uputi se prema osamljenoj prilici
. Vilenjak ga pogleda sa
nevericom kad ovaj sede pored njega i progovori:
- Nemam mnogo da ti ponudim stran
e, ali sam voljan da podelim sa to-
bom ono to imam. Moja majka mi uvek pakuje da pone
sem na pau vie
nego to mogu da pojedem. -
Vilenjakove usne razvukoe se u prijatan osmeh, dok
mu je snebivljiv
pogled po
ivao na vedruci sa mlekom.
- Ja, na alost, nemam tebe
ime da ponudim, ali prihvatam tvoju ljubaz-
nu ponudu i nadam se da
u uskoro mo
i da ti se oduim - , re
e ovaj
de
aku. Potom ispi nekoliko dugih gutljaja mleka, pa s
pusti vedricu
uzmr
u njih, trude
i se da ne ispadne suvie halapliv. De
ak nastavi
gledaju
i zahvalne o
i vilenjakove.
- Zovem se Erik, sin sam Ullbjorna, seoskog svete
nika koji
uva hram
posve
en Freji i Odinu. A kakvo je tvoje ime? -
- Arel. Najmla
i sin Osil- Gatora, unuka Kotala i Ase, dvoje najp
lemeni-
tijih Evelonjana koji dovedoe moj narod na ovaj sv
et - , odgovori doljak
smireno i dostojanstveno.
Erik tada izvadi iz torbe nekoliko komada hleba pr
enog sa jajetom i malo
tvrdog sira, pa gestikuliraju
i rukom ponudi vilenjaku tu ljudsku hranu.
Arel se nagnu napred i pogleda de
aka pravo u zelene o
i, kao da trai u
njima neku skrivenu nameru. Ali u izrazu tog mladog
bi
a nije naao nita
drugo nego iskrenost i simpatiju. On zatim prihvati
hranu i po
e polako da
va
e ne skidaju
i o
i sa de
aka plave kudrave kose.
- Koliko si star, svetenikov sine? - , upita ga k
ada Erik vie nije mogao da
izdri njegov pogled.
- Ovog leta punim petnaest! -
- Petnaest...To je vreme kada vi, ljudska deca, po
lako po
injete da se
spremate za ratnike. Ba dobro da sam te upoznao -
, re
e Arel- Gator,
kralj vilenjaka na severnom svetu, polako i razgove
tno.
- Mom
e, mislim da imam dobar na
in da ti se oduim. Surtra, kada ne-
vreme prestane, vrati
emo tvoju stoku ocu, a ti
e po
i sa mnom, u vilins-
ku umu Astar, mesto koje vi ljudi zovete uma Trol
ova. Tamo
emo od
tebe na
initi mukarca i borca, kakvom
e drugi smrtnici mo
i samo da
zavide, To je moja ponuda, Ne mora je prihvatiti a
ko ti se ne svi
a. -
- Mogu ja stoku poslati ku
i po drugu! - , izlete de
ak presre
an to mu se
313
ukazuje prilika da vidi jo vilinskog naroda i pose
ti njihova kultna mesta.
Ve
je zamiljao sebe pred odraslima iz sela, kako pre
tstavlja glavnog
stru
njaka za vilinska pitanja, i uiva veliko potovanj
e.
ak bi mu se u
tom slu
aju i otac, Odinov svetenik, morao pokoravati u ra
spravama iz te
oblasti.
Vilenjak razvu
e lice u irok osmeh pa ga posavetova blago:
- Idemo da se prvo javimo tvojim roriteljima i pri
premimo za dui put.
Tvoj otac
e te sigurno pustiti da upozna vilinski svet, jer
je duhovan
ovek i zna da ceni natprirodno. Sem toga, do Astara
ima oko pet dana
pea
enja i nema potrebe da svoje sirote roditelje tolik
o zabrinjava. -
Tako otpo
e prijateljstvo koje potraja sve do smrti jednog od
te dvojce le-
pih mladi
a. Arel je tada imao neto preko osamdeset godina g
odina, to
je po vilenja
kim merilima bila jo uvek rana mladost. On i njego
v brat
Finvar stupili su na
elo vilinskog naroda jo maloletni, jer je njihov o
tac
poginuo od groma idu
i u posetu tamnim vilenjacima negde na vrhovima
Skandinavskih planina.
Zato su u po
etku vladali zajedno i krenuli sa vrlo agresivnom p
olitikom.
Kada su napunili pedeset godina, to je bila granic
a punoletstva, oni se
razdvojie i Finvar ode za Irsku. Arel ostade na ko
ntinentu vrativi se u
Astar, odakle se i kretalo u brojne ratove protiv s
lugu raspetog Boga.
Erik je to leto proveo u umi trolova. U jesen se v
ratio u bogatom odelu od
krzna kune, naoruan sjajnim ma
em i vilenja
kim lukom. Ma
je odmah
izazvao veliku panju kod svih ljudi u selu, jer je
bio veliki, ali lak i otar
kao britva. Po obliku je bio ravan i krstrast, a ne
jedva primetno zakruvl-
jen sa kitnjastim titnikom kao vilenja
ki. Preko crvene koe njegove ka-
nije pruala se mrea zlatnih listi
a i drugih biljnih motiva. Bal
ak i titnik
tako
e su bili presvu
eni zlatom i ukraeni sa mnogo gla
anog dragog
kamenja. Sami ukrasi na njemu vredeli su
itavu marku, kako se pri
alo.
Erik ga je nosio zamotanog u krpe i kone trake kak
o ne bi stalno bio na
meti gramzivih nasrtljivaca. Ipak je morao nekoliko
puta da ubije silnike
koji su ga pronali, privu
eni pri
om o njegovom
udesnom oruju. Jedan
od njih, sin nekog erla iz jednog udaljenog kraljev
stva ponudio je Eriko-
vom ocu neverovatnu cenu za taj ma
. Ulbjorn mu odgovori da ma
nije
njegov, nego njegovog sina, i da on i njegova porod
ica imaju ta
no toliko
314
koliko im treba, pa im toliko bogatstvo ni
emu ne bi sluilo. Tada se plemi
naljuti i rei da sa svojim slugama sa
eka Erika na sred sela i da mu otme
ma
makar i ubistvom.
Sjaj njegove otrice bio je poslednja stvar koju je
plemeniti nasilnik u
ivotu video. Njegovi ljudi ostali su nepomi
ni, sle
eni prizorom golobra-
dog momka, obu
enog u rite, koji je jednim udarcem presekao masivn
i
ma
njihovog gospodara, a drugim ga pogubio. Erikov ra
tni
ki ugled iz
dana u dan je rastao i zbog njegovih vijenja
kih mo
i svi su ga se priboja-
vali. Njegovi udarci ma
em i rukom imali su neverovatnu brzinu, a bio je
sposoban i za neverovatne strelja
ke poduhvate. Pri
alo se da je tako
mo
an jer su ga za
arli vilenjaci.
Kako je rastao i ja
ao njegova veza sa natprirodnim bila je sve o
itija.
Svake godine odlazio bi u duge lovove sa druinom V
ilin-kralja, a u njego-
vu ku
u
esto su, po no
i, dolazili zakukuljeni pripadnici vilinskog naroda
.
Neki od njegovih prijatelja, kao to je mladi Terin
, kleli su se da se pod
njegovim krovom odravaju razuzdane zabave i da su
na njima
ak vodili
ljubav sa prelepim vilama, to je za Erika bila, ka
ko se pri
alo, sasvim
obi
na stvar. Stariji ljudi iz sela smatrali su da su t
o mladala
ke
izmiljotine, pa se oko toga nije dizala velika pra
ina.
Ipak, sve je vie ljudi smatralo Erika
udnim i za
aranim, i zato su nasto-
jali da budu u to boljim odnosima sa njim. Mnogi s
u od njega zatraili
pomo
za ivot i zdravlje svojih uku
ana i on im je uvek izlazio u susret
zauzimaju
i se za njih kod Vilin- vidara. Zbog toga su seljan
i voleli i cenili
mladog Vilin- prijatelja.
ak i vie nego njegovog oca koji se za njih zau-
zimao kod Bogova.
Ali, prevelika sre
a i ugled uvek imaju svoju tamnu stranu. Ra
aju zavist,
to prokletstvo ljudskog roda koje vilenjaci nisu up
oznali. Ili su ga davno
zaboravilli.
U Ejabergu, Erikovom selu, iveo je
ovek po imenu Arnas Hergvinson.
On imae tri sina Ostena, Lesinga i Gudmunda. Jo i
mae i k
i Alfhildu.
Osten, njegov najstariji sin je bio vrlo ugledan zb
og svoje veli
ine i snage.
Da nije bilo mladog Vilin- prijatelja on bi bio jed
ini ozbiljan kandidat za
stareinu sela posle smrti starog Harpa. Poto je b
io vrlo grub, divlje na-
ravi, svi su vrnjaci izbegavali da se sukobe sa nj
im. Jedino ga se Erik nije
plaio. Zato je on gajio divlju mrnju prema Ullbjo
rnovom sinu. Kad god
315
bi se poveo razgovor o Eriku i vilenjacima trudio s
e da izrekne to vie za-
jedljivih dosetki, i da ga to vie omalovai.
Zahla
enje odnosa izme
u ta dva mladi
a po
elo je vremenom da se pret-
vara u napetost. Poto se Osten plaio Erikivog ma
a, jedino oruje bile su
mu zlobne re
i i provokacije na javnim mestima gde mu Vilin- pri
jatelj ne
bi mogao nita zbog svedoka, jer bi ina
e pokrenuo krvnu osvetu. Erik je
zato po
eo da ga izbegava, naputaju
i drutvo ili skup,
im bi se Osten
pojavio.
Ovaj to protuma
i kao kukavi
luk, i rei da napadne jo bezobzirnije i
skroz pokopa Erikov ugled. Jednom prilikom starein
a Harp pozva sve
najja
e mladi
e iz sela da pomognu u hajci na medveda koji je ve
doe
vreme napadao stoku u okolini. Okupie se ispred Ha
rpove ku
e na sred
sela. Naravno, u lov se uklju
io i Erik. Njemu namenie da bude vo
a. Dok
se on sa ostalima dogovarao o planu hajke, pojavi s
e Osten i re
e:
- Ja ne
u da lovim sa njim, jer to donosi nesre
u! -
Svi ga pogledae sa dosadom i za
u se amor negodovanja. Mnogi rekoe
da slobodno odustane, ako mu se vo
stvo ne svi
a. Ali on nastavi jo si-
gurnilim glasom:
- Takvi mukarci kao to je Erik, treba da sede ko
d ku
e, pomau enama,
nose vodu i cepaju drva. A ne da se meaju u poslov
e pravih mukaraca. -
Uzvik zaprepa
enja ote se iz grla skoro svih prisutnih lovaca. Ml
adi Terin
Hagen iza
e pred Ostena i zapita ga sa rukom poloenom na dr
ku sekire:
- Sluaj, Hergvitsone, ako si doao ovde da pravi
kavgu i raspru, moe
odmah da se vrati ku
i. Mi moemo uloviti medveda i bez tebe. Mislim da
bi trebalo da si svestan koliko su teke re
i koje si uputio Eriku, To ne
e
iza
i na dobro. -
Osten ne obrati panju na njega, pa se ponovo obrat
i skupu:
- Ne
u da lovim sa ljubavnicom Svibekog Trola (Vikinki
naziv za pasiv-
nog homoseksualca, koji je bio poznat u celom sever
nom svetu). Zar niste
primetili da Erik svake devete no
i prima posetu iz ume Trolova? -
agor se postade veoma glasan. Bila je to uvreda zb
og koje se potezala
sekira. Osten, ohrabren efektom koji je njegova opt
uba izazvala, nastavi :
316
- ta mislite, zato je taj trol, koji naziva sebe
vilenjakom, izabrao ba le-
pog Erika da ga vodi u svoje za
arano carstvo, pored tolikih drugih
de
aka u selu? Moj brat Gudmund je bio one no
i sa Erikom, kada je taj
stvor prvi put doao u na kraj. Kae da mu se Erik
otvoreno udvarao i ta-
ko zadobio njegovo srce, to uopte nije teko kod
tih izopa
enih bi
a. Svi
prisutni u kolibi su bili svedoci, da su se njih dv
ojca gledali preko hrane
kao mladi psi koji jedva
ekaju jedan drugog da nasko
e i da su se
im je
kia prestala iskrali u no
.
Od njegovih prijatelja
ujemo da vilenjak
esto dolazi sa svojim drutvom
u Ullbjornovu ku
u i da prave sa Erikom prave no
ne orgije. Zato bi
mukarac vodio ljubav u prisustvu drugog mukarca,
ako ga to ne podse
a
da kasnije vodi ljubav i sa njim?
Ne elim da idem u lov sa
ovekom koga trolovi svake devete no
i upo-
trebljavaju kao enu, jer to donosi nesre
u! -
Svi su o
ekivali da Erik potegne ma
, ali on to nije u
inio. Bio je suvie
besan ne samo zbog ljage koja je ba
ena na njega, ve
i zbog uvrede nane-
sene njegovom prijatelju, Vilin- kralju. Znao je da

e, ako sada ubije Oste-
na, osim krvne osvete imati i stalna govorkanja o n
jemu i Arelu. Zato mu
pade na um neto mnogo bolje. Smirivi ruke koje su
mu se tresle od besa,
iza
e iz grupe i bez re
i se uputi o
evoj ku
i, na opte iznena
enje. Kada
je prolazio pored Ostena i njegove bra
e on zastade i preko ramena re
e:
- Smatraj da zbog ove tvoje uvrede otpadaju, na a
lost, sve mogu
nosti
prijateljstva izme
u nae dve porodice. -
- Kome treba tvoje prijateljstvo trolova ljubavnic
e? Mi imamo ena za
sebe! - , oglasi se Osten gue
i se od smeha.
I Erik se od srca nasmeja, po
eka malo da svi obrate panju na njega, pa
onda ujede kao zmija otrovnica:
- Pitaj svoju sestru, Alfhildu, kome sam potreban
i da li sam zaista
mukarac? Ne znam ko
e je sada oeniti sa mojim detetom u utrobi. Pro-
veri zato ve
dva meseca ne stavlja komade vune i ze
ije koice izme
u
nogu tokom onih nekoliko dana. Kada sve to lepo sag
leda, ja ne
u zabo-
317
raviti ovu uvredu. Sre
an lov. -
Rekavi to, Erik mirno odeta niz ulicu. Bura smeha
podie se oko Ostena,
koji je stajao i budalasto gledao za njim. Niko nij
e sumnjao da je to iva
istina, jer je Erik zbog svoje lepote i ugleda bio
ljubimac ena u Ejabergu.
U stvari, Alfhilda je bila nao
ita devojka vrele krvi i velikog srca. Imala je
istovremeno vie partnera za valjanje po travi, i s
amo je svojom
spretno
u, izgovaraju
i se strogim roditeljima, uspevala da izbegne sukob

me
u njima. Kao i ve
inu devojaka u selu Erik ju je jako zanimao, a njem
u,
koji je ve
bio na
uo neke stvari o njoj, nije dva puta trebalo ponavl
jati
gest poziva. On je samo nekoliko puta spavao sa njo
m.
Kasnije joj se, ko zna sa kim, dogodila nesre
a i ona se, znaju
i njegove
iroke poglede preuzete od vilenjaka, obratila njem
u za pomo
. On joj
obe
a da
e dovesti Vilin- vidarke da joj urade siguran poba
aj i dade joj
savete ta da preduzme ako joj se i slede
i put desi da momak u odsutnom
trenutku ne
e da napusti poloaj. Stvarno je imao nameru da u
ini ono to
je obe
ao. Ali to mu se sada tako zgodno namestilo na ovaj
neukusan na-
pad njenog brata, da nije mogao srcu odoleti. to s
e Ajfhildine sudbine
ti
e, lepe su se devojke u to vreme udavale bez proble
ma i sa decom, a de-
vicama su smatrane sve koje se nisu zvani
no udavale. Zato nije bio mno-
go zabrinut za nju. Jedina teta bila je to
e stari Arnas vikati i grditi po
ku
i.
Od lova ne ispade nita. Osten sa bra
om odjuri ku
i ocu. Terin tada ras-
turi skup i re
e da
e se on i njegov prijatelj Snori, za neki dan sami
reiti
medveda. Zato zamoli ljude da se uzdre od putanja
stoke na ispau, ve
da je prehranjuju senom, dok oni to ne zavre.
Ali, gadna Ostenova narav napravi tragediju od tog
doga
aja.
im je sti-
gao ku
i on je pozvao oca i rekao mu ta se na trgu dogodi
lo. Otac re
e da
je to velika neste
a, pogotovo jer je Erik to saoptio tako javno. Za
sve to
je krivio Ostena, jer je dobro poznavao njegov odno
s sa svetenikovim si-
nom.
Lesing primeti kako na prole
noj skupini mogu od Erika traiti veliku nak-
nadu, jer je javno izjavio da je Alfolda za
ela sa njim, pred toliko svedoka.
Poto je okrivljeni vrlo bogat
ovek, sudija
e Hergvitsonovima sigurno
odrediti bogatu nadoknadu. Sa tolikim mirazom njiho
va lepa sestra mo
i
318
e da izabere bilo kog mladi
a u selu za brak. Dete
e mo
i da ostane kod
starog Arnasa i tu odraste kao punopravni
lan njihove porodice. Ni nje-
gov ugled me
u ljudima ne
e dolaziti u pitanje, jer mu je vanbra
ni otac
vrlo potovan i mo
an
ovek.
Gudmund re
e kako bi sada trebalo da porazgovaraju sa svojom t
vrdogla-
vom sestrom, jer bez njene zvani
ne optube ta stvar nikako ne
e mo
i da
se izvede. Osten, kao najstariji brat zamoli da on
nasamo raspravi tu stvar
sa njom, kako se devojka pred ocem i bra
om ne bi suvie stidela, i dalje
krila tako vane stvari od svoje porodice. Arnas to
prihvati jer je smatrao
da devojku treba dobro izgrditi i izvre
ati zbog toga to je u
inila, a Osten
je bio poznat po svojim zajedljivim verbalnim aoka
ma. Pozvae Afhildu i
ostavie je samu sa bratom.
U Ostenu se bes suvie dugo skupljao. Prvo mu je pr
opao plan da ponizi
Erika. Zatim mu je sestra bila javno osramo
ena. Kona
no, otac ga je
optuio da je celu nesre
u izazvao on, jer bi Erik, kao
asan
ovek sigurno
oenio Alfhildu, ako joj je zaista napravio dete. L
esing je, ta vie, smatrao
da je izbor njihove sestre bio najbolji mogu
, i da joj uopte ne treba za-
meriti to je, zanevi, pokuala da se do
epa najpoeljnijeg mladi
a u
marci. Tako je sva krivica bila ba
ena na Ostenovu sva
u sa Erikom, za
koju, ruku na srce, i nije bilo nikakvog razloga.
Kada je devojka ula kod svog brata on odmah po
e da vi
e na nju, kako
se podala najgorem neprijatelju njihove ku
e i nanela im stranu bruku i
uvredu. Nazva je uz to uspaljenom kujom i zlotvorom
svoje porodice.
Poto je shvatila da se radi o Eriku, koga Osten st
alno kinji, i koji je uvek
bio izuzetno dobar prema njoj, Alfhilda na
isto izgubi ivce. Ona svom
razjarenom bratu vrlo prkosno odgovori, kako spava
sa kim ho
e i da os-
tavi Erika na miru. Jo dodade, da ga sada, u inat,
ne
e optuiti na
prole
noj skuptini.
To je bila kap koja je prelila pehar Ostenovog besa
i jada. On tako bezob-
zirno po
e da tu
e svoju sestru da je jednim udacem obori sa nogu.
Nesre
na Alfhilda udari glavom u ivicu zidane pe
i i posle nekoliko sati
provedenih u nesvesti umre.
319
Otac tada istera Ostena iz ku
e i javno izjavi da mu on vie nije sin i da
nema pravo na njegovo ime i nasle
e. Lesing, koji je mnogo voleo sestru,
jer su bili blizanci, htede da ubije najstarijeg br
ata, ali ga Arnas i Gud-
mund savladae i oduzee mu sekiru. Otac re
e da mu jo jedna nesre
a
ni
emu ne bi sluila, jer
e i ovako Alfhilda morati da lei bez krvnine, to
se u ono vreme smatralo za veliku nesre
u i ne
asan postupak. Poto se
ubistvo dogodilo u okviru iste porodice, naknada ni
je bila mogu
a.
Ponovno ubistvo izazvalo bi jo ve
e nevolje i jo vie srozalo njihov ugled.
Lesing tada ode kod Ullbjorna i stade ga nagovarati
da od Ostena trai
krvninu za Erikovo nero
eno dete. Odinov svetenik i njegov sin to odbie,
jer bi teret te naknade opet pao na Arnasa poto Os
ten nije imao imovine,
a u trenutku ubistva bio je njegov sin. Tako se ta
stvar privremeno zavri,
mada je Erik bio veoma vidno potresen jer je smatra
o da je odgovoran za
devoj
inu smrt, to Lesing i ostali protuma
ie kao znak njegove velike
ljubavi prema Alfhildi.
Tih dana Terin Hagen i Snori Rutavi uzee na sebe d
a oslobode selo od
medveda, kradljivca stoke. Terin, sin Tanberda Misl
ioca, imao je za to
veoma sloen plan. Svinjama, koje je imao njegov pr
ijatelj Snori, pre neko-
liko meseci bio se priklju
io ogroman divlji vepar, koji je verovatno, kao
mlad mujak bio bez enke. Svinjari Snorija Rutavog
nisu ga u po
etku te-
rali, jer su znali da prasi
i nastali iz takvog parenja, imaju mnogo bolje
meso i da su mnogo otporniji na bolesti i povrede.
Tako je mladi vepar
postepeno prestao da zazire od ljudi i proglasio se
za samozvanog
uvara
krda, mnogo opasnijeg od ijednog
oveka ili psa. Nekoliko puta se bio su-
sreo sa doti
nim medvedom i svaki put ga je oterao bez problema.

Terinov plan je bio da te dve uasne zveri uvu
e u me
usobnu bitku i tako
savlada medveda ne rizikuju
i ivote lovaca. Narednih dana samo su Sno-
rijeve svinje izlazile na pau iz sela. Gladni medv
ed po
e se vrteti oko njih,
bez obzira na opasnost od ogromnog vepra.
etvrti dan medved se prvi put
usudi da otvoreno pri
e krdu kome njegov divlji
uvar nije dozvoljavao da
se ratrka. Spazivi ga na
istini livade, vepar se odmah zalete u njega.
Medved pobee i potrai spas na jednom usamljenom d
rvetu. Poto je ma-
lo postojao ispod stabla vepar odustade od gonjenja
i ode da skupi krdo.
Ta situacija se ponovila mnogo puta tokom slede
a dva dana. Medved je
stalno beao na isto drvo, dok su svinje rile po to
j livadi bogatoj divljim
320
lukovicama. Tre
e no
i poto su krdo oterali u selo, Terin i Snori vrati
e se
na livadu i podsekoe drvo. Taman toliko da jo sto
ji.
Slede
eg jutra medved ponovi isti manevar u bezuspenom p
okuaju da
ugrabi neko svinj
e. On se uzvera na drvo, ali se ono ne polomi. Tern
je
po
eo da jadikuje kako ga nisu dovoljno podsekli. Vepa
r se po obi
aju
udalji od stabla, a medved krenu da se spusti. Samo
to je nesre
ni lovac
spustio svoje
etiri teke ape na zemlju, vepar se vrati, tutnjaj
u
i od besa.
Uplaeni medved strugnu kao ma
ka na drvo i pope se vrlo visoko. Poto
je stablo bilo malo nagnuto, po zakonu poluge, opte
re
enje daljeg kraka
izazva ve
i pritisank i lom. Medved se strmeknu sa polomljeno
g drveta.
Jo se nije snaao od oka kad vepar ulete u njega
svojim dugim kljovama.
Razvi se strana borba u kojoj je ugruvani medved i
zvukao deblji kraj.
Kada se dve zveri na trenutak rastavie, zbog povre
da i umora skupljaju
i
snagu za nov okraj, Terin i Snori dotr
ae i ve
izmrcvarenog medveda
izbodoe svojim dugim kopljima. Ni to nije bilo tak
o jednostavno. Medved
se uspravi, slomivi debelu drku Snorijevog koplja
udarcem ape, ali tog
trenutka, vepar se ponovo zalete na njega, pa ga sv
a trojca zajedno na kra-
ju savladae.
Tako Terin ubi opasnog lopova koji je pretio selu n
e reskiraju
i ivote ljudi
i pasa. Dvojca mladi
a natovarie teku telesinu na splet granja koje je

trebalo da im poslui kao primitivne sanke i uz pom
o
dva debela vola
dovukoe ga na sred sela. Tu ga odrae, podelivi n
jegovo meso prijatelji-
ma, napravivi veliku svetkovinu. Tako postadoe ju
naci Ejaberga. to se
zaslunog vepra ti
e, on nije zadobio neke posebno teke rane, pa se u
brzo
oporavio i mirno proveo svoj ivot uz Snorijeve krm
a
e do kraja svog
ivotinjskog veka. Bio je to valjda jedini vepar u
Norladu, koji je u slubi
oveka doiveo smrt od starosti.
Osten koga su posle onog napada na Erika, po
eli da nazivaju - Osten
Budalasti - na
e uto
ite kod Ejolfa dera
a Bakalara, potajnog
Hri
anina, ina
e vrlo loeg
oveka. On je bio jedan iz vojske kralja Osfifa,
koga, ne tako davno, porazie i pogubie vilenjaci.
Kao zakleti Hri
anin
do bezumlja je mrzeo Ullbjorna i njegovog sina, Vil
in- prijatelja. Me
utim,
protiv njih nije smeo nita preduzeti, jer je u nje
mu jo bio i suvie jak
strah od vilenja
kih strela. On primi Ostena sa srda
no
u i produhovlje-
321
nim milosr
em, koje su pripadnici te beskompromisne religije u
vek pokazi-
vale prema ubicama pagana.
Ubicu je kod njega pose
ivao Gudmund, donose
i mu vesti iz ku
e i sela.
Posle nekoliko dana Osten Budalasti vie ne izdra.
Reio je da otvoreno
ubije Erika, jer je i ovako planirao da ode iz sela
. U Ejabergu i ina
e nije
vie bilo mesta za njega. Ejolf ga podra u tome, u
kazavi mu da, ako ve
bei moe Erika ubiti i mu
ki, sa le
a, ne izlau
i se opasnosti. Ta se misao
dopade i Ostenovom bratu Gudmundu, pa on rei da u
estvije u ubistvu i
ode sa bratom, naputaju
i Lesinga i oca. Njih trojica skovae zaveru.
Toga jutra,
etvrtog dana po sahrani Alfhilde, Erik je krenuo sa
mla
im
bratom, Ormom, u umu da strelama love krznaice. Z
a devetogodinjeg
de
aka bio je to veliki doga
aj. Erik se nadao da
e mu mo
i preneti bar
deo vetine nau
ene u Astaru. Obojica su bili naoruani vilenja
kim luko-
vima i tobolcima oka
enim na pojas, kao to ih nosi naroda ume Trolova.

Orm je ponosno kora
ao uz svog
uvenog brata nose
i luk upadljivo ve
i
od sebe. Ili su preko sredine sela jer je Erik ima
o razumevanja za
de
akovu potebu da se pravi vaan. Poto su ili polak
o nedovoljno ozbilj-
no razgovaraju
i, Gudmund ih primeti iz daleka i obavesti ostatak
druine.
Oni zaklju
ie kako je bolje da ga ubiju tu, strelom sa le
a, na sred sela,
iznenadivi ga, nego da mu postavljaju zasedu u um
i gde mogu do
i do
izraaja njegove vilenja
ke sposobnosti. Iskrali su se tiho iz ku
e i sakrili
su se pored jednog prepolovljenog stoga sena kraj o
grade. Znali su da
Erik mora pro
i pored njihove ku
e.
U isto vreme dve ku
e u levo, Terin je uicama od sekire zakucavao
medve
u apu na dovratak svoje izabranice, seoske lepotic
e, Ule. Stoje
i
na merdevinama dok se predavao tom romanti
nom lova
kom
inu, on
primeti Ostenovu bandu kako
i u senci. Na to samo odmahnu glavom,
misle
i da se jo nije oporavio od sino
ne estoke pijanke u
ast ubicama
teto
ine. Tada niz ulicu nai
oe Erik i Orm, pa se on pozdravi se njima sa
svog uzvienog mesta. Potom nastavi sa svojim poslo
m razmiljaju
i:
Erik ide sa svojim devetogodinjim bratom u lov. Tr
oje ljudi
i kraj ku
e
Ejolfa dera
a Bakalara. Kakvog to ima smisla? Ejolf...Osten! To
mora da
je klopka! prolete mu brzinom munje kroz glavu.
322
On zavika u trenutku kada je pridignuti Osten ve
otputao strelu u Eriko-
va le
a, sa razdaljine od oko desetak metara. Ali,
udni instikti razvijeni
vebom u Astaru, i ovog puta spasoe Eriku ivot. O
n se okrenu lako i
fluidno uklonivi se streli sa puta, kao da je u sv
akom trenutku znao gde se
ona nalazi. U tom okretu ve
je bio postavio strelu na tetivu, tako da je za-
tezanje luka bilo zavreno kad i taj hitri pokret.
Tri strele zabie se, jedna
ispod druge, u Ostenovu grudnu kost. Ejolf je sa ne
vericom gledao
mladi
a
ije su ruke radile bre nego to je oko moglo da re
gistruje. On se
okrenu da bei tek u trenutku kad ovaj odstreli i G
udmunda, koji je dotle
pokuao da podigne svoj luk. Ejolf ne pretr
a ni dva koraka kad mu po
jedna strela probi svaku nogu. Pokuao je da pobegn
e
etvoronoke, ali ga
tada sustie Terin koji je sko
io sa merdevina, i dotu
e ga svojom sekirom.
Docnije, kad se narod ve
okupio na popritu borbe, do
e i Ostenov i
Gudmundov otac. Rasplakavi se nad leevima svojih
sinova, re
e Eriku
da je on krivac za smrt gotovo sve njegove dece i n
azva ga - Erik Krvavi - .
Taj naziv mu osta do njegovog zadnjeg dana, mada je
on bio posledica
skupa nesre
nih okolnosti, a ne prirode njegovog nosioca, kako
bi se po
njemu moglo pretpostaviti.
Nekoliko dana kasnije odra se i prole
na skuptina. Ullbjorn do
e sa Eri-
kom spreman da isplati krvninu koju Arnas zatrai.
Dodue mogao je da
pokua da ospori Hergvitsonima pravo na to, jer se
radilo o pravom
razbojni
kom prepadu iz zasede, a ne o otvorenom sukobu
asnih ljudi.
Me
utim u Erikovij porodici preovladavalo je miljenje
kako ucveljenom
starcu ne treba naneti sramotu da mu sinovi lee be
z naknade. Erik je iao
ak toliko daleko, da je smatrao kako ote
ena strana treba da odredi visi-
nu krvnine.
Tri dana odre
ena za skuptinu pro
oe, a Arnas se nije pojavljivao. Svi su
bili zabrinuti da li
e uopte do
i do poravnjanja. U zoru poslednjeg,
etvrtog dana, Ullbjorn, se pra
en velikom grupom ro
aka i prijatelja,
uputi ka ku
i Hergvitsona. Na vratima ih do
eka Lesing, koji ih lepo primi
znaju
i da su njegova bra
a izazvala celu ovu nesre
u. On ih uvede kod
starca koji je sedeo pored pe
i sa sedom glavom zagnjurenom u ake.
- Doao sam da ti ponudim pravedno poravnjanje!
re
e Ullbjorn
sve
ano Obzirom na teinu tvog gubitka doputam da sa
m odredi nak-
323
nadu za svoje sinove. -
Umorni starac podie svoju belu bradu, pogleda mutn
im okom Odinovog
svetenika, pa progovori:
- ta
e meni vaa naknada? Od cele moje porodice ostalo j
e samo jedno
dete. Sve ono to sam stvarao
itav ivot nestalo je. Od kako je Torguna,
moja ena, umrla, ja sam se potpuno posvetio samo n
aoj deci. Nikakav
novac ne moe da zameni mi vesele porodi
ne skupove i jurcanje unu
adi
po dvoritu. ta da radim sa srebrom kada
e nam se seme zatrti? -
Ullbjorn na trenutak ustuknu shvataju
i svu istinitost Arnasovih re
i. Onda
opet progovori:
- Potpuno razumem tvoj bol, i ja imam decu, ali mo
ra uzeti u obzid da je
ovu nesre
u izazvao tvoj sin Osten, napavi sa bratom moga si
na i ubivi
svoju sestru. -
- Znam! Zato i ne traim nikakvu naknadu - , odvra
ti starac i okrenu se
prema zidu. Zatim im preko ramena dobaci:
- Samo jo neto, sveteni
e Boga smrti. I ako nikakva krvnina nije
pla
ena, smatrajte da krvna osveta izme
u nae dve ku
e ne postoji. Ne
u
da reskiram ivot svog poslednjeg sina. Moete i
i. -
Ullbjorn iza
e sa svojom svitom uvre
en, to Arnas na ovakav miran na
in
iskazuje protest protiv onoga to su mu u
inili. Erik iza
e zadnji pored Le-
singa koji se snebivao i potapavi ga po ramenu re
e mu prijateljski:
- Nita ne brini. Na
i
u na
ina da smekam starca, bar toliko da primi
novac koji
e ti koristiti da podigne sopstvenu decu. -
- Ali, ja nisam oenjen i nema mnogo devojaka u se
lu koje se zanimaju za
mene - , promuca poslednji izdanak Arnasove ku
e, tiho da ga otac ne
uje
sa kim pri
a.
- To se lako moe izmeniti... - , zagonetno odgovo
ri Erik i zakora
i napolje.
Ta
no
etrnaest dana kasnije pojavi se u Ejabergu velika p
ovorka vilenja-
ka na plemenitim konjima neverovatnih boja. Pravi v
ilinski pohod i to
usred bela dana! Ovoga puta Vilin- kralj i njegova
svita nisu bili obu
eni u
svoje kostime boje drve
a i li
a, nego u bljetave raznobojne oklope pre-
krivene metaliziranim bojama (u ono vreme ljudi nis
u znali tako da
ukraavaju, pa su verovali da vilenjci poseduju met
ale plave, zelene,
324
ljubi
aste i crvene boje, koji su na suncu blistali kao d
ananji ukrasi za
jelku) i duge svilene platove to su vijorili za n
jima. Sa njima je jahao
Erik, odeven u sjajnu skerletnu odedu, nose
i Vilin-kraljev modri steg.
Oni se zaustavie pred Arnasovom ku
om. Zatim njih tridesetak, svi pod
orujem, sa Arelom na
elu i Erikom u
oe unutra. Starac i njegov sin
prepadoe se kada vidoe toliku silu vilinskih bi
a, i pomislie kako bi bilo
mnogo bolje da su prihvatili Ullbjornovu ponudu. Vi
lin- kralj se podbo
i
nasred prostorije pa re
e:
-
ujem da su iz ovog doma izgovorene veoma teke uvre
de na moj ra
un
i da ih je jedan od tvojih sinova izgovorio? -
- Osten, vaa milosti...Ostennbsp;- , promuca star
ac, dok ga je sin
pridravao da ne padne od straha. - Ima nepun mese
c kako je poginuo.
Erik to zna, on ga je ubio. -
- Znam! - , re
e Arel- Gator odse
no. - U
inio je tako jer je morao. On je
moj vazal i duan je da titi moje dobro ime. -
- Ne, vaa milosti - , po
e da objanjava Lesing, - Osten i Gudmund su
ubijeni u samoodbrani. -
- Samoodbrana ili ne - , re
e Vilin- kralj strogo, - on je izvrio svoju
dunost pa je red da i ja izvrim svoju. -
Starac poblede. Strah od kralja tih natprirodnih bi
a, u njemu je bio dosti-
gao razmere panike. On zavapi:
- Kaznite mene, vae veli
anstvo! Ja sam kriv za Ostena i Gudmunda, jer
ih nisam bolje vaspitao. Samo mi Lesinga potedite.
On nije nita kriv.
ak
se drui sa Erikom, uprkos mojoj zabrani. Nemojte m
i njega ubiti. Smilujte
se starcu koji moli za malo milosti... -
Vilin- kralj uzdahnu, proeta po prostoriji nekolik
o puta sa rukama na
le
ima, pa se obrati starcu koji je kle
i o
ekivao presudu:
- Dobro! - , kona
no progovori, izveta
eno ozbiljan, tako da Erik zamalo
nije prasnuo u smeh i sve upropastio. - Me
utim, ti si uvredio mog vazala
odbivi da prihvati krvninu koju ti je ponudio. Sa
da
e morati da je
prihvati od mene, i to u iznosu koji ja budem odre
dio. -
325
- Ho
u! Ho
u! Vaa milosti! - , povika Arnas, potvrdno klimaju
i glavom
dok su mu se o
i irile od straha.
Vilin- kralj mahnu rukom. Na to u ku
u u
oe dva kupna vilenjaka nose
i
omanji sanduk okovan
elikom. Arel stavi sandu
e pred starca i,
poskidavi sa njega sve reze i osigura
e, otvori ga. Sjaj njegove sadrine
ispuni prostoriju. Stotine dragih kamenova blistalo
je na zlatnicima koji su
im je sluili kao podloga.
- To je moja cena! - , re
e Arel sve
ano. - Cena, koju za prolivenu krv
pla
a gospodar Astara. Ako samo jedan nov
od te sume ne prihvati,
mnogo
e me uvrediti. -
Arnas, koji kao ni svi prisutni ljudi, nikada nije
video toliko blago na jed-
nom mestu, zatrepta od iznena
enja. Lesing je stajao pored njega i nije
mogao ni re
da prozbori. On, zapravo, nije ni slutio da na ovo
m svetu
uopte i postoji toliko bogatstvo. Sa stanovita nj
egovog dotadanjeg
seoskog ivota, blago je predstavljala kona kesa z
a pojas, puna srebrnja-
ka. Zamiljao je da kraljevi imaju iste takve samo
sa zlatnicima, a o san-
ducima punim zlata i dragog kamenja nije nikada ni
razmiljao. Takvo
neto nije se pojavljivalo ni u njegovim najraspusn
ijim mladala
kim sno-
vima.
U tiini naglo izazvanoj bljeskom blaga svi su se o
se
ali pomalo neprijat-
no. Hergvinsoni, jer su se plaili da ovo nije slu
ajno neka prevara ili pro-
vokacija, koja za cilj ima njihovo pogubljenje. U n
jihove mozgove nikako
nije mogla da u
e
injenica, da neko toliko pla
a za krvninu.
Vilenjaci, koji su visoko cenili ivot, plaili su
se, me
utim, da ih Arnas ne
odbije i ne ismeje, jer ivoti k
eri i dva sina ne mogu se platiti novcem.
Ose
aju
i zebnju zbog toga, Arel pouri sa nastavi razgovor
pre nego to
starac i njegov sin stignu da razmisle o svemu.
- Ti si, Arnase, rekao Ullbjornu, kada te je on pr
oli put pohodio, da nita
ne moe da ti zameni skupove porodice i graju unu
adi. MI to ne moemo
da ti nadoknadimo, jer to je propalo, propalo je.
Ali, sa ovim novcem tvoj
sin Lesing bi
e bogatiji nego neki kralj, pa moe kupiti i izdra
vati mnogo
ena irokih bokova i sa njima izroditi
itavo pleme. Vi niste Hri
ani, i
ako se ne oeni
erkom nekog uglednog, i ne sklopi pri tom bra
ni ugovor,
326
moe da ima ena koliko god ho
e. Preporu
ujem ti da po njih ode na
sajmove u Samalandu, gde vikinzi posle svojih napor
nih putovanja iznose
na prodaju robinje koje su na tim pohodima oteli. T
u
esto ima vrlo lepih
ena iz Irske, Frana
ke, Saksonije i slovenskih zemalja od kojih se njih
ovi
vlasnici sa tugom rastaju, ali ako je plen bio mali
, moraju to da urade ka-
ko bi svoje porodice obezbedili da preive zimu. Po
sle ve
ih invazija na
jug, mogu se tamo na
i
ak i plemi
ke k
eri.
Toliko mi, vilenjaci, moemo da ti ublaimo bol. Mi
slim da danas, na ovom
severnom svetu, niko ne moe da u
ini vie. Jer, kao to re
e jedan veliki
pesnik planinskih vilenjaka, Urs-Herg:
"Ako ve
ne moemo da izbegne-
mo bol, moemo da nau
imo da prijatno ivimo sa njim."
Arnas se polako podie sa poda, pa, na
inivi nekoliko klecavih koraka
prema Vilin- kralju promuca:
- Vae veli
anstvo,
ime smo mi, neugledni seljaci, zasluili toliku mil
ost?
Pa mi smo naneli uvredu vama! -
- Mi uvek pla
amo svoje dugove ljudima i vie nego to je potrebn
o. Bilo
u
eliku, bilo u novcu. Smatram da je ovim spor izmr
u tebe i Ullbjorna
reen. -
To izusti ponosni Vilin- kralj, pa se onda okrenu i
napusti ku
u Hergvitso-
na zajedno sa svojom sjajnom svitom.
Arnas ostade u praznoj prostoriji, nad otvorenim ko
v
egom blaga, tupo
zure
i u vrata koja je poslednji vilenjak za sobom zatvo
rio. Bio je gotovo
sklon da poveruje da mu se sve to samo privi
alo. Nije mu izgledalo
mogu
e da je Vilin- kralj ikada uao u njegov skromni do
m, ali je ogomna
koli
ina zlata pred njegovom nogama bila dokaz da se to
stvarno dogodilo.
Lesing pri
e, pa, stavivi mu ruku na rame progovori:
- Takvi su ti vilenjaci o
e. Nepredvidljivi kao udar groma, nestvarni kao
mese
ina, a ipak se njihovo prisustvo me
u nama veoma dobro ose
a. I
nije
udo to je Erik toliko op
injen njima. Moda bih i ja bio takav da su
me oni hteli za svoga prijatelja, mada mislim da je
veoma opasno biti sa
njima. Zato
e biti najbolje da poslumo Vilin- kraljev savet, j
er je sigurno
jo opasnije naljutiti ih. Ve
su nam jednom oprostili, ne bih da provera-
vam njihovo strpljenje po drugi put. -
327
Arnas i Lesing se iste nedelje odselie iz Ejaberga
. Na polasku svratie do
Alfhildinog groba i na
oe ga pokrivenog velikim
etvrtastim megalitom
na kome su bile urezane mnoge rune. Na alost ni ot
ac ni, sin, nisu znali
da ih
itaju, pa je njihov sadraj za njih zauvek ostao ta
jna. Kamen je bio
dosta vii od
oveka, a zauzimao je skoro osmostruku povrinu obi
nog
groba. Na otprilike metar i po rastojanja od njegov
ih grubo obra
enih ug-
lova, bila je zasa
ena po jedna mlada breza. Tako bogato nisu bili
ukraeni ni grobovi vilinskih kraljeva, pa je Arnas
zaklju
io da ju je Erik
mogo voleo,
im je naterao vilenjake da doguraju ovoliku stenu u
spomen
na nju, i bio je veoma zadovoljan.
Lesing mu jo ispri
a da je Erik danima posle njenog ubistva kleo sebe,
to
je nije pokupio i odveo u umu Trolova, gde bi takv
a devojka zapravo bila
jedino sretna. Naravno nije objanjavao zato. Star
ac se tada rasplaka,
proklinju
i svog ludog sina koji mu je spre
io
erku da da postane vila,
ubivi je. I re
e da je znao za sve to, da bi ga verovatno on ubio
mesto Eri-
ka.
Poloie kitu plavog prole
nog cre
a na taj megalit i odoe iz tog sela da
se vie nikada za ivota ne vrate u njega.
Arnas i Lesing odjezdie za Finsvel i odatle odoe
preko vedske i Danske
za Hamburg, obilaze
i uz put sve poznate pijace roblja, na koje su viki
nzi
dovodili sveu robu sa svojih prepada. Poto su ima
li novca, a sezona za
morske grabljivce je bila veoma uspena, nakupovali
su preko dvadeset
ena izuzetne lepote. U Hamburgu Arnas sazida velik
u ku
u i zaposli mno-
go posluge. Sin je stao da se bavi svojim nevestama
, pun mladala
kog po-
leta i odlu
nosti, ali mu to posle godinu dana stalne preoptere
enosti go-
tovo dosadi. Jedan
ovek nije mogao da opslui toliko lepotica. Izuzetn
o se
namu
io a samo nekoliko njih je donelo potomstvo. Dodue
i stari udovac,
koji je ina
e uvek bio protiv takvog - rasipanja teko ste
enog blaga -
odabrao je dve robilnje po svom ukusu da ga slue u
njegovim privatnim
prostorijama i da mu - greju krevet - i na opte z
aprepa
enje one obe
zatrudnee, a sa njim zanese i jedna puna
ka kuvarica. Tako se matori ja-
rac hvalio, kako je vie u
inio za obnovu porodice nego njegov razmaeni
sin.
328
Lesing pored svog bogatstva po
e da poputa sa zdravljem i pade u o
aj.
Tada se njegov otac, Arnas, koji je stalno sabirao
ra
une za izdravanje
tolike porodice, doseti kako da rei stvar sa njiho
vim robinjama. On njiho-
vu palatu pretvori u luksuzno toplo kupalite, gde
ih zaposli i stvori neku
vrstu vrlo otmenog bordela.
ulno izgladnele mlade ene svojski se bacie
na posao, i to kupalite se ubrzo na
e na glasu kod mukaraca, irom ce-
log severnog sveta. Bezbrojni gusari stra
ili su tu plen od plja
ki, mnogi
plemi
i su zbog njega dolazili
ak iz dalekih zemalja, a ni lokalno
stanovnitvo nije zaobolazilo taj vrt uivanja samo
kad bi imalo stvarno
dovoljno novca za njega.
Arnasove kupa
ice bile su sasvim druga
ije od prljavih i podbulih
Hamburkih bludnica. Sve su bile lepotice koje je o
tro Lesingovo oko bi-
ralo dve godine na sajmovima. Od robinja su postale
slobodne ene, pa su
bile ponosne, divno odevene i naki
ene.
isto
a im je bila skop
ana sa
poslom, jer su pola dana provodile u toploj vodi, i
zmilaju
i nove trikove,
da zadovolje muterije koje su, ponesene pri
ama o
ekivale Bog zna ta od
Arnasovog kupatila.
Ponekad je bilo nekih nesporazuma, jer su pojedinci
hteli da otkupe devoj-
ku sa kojom su uivali. Tada bi im Lesing smireno o
bjanjavao, da su one
slobodne ene a ne robinje i da ih na tom mestu dr
i privrenost njemu, a
ne lanci i okovi. U stvari, vlasnici kupatila su uz
imali samo desetak od za-
rade, koji je kori
en za odravanje palate, hranu i poslugu, a ostalo
je
ilo devojkama. Takvu zatitu ene u tom poslu nigd
e nisu mogle na
i i
drale su se svog mesta takore
i zubima i noktima.
Drugih komplikacija
skoro da nije ni bilo.
Slubenice kupatila su i pored svog zanimanja bile
vrlo cenjene u celom
kraju zbog svoje lepote i bogatstva. Na ulici su se
mogle prepoznati po ve-
likim zlatnim alkama u uima (zbog kojih su skuplja
le kosu da bi ih isticale)
i skupocenim haljinama od prekomorskih materijala u
ivim bojama. Bile
su gorde, okruene
uvarima i poslugom, i spremne da ismeju svakog ko b
i
im za njihove usluge ponudio manje od pregrti sreb
ra koliko stane u obe
ake. Takve ene su u o
ima grubih severnih moreplovaca vredele mnogo, i
mnogi su smatrali da su neke od kupalinih dama
ak dostojne da budu
kraljice. Istorija, dodue, nije zabeleila takav s
lu
aj, pre svega zato to
kraljevi nisu dolazili u Arnasovo kupatilo. U gradu
je me
u plemstvom,
329
vremenom postao obi
aj, da porodica svom mukom potomku za prvi lju-
bavni doivljaj obezbedi neku od lepotica sa kupali
ta.
Lesing i Arnas su zbog njih uivali veliki ugled u
gradu. Sa njima su se
druili samo visoki plemi
i i bogatai. Popularnost im se dodatno
pove
ala, kada se saznalo da se na kupalitu mogu sresti
i prave pravcate
vile. Zapravo posle smrti jedne devojke zbog loe i
zvedenog poba
aja,
Lesing odjaha u umu Trolova da od Vilin- vidara za
trai neku pomu
za
svoje devojke. Iz Erikovih pri
a on se se
ao da vilie imaju jako sigurne
metode protiv neeljenog za
a. Bolje od ispiranja sir
etom, kome de-
vojke nisu ba rado pristupale posle svakog rizi
nog posla.
Posle mnogih peripetija stigao je u Mag- Mel. Arel
- Gator za razliku od
ljudskog plemstva, nije bio ni malo oduevljen na
inom na koji je Arnas
upotebio poklonjeno mu bogatstvo. Ipak, bilo mu je
drago da je bar poro-
dica Hergvitson obnovljena, jer su otac i sin sada,
zajedno, imali
ak
etrnaest potomaka. Lesing je mnogo pri
ao o ugledu koje je njihovo ku-
patilo steklo i problemima koje devojke imaju zbog
- opasnosti posla - .
Na kraju, Vilin- kralj popusti i posla Reen, najbol
ju Vilin- vidarku da sredi
situaciju i nau
i devojke tajnama pouzdane zatite.
Ona se isprva protivila da ide u ljudski grad, jer
je, kao i sve starije ene,
naginjala ustaljenoj kolote
ini ivota. Popusti tek kada joj Arel obe
a da
sa njom po
i nekoliko mla
ih vila koje su bile vrlo ispraksovane u toj ob-
lasti, jer su pomalo preterivale sa vo
enjem ljubavi. Trebalo je da joj one
poslue i kao li
na garda, jer ljudske luke nisu ba bezbedna mesta.

Uglavnom, Lesing napusti Astar sa svoja dva mrka te
logranitelja, Reen i
jo tri vile prili
no neobuzdanog ponaanja. Me
utim, uz put, prema Han-
burgu, posle no
enja u jednom prljavom svratitu, napadoe ih razbo
jnici
spremni da pokolju sve jer ih je zanimao samo Lesin
gov novac. Tu tri vile
pokazae od kakvog su kova. Dok telohranitelji puni
mii
a nisu stigli ni
da potegnu oruje, one ubie
ak dvanaest razbojnika, a ostale razjurie,
smeju
i se.
Nedelju dana posle tog doga
aja sretno stigoe u Arnasovu palatu. Lising
isplati telohranitelje i ponudi im besplatno kupanj
e sa njegovim devojka-
ma, ali se oni onako vidno propali i ubledeli samo
zahvalie i pobegoe
glavom bez obzira. Moramo priznati, da su vile te m
ii
ave i dlakave
330
mukarce smatrale neverovatno privla
nim, a poto nisu videle njihovu
drugu svrhu osim za zabavu, obilno su ih koristile
svake no
i puta. Tako da
ti jadnici i pored napornog ip
enja nisu uspevali da sklope o
i ni na po
sat vremena dnevno.
Slede
ih mesec dana Reen je svakodnevno drala kolu zat
ite od trudno
e
uz pomo
mladih vila. Ali Rala, Linel i Zila nisu stale sam
o na tome. Poka-
zale su Arnasovim kupa
icama mnoge trikove vo
enja ljubavi, ve
inu
prakti
no na muterijama. Posle toga devojke su znale mnog
o na
ina da
vrate snagu premorenim muterijama. Od prefiljene e
rotske masae telom,
do me
usobnog maenja pred nosom posustalog pastuva.
Vest o prisustvu pravih pravcatih vila u toplim kup
kama donela je takvu
navalu na kupalite da je Lesing uveo rezervacije z
a i po nedelju dana un-
apred. Jedan od tadanjih najcenjenijih umetnika po
tpuno besplatno je
ovekove
io te tri - boginje ljubavi - ogromnom fteskom u u
laznom holu
palate. Ta slika je kasnije vekovima bila kopirana
u bezbroj varijanti, i
doivela je da je povezuju sa gr
kom i rimskom mitologijom. A u sutini, to
je bila samo jedna obi
na vilinska pri
a.
Naravno, Lesing se umetniku svojski oduio dozvoliv
i mu da godinu dana
besplatno koristi sve usluge kupalita.
Pro
oe tri meseca i Reen potera mlade vile nazad u um
u Trolova. Ali
jedna od njih Linel, koja je ina
e i u Astaru stalno sedela u pe
inama sa
toplom vodom, ba nikako nije htela da ide. Posle d
obre sva
e Reen je os-
tavi rekavi joj da nije dostojna imena vile, ako z
a takve stvari uzima no-
vac, i da
e zavriti vrlo loe. Tvrdoglava kao i obi
no, Linel ostade. Uple-
la je svoju plavu kosu u veliku kiku. Sakrila je sv
oje iljaste ui pod skupl-
jenu kosu i na njih oka
ila velike zlatne alke, pa se uopte nije mogla raz
-
likovati od drugih Arnasovih devojaka.
Tako je mogla slobodno da izlazi i vrlja po gradu
ne skre
i panju na
sebe, to je volela vie i od zabave u kupatilu. Vo
lela je da se iunja bez
ikakve pratrnje i kupuje po lu
koj pijaci gde nikako nije bilo mesto za de-
vojku iz kupleraja za najmo
niju elitu. Jednom su pokuali da je otmu, se-
dam puta da je oplja
kaju, a u Trozupcu, lu
koj krmi, u koju je jednom,
kriom, izvela drugarice na odli
an riblji paprika, izazvala je tu
u zbog
dobacivanja. To se pretvorilo u pravu bitku tokom k
oje je ona svojeru
no
polomila pola kr
me zajedno sa raspojasanim severnim piratima. Mesto

posle toga nedeljama nije radilo, a po gradu se ap
utalo da je nekoliko
331
kupalinih dama razbilo celu posadu drakara koja se
taman vratila iz
uspene plja
ke po Britaniji. Posle jedno dve godine Linel je sv
e to dosadi-
lo, pa se pokupila i vratila u Astar. Ali me
u gra
anima je ostavila stalnu
dilemu, ima li na kupalitu vila ili ne. To mu je d
avalo jednu misti
nu crtu
koju druga takva mesta po svetu nisu imala.
Arnas u svojoj stara
koj glavi, toliko postade ponosan na svoje kupleraj
-
kupatilo da ga na kraju nazva - Alfhilda - po s
vojoj tragi
no izgubljenoj
eri. Ono nastav da radi jo dugo posle njegove smrt
i. Mnoge siromane
devojke sanjale su da budu u njemu. Ali je Lesing o
stavio svojim nasledni-
cima precizna uputstva za izbor devojaka, pa je sam
o poneka uspela da
stigne u njega. O njemu postoje
ak i istorijski zapisi me
u ljudima.
Pamti se da je neki mo
ni viking, Erand, poreklom Norveanin, napao jed-
nom grad kada nisu hteli da mu daju devojke koje je
zahtevao. Tu je,
me
utim, bio poraen do nogu i pobegao je sa relativno
malim snagama.
To mu se na povratku ku
i osvetlio, jer ga je na moru susreo Olou, plemi
koji se bio zakleo da
e unititi gusare u norvekim vodama. On je ve
bio
porazio i pobio neka slavna imena kao to su: Huirs
vil, Torsvill, Onelf i
Rand, pa ga nije stajalo mnogo muka da izmrcvarenu
Erandovu druinu
pobedi i pobije do poslednjeg.
Alhildino kupatilo u Hamburgu se odralo
ak nekoliko stotina godina, a
ve
ina ena koje su u zrelijim godinama izale iz njeg
a udale su se za svoje
bive muterije, ili su, sa ne malim bogatstvom, od
lazile na selo, gde su se
udavale za lepe, siromane mladi
e. Sa velikim imanjima kasnije bi preko
svojih starih veza i poznanstava zapoljavale sinov
e u dravnoj slubi gde
su obi
no lako napredovali ako bi se majke zauzimale za nj
ih. Vremenom
je na taj na
in nastao jedan potpuno novi sloj sitnijeg plemstva
. To sve
zvani
na ljudska istorija, zapisivana u to vreme od hri
anskih monaha,
pre
utkuje iz poznatih razloga, ali su vilenja
ke hronike sve ta
no
zabeleile.
Tako Arelov poklon, koji je trebalo da poslui za p
onovno podizanje jedne
brojne porodice, zavri sa sasvim drugom namenom, k
ao to je slu
aj sa
skoro svim dobrim namerama. Me
utim, od greaka nisu imuni ni ljudi, ni
vilenjaci. Svi ih stalno
inimo, jer da nije tako ivot bi bio suvie jednost
a-
van i dosadan.
Nego, da se vratimo osnovnoj pri
i...
332
U isto vreme kada su Arnas i Lesing otili iz Ejabe
rga, na sasvim drugom
kraju Norlanda ja
ala je mo
jednog
oveka poznatog kao Sigvrat Od-
vratni. Sigvratov otac bee kao i Ejojf, jedan od p
reivelih boraca kralja
Osfifa Pobonog (Hri
anina),
ija su zlodela bila dobro zapam
ena u
ovom narodu.
Zadojen bezumnom mrnjom prema paganima i vilenjaci
ma zato to
unitie njegovog Hristoljubivog gospodara, koji je
paganska sela i gra-
dove tako smerno predavao plamenu, on posla svog si
na jedinca, Sigvrata,
u Frana
ku da se koluje za hri
anskog svetenika. To bogougodno delo
bilo je drago svima iz tabora njegovog oca, osim sa
mom Sigvratu, i kako
e se docnije ispostaviti njihovom svemo
nom Bogu.
Mladi severnjak stie u Toiosu, gde ga ponovo pokrs
tie i po
ee da u
e
Hristovoj nauci. Te beskrajne skolasti
ke rasprave, Biblija, koju je znao
ve
skoro napamet i itija svetaca mu
enika u
inie se mladi
u uasno do-
sadnim. On se mnogo zanimao za istoriju, gde je na
ostacima rimske
nauke saznao o stranim vojskovo
ama i politi
arima starog veka, kao to
su Cezar, Hanibal, Oktavijan Avgust, Aleksandar Vel
iki, Kornelije Sula i
sli
ni.
Misli o njima potpuno su opsedale njegov um. Stroge
kazne njegovih
itelja razvile su i njemu samo ose
aj da se surovom disciplinom moe
sve posti
i. Tako je, pod pretnjom bi
a, bubao razna jevan
elja, istovre-
meno nabavljaju
i ispod ruke karte starih bitaka, koje su kalu
eri
istori
ari uspeli da sa
uvaju. Ubrzo je postao besprizoran drue
i se sa
sebi sli
nima.
Jedan od njih, nekakav brat Antonio, odveo ga je u
selo gde se seljanke
lako podavale svetenicima i kalu
erima, da bi dole do hrane. U
enik
Sigvrat je tu postao mukarac i ubrzo je pronaao s
talnu ljubavnicu, neku
pastiricu Izabelu. Do tada su rektor Bogoslovije i
njegovi u
itelji ve
pot-
puno bili digli ruke od njega, savetuju
i ga da se zakalu
eri u nekoj opatiji
koja prepisuje i umnoava istorijske spise, ali nis
u mogli da ga oteraju, jer
je ve
bio poloeno mnogo novca za njegove studije.
Tada je preovladalo miljenje, da je za te neznabo
a
ke krajeve, na severu,
bolje napraviti loeg svetenika nego nikakvog, i k
ako ga treba
333
rukopoloiti i poslati nazad
im se malo uozbilji.
Ali, to vreme nikako nije dolazilo, jer je on provo
dio vreme po gradovima i
vaarima. Tu je upoznao Kelta Vina, uli
nog zabavlja
a, onglera,
ma
ioni
ara i deparoa. Sigvrat je odmah uo
io kao bi njegovi trikovi os-
tavili veliki utisak na naivne severnjake, kada se
bude vratio u domovinu.
Zato je po
eo sve vie da se drui sa njim. Vinu je tako
e laskalo da jedno
crkveno lice sedi u njegovom drutvu. Njihovo druga
rstvo je dugo potraja-
lo, obojici na korist. Zajedno su proli mnoge avan
ture. Sigvrat je jednom
omogu
io Vinu, preko svojih veza, da pobegne ispod samih
veala, pa da
se kasnije, preruen, vrati na mesto pogubljenja, g
de su jo jedan njihov
drug i dve devojke
ekali izvrenje kazne zbog lopovluka. Dugo potom su

Vin i Sigvrat prepri
avali taj doga
aj, glupost sudija i pravili viceve na
dranje svojih doju
eranjih prijatelja za vreme veanja.
Godine su tako prolazile a veseli momci po
eli su se pretvarati u ozbiljne
mlade ljude.
Tada se dogodi jedan incident koji je ozna
io prekretnicu u Sigvratovom
ivotu. On, kao nikakav u
enik u teologiji, nije poloio za neko vie
sveteni
ko zvanje, pa je ostao na samom dnu crkvene hijerar
hije. U svojoj
dvadeset sedmoj godini jo uvek je bio samo tamo. T
ako je imao vrlo malo
sredstava i nije mogao da izdrava svoju ljubavnicu
, Izabelu. Ona, posle
nekoliko veoma ozbiljnih razgovora sa njim, zapreti
da
e se udati i tako
sebi obezbediti ono najosnovnije za ivot. Sigvrat
joj nato odgovori, neka
samo izvoli, ali da
e je on opet imati, svi
alo se to njenom muu ili ne.
Posle toga je otiao, a Izabela je odlu
ila da se ozbiljno posveti pitanju
udaje.
Jedne ve
eri, kada je Sigvrat dojahao u svoju uobi
ajenu no
nu posetu,
pronaao ju je u krevetu sa nekim plemi
kim sinom. To je bilo neto sasvim
drugo od poniznog kmeta, koji je navikao da svako m
o
niji od njega ima
pravo da mu poseduje enu, pa u grudima
akona kresnu iskra ljubomore.
Izabela je bila prili
no lepa i sa njenim armom koji ju je upadljivo izd
va-
jao od drugih seljanki, nije bilo nemogu
e da
e je mladi riter zaista i
oeniti. Sigvrat istr
a u dvorite i dograbi sekiru sa panja. Izabela se
jo
cerekala njegovom iznena
enju, kada on ulete u ku
u. Razjareni
akon ubi
ih oboje, to je potrajalo, jer je nagi mladi
do poslednjeg daha tito de-
vojku svojim telom.
334
Kona
no, Sigvrat odbaci sekiru i iza
e iz prostorije
ili su zidovi bili
isprskani krvlju. Seo je na panj pred ku
om, i dobro razmislio. Morao je
da bei, jer njegovo sveteni
ko zvanje nije bilo od nikakve koristi protiv
ubistva plemi
a, makar bio nieg stalea. Vratio se u bogosloviju
i spako-
vao svoje stvari. Ukrao je jednu pravu sveteni
ku odedu i veliki mesin-
gani krst, smatraju
i da
e mu to doneti vie potovanja svuda gde se bude
pojavio. Zatim je uzajmio novac od nekoliko nesimpa
ti
nih sadrugova po
mantiji i kona
no oplja
kao talu, izjahavi na dobrom nadbiskupovim
konju. Poveo je jo
etiri vrlo lepa crna konja za vu
enje sve
anih ko
ija,
koje su kori
ene samo o praznicima. Poto je sakrio konjuarev l
e u sla-
mu, sa pet dobrih grla nestao je u gluvo doba no
i.
Tako je odjahao kod Vina i saoptio mu kako je rei
o da se odmetne i sa-
kupi dobru razbojni
ku druinu. Ovaj mu pomenu da tri ozloglaena raz-
bojnika iz tog kraja
ekaju na javno pogubljenje narednog dana. Sigvrat j
e
znao da su oni iz Hugove bande koju su kraljevski r
iteri unitili nedelju
dana ranije, kao i da su obezglavljeni bez svog
uvenog vo
e.
To isto poslepodne on u
e u podrume zamka predstavljaju
i se kao
svetenik koga su poslali iz oblinje opatije da is
povedi osu
enike i da se
pomoli za njihove due. Bili su smeteni u jednoj o
gromnoj prostoriji, iza
reetaka, i naravno okovani lancima. Sigvrat u
e, a za njim se teka
zalupie gvo
em oja
ana vrata ostavljaju
i ga u memljivom polumraku
tamnice.
On im se priblii, da osmotri u kakvom su stanju i
oni ga prepoznae. Tek
tada primeti me
u sunjima i desetak vikinga koji su za nekim svoji
m
suvie smelim i nepromiljenim vo
om, krenuli daleko u unutranjost
Frana
kog kopna uz neku plovnu reku. Kao jedine preivele
sa tri drakara,
posle te kobne bitke, poslae ih i prestonicu na po
gubljenje kako bi se na-
rodu pokazalo, da se kraljeva vojska uspeno nosi s
a tim morskim vukovi-
ma, koji su pustoili obale.
Poto mu je severnogermanski bio maternji jezik Sig
vrat se brzo dogovori
sa njima, da dignu graju i negoduju dok on bude
itao molitve trojici raz-
bojnika. Straar ulete na tu dreku i vide samo sve
tenika koji se kle
i
moli i bradate varvare kao na njega vi
u i larmaju. Na njegov otar povik
335
galama se utia. Sigvrat ustr
a k njemu gore, i objasni kako ti ljudi nisu
Hri
ani te da njegova molitva vre
a njihovu satansku prirodu. Straar
odgovori da je ve
uo o zverstvima tih demona sa severa, koji su palil
i
crkve i silovali kalu
erice, ali nije znao da ih re
i gospodnje toliko vre
aju.
Lani ispovednik objasni da oni to
ine u slavu Tora, Boga bezbonih, koji
ih nadahnjuje za borbeno ludilo i razna zlodela. St
raar tada izjavi, da
e
stajati malo dalje od vrata kako ne bi sluao to bo
gohuljenje iako taj po-
gani jezik uopte ne razume.
im se on udaljio, Sigvrat izvadi
eki
i dleto pa pra
en vikinkim horom
razvali bravu i poskida lance svima u tamnici. Samo
jedan zatvorenik mu
se u
ini suvie slab da bi neto vredeo, pa ne hte da gu
bi vreme sa njim.
Me
utim, shvativi da ga ostavljaju delatu, suanj po
e da se buni i
podme
e svoje okovane ruke pod nos Sigvratu koji je urno
radio.
Izgubivi ivce, ovaj ga ubi sa nekoliko udaraca
eki
em u glavu
razveselivi vikinge kojima smrt frana
kog skitnice nije nita zna
ila.
Sigvrat, potom, iz mantije izvadi pet kratkih ma
eva i podeli ih najja
im
sunjima. Zatim naredi da se utiaju i polegaju, pa
pozva straara. Posle
nekoliko minuta ovaj se pojavi, zevaju
i i oslanjaju
i se na helerbardu.
Svetenik iza
e iz tamnice i pri
eka da sraar po
ne da zaklju
ava. Onda
mu brzim pokretom zadie verinja
u i sjuri no me
u rebra. Zatvorenici
izletee iz tamnice, pokupie njegovo oruje i opre
mu, pa nastavie za
lanim svetenikom.
U proirenom delu hodnika dremala su jo tri straa
ra okupljena oko jed-
nog stola. Razbojnici ih prosto zbrisae pokupivi
i njihovo naoruanje.
Sigvrat onda odlu
i da uzme jednu lepu pancir koulju i ukraeni ma
za-
povednika strae koji su, zajedno sa gizdavim lemo
m, bili odloeni na sto.
Potom odoe do tala gde zaklae dvojicu konjuara
i uzee konje za celu
druinu. Severnjaci me
u alatom prona
oe dve sekire i skoro se potukoe
oko njih. Bilo je glupo da se niko od njih nije oti
mao oko one
etiri heler-
barde koje su bile mnogo zgodnije i ubojitije oruj
e.
Motaju
i se oko tale iznenadie jo dvojicu propisno opre
mljenih straara
i tako
e ih oplja
kae. Sada je bilo vreme da krenu. Nevolja je bila
to su
vikinzi vrlo slabi jaha
i koji su se jedva drali na konjima. Me
utim, Sig-
vrat im re
e da se ve
eras sigurno ne
e boriti na konjima, pa neka se bar
336
potrude da ostanu u sedlu, jer su kao peaci izgubl
jeni. Zatim svoj odred
od trideset pet ljudi rasporedi u kolonu dva po dva
, i uputi se ka kapiji
grada.
Viidevi veliku grupu konjanika kako dolazi u parad
nom poretku, petorica
straara irom otvorie kapiju i postrojie se za p
ozdrav. Njihov stareina
leerno iza
e pred Sigvrata, jer je smatrao da konjanici koji d
olaze iz
unutranjosti grada ne mogu biti neprijatelji. Tama
n je zaustio da upita ko
prolazi, kad mu Sigvrat ma
em odrubi glavu. ivoti ostalih straara jedva
da su bili koji sekund dui. Njigove leeve razbojn
ici su podigli na konje,
jer nisu imali vremena da ih sada svla
e i plja
kaju. U straari bilo je jo
neto oruja od
ega je najvanije pomenuti veliki stalak na kom je
bilo
nare
ano sedamnaest dobrih kopalja.
Udaljie se u galopu, pre nego to su uspani
eni gra
ani stigli da uzbune
ostatak gradske strae. Kod re
ice ih sa
eka Vin sa jo pet konja i neto
ma
eva i sekira. Tu se oslobodie telesina. Nikakva po
tera ne krenu za
njima, jer je Mantelovoj tekoj konjici trebalo vi
e od sat vremena da se
pripremi za pokret, a u slu
aju begunaca na konjima to je bilo potpuno
beskorisno.
Sigvrat je bio vrlo zadovoljan sobom. Ni Spartak ne
bi organizovao bolje
bekstvo govorio je.
Imao je sada trideset est ljudi, ve
inom naoruanih,
etrnaest
ak u pan-
cirima i lemovima,
etrdeset dobrih konja i dve tovarne mazge, Vinov
plen od usputnog ubistva nekog seljaka koji je nosi
o povr
e na gradsku
pijacu.
Nisu imali hrane. Zato u zoru napadoe jednu bogatu
seosku ku
u i tu se
snabdee. Oni koji su bili due zatvoreni, iskorist
ie tu priliku da se doh-
vate ena, mada ba i nisu bile lepotice. Nisu pron
ali nikakvo kvalitetno
oruje, ali su lova
ki luk, dva ma
a i nekoliko sekira ipak dopunuli njihovo
naoruanje.
Nastavili su da jau na sever kroz divljinu i nekol
iko dana nisu nikoga sre-
tali, osim
obana i sakuplja
a drveta od kojih su, pored hrane, redovno
otimali noeve i sekire. Jednog jutra u
oe u malo pristojniji kraj koji se
odlikovao lepo obra
enim poljima ispresecanim ivicama divljeg bunja.
337
Tu spazie trojicu oklopnika, a poto je sada raspo
lagao sa petnaest dobro
naoruanih i dvadestoricom slabije opremljenih ljud
i, Sigvrat rei da ih
pobije. On se izdvoji sa grupom onih oklopljenih i
pojaha im u susret.
Kada su im se pribliili, vo
a razbojnika upita ih ko su oni i ta trae na
zemlji njihovog gospodara? Riteri odgovorie da su
izvidnica vojvode Re-
ga Julija koji je krenuo da se pridrui kralju Karl
u Mamtelu u pohodu na
zemlju Huna. To je mera opreza koju je
uveni junak Rego preduzeo, jer je
znao da ovim krajevima lutaju razbijene bande Ostro
gota. Oni se izvinie
to su upali na tu
posed i rekoe da nigde nisu videli obeleija gran
ice
feuda. Sigvrat im re
e kako ne moraju da se usteu, jer mu je drago da v
idi
otmene ljude u ovom zaba
enom kraju.
- Avaj - , dodade on, - danas su teka vremena i
nije verovati svakome ko
jae i nosi oruje. -
Zatim upita kojika je grupa njihovog gospodara, kak
o bi mogao da poalje
glasnika u utvr
enje vojvoda od Valhajma, da bi isti mogao pripremi
ti
hranu i preno
ite za toliku vojsku.
- Starom plemi
u
e biti posebno zadovoljstvo da ugosti tako
uvenog ju-
naka kao to je Rego! -
Priglupi vitezovi izbrbljae da ih ima sedamdeset i
da su na oko pola dana
jahanja za njima. Malo se za
udie to od okolnih plemi
a nisu
uli za tog
vojvodu od Valhajma. Sigvrat im odmah odgovori da j
e njegov gospodar
poreklom iz Karantanije, pa ga okolno plemstvo ba
mnogo ne voli. Nje-
gov je otac je bio slovenski upan, koji je pomogao
Francima kad su se
nalo u vrlo tekoj situaciji, opkoljeni Langobardi
ma. Tu je on svoje voj-
vodstvo na ma
zadobio i bio odmah posle bitke nagra
en posedom i titu-
lom od tadanjeg naeg kralja.
To objanjenje ih donekle umiri, pa nastavie da ja
u u srda
nom prija-
teljskom razgovoru. Sigvrat neprimetno dade dogovor
eni znak ostalima i
nekoliko trenutaka potom imao je jo tri konja i tr
i kompletne viteke
opreme. Malo je tugovao to sa ovako malobrojnom gr
upom ne moe da
iznenadi Rega, jer smaknu
e tako velikog Frana
kog heroja bi mu sigurno
donelo dosta ugleda u celoj Mantelovoj zemlji. Ali,
ta je tu je. Za
proputenim prilikama ne treba aliti.
Isto popodne naletee na gomilu grubih, neurednih r
atnika- peaka od ko-
338
jih su neki hodali goli do pojasa. Oni se razbeae
pred Sigvatovom dru-
inom, o
igledno od skora nau
eni da potuju superiornost teke konjice.
Razbojnici se dadoe u poteru za njima i dogonae i
h do reke koju ovi
askom preplivae, pa se skupie na drugpj obali kak
o bi pruili otpor kon-
janicima dok ovi budu izlazili iz vode. Me
utim, druini nije ni na pamet
padalo da se kvasi, nego prasnue u smeh sede
i na svojim velikim konji-
ma.
Tada se Vin, dogovorivi se prethodno sa Sigvratom,
izdvoji i oglasi:
- Vi, Ostrogoti, izuzetno ste glupi ljudi! Pobegi
ste ispred nas! Zar ne
znate da se borimo protiv istog neprijatelja kao i
vi? -
Iz buljuka varvara isko
i jedna
ove
ina, obrijane glave, sa per
inom i
brkovima, pa povika:
- Prokleti jaha
i! Znam ja vas dobro! Hrabri ste samo na le
ima svojih
gadnih raga, kada moete tako oklopljeni da ubijete
i najja
eg ratnika
jednim zamahom dugog ma
a. Mnogo smo mi o vama nau
ili od kako nas
je Karlo razbio na Dunavu. Nema me
u vama ni jednog
oveka koji bi se
usudio da se ponese sa Gotskim ratnikom na ravnoj n
ozi! -
Sigvrat pogleda svoju druinu a u o
i mu pade da je vo
a vikinga koje je
spasao, ve
izvukao svoju sekiru i s
enjom merkao govornika.
- Kaem vam da nismo Mantelovi fi
firi
i! Ako si toliko re
it, spremni smo
to i da ti dokaemo. Jesi li ti vo
a ove pedesetine? - mirno mu odvrati Sig-
vrat, posmatraju
i grupu od
etrdeset i sedam varvara.
- Da! Ja sam Alsid, ratnik koji je preuzeo vo
stvo grupe kada je na stari
vo
a poginuo, izgaen konjima. -
- Vidim da vodi gomilu odrpanih, gladnih nesre
nika koji u ovom upadu
nisu zadobili nikakav plen. Jak si mi ti vo
a - , bezobrazno mu se u lice
nasmeja Sigvrat.
- ta
ovek moe protiv loe sre
e? Od kako smo preli Dunav prati nas
prokletstvo. Malo nas je ostalo. Ali mi smo hrabri
i ne mislimo da se
vra
amo bez ikakvog plena! - , zarea Alsid, pola na sv
oje neprijatelje
jaha
e, a pola na izuzetno zlu sudbinu.
Sigvrat mu se ponovo nasmeja, nastoje
i da ga to vie iznervira, a zatim
ga zajedljivo upita:
- to onda tvoji hrabri ljudi nisu nali nekog d
rugog vo
u sa boljom
sre
om? -
339
- Dvojica su to pokuala poslednjih dana. Ali, na
njihovu alost, ispostavi-
lo se da su imali mnogo goru sre
u od mene. Obojicu sam pobedio i zaklao
za primer ostalima. - re
e Ostrogot pa jezikom obliza se
ivo svoga noa,
koji je izvadio iz pojasa, kako bi razgovor bio to
slikovitiji.
- Jo se se
am ukusa njihove krvi! - , dodade on bezuspeno pok
uavaju
i
da uplai severnjaka.
- Ja, recimo, imam veoma dobru sre
u - , nastavi Sigvrat razlono, kao da
ozbiljne Alsidove pretnje na njega nisu ostavile ni
kakav utisak. - Pre samo
nekoliko dana, svi ovi ljudi su bili frana
ki zarobljenici koji
ekahu svoje
pogubljenje. Onda sam ih ja oslobodio i poveo. Sada
svi jau, naoruani
su i siti. To su jaki dokazi da sam dobar vo
a. -
- Ako ho
e da preuzme moje ljude, mora
e da sjae i bori se, a ne da
nas ubija sa visokog sedita - , povika vo
a varvara, prosto izbezumljen
od besa.
- Ja nemam nameru da se povredim bore
i se sa o
ajnom votinjom stera-
nom u klopku, kao to si ti. Mada me srce vu
e da udovoljim tvojoj elji,
moji nikada ne bi pristali da ostanu bez vo
e koji ih vodi iz pobede u po-
bedu, radi jedne glupe sva
e. Zato nemam prava da olako raspolaem svo-
jim ivotom kao ti. Tvoja smrt ne bi bila nikakav g
ubitak za tvoje ljude, jer
te svi mrze. -
- Izgovor i kukavi
luk! - , povika Alsid. - Svi vide da niko od konjo
gonaca
nema tri
iste da se uhvati u kotac sa mnom. Ti, vo
o jaha
a, ti si bespri-
merna kukavica. Sva tvoja mo
je u jeziku i visokim konjima. Divno si
smislio da se izvu
e od dvoboja. Kae tvoje kukavice te vole? Ha, ha
,
ha! - , smejao se varvarin.
- Da li ti je dovoljan dokaz privrenosti, ako nek
o od njih reskira ivot da
zapui tvoja brbljiva usta? - , zlobno se iskezio S
igvrat, daju
i znak vo
i
nordijaca da sjae.
- Moje ime je Harp, sin Holara. Ja
u tvojom krvlju sprati uvrede koje si
uputio mome vo
i! Sigvrat je na zemljak, izveo nas je iz pakla ro
pstva u
Frana
koj, svaki od mojih ljudi bez razmiljanja bi polo
io ivot za nje-
ga! - , zabrunda gorostasni severnjak.
Asid se osvrnu oko sebe, pa, videvi da njegovi lju
di uzmi
u pred tim
orijakim bradonjom, stisnu zube i re
e:
- Neka va megdandija pre
e na ovu stranu reke. Ja mu dajem re
, da ga
340
niko, sem mene, ne
e napasti! -
To nije bila nikakva prevara podmuklih Ostrogota, v
e
iva istina. Alsid je
svoju grupu drao u pokornosti autoritetom svoje sn
age i surovosti. Sada,
kad je bio izazvan, niko od njegovih ne bi se usudi
o da napadne tako sme-
log ratnika. Strah se ve
bio isuvie vezao za sve to je okruavalo Alsido-
vo ime. Zato je ovu bitku morao da dobije sam.
Dotle je viking ve
bio pregazio reku i naao se u blatnjavom pli
aku. Os-
trogotski vo
a jurnu na njega i napade ga pre nego to se do
epao
vrstog
tla. On nalete na Harpa i zasu ga kiom udaraca svo
ga buzdovana. Viking
je imao
eli
ni konju
ki tit i jedini mu je problem bio kako sa se odri
na
nogama, pred protivnikom koji tako sumanuto nasr
e.
Kada Alsid izgubi dah zbog besnih napada lakim buzd
ovanom, on uzvrati
svojom sekirom. Udarac otkide par
e Ostrogotovog tita napravljenog od
debelog drveta i pokrivenog sa nekoliko plehanih tr
aka koje su se prekla-
pale. Vo
a varvara ustuknu, prestraen silinom Harpovog odgo
vora.
Dospee na tvrdo tlo i po
ee da krue jedan oko drugoga, trae
i rupu u
protivnikovoj odbrani. Viking prvi napade, sigurnij
i u sebe zbog daleko
ve
e fizike snage, ali, Alsid se znala
ki branio izbegavaju
i da direktno
podme
e tit pod udarce teke sekire. Jedno vreme
ulo se samo ritmi
no
zve
anje metala. Oruje je treskalo o titove i ni jeda
n od protivnika nije
stekao neku zna
ajniju prednost.
Onda Ostrogot, koriste
i premo
svog neto lakeg oruja, koje je u stvari,
bila samo jedna obi
na motka sa optere
enjem i bunom iljaka na kraju,
zaka
i protivnika po bedru. Na kosmatom licu nordijca po
javi se grimasa
bola i on bezobzirno osvetni
ki napade. Ali, ta njegova akcija uopte nije
bila tako nepromiljena kao to je to, u tom trenut
ku, izgledalo.
Prvo je, u irokom luku, zamahnuo ka Asidovom licu,
nateravi ga da viso-
ko podigne tit zaklanjaju
i sebi vidik. On udari uicama sekire po njego-
vom odbrambenom rekvizitu i nastavi istom putanjom
kretanja podvla
i
sekiru pod svoj podignuti tit. Kada mu se ruka odb
i od kuka Harp usmeri
svu silinu udarca na gore, samo ovog puta sa se
ivom unapred.
Alsid je upravo tog trenutka zapo
eo da sputa sopstveni tit kako bi zadao
341
udarac odozgo, ka plavokosoj protivnikovoj glavi. N
ije ni mogao da pret-
postavi kakp mu sekira ba tada leti ka licu, jer j
e o
ekivao da
e Harpu
trebati vie vremena za novi zamah.
Otrica tekog vikingovog oruja pogodi ga negde u
visini o
iju. Za
u se
gnjecav zvuk sli
an onome kad to
ak volovskih kola pregazi tikvu na njivi,
i on pade bez glasa. Zamah njegovog buzdovana, tako
silovito zapo
et, be-
zopasno skliznu u stranu zaka
ivi samo jednim ekserom rame vikingove
krznene tunike. Harp ga udari jo jednom, na zemlji
, pretvorivi mu glavu
u bezobli
nu krvavu masu, pa onda pogleda ostale Gote, koji s
u nemo zu-
rili u njega. Povrativi se malo od zadihanosti on
im se obrati:
- Opet ste ostali bez vo
e! Ho
ete li sada da veete sudbinu za
oveka
kome ja sluim, ili
ete i dalje da se krijete po bunju i lovite pacove
kako
bi neto pojeli? -
Na te re
i varvari po
ee da se saaptavaju, da bi se kona
no, posle mno-
go prepirke, jedan od njih odvaio da progovori.
On istupi ispred ostalih koji su stajali pa objavi:
- Spremni smo da pratimo vo
u
ija je sre
a tako o
igledna. Ako mu tako
straan ratnik kao to si ti slui, nama to ne moe
biti na sramotu. Osim
toga, nemamo kuda da se vratimo. Ve
ina su mladi ratnici koji su krenuli u
ovaj plja
kaki pohod, da bi po povratku mogli da na
u enu i zasnuju po-
rodice. Nama nita ne vredi da se vratimo bez plena
, a prate
i nae
dosadanje vo
e nismo stekli nita. Nadam se da
e dobra sre
a konji
kog
vo
e biti i nama od koristi. -
Sigvrat viknu da je pogodba sklopljena i mahnu im r
ukom da pre
u reku i
pridrue im se u obedu, to gladni Ostrogoti oduev
ljeno prihvatie.
Gledaju
i ih kako pohlepno prodiru naplja
kanu hranu, bivi
akon pros-
to se topio od radosti. Sada je imao dovoljno snage
da napadne Rega.
Dodue, ne na otvorenom polju, ali, ga to nije mnog
o brinulo. Setio se opi-
sa kako je Spartak savladao jednu od najmo
nijih rimskih legija, spustivi
se sa svojim gladijatorima niz Vezuv, po konopcima
napravljenim od isple-
tene loze, njima iza le
a. Ako ho
e da postane slavan vojskovo
a mora
e i
on tako neto da smisli. Lako je pobediti slabijeg
protivnika, ali pravi iza-
zov uvek je sa ja
im
342
Taj tok misli prekinu mu Vin koji do
e da bi mu skrenuo panju na narav
Ostrogota. On ga upozori da ih se treba
uvati jer su veroloman i vrlo ne-
pouzdan narod. Mnogo su gori od njihove zapadne bra
e, Vizigota, a neu-
poredivo razli
iti od svojih
astoljubivih srodnika sa severa. Od tako gad-
nog i podmuklog naroda moe se o
ekivati svakakvo izdajstvo i prevara.
Ne bi uopte bilo
udno da usred bitke promene stranu ili napuste save
z-
nike. Zato se Sigvratov najbolji prijatelj sa pravo
m pitao, vrede li oni
hrane koju pojedu.
Sigvrat mu odmah odgovori, kako su oni sigurno takv
i jer su doiveli mno-
go poraza sa nesposobnim vo
ama koje su imali. Surovost je osnovni prin-
cip svih ratnika koji ele da se probiju, ali samo
nemo
stvara podmuklost.
Zatim re
e da
e ih on odueviti sa nekoliko dobrih pobeda, pa ga,
posle
toga vie nikada ne
e napustiti.
Vin mu dobaci kako takvu sre
u treba prvo doiveti pa tek onda pri
ati o
njoj. Sigvrat se uopte i ne osvrnu na to, nego za
e u gomilu Ostrogota i
po
e se dogovarati sa njima o predstoje
oj akciji.
Rego i njegovih sedamdeset vitezova stigoe to ve
e na obale reke.
Pre
oe na gazu i ulogorie se na drugoj strani, kako b
i se dobro odmorili
i osuili. Bili su zabrinuti zbog nestanka svoja tr
i izvi
a. Rego naredi da
se postave duple strae i da se svuda oko logora up
ale straarske vatre.
Me
utim, njegovi ljudi nisu ozbiljno shvatili njegove
opomene, jer im se
inilo da se male druine varvara, koje su spremne n
apasti i ubiti nekog
usamljenog viteza, nikako ne
e upustiti u sukob sa tolkom silom. Zato nje-
gova nare
enja izvrie traljavo i preko volje.
Kada, posle obroka, utihnu pevanje tunih balada, v
ojvoda ih jo jednom
opomenu da ne odlau oruje i ceo logor polako uton
u u san. Pred jutro
dvojica pospanih straara iz druge smene sedeli su
pored skoro zgasle va-
tre, bore
i se sa kapcima koji su padali. Mla
i je upravo zavrio stranu
pri
u o zloj sudbini
oveka koji je u gluvo doba uao u vodu trae
i neku
stvar koja mu je ispala iz kola prilikom prelaza. S
igurno je blizina mirne
tamne vode davala pri
i mnogo stvatniji izgled u te predjutarnje
asove.
Stariji vitez se na taj tragi
an zavretak malo rasani pa bojaljivo pogleda
unaokolo. Mesec je ve
odavno zaao, ali je i pri svetlosti zvezda primet
io
343
da se raspored vrbovog bunja oko njih promenio. On
htede to da predo
i
svom kolegi, ali kada vide da je on upravo zadremao
, odustade od toga.
Jo jednom paljivo osmotri bunje, kopaju
i po se
anju i trude
i se da
uspostavi neku logiku. Zatim zatvori o
i, nadaju
i se da
e, kad ih ponovo
bude otvorio, nestati poreme
ena slika koja mu se o
ito pri
injavala.
Istog trenutka mu se jedna gruba krpa obmota preko
nosa i usta. Glava mu
bi povu
ena naglim trzajem u nazad. Pokuao je da slobodnom
rukom
izvu
e ma
, ali se jedan
ovek ve
nalazio na njemu. Kraji
kom oka vide
jo jednog kako prilazi sa strane i baca se na drug
og straara. Odjednom
je osetio strahovit bol u grudima. Tako je umro Bel
tran, vazal vojvode Re-
ga i podanik slavnog kralja Karla Mantela (Karla
eki
a).
Avetinjska
eta etaju
eg bunja uvukla se u ne
uvan logor. Iza svakog
vrbovog grma krile su se po dve snane ruke naorua
ne sa dugim masiv-
nim noem. Sigvratov plan u potpunosti je uspeo. Je
dan po jedan Frana
ki
vitez ostajao je da lei i da se vie nikada ne pro
budi. Ipak, nije sve moglo
da ide tako glatko.
Jedna grupa od nekih est- sedam vitezova shvati
ta se doga
a, pa
poskakae vi
i i trae
i oruje. Na njih se sjurie vikinzi koji su nadgle
-
dali ovaj krvav posao (jer je takvo ubijanje njima
bilo ispod
asti) i
sasekoe ih svojim tekim sekirama.
Me
utim, to uzbuni ostale na raznim stranama logora, p
a su Goti i razboj-
nici morali da poure sa ubijanjem ljudi koji su on
ako bunovni po
eli da
ustaju. Prolomie se krici i kuknjava onih koji su
umirali pod njihovim
noevima, to pokvari tiinu ume i Sigvratovu zami
sao o mirnoj i
istoj
pobedi. Sam Rego, koji je bio legao naoruan, najbo
lje se snaao. Njegov
delat sruio se raspolu
ene glave jo dok je uzaludno zamahivao noem.
Zatim taj frana
ki junak sko
i na noge i razbaca oko sebe nekoliko protiv-
nika kr
i prolaz svojim dugim ma
em. Uvidevi da mu je put prema kon-
jima zatvoren, on pojuri prema reci i baci se u vod
u izmi
i ubicama. Ali,
u urbi je bio zaboravio na samo jednu stvar. Na se
bi je imao teku pancir
koulju i jo neke titnike, a sa tim se nikako nij
e moglo plivati.
igledno je Rego svoju greku shvatio tek kada se hl
adna tamna voda
344
zatvorila nad njim. To mu nije moglo biti od nikakv
e koristi, jer mu za raz-
vezivanje ice koja je spajala o
ice njegovog pancira trebalo bar dvadese-
tak minuta.
Kada je Sigvrat stigao na mesto gde je ovaj sko
io, iz vode se uzdizao sa-
mo jo po neki mehuri
.
Slede
eg jutra, kada se razdanilo, udrueni razbojnici po
ee da razgleda-
ju svoj no
anji plen. Imali su dosta konja, oruja i verinja
a za sve.
ak
je i preticalo. Uz to su zaplenili jo neto hrane
i vrednih predmeta. Po
Sigvratovom nare
enju Vin se skinu, pa s konopcem oko pasa zaroni na

mesto gde se
uveni Rego udavio prethodne no
i. Mnogi Ostrogoti
prokometarisae to kao ludost, pored ovolikog plena
, jer su tvrdili kako
duhovi utopljenika
esto znaju odvu
i ive u podzemno carstvo, naro
ito
ako su im bili neprijatelji. Me
utim, nita se od tih zloslutnih pri
a ne ost-
vari, a Vin posle nekoliko pokuaja na
e telo i priveza konopac oko njega.
Kad su ga izvukli videli su da je bio opremljen ver
inja
om
ije su plo
ice
bile pokrivene srebrom i draguljima ukraenim ma
em. Oko vrata mu je
bila poiroka ogrlica od zlatnih plo
ica. Sigvrat mu je skinu, rekavi da
Regova oprema pripada njemu, pa zatim naredi dvojci
svojih ratnika da ga
svuku do gola. Oni stadoe da cimaju ve
uko
en le iz
ijih usta je navira-
la krvava pena. Sigvrat im tada naredi da dobro obr
iu i namau ma
u
svaki metalni deo Regove opreme.
Kada to bee zavreno, novi vo
a naredi da se nagi leevi pobacaju u reku,
a on li
no, poto mu sekirom odse
e glavu, utnu Regovo telo, bledo kao
kreda, nazad u vodu.
Sigvratov ugled me
u Ostrogotima posle toga jo vie poraste, jer kako
su
oni govorili: - Samo vrlo mudar
ovek bi se setio da uzme blago od vode-
nih demona, ponudivi im za uzvrat velike koli
ine ljudskog mesa koje oni
po svoj prilici mnogo vie vole - .
Vin im posle toga objasni da je njegov gospodar vrl
o vet sa svetom duho-
va, jer ume
da slui i Hrista i Votana .
To izazva divljenje. Ostrogoti
zaklju
ie da je on istovremeno i mudar vo
a i veliki
arobnjak. Takvog
ratnika zaista je vredelo slediti.
345
Novookupljena razbojni
ka druina, nastavi mnogo bre i sigurnije da se
kra
e na konjima. Regovu glavu nabie na motku nasred v
elike raskrsnice
puteva, a na drvenoj plo
ici ispod nje Sigvrat napisa da ga je li
no ubio i
dodade mnoge uvrede na ra
un frana
kog plemstva. Iste ve
eri, koriste
i
Regova znamenja, zauzee jedan manji zamak, jer se
vest o njegovoj smrti
jo nije bila pro
ula. Sigvrat u
e u njega sa svojih devedeset oklopnika i
desetak minuta kasnije bio je novi gospodar tih zid
ina. Pobili su malobroj-
nu posadu propisno ga oplja
kali i - zabavili - su se sa vitekim gospama.
Pustili su zatvorenike iz tamnica, a bivi
akon dobi jo jedanaest odanih
pratilaca.
Slede
eg dana u zamak svrati dvadeset sedam vitezova koji
su po okolini
jurili ostrogotske bande. Kada se kapija zatvori za
njima razbojnici ih sa
visokih zidova zasue kopljima, strelama i kamenjem
. Nekoliko preivelih
udarie na muke da bi im odali gde su naletali na o
bezglavljene skupine
Ostrogota.
Sigvrat odmah posla desetak Ostrogota na konjima da
sakupe te nesretnike
i dovedu ih njemu. Dan i po kasnije imao je jo ez
deset ratnika, to je, uz
njegovu stotinu, predstavljalo ve
impozantan broj. Zamak je napustio,
predavi ga plamenu, sa sto trideset oklopnika na k
onjima i deset kola na-
tovarenih plenom i hranom. U njegovoj druini nije
bilo peaka. Tako se
vrlo brzo kretao i nije se morao kriti od bilo koga
.
Tolikom odredu nije se smeo suprotstaviti ni jedan
lokalni feudalac, jer su
oni obi
no raspolagali silom od trideset do pedeset oklopni
ka. Samo je vi-
soko plemstvo moglo sakupiti vie ritera, ali ono j
e ostalo zatvoreno u svo-
jim zamkovima, preputaju
i svoje seljake na milost i nemilost - Regovom
ubici - . Tako je bivi svetenik veselo doao do s
everne granice Frana
ke,
plja
kaju
i, pale
i i ubijaju
i po naseljima kmetova.
Kako bi spre
io svoje momke sa sobom vuku lepe devojke koje su u
z put
mogli oteti, nagonio ih je da siluju to vie selja
nki, tvrde
i kako ni jedna
ena nikada ne bi mogla zainteresovati ratnika na d
ue vreme.Dre
i se
takvih uputstava njegovi momci stalno su imali potr
ebu da ih menjaju to
im je odravalo uzbu
enje zbog novine, i nagonilo ih na nove plja
ke i si-
lovanja.
346
Kada je uao u Saksoniju, oplja
kao je jednu crkvicu i zapalio je, a na krst
ispred nje oka
io je svoju mantiju. Onda je stao ispod drveta na k
oje je bio
obesio ljude iz nje i jednu silovanu devojku, koja
se usudila da ga za vreme
tog
ina uvredi, i obratio se svojim ljudima:
- Kada slede
i put budem uao ovde, bi
e to na
elu vojske kakvu Galija
nije videla jo od vremena Cezara! Ovde su me teral
i da kle
im i molim se,
a kad se budem vratio pod mojim nogama kle
e kraljevi i nadbiskupi! -
Bura odobravanja die se do neba. I ako niko od oku
pljenih nije znao ta
je to Cezar, a mnogi
ak ni ta je nadbiskup, znali su da imaju mo
nog,
mudrog i sretnog vo
u.
oveka, koji
e snagom svoje volje sigurno postati
kralj, i bili su spremni da ga prate do smrti, bilo
gde.
Posle tog govora Sigvrat obode konja i krenu sa svo
jim ratnicima van teri-
torije koju je titila Karlova kruna. Odmah se ume
ao u sukobe koji su se
vodili izme
u rascepkanih saksonskih plemena. Koriste
i se iskustvima iz
Cezarove knjige De belo Galico postigao je znatan u
speh.
Njegova teka konjica, podrana disciplinovanom dom
a
om peadijom bi-
la je sigurna formula za uspeh. Kao prek i sposoban
vo
a dobio je me
u
doma
im stanovnitvom dosta pristalica, tako da je u Nor
lad uao sa tri
stotine oklopnika, sto sedamdeset lakih konjanika i
pet stotina dobro
naoruanih portvovanih saksonskih peadinaca.
Tako je stigao i u selo svoga oca vode
i jo mnogo tovarnih kola sa ple-
nom i ogromno stado od preko dve hiljade krava koje
je uz put naplja
kao.
Njih je
uvalo vie od pedeset lakih konjanika, koji nisu ul
azili u brojno
stanje njegove ratne maine. Iz Frana
ke je doveo ogromne pse, pirinejske
mastife. Oni su za nepun minut mogli pobediti i ubi
ti i najlju
u doma
u
zver.
Otac mu se malo bio razo
arao to mu sin nije ostao u slubi Boijoj, ali
mu nije bilo ni najmanje krivo to je postao vojsko
vo
a. Sigvrat je odmah
preuzeo vlast u naselju, postavivi svog oca za sta
reinu. Tokom nekoliko
dana pobio je sve one koji su mu u rodnom kraju bil
i nesimpati
ni i zaveo
je despotsku vlast.
Zatim je napravio plan osvajanja novih naselja i te
ritorija. Kako Norland
347
u to vreme, posle Osvifovog pada, nije bio kraljevs
tvo nego samo labav
savez plemena, nije bilo nikoga ko je mogao ozbiljn
o da ga obuzda.
Po
eo je sistemati
no unitavaju
i slabija plemena i potiskuju
i ja
a, sve
dok ne bi dovoljno oja
ao da bi se i sa njima obra
unao. Pred njim su pa-
dale manje seoske utvrde od kolja i balvana. Za svo
jom vojskom vukao je
ratne maine kakve je nekada video na anti
kim crteima. Njima je razval-
jivao slabije prepreke postepeno usavravaju
i njihovu upotrebu.
Svoju vojsku Sigvrat je preuredio tako da mu osnovu

ini teko naoruana
peadija sa velikim titovima i dugim kopljima po u
gledu na gr
ku falangu,
a na krilima njegovog ubojnog reda nalazila se tek
a konjica, koja je mog-
la svojim uletanjem da smanji pritisak na peadiju
ili da manevrom obuh-
vati protivnike i tako ih osujeti u pokuaju izvla
enja.
Uz to je imao i manji odred lake konjice koji je br
zim upadima uznemira-
vao protivnika i osmatrao njegovo kretanje. Oni su
odapinjali strele na
peadiju i nestajali pre nego to bi neprijatelj st
igao da odgovori. Sa tako
jasno formiranim ubojnim redom i vojskom u kojoj je
svako znao ta radi,
lako je odnosio pobede nad rasputenim odredima var
vara koji su se borili
u neredu, svako za sebe.
Uveo je jo jednu novinu u na
in ratovanja: zapanjuju
u surovost. To je
izvukao iz opisa hunskog vo
e Atile dok se ovaj pribliavao Rimu. Shvatio
je da mu se mnogi nisu opirali samo zbog straha koj
i je iao ispred njega.
Takvu prednost Sigvrat je mudro iskoristio za svoje
ciljeve. Svako selo koje
bi mu se ozbiljnije suprotstavilo spaljivao je do t
emelja ne tede
i ni decu
u kolevci.
Glas o njegovim zlodelima proirio se Norlandom. Mn
ogi su ga do
ekivali
lepo i davali mu sve to zatrai. On im tada nije u
zimao mnogo, ali bi uz-
digao neke svoje pristalice na gospodarski poloaj,
i dugo im pri
ao kako
on stvara jednu snanu vojsku koja
e mo
i da plja
ka po dalekim i boga-
tim zemljama juga.
Te pri
e o bogatstvu juga li
ile su
esto na hri
anske opise raja i ne-
beskog Jerusalima. Bivi duhovnik uopte se nije tr
udio da ne preteruje,
jer je iz iskustva znao kako srca ljudi mogu da zag
reju dobre pri
e, o
348
ne
emu, o
emu oni nemaju ni pojma. Svog naboljeg prijatelja,
lopova i
ma
ioni
ara Vina, postavio je za svog
arobnjaka i Torovog
prvosvetenika. Tora je izabrao zbog njegove brutal
nosti a i zato to je to
bio omiljen Bog irokih masa mladih vikinga i Norla
n
ana.
Jedno vreme poigravao se milju da za svoj simbol u
zme Lokija, to bi od-
govaralo njegovom imidu zla koji je uzeo, ali su g
a njegovi savetnici ube-
dili da bi to bilo preterano. Prvo, Loki je bio jed
an od najslabijih Bogova i
koga su drugi
esto poraavali. Sem toga, koliko se znalo on ne sa
mo da je
bio Bog zla nego Bog smutnje i nesloge, a kao takav
nikako nije mogao da
bude zatitnik jakom savezu plemena od koga
e pote
i budu
e carstvo.
Zato izbor pade na opte omiljenog Tora, koga u nek
im delovima Norlan-
da zvahu Donar.
Vin je morao mnogo da nau
i o njemu, kao i o Votanu ili Vodanu to je u
tim krajevima bio naziv za sivog jednookog starca (
Odina), ili kako je ko
zvao celu tu plejadu Aza sa Tvazom na
elu. Uz to je morao da nau
i nji-
hova skandinavska imena jer su bila u irokoj upotr
ebi u priobalnim mar-
kama i oblastima oko ume Trolova. Podru
je tih naziva protezalo se
prate
i tok velike reke i duboko zalazilo u vandske zemlj
e, na istoku. Do
tog skandinavskog jezi
kog uticaja dolo je jer su tuda plovili mnogi bro-
dovi iz Tonberga, Funsvelda i Upsale preteno po tr
gova
kom poslu, ali
bilo je i onih drugih koji su skupljali ljude za po
hode ili
ak vrili prepade,
manjeg obima, da mnogo ne uznemire vilenjake.
Sigvratov ongler i ma
ioni
ar sirovim varvarima je prikazivao svoje
vetine tuma
i ih posebnom naklono
u Bogova, koje on i njegov rato-
borni gospodar uivaju. Neuki ljudi po
ee da ga smatraju za velikog
arobnjaka i mo
nog svetenika to, udrueno sa nepobedivim
vojskovo
om predstavlja silu protiv koje se ne vredi boriti.
Tako je Sigvra-
tova vojska mogla mirno da etka po serveru, jer je
pred njom iao strah
koji je pobe
ivao umesto nje.
Njen vo
a, videvi da je ve
stvorio isuvie veliku teritoriju koja se nije
mogla lako kontrolisati a uz to je stekao i dosta n
eprijatelja, rei da se
negde skrasi i utvrdi, kako bi odatle mogao i
i u nove poduhvate i gde bi
se povla
io posle njih. Izbor pade na Meal- Durin, naputen
u tvr
avu de-
belih kiklopskih zidina, to stajae na jednom breg
u jo od pre po
etka
349
vremena koje se pamti. Ni ljudi koje su Nordijci za
tekli tu, doavi sa isto-
ka, nisu znali ko ju je i kada tu sagradio.
Ni mudraci vilinskog naroda nisu mogli da procene n
jenu starost. Zato je
to mesto postalo misti
no i strano. Ljudi su ga se plaili. Sigvrat je bi
o
dovoljno mudar da se smesti ba na takvom mestu.
On izgradi utvr
enje unutar skoro dva metra irokih kompaktnih zido
va,
preziru
i varvarski strah od prokletstva utvrde. To mu jo
vie podie ugled
me
u severnjacima, koji su uvek veoma cenili ljude dov
oljno hrabre da
izazivaju sudbinu. Kako se izgradnja zavrila, pron
ese se uverenje kako je
Sigvrat zaista ljubimac Bogova koji su mu dozvolili
ono to nikome pre
njega nisu.
To je bila naivna pri
a, jer znanje tih nepismenih ljudi nije dosezalo da
lje
od se
anja njihovih dedova. Meal- Durin je zbog svog pol
oaja i snage
bezbroj puta zauziman od mnogih naroda i ako su nje
gove
vrste zidine
izdravale. Neprijatelji su se u njega uvla
ili prevarom, a glad bi pri opsa-
dama
esto pobe
ivala branioce bedema. Jednom ga je
ak opustoila i
neka bolest izazvavi pravi pomor posade. Preiveli
tada pobegoe odatle,
prepustivi kunu unutranjost ognju koji
isti sve.
Tako Meal- Durin osta crn, razvaljenih kapija, da
stotinama godina
eka
nove stanare. Sada ga je novi osvaja
u usponu zauzeo, u
inivi ga presto-
nicom svoje budu
e drave. Poto su radovi u utvr
enju prili
no iscrpli
doma
e stanovnitvo, Sigvrat ga rastereti danka dok se n
e povrati, pa kre-
nu u nove krajeve da se snagom svoga ma
a i autoriteta popuni zalihe.
On po
e jednostavno da ulazi u naselja na
elu svoje mo
ne armije, a niko
nije ni imao ni snage ni volje da mu se suprostavi.
U jednom gradi
u,
ijeg
se imena vie niko ne se
a, dogodi se nezgoda. Iz gomile metana koji su
klicali Sigvratu istr
a jedna stara prosjakinja, pa do krvi izgreba
vojskovo
u po licu i o
ima, pre nego to je pala probodena stotinama ko-
palja. Verni osvaja
evi straari, behu zate
eni ludo
u starice i ne
reagovae pravovremeno. Samo im je preostalo da kas
ape le majke koja
se bila osvetila za pogubljenje sina jedinca, koga
su zajedno sa svim za-
robljenicima posle jedne bitke oko godinu dana pre
toga, Sigvratovi krvni-
ci bili ivog spalili.
350
Vojskovo
ini vidari utvrdie da je ena bila veoma bolesna,
jako prljava i
stara. Odmah previe svog vo
u najboljim melemima, ali rane na njego-
vom licu vie nikad ne zarastoe. Ponekad bi se pre
tvorile u kraste koje bi
posle nekog vremena otpale, ali ispod njih bi se uv
ek otvorile nove rane.
Ma koliko paljivo da ih je le
io, stanje je ostajalo nepromenjeno. Nije bio
zarazan, ali je sa tim nagr
enim licem izgledao ljudski re
eno, odvratno.
Tako dobi naziv - Sigvrat Odvratni - pod kojem je
poznat u mnogim saga-
ma i hronikama.
U po
etku ga je taj nadimak strano ljutio, pa su mnoge
glave odletele ra-
di toga. Me
utim ljudi su ga tako zvali iza njegovih le
a, tiho, u razgovoru
me
u sobom. Svako njegovo pojavljivanje predstavljalo
je novo povla
enje
naroda za jezik, i nikakve represivne mere tu vie
nisu pomagale. Cezar
severa bio je ogor
en, ali mu je pomagalo saznanje da je i njegov uzor
sa
juga bio hendikepiran, jer je imao epilepsiju. On z
aklju
i da svaki genije
mora da ima neku manu i da nita u prirodi nije pot
puno savreno. Nare-
dio je da mu se napravi skoro potpuno zatvoren lem
sa velikim titnicima
za nos i obraze.
Uz novi rogati kalpak, napravie mu i novi oklop.
eli
nim grudnjakom
mu zamenie Regovu verinja
u, a ruke zatitie konim i metalnim
titnicima koje ukrasie istom gravurom kao prsnik
i lem. Tako opremljen
delovao je stravi
no, poput oklopljenih slovenskih Bogova iz njihovih

hramova na Rujnu.
Pri
e o kazni Aza, koju je Sigvrat navukao na sebe tako
to je bio podjed-
nako nemilosrdan i prema Hri
anima i prema paganima, utiae se. On
povede svoju vojsku u priobalni deo i tamo posle mn
ogih tekih bitaka os-
voji tvrde, dobro
uvane, luke. Ali uobi
ajenih pokolja ne bi, jer je doma
e
stanovnitvo, pa
ak i poraeni ratnici, u zadnjem trenutku uzmicalo
na
brodove i nestajalo na pu
ini, nose
i sa sobom svoje dragocenosti. Ni
same luke nije mogao predati plamenu, jer zato bi
ih onda koga vraga os-
vajao? Te krvave pobede, zato, ni malo nisu bile po
Sigvratovom ukusu.
U jednoj bici protiv Vanda, Sigvrat zadobi gadan ud
arac sekirom po des-
noj ruci. To mu se dogodilo zato to iz novog lema
nije imao dobar
pregled okoline. Rana je bila vrlo teka i samo je
titnik podkaktice spre
io
351
da mu ruka ne bude potpuno odse
ena. Vidari su se opet dali na posao,
ovog puta sa mnogo vie uspeha. Uspeli su da mu nam
este kosti i zakrpe
ranu, tako da se vojskovo
a kroz nekoliko meseci, opet mogao sluiti njom.
Ali Sigvratova desnica nepovratno je izgubila svoju
snagu. On nikada vie
nije mogao vitlati ma
em, kao ranije.
To ga porazi, i proslavljeni ratnik odbaci taj - g
lupavi lem - koji ga je
uvalio u nesre
u. Od tada se javno pojavljivao sa ranjavim licem i
potpuno
je prestao da obazire na ime Sigvrat Odvratni. Godi
nu dana kasnije,
itava
njegova vojska ga je tako zvala,
ak i u lice. Me
utim stvari u priobalju
uopte se nisu odvijale kako treba. Hrabri vikinzi
pojavljivali su se niotku-
da, po najneverovatnijim vremenskim uslovima, nanos
e
i mu velike gu-
bitke, i posle toga nestajali na svojim brzim zmajs
kim brodovima. Uz to
bili su jednako nemilosrdni kao i on, pa sukob sa n
jima skoro niko nije
preivljavao.
Prvi put od kako je ratovao, iskustvo i taktika po
eli su da rade protiv nje-
ga. Kako nije nameravao da trpi velike poraze, u
i se da ratuje na moru,
Sigvrat Odvratni napusti luke sistematski ih porui
vi do temelja. Svoj
nemo
ni gnev on okrenu na Vande, osvajaju
i njihove oblasti uz Vislu,
kolju
i i ubijaju
i levom rukom kako bi koga dohvatio.
Ali, ni to nije ilo ba sjajno. Otrovne strele Van
da uzimale su veliku danak
me
u njegovim trupama. Tako
e je morao nau
iti, kada se ispred Slo-
venske vojske pojave ceremonijalni titovi Svetovid
a, da je najpametnije
dati petama vetar, ako u tom trenutku ne raspolae
sa ne
im tako ubedlji-
vim kao to je veliki odred teke konjice. A ni to
nije bilo nikakva garancija.
Jednom je izgubio vie od sto pedeset oklopnika, pr
osto ne veruju
i svojim
ima, dok su pobesneli Vandi golim rukama ruili kon
je i junake.Tako je
na najgori na
in upoznao zna
enje re
i - berserk - , o kojima su tada
me
u nordijcima samo volve aputale.
Vremenom njegov bes se stia i on se vrati u Meal-
Durin gde se zatvori,
straan u svojoj mo
i. Izlazio je sa vojskom samo da pokupi danak, i sr
av-
ni neko pobunjeno selo, kako bi podsetio ostale na
svoju prisutnost.
Tako se dogodilo da jednog prole
a stigne u Ejaberg, gde ga do
ekae po-
nizno i sa darovima. Jau
i kroz selo on ugleda seosku lepoticu, Ulu, kako
352
proviruje izme
u drvenih kapaka na prozoru svoje ku
e. Sigvrat stade i
zagleda se u devojku lepih crta, bujnih grudi i kos
e koja je padala do po-
lovine butina. Spazivi je, vojskovo
a se odmah domisli da
e mu te ve
eri
biti strano dosadno, pa posla svoje ljude da je do
vedu. Trojica ratnika
izvukoe devojku za kosu iz ku
e, dok se ona otimala, pipaju
i je i tipaju
i,
to je uglavnom bila uobi
ajena procedura za devojke koje su privo
ene
na silovanje. Sigvrat otro naredi da je puste. Oni
to u
inie iznena
eno,
jer takva praksa nije bila uobi
ajena kod njihovog gospodara. Ula se
podie sa zemlje otresaju
i prainu sa donjeg dela svoje jednostavne la-
nene haljine. Onda upitno pogleda Sigvrata. On se n
asmeja svojim groz-
nim licem i re
e:
- Ejaberka devojko, ima priliku da bude sa najm
o
nijim
ovekom se-
vernog sveta. Vrlo si lepa, i moda
u te zadrati due vreme, ako se svojs-
ki potrudi. -
Lepotica na to ne re
e nita, samo ga je koji tren saaljivo gledala, a
onda
se mirno okrenu i u
e u ku
u lelujaju
i bokovima u hodu. Sigvrat se na
e
pogo
en u kompleks, koji je stvorilo krastavo lice i pro
sto polude od besa.
Ipak se lomio izme
u elje da poseduje tako hrabru i ponosnu lepoticu
ili
da je zbog uvrede pogubi. Na kraju ipak preovlada -
razum - , pa on nare-
di ljudima da je ponovo izvedu, zajedno sa svim uku
anima. Ula je, od po-
rodice, imala tri maloletna brata, oca i petogodin
ju sestru. Njena majka
Gundi, poreklom od severnih Huna (Finkinja), posvad
ivi se sa muem,
vratila se svom krvolo
nom narodu, ostavivi mu
opor dece na staranje.
Od nje je Ula nasledila iskoene o
i i vrelu krv, a od o
eve krvne linije
plavu kosu i stasitost.
Naavi se ponovo pred Sigvratom, ona shvati greku
, ali ostade pri svome
jer joj menjanje miljenja sada vie nita nije vre
delo. Ono to je silnik
nameravao da u
ini, u
ini
e.
Bila je potpuno u pravu. Sigvrat joj se i ne obrati
, nego odmah upita nje-
nog oca, Skagija Sedobradog, kako je to vaspitao k
er. Starac promuca
nekoliko nerazgovetnih re
enica, preplaen
injenicom da mu je doao
smrtni
as. Osvaja
naredi tada da se Skagi javno pogubi, zato to zan
e-
maruje svoje roditeljske dunosti i tako kvari omla
dinu. Starca ra
ere
ie
izme
u est riterskuh konja, nao
igled svih seljana. Zatim vojskovo
ini
ljudi svezae Ulu i ubacie je u kola sa dankom, a
Skagijevu decu skinue
353
golu i iibae vrbovim ibama. Poto ih pustie, on
i pobegoe niz selo
zapomau
i. Na polasku Sigvrat doviknu da se zapali njihova
ku
a, to
njegovi ljuti ratnici odmah i u
inie.
Sve su to gledali ljudi Ejabrga, krgu
i zubima, ali niko ne podie ni
ma
, ni sekiru, na nasilnike. Me
u posmatra
ima bio je i Terin Hagen,
mladi
koji je nameravao da postane Ulin mu. Ona mu je v
e
bila
obe
ala kako
e ubediti oca da odobri taj brak, dok su se valjali
po travi
posle proslave Terinovog lova
kog uspeha. Nemo
no je gledao kako je od-
vode iz sela, tresu
i se od besa. Nikakvo koplje niti strela ne polete
e iz
njegove ruke, jer je dobro znao da bi to bio kraj E
jaberga i svih njegovih
stanovnika. Shvatao je, da onaj, ko misli da Sigvra
tu Odvratnom nanese
neko zlo, to mora u
initi daleko od svog rodnog mesta.
Kada je vojska prili
no odmakla od kapija sela, on iza
e pred okupljen na-
rod i upita je li neko voljan da krene sa njim i sp
ere ovu ljagu i sramotu
koju im Sigvrat nanese? Stariji ljudi razi
oe se pognutih glava i osta sa-
mo a
ica nepokornih mladi
a. Terin je bio zadovoljan i sa toliko pristali-
ca uzimaju
i u obzir kakav je protivnik bio u pitanju. On im o
bjavi da
e
po
i kroz nekoliko dana i raspusti ih.
Potom ode kod Ullbjorna, Odinovog svetenika, znaju
i da je njegov sin
Erik jedini dovoljno hrabar i sposoban da vodi taka
v poduhvat. Otac Vilin-
prijatelja lepo ga primi, ali, poto je saznao ves
ti iz sela jako se raalosti.
On, kao ponosan
ovek, nije hteo da po
e i ulaguje sa sinu Osvifovog rat-
nika. Sigvrat Odvratni ga sve do tog trenutka uopt
e nije zanimao.
Bio je miljenja da takav zlo
in u njihovom selu, ako ostane neosve
en,
baca ljagu na duu svakog od njih. Erik je kako on
re
e, ve
due vremena
u umi Trolova, jer se ozbiljno zagledao u neku vil
u, to je moda u ovoj
situaciji i dobro, jer bez pomo
i natprirodnog teko da
e mo
i da do
u
glave nekome kao to je samozvani Cezar severa.
Ullbjorn dade Terinu precizna uputstva za put u src
e Astara, rekavi mu
kako je najbolje da ide sam, smelo i otvoreno. Ispr
ati Terina poklonivi mu
jednog od svojih najbolji konja, za koga je tvrdio
da sam zna put do Mag-
Mela, i re
e mu da
e se zauzeti kod Bogova za njegovu stvar, jer tako
neto se stvarno nije moglo trpeti, bez obzira ko j
e to u
inio.
354
Iste no
i Terin odjaha za Astar na Ullbjornovom prugastom n
o
ovidom
konju. Konj je bio manji od riterskih, ali daleko b
ri od njih.
inilo se da
njegova izdrljivost nema granica. Dva dana i dve n
o
i Terin ga je terao
bez odmora, osim malih obostranih pauza za jelo i f
izioloke potrebe. Prvi
put je stao kada su stigli do Golih Brda. Tu se odm
orio nekoliko sati pre
nego to je zaao me
u njih. Kada je kona
no krenuo, skoro sav osvetni
ki
bes ga napusti. Osetio se malim, usamljenim i bezna
ajnim. Izgubljen u
tolikom praznom prostoru.Tako provede jo tri duga,
zamorna dana.
Ponovo se ozbiljno odmorio zano
ivi pred samom umom Trolova. Nije
eleo da po no
i u
e u Astar, mra
nu umu gde vilenjaci pletu svoje ne-
vidljive paukove mree. On se, dodue, bio upoznao
sa vilenjacima preko
Erika, sa nekim vilama i vie od toga, ali mu te hl
adne no
i nije bilo do
toga da veruje tim stranim bi
ima pri svetlosti punog meseca dok vukovi
zavijaju negde u daljini. Jutro je dolo, a ledena
jeza nije naputala njego-
vu duu. Nastavio je napred uprkos strahu, gonjen o
se
anima mnogo
ja
im od instikta samoodranja. Plaio se, ali je znao
da mora i
i na dvor
Vilin- kralja, sam, putem koji peva, ako zaista el
i da se osveti Sigvratu
Odvratnom.
U podne je stigao pred mra
an zid drve
a. Tu sva njegova hrabrost klonu i
on stade kolebaju
i se. Naalost, odluka je mogla glasiti samo - dal
je - , i
on je donese, mada mu je to bilo teko kao da je no
em kidao sopstvenu
duu. Sre
om po njega, na samom ulazu u Astar nai
e na jednu grupu ve-
selih vilenjaka koji su dolazili sa jugozapada, i o
ni mu se ponudie da ga
odvedu do Vilin- kralja. Terin se opusti. Prosto mu
uopte nije bilo jasno
kako je do malopre mogao toliko da se plai tih lju
baznih stvorenja i nji-
hovog stanita.
Moda je strah bio izazvan time, to nikad niko iz
Ejaberga nije bio u umi
Trolova, sem Erika, naravno, a da su strane pri
e starica o zlim i
krvolo
nim vilinskim stvorenjima navirale iz se
anj iako je davno zabora-
vio da ih je ikada
uo. Sada, u prisustvu vilenjaka koji su brbljali i
alili se,
taj iskonski strah po
eo je da jenjava. On, ohrabren, ujaha pod mra
ne
svodove vilinske ume. Sutradan ujutru stigli su do
naselja vilenjaka. Teri-
novi pratioci po
ee odmah da se raspituju za Erika i Arela. Jedna v
ila
re
e im da je Vilin- kralj na utakmici nonog Per- Ri
nga i da vodi svoj tim
protiv Nimove mom
adi. Saputnici povedoe mladog Hagena kome nita
355
nije bilo jasno, iza oblinjeg brega odakle su se
uli krici.
Breg je bio zakrivljen, tako da formirao neku vrstu
prirodnog Amfiteatra
oko sportskog terena. Na njegovim padinama, me
u bujnom vegetacijom,
sedela je gomila vilinskog naroda paljivo prate
i ta se odvija na
borilitu. Svako se bio namestio da to bolje vidi
ta se deava u areni. Za-
to su neki sedeli na drve
u .a drugi leali potrbuke na zemlji. U samom
centru njihove panje bila je grupa od oko
etrnaest vilenjaka u zlatnim i
srebrnim grudnim oklopima, koji su se besomu
no utirali u njih. Jedna
grupa je zapravo pokuavala da izbaci drugu sa bori
lita. Ono je bilo
ovalnog oblika i pokriveno lepom travom, ali je igr
a bila zastrauju
e po-
gibeljna, bar sa ljudskog stanovita. Udaralo se is
klju
ivo nogama, a bra-
nilo se izmicanjima tela i blokadama ruku. Svako je
mogao da napadne
svakoga i nije bilo uopte faula ako bi dvojca ili
ak trojica istovremeno
udarila istog protivni
kog igra
a. Jedno pravilo bilo je jasno: - onaj koji
bi na bilo koji na
in izleteo sa borilita, nije se smeo vie vra
ati u njega - .
On bi bio izba
en iz igre to bi automatski slabilo njegovu ekipu.
Kako je igra odmicala izgledalo je da se sre
a sve vie okretala protiv Vi-
lin- kraljeve ekipe. Kona
no Arel je ostao sam protiv trojice iz protivni
kog
tabora. Poto se Vilin- kralj vrlo veto branio blo
kadama i izmicanjima,
njihovi nepovezani napadi nisu imali mnogo uspeha.
ak je jednog tako
jako udario da je on izleteo sa suprotne strane ter
ena i tamo pao. Arelovi
protivnici tada se umirie i po
ee polako da mu prilaze, u tiini. Vilin
kralj je stajao mirno, kao da uopte ne prime
uje svoje saplemenike, koji
su se kretali poput zveri u lovu. Odjednom obojica,
uz vrisak, napadoe.
Arel se naglo spusti uvr
im pokretom, ispod njihovih visokih udaraca, i
zarotiravi se sve ih razbaca udarcima noge u nogu.
Nim se nekako odra
uspravan jer je uspeo da spusti drugu nogu na zemlj
u, ali se zato zatetura
u nazad. Dok se jo rotirao po tlu, preme
i teite sa noge na nogu, Arel
to uo
i kraji
kom oka, pa iz tog, polu
eg poloaja sko
i visoko i po-
godi Nima nogom u grudnjak, odmah ispod vrata.
Kapetan protivni
kog tima izlete iz borilita i tresnu na le
a, me
u gle-
daoce. Uzvik oduevljenja grmnu iznad arene. Ali, V
ilin- kralj nije ba
najbolje procenio vreme koje mu je bilo potrebno za
tu teku tehniku. Ni-
mov jedini preostali suigra
je ve
bio na nogama dok je on jo leteo. Ka-
356
da je Arel stopalima dotakao zemlju taj vilenjak ga
pogodi snanim
bo
nim udarcem u le
a njegovog zlatnog grudnog oklopa. On polete na-
pred preko ivice terena, trude
i se da ne padne naglava
ke (jer pad una-
pred nije bio ni malo prijatan u grudnjaku od drvet
a i metala) i smeno
mau
i rukama da odri ravnoteu. Zatim pade na ruke por
ed Nima, dok
se publika razmicala da mu se skloni sa puta.
Obojica se zacenie od smeha sede
i na zemlji. Vilenjaci u srebrnom oklo-
pima su se ljubili slave
i pobedu, a njihovi protivnici su im
estitali sa
prili
no kiselim izrazima na licu. Vilin- narod se spusti
o sa svojih mesta
me
u igra
e.
- Ovo je osam- est za nas srebrne! - , samozadov
oljno re
e Nim Arelu.
- Meni je za danas dosta. Pobedili ste zadnje tri
partije. Nastavi
emo
posle sutranjeg lova.
ini mi se da
u morati da ozbiljno preuredim eki-
pu - , zamiljeno odgovori Vilin- kralj.
- Stari, prijatelju - , zadirkivao ga je Nim, -
nekada se nisi predavao ni
posle dvadeset i sedam partija. -
- Ko stari? Nemam jo ni ezdeset godina. A ti si
mi pa mnogo mla
i? Ce-
lih devet dana! -
Zatim obojica nastavie da se ale i smeju. Tada im
pri
e jedna vila sa le-
deno ozbiljnim izrazom na licu. Iz svako njenog pok
reta videlo se da ne
odobrava takvo ponaanje suverena vilinskih stvoren
ja. Ona mu se obrati
vrlo zvani
no:
- Gospodaru na, plemeniti izdan
e Vilin- kraljevske loze Gator, lordu od
Tir- Nan- Oga,
uvaru uspomene na svetlost Araksa, jedan
ovek je ovde.
Doao je da trai Erika. Kae da je veoma vano. -
Arel obrisa rukavom znojavo
elo pa joj odgovori:
- Vidi na
ardaku, kod Ohen. Ve
nekoliko dana ne silazi sa njega, a
bogme, ni sa nje. Divno je kad se na
u dve osobe sa tako velikim apetitima.
Uopte, danas se vrlo retko deava da plane tako ve
lika ljubav. -
Terina otpratie do jednog drveta gde se u kronji
epurila velika
ardak-
gra
evina iz tri dela. Vila mu samo rukom pokaza da se
popne uz merde-
vine, okrenu se i ode. Terin se uzvera na platformu
koja je okruivala
najve
u ku
icu i viknu Erikovo ime. Jedna prelepa vila, gola i
ra
upana,
pojavi se na vratima najvie ku
ice i pozva ga unutra.
357
Erik je leao na nekakvom ogromnom ovalnom krevetu
pretrpanom jastu-
cima i vakao neke ute kola
e koji su bili poslueni u fino izgraviranom
kotili
u. I on je bio nag, a na prvi pogled moglo se zaklj
u
iti koji mu je deo
tela bio najpremoreniji. On pozdravi Terina mumlaju
i i mau
i rukom u
kojoj se nalazio polupojeden kola
. Terin pri
e njegovom leaju i sede,
dok ga je Erik gestikulacijom nudio da se prihvati
o
ito vrlo ukusnih
kola
a. On ih otrim pokretom odbi rekavi:
- Nisam dojahao ovamo, u mra
nu umu Trolova, da bih probao
vilenja
ke poslastice. Mnogo vanije potrebe su me dovele o
vde. -
Erik proguta zalogaj pa se nasmeja i odgovori mu:
- Zna da sam ja ovde stranac kao i ti. Ja ivim o
d njihovog gostoprimstva.
Na alost ne mogu te ponuditi sa ni
im boljim, osim moda sa Ohen. Noj
ito samo ja nisam dovoljan - , on pokaza na nagu vi
lu koja se tre na te
re
i.
Ohen kojoj veoma zasmetala Terinova opaska o mra
noj i stranoj umi
Trolova, do
eka svojih par minuta:
- Nisam ja ljudska ena da ti sa mnom raspolae,
onako kako ste vi to
navikli. Da me juri za neverstvo ili kao to rade
pripadnici snenog naro-
da sa ledenog mora da sa mnom
asti svoje prijatelje. Ja sam vila i sama
odlu
ujem sa kim
u le
i! Zapamti to
ove
e! -
- De, de. Samo sam se alio! - , krenu Erik da se
izvinjava.
Terin nezainteresovano pogleda razgoropa
enu vilu i ona odustade od
dalje rasprave shvativi da njihov gost nema nikakv
o interesovanje za nji-
hovu
arku.
Dok se ti ovde gosti i izleava sa vilama, u Ej
aberg nam je svratio Sig-
vrat Odvratni. re
e on kona
no.
Vilin- prijatelj sko
i u sede
i poloaj na svom leaju, kao da je sada
probu
en iz najdubljeg sna znakom za uzbunu, pa promuca:
- Sigvrat Odvratni! Sigvrat Osvaja
. ta je on, pobogu, traio u naem
zaba
enom selu? Koliko vas je preivelo tu posetu? -
- Nije bilo previe rtava. Obiao nas je tek onak
o, da malo osetimo nje-
govo prisustvo. Uz put je ra
ere
io Skagija Sedobradog, spalio mu ku
u i
odveo Ulu kao svoju robinju. Momak se divno zabavlj
a, a moram priznati
358
da ima i dobar ukus. -
- Znam koliko ti Ula zna
i - , odgovori Erik smrknuto, - Samo sumnjam
da
e je vie ikada videti. Koliko sam ja
uo o Sigvratu, taj ne daje svoje
robove za otkup. Za njega ne postoji dobra cena jer
se smatra zakonitim
vlasnikom svega vrednog na severnom svetu. Takav na
silnik ne trguje, on
samo otima. -
- Nisam doao da te molim za pozajmicu, nego da te
pozovem u rat. Mno-
gima je Sigvrat Odvratni stao na ulj. Me
utim, oni smatraju da jedino ti
moe da povede vojsku protiv njega. Nema danas
oveka na severnom
svetu koji ima vie sposobnosti i ugleda od tebe. -

- Ja, sam, ne vredim mnogo. - Tuno re
e Erik. - Moda bi mogao da us-
trelim desetak- dvadesetak njegovih ratnika, ali t
o ne bi mnogo promenilo
tok bitke. Vama treba iskusan vojskovo
a. Jedina vam je nada da pridobi-
jem Vilin- kralja za nau stvar. Arel- Gator je do
bio mnoge bitke od dav-
nina. On
e sigurno znati kako da nadmudri Sigvrata Odvratnog
. -
- Ta me je nada i dovela ovamo. Znao sam da
e ako nam se pridrui,
dovesti sa sobom i vilenjake. Veruj mi ne znam koja
bi druga sila na ovom
svetu mogla biti pretnja Sigvratu? - , re
e mu Terin sa puno nade.
- Ima sila, i sila... - , odgovori mu Vilin- prija
telj, - Mi ovde, na severu,
tek malo na
ujemo ta se deava na sredini sveta. Tamo su od va
jkada vel-
ike vojske i stalni ratovi. Sigvrat svoje znanje ni
je izmislio, njega su stva-
rali neki drugi ljudi generacijama. -
- Ne znam da li
e Vilin- kralj tek tako pristati da vam pomogne - ,
Re
e
Ohen. - U poslednje vreme me
u vilinskim narodom sve je prisutnije
miljenje kako ljude treba ostaviti da sami reavaj
u svoje sukobe. To je
naro
ito izraeno kod planinskih vilenjaka iz Skandinavi
je. Oni to nazivaju
Princip nemeanja. -
- Ako lepo zamolim Arela prista
e da mi to u
ini. On se bar naratovao sa
ljudima za vreme one antihri
anskog pohoda. Mnogi narodi tada su bili
oslobo
eni jarma slugu raspetog Boga, a to se pamti jo i
danas. Mislim
da je u Arelu jo ostala iskra vatre koja je onda g
orela. On
e se suprotsta-
viti zlu bilo gde na svetu - , samouvereno izdeklam
ova Erik. - Hajdemo
odmah kod njega, da se dogovorimo. -
- Koliko sam
ula, taj Sigvrat Odvratni nije Hri
anin i ako se kolovao
za njihovog svetenika. Slavi Tora kao svog zatitn
ika, a pri
a se da je na-
pustio Frana
ku pale
i crkve zajedno sa njihovim vernicima. Takav
ovek
359
moe lako zadobiti simpatije vilenjaka - , progun
a Ohen zabrinuto.
- Da je samo besio popove i unitavao njihova svet
ilita, verovatno. Ali
predati ive ljude, ene i decu, vatri? Koliko ja z
nam Arela, verovatno bi
mu odsekao ruku da mu je prui. Ljudi su ratovali j
o pre pojave raspetog
Boga. Uvek je postojalo dobro i zlo. Protiv koga su
legendarni heroji iz
davnine ratovali? Na kraju krajeva, samo da ne
uje moj otac, i ja sam bio
malo radoznao da saznam ta je to u veri u raspetog
Boga to tolike ljude
tera u pogibiju? Po onome to sam saznao, on je, iz
gleda, bio neki ba do-
bar
ovek, svima je pratao. Ali, kao to znate, njegovi
svetenici danas
nikome nita ne prataju. On je bio Jevrejin, a ubi
li su ga Rimljani. Danas
Hri
ani mu
e i ubijaju njegove sunarodnike gde ih god na
u, a slave Rim
koji smatraju centrom sveta i te religije. Najsmen
ije je to su i samog nje-
govog delata koji ga je pogubio, proglasili svecem
. Nikako mi nije jasno
da li je ta crkva, za ili protiv njega? -
- To je ve
duboko filozofsko pitanje, oko koga se spore gener
acije
vilenja
kih mislilaca. Uglavnom njegova veli
ina poti
e od toga to je us-
tao iz groba posle smrti. Sva sre
a to se to nije dogodilo ovde, na severu.
Nordijci bi ga proglasili za drauga i verovatno spa
lili kao to su u
inili sa
Torodom Krivostopim koji je
ak dva puta ustajao iz groba.
A Vandi bi ga smatrali za vampa i ponovo ga sahrani
li sa odse
enom gla-
vom kod nogu i kolcem od gloga probodenim kroz grud
i. Narod na severu
ne voli ba mnogo kada se ustaje iz grobova. Verova
tno zato to prave tako
lepe sakralne sve
anosti. I kad si jednom bio ve
po
a
en time, ne moe
tek tako da se predomisli! - , iznese Ohen svoje v
i
enje Isusovog
vaskrsenja.
- Aman, ovde se ne radi uopte o Hri
anima! Sigvrat je poteni paganin.
Ipak
ini mi se da
emo morati da ga propisno ubijemo jer je ve
predugo
pravio zlo
ine po ovom severnom svetu. Hajdemo odmah kod Arel-
Gatora! - , viknu Terin pun nestrpljenja.
Svo troje se smesta uputie prema pe
inama u kojima su se vilenjaci kupali
i odmarali posle svojih utakmica bez lopte. Arel je
sedeo u jednom plitkom
krunom bazen
u, u drutvu nekoliko nagih vila i vilenjaka. Bili
su za-
dubljeni u ozbiljan razgovor. Terin odmah primeti d
a su tu i dvojica od Vi-
lin- putnika koji su stigli sa njim.
360
LEGENDA O ERIKU KRVAVOM - DRUGI DEO
Vilin-kralj primeti Erika, pa ga pozva da se sa Ter
inom i Ohen pridrui
kupanju. Mladi
iz Ejaberga, htede da se pobuni protiv ovog nepotr
ebnog
kvaenja, ali mu Ohen skrenu panju da
uti, jer im Arel ukazuje veliku
ast. Skinuli su se i uli u toplu vodu. Erik ih pre
dstavi prisutnima, koji
odgovorie sa nekoliko prikladnih re
i o snazi mukaraca i lepoti Ohen, pa
onda nastavie razgovor.
Kaem vam da sam u toj zemlji iza srednjeg mora v
ideo zmije koje
uzdiu glave iznad vrhova drve
a i brste li
e sa njih, pri
ao je jedan od
Hagenovih saputnika. Imaju crvene are i male ro
e na glavi.
Zmije sa rogovima?, zaprepasti se Arel. Ne vid
im
emu bi im oni
mogli da slue. Zmija sigurno ne moe da se zaleti
dovoljno brzo da neko-
ga ozbiljno ubode njima. Samo bi se njima ka
ile uokolo dok bi se
provla
ile kroz bunje.
U toj zemlji to nije tako neuobi
ajeno. Ima jedna druga, manja zmija sa
glavom punom rogova, koja izgleda kao debeo guter
bez nogu. Jako je
gadna i napada tako to se preme
e preko le
a, pa uvek nastrada onaj koji
je iza nje. Njen ti otrov za razliku od drugih zmij
a, jede i rastvara meso.
Ako te ujede jedini spas je da odmah odse
e taj deo tela. Ipak lokalno
stanovnitvo je lovi jer je vrlo ukusna.
Nego da se mi vratimo na one velike. Naterao sam gr
upu crnih ljudi da me
povedu blie da osmotrim ta
udovita, to oni u
inie bez straha i ako su
mnogo plaljivi. O
ito da te zmijurine nisu ba mnogo opasne. Ali nam
ta-
da u trnovitom bunju prepre
i put neki demon i oni se silno uplaie.
Demon kae?!?, odmeri ga Vilin-kralj upitno.
Da, pravi demon! Neto izme
u
oveka i medveda. Odvratno bi
e obras-
lo dlakom, uspravnog dranja, i degenerisane ljudsk
e gra
e. Nekoliko tre-
nutaka je gledalo u nas, a onda je jurnulo me
u crne ljude. Jedan momak
sa kopljem i titom pokuao je da mu prepre
i put, ali ovaj ga je sa nekoli-
ko udaraca svojih ogromnih aka pretvorio u krvavu
kau. Onda je dohva-
tio jednu crnu devojku, koja se saplela bee
i od njega i zaputio se sa njom
nazad u umu. Ja nisam hteo da je prepustim demonu
i potr
ah za njima sa
isukanim ma
em. Kada sam ga zahvaljuju
i svom subjektivnom vremenu
sustigao, udario sam ga snano u spoj glave i ramen
a.
Udarac koji bi svakog drugog ubio na mestu, samo je
iznervirao tog
junog demona. On odbaci crnu enu i okrenu se ka m
eni munjevitom
brzinom. Ja zamahnu jo jedanput, ali me presrete u
darac njegove nenor-
361
malno duge ruke. U polusvesti sam poleteo kroz vazd
uh.
inilo mi se da
nikad ne
u pasti na zemlju. Mora da sam preleteo dobrih dvan
aestak me-
tara. Kada sam se kona
no naao na gruboj travi, ve
sam se pomalo opo-
ravio od oka izazvanog udarcem, zahvaljuju
i mom subjektivnom vreme-
nu.
Pogledao sam oko sebe i video demona kako juria pr
ema meni pomau
i
se rukama u trku. Bio je sav obliven krvlju od mog
prvog udarca. Skupio
sam svu preostalu snagu, maksimalno usporio vreme i
podigao se na noge
steu
i ma
obema rukama. Deli
sekunde pre nego to su me ogromne
crne ake do
epale, jurnuo sam pored zveri, udarivi ga svom sna
gom ru-
ku i tela vilinskim se
ivom po vre
astom stomaku. Otrica je prola gotovo
bez otpora i demonova creva se prosue na travu. Zv
er se zgr
i i savi na-
pred. Ostade u tom poloaju zarobljena bolom dovolj
no dugo da ponovno
napadnem.
Nadnevi se nad njega, podigao sam ma
i kao no sam ga zabio u le
a
udovita, otprilike tamo gde sam pretpostavljao da
mu se nalazi srce. U
prvih nekoliko trenutaka nita se nije dogodilo, t
o je u subjektivnom vre-
menu strano dug period neizvesnosti, a onda se ogr
omna dlakava telesina
polako sroljala na zemlju. Bilo mu je potrebno vie
od minute da umre
potpuno izgubivi snagu.
Ti si zaista svata doiveo. ta se dogodilo sa c
rnom enom koju si poao
da spase?, upita Arel radoznalo.
Prvo, oni nisu ba crni nego u raznim nijansama b
raon to se razlikuje
od plemena do plemena, a mlade ene su im prili
no, kako da kaem, vrlo
poeljne.
Ta devojka koju sam spasao zvala se Aanti. Nije bi
la mnogo povre
ena,
samo malo izgrebana i ugruvana. Zahvalila mi je, t
o sam je spasao smrti,
kao to bi u
inila i svaka ena kod nas. Imala je bujne grudi,
iroke bokove
i uz to veoma uzak struk. O njenoj stranjici, ne m
oe da se govori, a da se
tu ne uklju
i poezija. Voditi ljubav sa njom bilo je sasvim nov
o iskustvo.
Lice joj nije bilo ba prelepo po naim kriterijumi
ma, jer je imala vrlo de-
bele usne i neto iri nos. Ali kad bi se naao me
u njenim nogama, sve to
bi padalo u vodu. Volela me je tako estoko da sam
uskoro zaboravio kako
na svetu ima jo ena. Jo pamtim kako se pokre
e u ritmu koji je bio vreo
i divalj kao njena zemlja, dok bi joj se tamne brad
avice na grudima
ispup
ile
itav santimetar ili dva.
Jadnica je nastradala od lava, kada je jednom pola
iz sela po vodu, dok
sam ja bio u lovu na grbave bikove sa mukarcima iz
plemena. Tada sam,
362
slomljen bolom, otiao od njenog naroda. Iao sam d
ugo po toj opasnoj
zemlji od sela do sela i svuda bio potovan zbog vi
lenja
kog ume
a sa lu-
kom. Utoljivao sam bol u drugim crnim enama koje s
u me izazivale
no
nim plesovima kraj vatre. Crni ljudi uopte imaju m
nogo vie smisla za
igru od belih. Njihove ene mogu igrati i skakati
itavu no
kao vile. Mis-
lim da bi se oni u igri mogli ravnopravno nositi sa
planinskim vilenjacima
i njihovim divljim plesom.
Proveo sam
itavih osam godina i toj lepoj, ali surovoj zemlji.
Tamo sam
video ivotinje o kojima pri
aju rimske knjige. Divovska stvorenja koja su
za vreme Hanibala nosila kule na le
ima. Zatim sam video jednoroge i
utvrdio da to uopte nisu tako lepe ivotinje kako
ih u knjigama opisuju.
cukudu, kako ga crni narod zove, mrzovoljna je krup
na betija sa telom
svinje, nogama nosa
a kule i runom glavom iz koje raste jedan veoma
dug, opasan rog i za
etak rezervnog. Verovatno taj poraste ako se ovaj
prvi polomi. To je lenja i nam
orasta ivotinja. Uro
enici je se plae, a ne
napada je nikakav neprijatelj.
Posmatrao sam mujaka i enku u igri. Mogu vam re
i da bi svaki od uda-
raca kojim oni jedno drugom iskazuju nenost, verov
atno na mestu ubio
oveka. Suprotno pri
ama ne ose
a nikakvu posebnu naklonost prema de-
vicama, ali zato voli da rastera ljude i izgazi ti
vatru zajedno sa hranom
koju sprema. Jedina stvar koja na njemu dobra je n
jegova ogromna snaga,
zbog koje ga svi zaobilaze.
Tamo postoje zmajevi u rekama. Vrlo su krvolo
ni i u stanju su da otkidaju
glavu neopreznom govedu koje je dolo na pojilo. I
ljudi stradaju od njih.
Mora da je zmaj koga je onaj Zigfrid ubio bio od is
te vrste, jer su ti vodeni
demoni neprobojni svuda osim odozdo. To znanje je o
d veoma male vajde,
jer ta ivotinja stalno vu
e trbuh po zemlji. I sam sam morao nekoliko puta
da uzmaknem ispred njihovih kao masla
ak utih
eljusti.
Jo gore je bilo kad me je u jednom lovu napao pega
vi ma
or skoro krup-
niji od mene. On je, u stvari, samo hteo da ukrade
antilopu koju sam ja bio
odstrelio, ali ja nisam bio voljan da mu tek tako p
redam svoj plen. I pored
grudnog pancira dobro me je izranjavio pre nego to
sam ga ubio dugim
noem. Posle toga su me crni ljudi smatrali malne
za Boga poto su bili
ube
eni kako se takva ivotinja ne moe ubiti ljudskom
rukom. Kada sam
dan kasnije ustao prakti
no zdrav uz pomo
dooua, svi su pali ni
ice preda
mnom na zemlju. Smatrali su me za velikog sangomu,
iliti amana, i mislili
su da snagu crpim iz sveta duhova.
Lepo mi je bilo u tom vrelom svetu punom opasnosti.
Ali, kako sam iao
363
prema severu, uz obale mora, po
eo sam da se susre
em sa jednim novim
zlom. Nekakva nova mra
na sila digla se tamo, u pustinjama iz kojih je
dola vera u raspetog Boga. Video sam ih sopstvenim
o
ima. Ljude jo
lu
e od Hri
ana. Sve to su radili,
inili su u slavu svog jednog Boga.
Smatrali su da svi koji ne veruju u njega zasluuju
jedino ropstvo ili smrt.
Po
eli su s ruenjem sela crnih ljudi i paljenjem njih
ovih drvenih idola.
Dolazili su na konjima iz pustinje i opet se vra
ali u nju vode
i sa sobom
duge kolone robova. Pokuao sam da organizujem otpo
r protiv njih, ali
nisam imao snage da strelama lovaca zaustavim besne
napade konjice
pustinjskih ljudi. Naj
udnije to se oni bore sa arom berseraka i ako im
niko nita nije u
inio, smatraju
i kako je najve
a sre
a da padnu za tog
svoga jednog Boga. Pod takvim okolnostima, okruen
slabi
ima i kukavi-
cama, napustio sam borbu i ukrcao se na jedan vizan
tijski brod koji je to-
vario zube od nosa
a kula. Tako sam preao nazad preko srednjeg mora.
Kako se zove taj novi strani Bog sa juga?, zapi
tae gotovo svi u horu,
zabrinuti da posle Hrista ne do
e neki novi uas na njihov lepi severni svet.
Znate kako je to kod junjaka, njima nije vano d
a imenuju Bogove, nego
njihove proroke. Mislim da sam negde
uo kako onaj ko tri puta izgovori
njegovo ime postaje isti kao ti jaha
i iz pustinje. To je izgleda neka opasna
ljudska magija, a njen tvorac zove se... zove se M.
.. neto! Nisam zapamtio.
Znam da je iveo duplo due od onog drvodelje i da
ga nisu ubili nego je
sam umro. To je opet kako kratko po naem ra
unanju. Prosto neverovatno
kako neki ljudi uspeju da za tako kratak period zam
ese toliki haos da posle
od njega
ove
anstvo pati stotinama, a nekad
ak i hiljadama godina.
Uglavnom, njegovi sledbenici zavladali su skoro svi
m zemljama sa june
strasne srednjeg mora. Oni smatraju da moraju da se
bore dok ta religija
ne zavlada na
itavom svetu. Nita originalno zaista, i drugi su t
o radili,
samo nisu to tako javno govorili. Sva sre
a da se izme
u nas i njih nalaze
najmo
nije hri
anske drave pa
e se oni koji oboavaju po jednog Boga
klati izme
u sebe, i smanjiti za neko vreme pritisak na ostali

estiti svet.
Ti tamo, na bliskom istoku, zaista su neki vrlo
udan narod. Njima se ta-
ko, s vremena na vreme, pojavi po neki ludak, i ond
a ga svi prate i sretni
su da umru za njega. Prvo Mitra, pa Mojsije, pa Isu
s, pa sad ovaj M... Oni
su zaista mentalno bolestan narod kad su toliko nak
lonjeni tome, proko-
mentarisa vilinski vladar novu silu na jugu i njen
odnos sa postoje
im.
Od svega to sam doneo iz te daleke zemlje, moj g
ospodaru, dozvolite da
vam poklonim glavu demona koga sam tamo ubio. Neka
ukraava dvoranu
Sina Zore!, zavri putnik svoju pri
u, vade
i krupan zaveljaj i vra
aju
i
364
se sa njim nazad u toplu vodu. On ga razveza. Pojav
i se zastrauju
a lo-
banja sa ogromnim utim o
njacima. I pored zuba i izobli
enosti
prime
ivala se zapanjuju
a sli
nost sa ljudskom. Njena veli
ina bila je
zastrauju
a. Arel je primi u ruke i odmeri njenu teinu, zati
m je primaknu
svom licu da pokae prisutnima ogromnu razliku u ve
li
ini, upitavi putni-
ka:
Kolika je bila ova ivotinja koju si ubio? Da nij
e neki izopa
eni Dil?
Nije prevelika. Zdepaste je gra
e. Izgleda kao da uopte nema vrat. Taj
demon jedva da je bio malo vii od mene. Me
utim, bio je teak preko tris-
ta kilograma i duga
ak oko dva metra kada se opruio po zemlji. Ali on
to
u prirodi nikada ne
ini, nego se uspravlja samo onoliko koliko mu nje-
gove duge ruke dozvole. Njegova ramena su razmaknut
a gotovo
itav me-
tar. Ipak, ne bih rekao da je poreklom Dil. Njegov
a stopala li
e na nae
ake, to je degeneracijom nemogu
e dobiti. Tako moete shvatiti o kakvoj
se zveri radi.
Ba divna i pou
na pri
a, Ralli. Ona
e malo urazumiti mlade koji misle
da mogu raditi ta ho
e, i putovati svuda, jer su navodno najmo
niji na
ovom negostoljubivom svetu. Na alost, tvoje pri
e dokazuju da nije tako.
Ovo nije na svet. On jo nije istraen. Nikada ne
moemo znati ta nas
eka iza horizonta, pou
no zaklju
i Arel.
Zatim pogleda Terina i Erika. Erikov mladi prijatel
j imao je neke probleme,
jer nije bio navikao da sedi toliko blizu prelepih
golih vila. U prisustvu Vi-
lin-kralja, vladara koga je doao da moli za pomo
, ose
ao se krajnje ne-
prijatno zbog tog stanja. Stiskao je prekrtene but
ine, a u licu je pocrveneo
kao bulka. Na njegovu alost svi prisutni shvatali
su ta se deava. Kako bi
spre
io da mu se neko smeje vilinkrajl progovori naju
tivije, koliko je on
to mogao:
Tvoj drug ima vrlo izraenu muku snagu. Bilo bi
bolje da zamolimo ne-
ku vilu da ga odvede nekuda na stranu i smiri ga, j
er se on, jadnik, ovde
mu
i, dok mi vodimo ozbiljne razgovore. Ima li neka ka
ndidatkinja u oko-
lini?
Svetlokosa vila, otrih crta lica, dopliva blie i
pribi se uz njega svojim go-
lim jedrim telom:
Zdravo, lepi mladi
u. Ja
u ti ukazati tu
ast. Sretna je ena koju si iza-
brao kada ima toliki apetit. Mada bih ja pre rekla
da si
ulno izgladneo?
Te nepotene ljudske ene. Uvek vam daju radost lju
bavi na kai
icu i gle-
daju ta
e od toga dobiti...
Nije sretna i zbog te ene sam ovde!, odbrusi jo
j Terin preko ramena, a
365
ona se odgurnu od njega.
Reci, ta te mu
i? blago re
e Arel. Mora da si u gadnoj nevolji kad
odbija
ulna zadovoljstva koja ti nudi Linel?
Mladi Hagen mole
ivo pogleda u Erika, o
ekuju
i da on govori umesto
njega. Vilin-prijatelj to prihvati, jer je shvatao
koliko je Terinu neprijatno
da govori sa Vilin-kraljem dok rukama pokriva svoju
uspravljenu mukost.
Zato pogleda Arela u o
i i re
e:
Lepih pri
a smo se ovde nasluali Vilin-kralju. Tebe mnogo za
brinjava
zlo koje se die tamo dole, u pustinjskom svetu crn
ih ljudi, a ne vidi uas
koje se oko nas deava. Ovo zlo moda nije toliko v
eliko, ali moemo da ga
zaustavimo dok je jo vreme. Zove se Sigvrat Odvrat
ni. Nemilosrdni
osvaja
koji ne potuje ni ljude, ni Bogove, ni vilenjake!
On danas rui i
ubija na sve stane Norlanda i okolnih zemalja...
Je l to onaj unakaeni ludak, to je doiveo ozb
iljan poraz samo u
umama Litve? Samo su oni uspeli da se odupru njego
voj tekoj konjici.
Nau
ili su ga da takva sila ne moe da se meri sa lakim
lovcima, koji tr
e
izme
u drve
a.
ujem da su mu
ak neki odredi bili navu
eni na zale
ena
jezera, gde su onako teko opremljeni propadali u n
jih zajedno sa svojim
velikim konjima, priseti se Vilin-kralj.
Da, upravo on. Dojahao je pre neki dan u moje sel
o, gde se svojski za-
bavljao. Oteo je najlepu devojku u mestu, ubivi j
oj oca i spalivi joj ku
u.
Lovci mog kraja sada su mu na tragu, jer Terin je n
jihov stareina, A Terin
ljubljae Ulu...
Mmmmmmm, promumla Vilin-kralj otegnuto, a koli
ko vojnika im-
ate?
Stotinu, moda i vie, jer nam se stalno priklju
uju oni koji mrze Sigvra-
ta Odvratnog, a njih nije ba malo.

ak stotinu?,nasmeja se Arel-Gator, pa Sigvrat mo
e podi
i bar hil-
jadu ratnika u svakom trenutku! Teko da
ete mu mnogo nakoditi makar
vas predvodio i sam Bog Tor.
Mi smo ra
unali na tvoju pomo
, promuca Erik.
Rat sa Sigvratom jako je ozbiljna stvar, uzdahnu
Vilin-kralj, ne znam
kako
u nagovoriti moj narod na to. On nama jo nita na
ao nije u
inio.
Jo?, re
e Erik zajedljivo. Zar
e
ekati da taj nasilnik dovoljno
osnai da bi krenuo na tvoj narod. Misli li da bi
se taj ludak jedan trenu-
tak dvoumio?
Onda
e u umi Trolova pro
i mnogo gore nego u Litvi. Odavde nijedan
neprijatelj nikada nije izaao iv. To zna i Sigvra
t, nadam se.
366
Pa vi ste nam jedina nada!, gotovo jauknu Erik.
Nema druge sile na
severnom svetu koja bi se usudila pri
i Meal-Durinu.
Arel se tuno zagleda u paru koja se dizala sa povr
ine vode bazen
eta u
kome su sedeli. Onda polako progovori:
Vide
u ta mogu da u
inim. Ne znam kako
e to drugi prihvatiti. Ja je-
sam kralj, ali u stvarima ozbiljnim kao rat, obi
no se pita ceo narod. Takva
je naa tradicija. Pokua
u sve.
Tada se najednom iz vode podie Ohen. Bila je razja
rena i strana
ak i u
svojoj savrenoj lepoti. Sa njene svetle, najeene
koe i plavih,
nakostreenih dla
ica, otresale su se kapi vode, blistaju
i kao dragulji.
Ona je znala gde da ga
a kako bi pomogla svom ljubavniku:
Naravno da mora sve da pokua! To
ubre Sigvrat bio je hri
anski
svetenik dok nije pobegao, jer je bio presurov
ak i za njihov ukus. ta
misli, gde je nau
io da bude tako svirep? Iz knjiga svetog Avgustina!

Ruku na srce, sever je vrveo od vikinga koji su
inili jo gore zlo
ine nego
Sigvrat. Istini za volju on je pobegao od crkve kak
o ne bi bio kanjen za
zlo
in, a to se ticalo dela O boijoj dravi za njega
je, moda,
uo da
postoji. Ali ta Ohenina, malo ulepana, istina delo
vala je na Arela ba kao
to je ona predvidela.
Mmmm!, ovog puta Arelovo mumlanje delovalo je ka
o glas ljutitog
medveda naglo probu
enog iz zimskog sna. On snano udari akom po vo-
di to izazva strahovit pljusak.
Zar ti izaslanici raspetog Boga nikada ne miruju?
Nema ni
etrdeset go-
dina kako smo pogubili pokrtenog kralja Osvifa i p
oveaili sve svetenike
sa juga. Otad se nisu pojavljivali u ve
im grupama, a to je moglo da sredi
samo lokalno stanovnitvo. Sada opet nastupaju sa s
ilom i to pretvaraju
i
se da potuju ovdanje bogove, a onda
e, kada zauzmu dovoljno veliku
teritoriju i u
vrste vlast, preko no
i promeniti veru. Vidim da
emo morati
opet u rat. Neka mi oproste vile i vilenjaci koji
e zbog ovoga ostati bez
svojih najbliih, ali ovo
e morati da se sredi.
Vilin-kralj se izvu
e onako nag iz bazena i krenu ka vratima pe
ine, dok su
mu se sa koe dizali oblaci pare. Dve mlade vile po
tr
ae za njim, sa veli-
kim pokriva
em, da ga ogrnu. I iz ostalih bazen
a vilenjaci po
ee da
izlaze i obla
e se. Erik zagrli i poljubi Ohen, prevrnuvi je pri
tom, nazad
u vodu, i tako joj na prili
no nespretan na
in izrazi svoju zahvalnost.
Arel-Gator je dotle izaao na vrata pe
ine i jednom nogom stao na prvu
pre
ku polu-stepenica, polu-merdevina, koje su vodile d
o podnoja litice.
Odatle je zavikao tako jako da se njegov glas mogao

uti u celom vilin-
367
naselju:
Vilinski narode, do
i do brda stotinu pe
ina, tvoj vladar te zove!
Vilenjaci napustie svoje svakodnevne igre i poslov
e pa se skupie ispred
pe
ine pare zabrinuto
ore
i jer nije bilo uobi
ajeno da im se Vilin-kralj
obra
a na takav na
in. Kada su se okupili, Arel sa
eka jo nekoliko trenu-
taka da se masa umiri, pa onda zapo
e:
Ja, Arel-Gator, sin Osil-i-Gatora, unuk Grendal-
Gatora, i praunuk
Kotal-Gatora, vilenjaka koji nas dovede na ovaj sve
t, objavljujem:
Preksutra u zoru, zajedno sa ljudskim ratnicima, kr
e
em da unitim Sig-
vrata Odvratnog! elim da svi mukarci vilin-naroda
koji mogu da nose
oruje budu sutra u podne ispred dvorane Sina Zore
gde
emo odrati rat-
no savetovanje. Tu
emo se podeliti i proceniti svoje snage.
im svane ju-
tro kre
emo ka Ejabergu gde
e nam sa pridruiti vojska ljudi. Zatim ide-
mo da zbriemo novu posadu Meal-Durina. To je
vrsta tvr
ava, Sigvrat je
veliki ratnik, ima brojnu vojsku, zato nam samo na
i lukovi ne
e doneti
pobedu. Moramo da ponesemo vatru koja puca, zvezde
slepila i druga
sredstva to nam ih nai preci ostavie, da njima p
oraavamo silnike. To je
u ovo prokleto vreme, verujte mi, zaista neophodno.

Vilenjaci, koji su se bili okupili oko litice odavn
o su bili upoznati sa nede-
lima Sigvrata Odvratnog, ali, po navici, nisu se me
ali u ljudske stvari.
Njihova odbojnost prema tom drskom osvaja
u rasla je iz dana u dan. Za-
to oduevljeno pozdravie Arelovu odluku vikom i zv
eketom oruja. Ovo
poslednje su pokupili od ovdanjih ljudi, ali ne mo
e da ivi pored neko-
ga vie od hiljadu godina, a da ti se ne uvu
e nita od komijskih obi
aja.
Posle toga nastade slavlje. Izgledalo je kao da se
ide na neku bogatu
svadbu, a ne u rat. Te ve
eri vatre pored kojih je igrao vilinski narod go-
rele su do duboko u no
.
Iste no
i Linel je ipak uspela da opusti Terina, uz pomo
jo dve vile,
tako estoko da je Erik sutradan jedva uspeo da ga
probudi za savetovanje.
Sa podnevnim suncem i mamurlukom, nesretnom mladi
u se vrati i zabri-
nutost za Ulu. Na rastanku te ve
eri tri vile mu poklonie zlatan lanac, de-
likatno napravljen kao i svi radovi vilin-draguljar
a, sa tri sjajna bruena
rubina, da ga podse
a na prethodnu no
. On ga primi sa zbunjeno
u i
dvoumio se da li da stavi oko vrata to vilin-znamen
je, dok mu Linel ne re
e
da ga slobodno pokloni Uli poto je spase iz kandi
Sigvrata Odvratnog.
Tada je on od srca primi i obe
a da
e se kad-tad vratiti u Astar kako bi ih
posetio. Linel i jo jedna sme
okosa vila dohvatie lukove i htedoe da
po
u u bitku da mu pomognu, ali ih Vilin-kralj odbi sm
atraju
i kako ne bi
368
bilo dobro za viilinsko-ljudski savez da surovi nor
dijski ratnici primete vile
u svojim redovima. Linel je imala mnoge argumente i
primere koji su go-
votili protiv te odluke, me
utim Arel je ostao nepopustljiv.
Onda tiho apnu Eriku:
ta misli, kako bi se ose
ao jadni Terin da mora Uli da kae Zdravo
draga. Divno to si me do
ekala iva. Evo, ba sam doao da te spasem,
zajedno sa dve svoje nove ljubavnice. Molim, upozna
jte se. To bi potpuno
unitilo romantiku trenutka, ako ne i
itavu njihovu vezu. Moj narod nika-
da ne
e shvatiti kako rade mozgovi ljudi, pa makar iveli
i milion godina
pored njih.
Erik ne hte da komentarie, jer je dobro znao otri
nu vilinskog sluha, i ni-
kako nije eleo sva
u, iz potovanja prema Linel, koja ga je kao de
aka
uvela u svet telesne ljubavi. Ipak, mislio je da je
Arel mudro postupio, jer
je smatrao kako su vile dovoljno inteligentne da se
ne meaju izme
u razd-
vojenih ljubavnika, ali zaista nije bio siguran ta

e biti ako nekontrolisa-
no po
nu da ljubaviu sa nao
itim ljdskim ratnicima. Znate ve
ono, no
pred opasnu bitku. To bi sigurno izazvalo sva
e i ubistva, ako ne i raspad
saveza. Plaio se da bi te dve pohotne lepotice nap
ada
ima nanele vie
tete nego Sigvratova vojska.
etiri no
i kasnije na ulicama Ejaberga pojavie se Erik, Are
l i Terin. Oni
odoe pravo u Ullbjornovu ku
u gde je bio tab Sigvratovih neprijatelja. U
Erikovom domu je bilo puno ljudi koji su spavali po
klupama i patosu
popunjavaju
i sve prostorije prili
no velikog zdanja. Bila je to prava, veli-
ka, drvena, skandinavska ku
a iz onog perioda. Sastojala se iz ve
eg broja
povezanih zgrada koje su sve imale samo po jednu pr
ostoriju, a spajali su
ih njihovi tremovi. Osnovna, koja se zvala hol, bil
a je veli
ine omanjeg
ambara i u njoj su se oderavale gozbe i svetkovine
. Sve su sada bile
dupke pune.
Erik probudi oca i upita ko su svi ti ljudi i ko je
njihov vo
a. Ovaj mu re
e
da su ti ljudi doli
ak sa granica Skanije kako bi se priklju
ili
oveku koji
jo ima hrabrosti da se suprostavi Sigvratu Odvratn
om. Njihov vo
a zvao
se Vigo i bio je jedini preiveli iz sela koje je o
dbilo da se osvaja
u preda
bez odbrane.
Jo dok je Ullbjorn govorio pojavi se Snori Rutavi,
sav pospan, preska
i
spava
e. Poto se izljubi sa pridolicama on im saopti d
a su stvari u ovoj
nesre
i po
ele da se odvijati na bolje, i da sada u selu ima o
ko trista
doljaka spremnih da po
u sa Terinom protiv silnika obeleenog lica i nje-
govog oloa sa juga. Erik mu naredi da odmah pozove
Viga i najvi
enije
369
ratnike.
Posle dva minuta, dotetura se krupan
ovek iroke brade i velikog stomaka,
sa jo nekoliko pospanih doljaka. Poto se
lanovi dve grupe jedni dru-
gima predstavie, Arel naloi ljudima da odmah prob
ude celu vojsku i
spreme je za pokret. Vigo se smesta pobuni, rekavi
da je on ovde dobro-
voljno doao i ne
e lomiti noge sa svojim ljudima po mraku. Arel ga d
obro
pogleda pa re
e:
Koliko si se puta sukobio sa Sigvratom, Vigo?

etiri puta! A nadam se da
e ovih dana biti i peti.
I sva
etiri puta si izgubio? Ako misli da u predstoje
oj bici pobedi,
podigni ljude i nemoj me zamarati glupim pitanjima
, odbrusi mu Vilin-
kralj.
Ali, i
i
emo ceo dan umorni ako ih sada probudim, po
e da se pravda
vo
a pridolih ratnika.
Arel ga pogleda gotovo zapanjeno, pa pokua da mu p
olako razloi situa-
ciju:
Ti si se sa svojima naao ovde, u Ejabergu, zato
to si
uo da neko spre-
ma veliki pohod protiv vladara Meal-Durina? Je l m
oda tako?
Jeste!, zabrunda Vigo isprsivi se ponosno.
I drugi koji mrze istog neprijatelja
uli su i tako
e doli ovde?, zainte-
resovano
e Arel.
Tako je, re
e stameni Nordijac, sada neto manje samouvereno.
Pa zato onda misli da Sigvat to nije
uo, i da ne zna ta mu se sprema,
budalo debela?, upita ga Vilin-kralj opasno mu se
unose
i u lice.
Vigo je gledao ispred sebe u zemlju i
utao. Posle nekoliko trenutaka re
e
neodlu
no:
Ne znam...
Ja znam!, re
e Vilin-kralj, naglaavaju
i svaku re
, Nije ti ni palo na
pamet da bi on moga da dojae sa svojom hordom i sr
avni ovo mesto sa
zemljom pre nego to uopte uspete da se okupite u
zna
ajnijem broju.
Mislio sam da mu je jednostavnije, da pripremi do
bru odbranu i ako vest
procuri. Lake je da se brani, nego da napada. Mi

emo i onako do
i.
ta bi Sigvrat mogao bolje da u
ini?
Osim ako ako svojim napadom ne predupredi snage
neprijatelja. Napad
pre protivnikove akcije je vrhunski princip ratovan
ja. Sigvrat sigurno ne
e
propustiti da to uradi, samo ako stigne. Njegova te
ka konjica mnogo je
pokretljivija od peadije. Ipak, i snani konji se
brzo umaraju pod tolikom
teinom. Zato se nadam da
e se pre odlu
iti da vam postavi zasedu negde
370
usput, nego da tera svoju vojsku u besomu
an mar i napadne sa umornim
konjima. Ipak, ne treba potceniti njegove namere da
pokua da nas izne-
nadi, objasni Arel situaciju vo
i doljaka skoro poslovi
no.
A ta
emo sa selom? Ako Sigvrat Odvratni krene na nas, sr
avni
e ga sa
zemljom i poklati sve ivo, bez obzira da li smo mi
tu ili nismo, upita
Ullbjorn zabrinuto.
Pa, mora
e u zbeg. Oni koji imaju ro
ake u blizini neka se razmeste po
njihovim selima. Ostali mogu preiveti po letnjim k
olibama sa stokom, jer
je sada dovoljno toplo. Moj narod
e im svesrdno pomo
i da se sna
u i
preive u divljini. Ostavi
u tridesetak strelaca da paze na njih. Ima i preko
stotinu vila koje su htele u ovaj rat, ali ja to ni
sam dopustio, one mogu da
im pomognu.
Za toliko vilinskih strelaca u umi, osvaja
eva uobi
ajena udarna pesnica
od oko pet stotina oklopnika ne bi bila problem. Ip
ak natredio sam da u
slu
aju e
eg napada sklone narod u umu Trolova, odgovori Vi
lin-kralj.
Mislim da bi to sutra trebalo da iznesemo pred se
lom, i nadam se da
moe brzo ubediti svoje susede da svaki trenutak
ekanja u ovom slu
aju
moe doneti potpunu propast.
Bi
e onako kako ti zahteva gospodaru!, re
e Ullbjorn, presre
an to
on li
no moe da izvri neko nare
enje Vilin-kralja. Sutra do podne ne
e
biti ni jednog
oveka u Ejabergu. To ti garantujem ja, autoritetom
moje
ku
e i Odonovog svetenika.
Dobro!, re
e Arel. Vreme je da se okrenemo svojim poslovima.
Vigo,
podigni svoje ljude. Snori i Terine, pokupite po se
lu one koji su voljni da
po
u sa nama. A ti Erik, iza
i na sred trga i zapali veliku vatru da obelei
zborno mesto. Ostani kraj nje da te ljudi vide, jer

e im to dati ohra-
brenje.
Oko sat i po docnije, gomila od oko trista pedeset
ljudi skupila se oko Eri-
kove vatre na trgu. Bu
no su se dozivali, galamili i zveketali orujem. U
sve se uvukla nervoza, jer je doao trenutak da kre
nu u borbu protiv
oveka sa kojim je sukob malo ko preiveo. Tada se p
ojavi Vilin-kralj, u
odelu boje li
a, sa ma
em za pojasom i dugim lukom u ruci. Uz njega su
kora
ali Terin i Erik identi
no odeveni i opremljeni. Videvi gospodara
natprirodnih bi
a, gomila se umiri. On stade, raskora
en, pored vatre pa
se obrati okupljenima:
Narode ljudi! Ovog puta nismo se ovde okupili da
pruimo otpor Sigvra-
tu Odvratnom, niti da pokuamo da mu nakodimo, neg
o da ga pobedimo i
pogubimo! Gromoglasno odobravanje prisutnih zaglu
i Arelov govor, pa
371
on malo sa
eka da se umire pre nego to nastavi:
Zato se nadam da
ete sluati moja nare
enja i sara
ivati sa mojim rati-
cima, jer sam ja naiskusniji vojskovo
a ovde. Moja prva zapovest je da se
odmah po
e prema Meal-Durinu, poto je neprijatelj sigurno v
e
saznao
za ovo okupljanje i moe da pokua da nas iznenadi
svojom konjicom. Do
Sigvratove tvr
ave putova
emo isklju
ivo no
u, da neprijateljeve uhode ne
bi saznale za na napad i brojno stanje. Borci mog
naroda pridrui
e nam
se po izlasku iz sela, jer nisam hteo da ovde pravi
m guvu. Ne treba da ih
se plaite jer su vam oni sad saveznici i saborci p
rotiv
oveka koji nas je
sve veoma zaduio. Vie nemam ta da vam kaem, osi
m Pokret!
Kolona bradatih ratnika sa gvozdenim lemovima udar
i glavnom ulicom
posred sela, dok su ljudi otvarali vrata i drvene k
apke na prozorima da ih
vide. Neki od starijih, ohrabreni dolaskom Vilin-kr
alja, na brzinu se
naoruae i pourie da pristignu vojsku koja je od
lazila. Mnoge su de-
vojke plakale jer je irom Norlanda bilo poznato, d
a se iz rata sa Sigvra-
tom obi
no niko iv ne vra
a. Zato su one ve
unapred oplakivale svoje
momke i mueve. Starije ene su naprotiv, izlazile
iz ku
a, vadile svoje
dojke iz nedara i maj
inim mlekom zaklinjale svoje sinove da ubiju Krvni-
ka severnog sveta. Povici hrabrenja, kuknjava i pes
ma razlegali su se do
kasno u no
. Arel, koji je smatrao da ljudi preterano emocialn
o
doivljavaju rat, re
e Eriku:
Izgleda da je prili
no teko sporazumeti se sa ovim tvojim narodom...
Uopte mi nije jasno, kako
u ja zapovedati ovim ljudskim trupama? Pa
zar im malopre lepo nisam rekao kako idemo da pobed
imo?!
Pri bledoj svetlosti zvezda iza
oe iz sela i po
oe na severozapad.
Zaavi u umu, posrtali su po dombama kolskog put
a, sve dok Arel ne
naredi da se pregrupiu u kolonu po jedan i kre
u samo po jednoj brazdi
kolskog to
ka. Za to vreme svuda oko njih po
ee da se pojavljuju vilinski
ratnici beumno promi
i izme
u drve
a kao vukovi u lovu.
To donekle uznemiri kolonu, ali ih Erik ohrabri gov
ore
i im da taj tihonogi
narod, koji se u umi snalazi kudikamo bolje od lju
di, u stvari pazi da ne
ulete u neku klopku ili zasedu koju im je Sigvrat v
erovatno postavio. Zatim
zamoli Arel-Gatora da pozove deo svojih ratnika da
se priklju
e vojsci ko-
ja je marirala, jer opasnost od zasede i nije tako
velika.
Vilin-kralj re
e kako vilenjaci vole da idu kroz umu raspore
eni u lova
ku
formaciju, zato to im to daje sigurnost i bolji pr
egled terena. Ipak se
odlu
i da pozove deo svojih trupa kako bi smirio strah k
od ljudi koji nika-
da ranije nisu videli njegov narod. Glavnini se pri
klju
i
ak sto pedeset
372
vilenjaka, jer je Vilin-kralj smatrao da je polovin
a njegovih snaga sasvim
dovoljna da ih obezbe
uje sa
ela i bokova. Uz to je poslao dvadeset pet
vilenjaka u izvidnicu, a oni su se kretali na domet
u otrog sluha svoga
vo
e.
Vilenjaci koji su bili odre
eni da se priklju
e ljudima izmeae se sa njima,
pa
ak zapo
ee i srda
an razgovor iako je to bilo apsolutno protivno pra-
vilima kretanja u ratnim uslovima. Srca prekaljenih
nordijskih ratnika po-
lako se raskravie. Budu
i da je Norlandski bio njihov jezik, ili su govoril
i
neto veoma sli
no njemu, u dosadi mara oni se raspri
ae. Uskoro su
eretali o svemu i sva
emu kao dokone doma
ice. Arel se
ak zabrinu kako
e obuzdati njihove jezike kad stignu u podru
ije mogu
e opasnosti.
itava ova gungula nije nita menjala,
ak je
inila osvetnike mnogo ran-
jivilim, ali je psiholoki efekat bio izvanredan. L
judima se
inilo da se na-
laze u mnogo ve
oj vojsci, to im je davalo sigurnost umesto straha
koji su
imali od stranih bi
a rasutih po pomr
ini oko njih. Mar se nastavi sve do
jutra.
Slede
ih nekoliko dana protekoe na isti, monotoni na
in. Danju odmor i
spavanje u senovitoj dubini ume, a no
u dugi iscrpljuju
i marevi po
pomr
ini. Vreme se naobla
ilo i u umi je bilo tako mra
no da se nije mo-
gao videti ni prst pred nosom. Arel je naredio ljud
ima da idu dre
i se je-
dan drugom za le
a, kao to to rade slepi. To im se ni malo nije dop
alo i
javie se veoma otri protesti. Na to iznervirani E
rik pusti Vigoa da sam
hoda i on gotovo odmah udari u prvo drvo. Sva sre
a da je na glavi imao
svoju masivnu gvozdenu kacigu, pa nije zadobio ozbi
ljnije povrede. Pose
toga mar se nastavi na isti na
in, mada su ljudi gun
ali celim putem.
Uprkos svemu, njihovi no
ovidi saveznici,
eli
nih ivaca, dobro su pazili
kuda idu i da se neko ne izgubi. Pokazali su im i k
ako da kora
aju u tmini
sputaju
i prvo petu na tlo, pa je bilo mnogo manje posrtanj
a i padanja u
mraku. Me
utim, deavale su se mnogo druge nezgode. Za vreme
kratkih
odmora mnogi premoreni ratnici sputali su svoje or
uje pored sebe, pa ga
pnda na komadu za pokret nisu mogli brzo na
i. Vilenjaci bi im u takvim
prilikama pritr
avali u pomo
i dohvatali oruje, ali su ga onda ljudi
meali me
u sobom i glasno se prepirali ko je dobio
ije. Zatim bi u maru
dugo psovali i gun
ali, to je izuzetno netviralo Arelove sunarodnike,
pa su
prestali tako svesrdno da im pomau. Naravno to je,
onda, izazvalo nove
guve i komplikacije, to je samo usporavalo napedo
vanje kolone.
Kona
no, jedne no
i, Vilin-kralj zaustavi vojsku i skrenu sa njom s p
uta
kao to to radi kada se spemaju za dnevni po
inak. Kretanje tolike grupe
373
naslepo, po nera
i
enom terenu, izazva nove nevolje i peripetije, ali
su
svi uspeli da stignu, vo
eni vilenjacima hlanih glava do mesta koje je Arel
odredio. Kada su pristigli i poslednji ljudi, psuju
i i proklinju
i, Erik vrlo
glasno re
e da su doli tamo kuda su krenuli. Ledena tiina s
pusti se na
ratnike, jer sama blizina Sigvrata Odvratnog u Norl
andu vaila za pred-
vorje smrti. Arel po
eka malo, uivaju
i u tome to su se ljudi tako naglo
uozbiljili pa im se obrati:
Nema nikakvog odlaganja napada, sada, kada smo to
liko blizu Meal-
Durina. Ko je mislio da odustane trebalo je to rani
je da u
ini. Nikako ne
moemo
ekati slede
u no
sakriveni samo nekoliko kilometara od Sigvra-
tove armije. Time bi smo rzikovali da nas neko otkr
ije, pa da se onda, po
danu, sukobimo sa preko dve hiljade dobro naoruani
h i disciplinovanih
vojnika. Tu ne ra
unam pet stotina oklopnika njegove teke konjice i
posa-
du Meal-Durina koja broji oko sedam stotina straar
a. To je zajedno oko
tri ipo hiljade, po mojoj proceni, a moda i vie.
Teko da bi neko od nas iz
te bitke izneo ivu glavu. Zato moramo napasti odma
h, dok su oni ne-
spremni i oputeni. Bitka
e biti ovog jutra u svitanje.
agor se razli me
u ljudima.
ule su se svakakve gluposti. Neki su se na-
vodno plaili da valkire po sumraku ne
e mo
i da prona
u njihove due,
pa
e biti uskra
eni za ve
ni pir u Valhali. Drugi su se kleli da im je neka
stara volva iz njihovog kraja prorekla poraz i kata
strofu ako napadnu ne- <